Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
поћемо на Цареву Ћуприју на Топчидер, с тим уговором, да узгред ако нађемо какви̓ Турака уз пут, закачимо, али да не почињемо велики бој, јербо у нас нема ни сто педесет коњаника, а пешака нимало; истрчаће Турци из Београда где и̓ много има.
Африка
Издалека ови купасти врхови увијени у мека испарења, као у облаке, изгледају као вулкани. Око десет часова почињемо пловити сасвим близу дугих благих острва, одвојених ваљда само тракама воде од главног копна.
На питање да ли ће бити там–тама, један прислања главу на земљу, слуша и затим показује: „Тамо!“ Мало дале уистину почињемо разазнавати потмуо удар у бубањ, неколико стотина корачаја даље пронашли смо Суданце, муслимане, како играју неко
Теодосије - ЖИТИЈА
Него молитвама његовим призивајући у помоћ Бога, присиљени смо да почнемо повест, а почињемо тражећи одакле треба, а треба тражити изданак од корена, па ћемо наћи и узбрати грозд — не са трња него са лозе.
Због тога се ми у Богу и твојој љубави повиновасмо, и почињемо, по твојој молби, приповедати житије преподобнога, не да бисмо покушали овога похвалити, нити пак желимо што сами
а да би и ми пажљиво гледајући у њега и као останом подстицани понављали подвиге његове и на добродетељ се покренули, почињемо повест, Бога у помоћ казивању повести молитвама имајући.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Тада седамо за сто и почињемо да пишемо, после безброј томова сабраних дела славних мртваца, пишемо као да је то први роман на свету – најважнији и
Корњача се извлачи из оклопа своје резервисаности и гледа ме као последњу будалу. И гле, нас двоје почињемо да престижемо остале аутомобиле, грчке зечеве, смрт, све — а затим, дуж пута, венце онима што су најдаље стигли, и
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Да би сцена била потпуна, ми почињемо да плачемо. Доста нам је свега! Да смо само знале, не бисмо се ни мртве родиле у једном оваквом граду као што је
јоргана, својим најдражеснијим осмехом КМТШ-84, који чувам у колекцији под рубриком БРОД ТОНЕ, НАЈПРЕ ЖЕНЕ И ДЕЦА! Почињемо тако да слушамо плоче, од којих чујем само одломке, јер непрестано претрчавам стазу на релацији шпајз — кухиња — соба,
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Иди натраг у град сада по земљи почињемо да отварамо поноре не знаш како је кад те понор ухвати за ногу нуди раскош и ропство и управља своја клешта
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Тако се ту на сто скупи пуно новости и ми почињемо да их месимо. Један дода соли, други бибер, трећи долије мало воде, четврти поспе још мало брашна да буде гушће, па
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Наша су гробља млада. Тек у овом последњем човечјем конопцу почињемо земљи да враћамо дуг и кости остављамо њивама чија смо зрна зобали.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Дође вријеме кад и своју сопствену стварност почињемо осјећати сасвим блиједом и танком, опипавамо је готово с невјерицом.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
је укључимо у мрежу књижевних промена, чим је почнемо пажљивије посматрати у развоју модерног српског песништва, одмах почињемо назирати полазну тачку или бар крајичак конца који ће нас повести у једно могуће и, можда, корисно тумачење.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Тако у злој Софкиној коби почињемо назирати, поред свега осталог, и губитак оног језгра породичне среће између четири кућна зида у које нас - као што је
Петровић, Растко - АФРИКА
Издалека ови купасти врхови увијени у мека испарења, као у облаке, изгледају као вулкани. Око десет часова почињемо пловити сасвим близу дугих благих острва, одвојених ваљда само тракама воде од главног копна.
На питање да ли ће бити там–тама, један прислања главу на земљу, слуша и затим показује: „Тамо!“ Мало дале уистину почињемо разазнавати потмуо удар у бубањ, неколико стотина корачаја даље пронашли смо Суданце, муслимане, како играју неко
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Прилази и капетан Панта. Онда кретоше обали и официри марински одвезоше их на брод. Лежали смо тако око два часа. Почињемо већ да се бунимо, јер нам се мути по глави од глади. У неко доба појавише се и наши.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
На крају, по чаша млека. Шта још? Гладан је био дечак, па рече: — Почињемо, Принцезо! Видиш ли како си бледа? И, гле чуда! Поче да се празни тањирић.