Употреба речи почуј у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Кад ли га зграбим у мраку слепом, платиће, богме, главом и репом.“ Лопов се Ждерко у јами смешка: „О, почуј, бели свете, пазите само овога чуда, три ми поспанца прете!

Ко ноћу тражи по шуми мечку, уместо мозга тај има звечку.“ Опет се храбри огласи дечко: „Почуј истину горку, приђеш ли ближе, трапава мечко, видећеш страшну Борку.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

болне душе, твојој души присне, Пре но олуј стигне и гром страшни прасне, И немирно срце наједанпут свисне, Почуј ове песме узалудно страсне.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Па озлојеђен тиме Господ позва св. Петра. — Петре, — рече му Он — верни мој, почуј ме што ћу ти сад, рећи. Чуј ме, дакле: ови Срби, незахвални овај народ, дојадили су ми; довде су ми дошли.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Ако немаш птицу своју, Што ти гали дане, ноћи. А ти почуј птицу моју, Која пева: „Све ће проћи!“ На груди ми птица слети, Ту рашири крила мека, Па ми вели: „Ни бриге ти,

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Почуј-де, момчићу! Отишô ја једног дана у нурију да вјенчам једну сељачку Ђурђију. То је било за султановог наџака.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности