Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Из далеке покрајине Ја сам амо дошô, Ко б' за момком из туђине Јадовати пошô?“ Тако момак овде жали, Једна мома тужна Стоји мору на обали, Стоји као сужња, Стоји млада, сузе лије, А све
ДВА КАМЕНА Беле роде одлетеле, Собом драго њој однеле, Ох, далеко, предалеко! Кад је пошô, драги рекô: „Кад се врне бело јато, Ето мене назад, злато!“ И назад се јато вије, Ал' међ њима драгог није.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
онај вез, — испода њ образ указа се блед: аскалонски се млади чини кнез, и један глед и један живи гред — на Делилу је пошô у полет: „Девојко, жено, друже, делило!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Који зловољно дошô, од двора му весело пошô, руках пунаних а срца весела, путем ходећи, бога молећи и лијепо зборећи: добра господара, добре господарице, добро ти
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
НАСРЕДИНОВ МУДРИ ЗЕЦ Била у Насредин-хоџе два зеца. Једно јутро, кад је пошô к својим орачима на орање, рећи ће жени: — Спреми нам за ручак добру бравећу чорбу с купусом и кромпиром; на бравину
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ти си га сачувô у груд’ма носећи, Те ни терет круне њега не угњечи. Срце т’ беше луча, кад си пошô тами, И слабости твоје — од доброта сами’ — То песника слêпи, то песника мами.
Па како је лепо пио, Лепо плати, Пошô ј’, ал’ је преумио, Па се врати. „Дај, крчмару, бокал вина О поноћи! Да не морам, вели, сутра Опет доћи.
Да нам будеш увек тако, као до сад, свéтô, Да нам будиш лепшу зору, кâ најбољи петô, Куд год пошô, куд год ишô, нико ти не сметô, Дуго нам се, много нам се Новим Садом шетô И шта сретô Све то Метô На своје
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
! Оклен си? Шта сам ти крив?! — Помози Бог, оче прото! — Ама, каква си ти вјера?! Шта ћеш ти од мене?... А куд си ти пошô, Џибићу?! — пиону, као да га нешто уједе за срце, кад угледа Стевицу иза мојих леђа.
Нека кô мисле: пошô Швабо од Бање Луке, ударио на Кадину Воду, па ће сад преко Бронзаног Мајдана тамо у дубоку Крајину... Гони Крајишнике!
“ ,,Па видиш, жено да сам пошô.“ „Како ти идеш суду?“ „Па идем кô и остали свијет, на двије ноге. „Добро, каже, ама јеси ли ти средио у глави како
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ кад си пошô. Не знам како живиш тамо, И да л' ти се свиди место? Овамо се „ждере“ само Пола плате крчми дамо, А женскама оно
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
и тугом, са благословом који представља једно од најузбудљивијих места у целој нашој јуначкој поезији: Пођи, сине, пошô у добри час! Тамо, сине, добре среће био!
Да с' у здрављу опет састанемо и црвена вина напијемо!“ Вели њему Љутица Богдане: „Збогом пошô, Краљевићу Марко! Већ те моје очи не виђеле! Како си ме данас препануо, никада те пожелети нећу!
љутине цикну као гуја, ал' беседи Секула нећаче: „Ујко Јанко, немерено благо, нисам ли ти лепо говорио, кад си пошô санак боравити, да не дајеш умље за безумље, да не стрељаш змију шестокрилу, већ да стрељаш сивога сокола?
Пођи, сине, пошô у добри час! Тамо сине, добре среће био! Бог те здраво и мирно носио, Од душманске руке заклонио, грдне ране и руке