Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ово и овому подобно сваки расуждавајући, другољубно гледа на најнижњега художества и рукодјелија људе, и почитује их кад они поштено живу и својим праведним трудом свој хлеб заслужују.| 47 Коњ и магаре Коњ и магаре путоваху заједно.
” Наравоученије Драги камен овде значи мудрост и науку, а петао и његово говорење представљају онога који ништа не почитује разве што је пријатно његовим телесним чувствам.
Ниједан народ тако не почитује своје старешине, а навластито архијереје, како Сербљи, и весма добро чине: ово је леп и прекрасан характер своје
начин: ко је сасвим уљубљен у тело своје, он или не зна да има словесну душу, или ако и зна, а он је за ништа држи и почитује.
Курјак се обешта све то | учинити, но притому запита је да му каже како је ту упала, она која иначе од свакога почитује се за хитру зверку и врло се ласно не д преварити. „Уже! Уже! — викну она. — Помагај!
и правдољубиви владјетељи желе поштеним и просвештеним људма да владају и управљају; зашто такови народ познаје и почитује у свештеној персони цара свога праведнога судију и чадољубива оца, к којему му је у свакој невољи пут свободан и
добро и паметно ни говорити ни творити, имао би се барем извјет; али у просвештеном владјенију, гди се за добродјетељ почитује све што је полезно и разумно и говорити и делати: онде се нимало не види нашто у добрим делам тајна.
како лажне изобличава, такови, чинећи се да многе људе за преварене држи и да их сатерава у лаж, мора бити зло гледат, почитује се за невјерника и често ограјише.
заслепити, на такови га начин залудити и до толике бесловесности довести, да оне исте дарове које у себи безмерно почитује у другоме их мрзи и ненавиди.
оваких светаца дела са пресветом евангелском науком, пак ћемо ласно видити како стоје, и може ли, ко бога зна и почитује, ово знати а другима не казивати?
Свак који себи за чест почитује словесним чловеком нарицати се, и који верује да разумну и бесмертну душу има, он мора овако мислити: волим бити у
То исто ваља да чинимо кад управ познамо и у ономе злобу којега смо ми за свеца држали; а ко ово неће, тај почитује и боји се више свога свеца него бога, које свак види да не ваља.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” То његово слово напомињем вам да се смејете, али ипак од збиље вам препоручујем, да све оно што народ почитује за светињу и ви да почитујете. Свашта можете поправљати, али само у свештене ствари нигда не дирајте.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
да највећим припјатствијама овде од вашег господина оца надати се имам, но познато је да се тек таква љубов као знатна почитује и у три части романа издаје гди је бракосочетаније на какав год начин припећено било.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Старина стругну дугим кожухом и растужено гргутну: — Јес видио, Душане: Василије, и то још друг! Како мене лијепо почитује мој унук. И антресу ми зна: село Горње Калиње, вели. О, жалости моја, и села се сјетио. Старац поче да шмркуће.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Свог мужа столицом? СОФИЈА: Боже сахрани! Жена треба мужа да почитује; само не треба ни он да се заборавља. МАКСИМ: Али убио те Господ, тако да ти кажем; имаш ли, море, памети, да на бал
СОФИЈА (плаче): Кад муж не уважава чест своје супруге, како ће тражити да ју други почитује. (Одлази.) МАКСИМ: Плаче ли и твоја, куме, кад не може да ти доскочи?
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Ја женски род онако исто почитујем као што иј најприљежнији Епикура ђак почитује; и од осам година овамо, то јест откад сам намислио женити се, нисам милије сентенције нашао од оне из Шилера:
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Па кад га вцдиш, брате, 'нако у друштву, — вели Митар, — рек'о би да је анђео. И после тога, он почитује капетана к'о год и ми...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Батина је, рече, из рај оћинута! Може! За његово, бре, добро ће бидне тој! Учен човек, ама влас’ не почитује!! — Ама кажем ти да не може! Није сада милошевско време! — вели ћата. — Аха! За књаз-Милоша ли ми казујеш?!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Но, ово је природно нерасужденију; свак се туђој сујеверици посмејава, а своју почитује и за свету држи. | А ако ћемо по души право судити, кад не пристоји Христово магаре празновати, много мање — апостола
Извините, љубими мој, долготу писма, но с оним, кога срце наше љуби и душа наша почитује, ни усмени ни писмени разговор никада није дугачак; всегда је кратак. У Шклову, 1788. ИИ ЉУБИМИ МОЈ!
вам противно, ја вас молим примити овде закључену малену суму и, будите уверени, да вам се пошиље од чловека који вас почитује и љуби. Здравствујте.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У тој дијецези не завидим ни митрополитској митри. Моја дијецеза мене милује, почитује, има повјереније к мени, и моја је сва радост, утјеха и дика у њој! С њом ћу ја и мени и народу паметник учинити.” (В.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Не плашта се... своје сенке. Ко на сунцу стоји мрак не може га обимити. Ко се увек у разбору срдцем држи, и цар га почитује. С једном ногом трчат се не може, ни летити птици о једном перу. Еда једно влакно могу се називати косе или вуна?
Да се не испушта боље од горега. Верније су очи неголи чувење. Ко лепо почитује човеку, со тим и оца му почитује. Свакоме злу беспослица је снаходник.
Да се не испушта боље од горега. Верније су очи неголи чувење. Ко лепо почитује човеку, со тим и оца му почитује. Свакоме злу беспослица је снаходник.
Тко ли слугу почитује, то господара му со тим поштује. Коме шаком, коме исто међу прсти! Тешко томе, ко двојим путови ходи!
Хвалилац злу, горе мука подпада паче злочинца. Сит гладну не верује, ни пијан трезна почитује. Мудра човека боља је злоба, него сулуда миловање. Зло по злу делу имена му је спомен.
дан мру, господа слугами остају, бољари сиромаше, једни падају, гори се дижу, друг друга обеђује, млађи старијега не почитује, брат рођени свога брата вара.
редом сече, цара се не боји, од судије се не плаши, мучитеља не стрепи, за војаке не мари, владике ни патријархе не почитује, лепоте личне не гледа, бољарства и господства ни толико!
И улезе међу нас смрт ка међ овце кад уђе неки зао и љут курјак. Никога се не бојећи нити кога почитује; општо свим једнако та се чаша налива и даје се.
божији којино се ни од кога не уструча ни ушундише се: цара се не боји а ни кога мучитеља, патријарха ни владике не почитује, старце не штеди, дечицу и младеж не познаје, удовице ни сироте не жали, лепоте и красоте личне не милује, блага ни