Употреба речи почињао у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

А нећете ми веровати, — тима реч’ма је он сваку приповетку почињао, отприлике као што Видовдан почиње своје уводне чланке писати: најпре иде скелет, месо, фамилија, па онда држава, а у

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

и тражио жигице, док ми она напослетку не изброја седам кутија које су ми стајале под носом на моме писаћем столу. Почињао сам стотину некаких послова, али — све је ишло од зла на горе! Напослетку сам постао нестрпљив и нервозан.

1. И 187.. Почињао сам ти, душе ми, досад двадесет писама и сва подерао. Већ су два месеца од мога последњег писма. Ти си писао, молио,

Црњански, Милош - Сеобе 2

Крај које је почињао висок зид, који је опасивао зграду, у којој је становао Вишњевски, и његов харем. Иако је месечина била слаба, ту,

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

али нисам имао времена дуго да се питам: Атаман је, такође, већ био у чамцу и прекрстивши своје мајмунске ноге почињао да преде. Перунике су биле златне, хладне и мирисале на муљ и воду.

Осећао сам како ме читаво тело боли, а онда и онај шум у ушима и слепоочницама. Полако сам почињао да га препознајем. Био је то шум моје сопствене крви непомирљив и очајан.

Засени ме полутама у цркви и мирис тамјана који сам почињао да препознајем: док је била жива баба што је имала нешто мађарске крви у себи, имала је обичај да ме води у цркву.

Осећао сам се као теле одређено за жртвовање, а онда одлучио да се, ако ме Багрицки не прозове, сам јавим. Почињао сам да се преслишавам: Пушкин, Љермонтов, Гогољ, прилог времена прошлог, свезе и стари Барабанчик.

Погледај ту цвеклу и пеге довољне за читав један батаљон! Као и увек кад бих мислио о томе, почињао сам да мрзим самога себе. Рашидина је рука још била на мојој, а очи су јој биле засењене и срећне.

Сада смо седели на још од сунца топлој каменој плочи нечијег гроба и почињао сам да се јежим. Слова на споменику нису више могла да се распознају, а у малом квадрату земље, остављеном за цвеће,

За једно педесет година, набораног врата и очију утонулих у кесице, бићу сасвим налик на Грету. Почињао сам да је жалим, или сам жаљење самога себе пребацивао на њу, не знам.

Једини Бог у свету без богова још је само писац. Почињао сам да се смешим, а Рашида ме је погледала као чудо. - Даћу им нове животе, Рашида! - рекао сам. - Коме?

Те молбе биле су чиста глупост. Свим могућим покретима она је одавала своју љубав и фискултурник је почињао да бежи на другу страну улице при сусрету с њом, док је Караново препричавало чудне поступке госпођице Меланије.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Повративши се мало од ћутања и зловоље, пук је опет почињао да пева, нарочито откад поче да пролази кроз варошице у којима је било, у изобиљу, доброг вина.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Било је то право мало чудо. Речи као да су провалиле брану од зуба, један сасвим другачији, бриљантни Бел Ами почињао је да изводи сложене фигуре буги-вугија, који је те зиме са закашњењем освајао град, не прекидајући своју причу, вешт

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

за онај период песимистичке клонулости, умора од живота и књижевног неврастеничарства, којим се код најмлађих писаца почињао XX век у српској књижевности.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Сутрадан би опет све заборављао јер смо му давали онај први број из комплета, у коме је Хитлер тек почињао да се афирмише кроз пивчугу. После његове смрти у септембру 1965.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Његова жена, окретала је четворопрег, као да је лепеза. Концерат је обично почињао увертиром: Норма. Ја сам прво учио основну школу Берића – који нам је говорио и о нашим привилегијама и статутима.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Па? — Ништа... Будалаштине! — Што будалаштине? — Остави се, молим те; ко ће да ми води политику?!... Почињао је то један! — Па шта учини? — Луд човек! Шта има да учини?!...

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Сваки акат његов почињао се облигатним: »у понизности јављам«..., а свршавао се са: »ово је мој најпонизнији одговор«...

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

престајала и сав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и угушиван мећавама и хладноћом, тада је већ почињао из кућа да излази и по улицама, по чаршијама, црквама, саборима, веселима да се шири, мешајући све међ собом, и мушко

И сигурно зато би је онда почињао обузимати немир, што је знала: да ће морати, да не би остала сасвим заборављена — не ради себе, него ради матере и

љубав, одлазио би иза куће, одвезивао коњића, уседао на њ и, срећан, слободан, јездио пут села и мрака, који би се почињао хватати. Магда и мати целу ноћ не заспаше, једнако уређујући и надгледајући око лонаца јела.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

док би њене руке нервозно и отуђено тумарале по њему, лежао је на боку непомичан, с длановима међу ногама, и убрзо почињао сувише гласно да хрче. А она, одједном уморна, свила би руке под главу и мрак собе испунила дубоким уздасима.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

У ствари, тако усредсређен, Стојан би почињао да игра неку од својих улога које као да су, све, имале исти циљ: да други човек изађе из коже а да Стојан завири и

маја 1798. године, са палубе брода који је, из Беча, пловио према Београду. Почињао је тринаести дан пловидбе а брод је био необичан као и његови путници.

Али, било их је. Искушење је ушло право у њен Конак, са Томом Вучићем Перишићем. У Београду је почињао октобар 1837, сав од просењене топлоте.

да ли га је то сопствена опрезност тако уморила, или људи које је сретао али је, у себи непрекидно слутио ону сенку. Почињао је месец јул 1808. године. Његова кућа била је, дакле, четврта тачка.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Он је једнако почињао о небу”. 219 У другом случају, нешто касније: „Све је то било тако чудно, али ја сам мислио да сам заспао, но се

Краков, Станислав - КРИЛА

У станицу је војнички воз улазио. Он је пристизао отуда где се један живот завршио. Овде је други почињао. Био је тежак и мрачан као и небо над језером.

У долини су биле смештене коморе и свуда се димило од војничких ватри. Живот је почињао. Два војника носили су на рамену убијену срну. Топао дах дизао се увис изнад њиних ознојених глава.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

на свима пратњама, здравице на свима свадбама и поздравне беседе на свима концертима и све те говоре, без разлике, почињао је са: „Пет стотина је пуних година како српско племе стење под туђинским јармом.

А када би знао лекцију, отварао је час нарочитом беседом, коју би увек почињао овако: — Децо, француском језику треба да поклоните нарочиту пажњу.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности