Употреба речи пош у књижевним делима


Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Зачу се мумлање. — Аха, орлушино матора, ти ли си! Ево ви и Танасија, девојке; пош'о тамо вама, па залут'о... Осу се смеј и жагор. — Пушти ме, вештицо! Откуд тебе ђаво створи туна, шапће он.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

говори, шта је! — Богме, ево шта је: човјек ти поручује по мени, за Стану! — Који човјек? — Мираш Цуца, добар, пош... — Па зашто да по теби он поручује? рекох ја, па се прекрстих од чуда.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

“ - „Нисам, децо, вас док траје!“ „Је л' ти борба била тешка?“ - „Покушајте, милина је!“ „Шта си хтео? куд си пош'о?“ - „Тамо куд се стићи мора!“ „Зар је вера тако јака?“ - „Увек јача од злотвора!“ „Мало нас је кој' би смели!

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

ВИЂЕЊЕ Ноћас када сам ја спавати хтео, Жељан да тело уморно одмарам, Дух старе среће обузе ме цео, И ја сам пош'о срце да отварам.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Ја му поменух матуру, а он: „Мени је матура што и оном волу комарац: нит знам кад дош' о ни кад пош' о...” Жив ти Бог, Милане, је ли ти долазио Павле? Код мене, ни да припита.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности