Матавуљ, Симо - УСКОК
Зато додаде: — Љутиш ме кад тако почињеш. А-ну, говори шта је?... — Није што ради мене... али, ето, на души ми је од више времена, а како ми није ни до чега,
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СУЛТАНА: Их! (Стисне зубе.) Иди ми испред очију, или ће сад бити покор од нас! ТРИФИЋ: Опет почињеш. СУЛТАНА: Иди, молим те, иди да те не видим, харсузине! Украо си ми три године живота с твојим поступком.
Поватаће Султана свима крајеве! ПЕЛА: Али ако ме познаду? СУЛАТАНА (лупи ногом): Опет почињеш? Оћеш и ја да почнем? Ниси чула ко сам ја? ПОЗОРЈЕ 7. ПЕРСИДА, ПРЕЂАШНЕ ПЕРСИДА: Ево лимунаде, милостива госпођа.
ТРИФИЋ: Можеш спокојно спавати. СРЕТА (прети Пели): Разговараћемо се. СУЛТАНА: Опет ти почињеш, мајстор Срето! Оћеш да ме расрдиш? Мани жену, моја је кривица.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Молим те ко бога да не почињеш опет с тим несрећним условима! —Молим? —Како си се само ти мучио! Па зар ме ниси најмање двеста пута водио у тај
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ПРОКА: Па 'ајде реци како, де да те чујемо! АГАТОН: Ево, да почнемо од Сарке. САРКА: Ама, што ти увек од мене почињеш? АГАТОН: Па тако некако, увек ми се нађеш под руком. Да почнемо, дакле, од Сарке.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— буни се Мија. — Нису га, велиш, никада виделе? Е, жалосна ти мајка, Мијо. Ти почињеш, чини ми се, помало... — И обрће му раширене прсте пред очима.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
“Вилиној” мајци се свидела ова моја примедба, па ми је рекла: ”Михајло синко, ти почињеш да схваташ америчке обичаје и што се пре ослободиш својих српских назора тим пре ћеш постати прави Американац.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЈОВАН: Весело, сватови! МИТАР: Видиш, Фемо, како ти се слави кућа. ФЕМА: Лес ноблес, лес модес. МИТАР: Опет почињеш? Кажи ти нама, остајеш ли ти и даље тако покондирена и луда, или ћеш бити као ми? ФЕМА: Ноблес кон нит бити паор.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Но мало помало почињеш се разазнавати, и што дуже гледаш, све јасније увиђаш да у ономе метежу има некога реда и правилности.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Дајем. — Часну реч? — Часну реч. Лука лупи шаком по столу. — Их, све се теби мора нешто догодити!... Почињеш већ да ме љутиш. — Чекај, да видимо даљи развој — умирује га Војин. — Он је рекао да му је та веза задала много јада.