Употреба речи пошали у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Ту су ти чарапе, пешкири, јабуке, тканице, па богме, и по неко руно и ћилими или јагње... А сад нико ни да се пошали. Нема, нема — браћо ништа; прошле су оне старе године кад је било берићета... — Право велиш, господине, богами!

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

»Видиш, бештије једне«, мисли у себи гђа Перса, »како се каприцирала, па баш ни једне речи! Ни да се бар пошали да нас позове после ручка!« Сва јој је мораста изгледала, али јој није дала приметити да се љути.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

неће бити онај њен велики татица, ефенди Митица, и зато никада већ неће смети да је погледа, још мање са њом да се пошали, насмеје, помилује је, камо ли да се испред ње поносно, раздрагано креће, и још тражи да га она, поштујући га, двори и

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Па како друкчије да се убије време ако се старији са млађима и друг са другом не пошали? Али зато, брате, не мораш да се гађаш државним стварима.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности