Употреба речи почисто у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

Нагађали су да кост није сломљена, али почисто не знађаху. Затијем окупаше Крцуна, домаћица даде чисту кошуљу, те га наредише.

— Није што ради мене... али, ето, на души ми је од више времена, а како ми није ни до чега, не наканих се. Ја почисто не знам, али ми се чини, али је сва прилика да смо сви слијепи! — Како то!? — запита кнез у чуду. — И...

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ „Ја то и сад вељу. Ама си се ти залетила, ако си им почисто обрекла.“ „А што ћу, де!“ рече она снуждено. „Ништа, но сиђи сјутра у Мирац, дозови човјека, па му реци: зборила сам

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Огладни овако као ја, па ћеш и ти за ме два. 11 — Ма ко оно јутрос сабајиле (рано) кука и лелече? — Не знам почисто ко је, али ће бити наш, јер ваш онако не умије. 12 Питао Турчин рају: — Како ти бијаше, Влаше, оно име?

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— А откуда би ја зна, и зашто би мене стриц сла по овом вримену, кад он не би почисто зна ко му је коња одвеја. — Ма, ја, ка вељу да... — Чуј до краја! — прекиде га Бакоња.

— запита га Бакоња. — Поради никог дуго манастирскога... не знам почисто. Мислиш ли да ја слушам таке ствари? Ну, ти си садак разабрâ и вољан си за разговор. Дакленка, реци ми шта мислиш?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности