Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
А била је вредна. Убрзо она ону Тајину колибу, собу, јаче и боље учврстила прућем и земљом; изнутра почистила, па однекуд набавила и судове, посуђе, те је уредила као неку кућу. Чак му је и јело готовила.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Али не! Ниси била ти само код своје куће већ и код наше. Шта више, прво би наше двориште почистила, па онда ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама.
“ Жене почеше да је теше, плачу, мушки да шмркћу, окрећу главе. У том и Марика, пошто је изнела софру и почистила, дође.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Велика девојка, па тако неспремљено по кући! ЛЕПОСАВА: Ја доста растребљујем. СОФИЈА: Зашто ниси собу почистила, него, како смо ручали, и сад стоји свињац? Шта би било, да какав стран човек у кућу дође. (Утире астал и лупа столице.
НИКОЛА: Ти све не можеш да стигнеш. Соба нерастребљена, по зидовима паучина, — како си почистила куину, тако си оставила ђубре иза врата. Није л ти стид? Дошао кума Мита, да цркнем од срамоте.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
С тога су се они ограничили на тих, озбиљан живот. Љубица је пренела оно мало сиротиње у Гојкову собу, наместила, почистила, уредила све, и она смрадна, одвратна соба доби сасвим други изглед. Право гнездо !...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Софка, пошто је била одавна спремила собу, почистила и дотерала кујну и око куће, била се обукла и, чекајући на ручак, који је свекрва тамо постављала, срећно је стајала
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
не ћу ти ништа.” Девојка изађе, онда јој ала каже: „Јеси ли ти моју колебу почистила и моју ватру наложила?” А она одговори: „Јесам.” „Добро,” каже ала, „сад ме мало поишти.
Кад у вече дође ала онако исто с ветром, запита је: „Рајска душо! што ниси моју ватру стакла и моју колебу почистила?” А она јој одговори: „Нисам ни код своје куће чистила.” „Добро, добро,” каже ала, „а ти ме мало поишти.