Употреба речи пошао у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

и стаде ми приповедати: — Тако, пре неколико година, ишао сам са мојим кожицама у Параћин на вашар из Кривог Бира. Пошао сам још пре сванућа, а кад је зора зарудела, био сам насред Честобродице...

Милисав тога дана не беше на заветини. Пошао је био, ал’ кад би наспрам беле кућице, он виде Јелицу. Забулила се белом марамом, па залива цвеће; засукала рукаве до

Људи се ћутећи разиђоше кући, а учитељ оде невесело у своју школу, да о туђој деци мисли, кад своје нема... Кад је пошао, а он се окрете своме ученику: — Бог нека ти је у помоћи, дете моје а ја знам да си невин! — Ах, учитељу!

— Пази, учитељу!... Ако могу ја онај конопац добити или изварати, зашто сам и пошао... А ако не могу, а ти конопац добро упамти... Тај конопац ће бити сведок Милисављеве невиности...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

“ „Честити везиру, они који је отуд пошао а к нами не дошао”, одговоре простосрдечни старци. | 5 Лав и Магарац Лав и магарац пођу у лов.

„Проклет час кад сам то рекао!“; „Да сам врат сломио кад сам на тај пут пошао!” - ево како млоге чујемо да говоре. А зашто?

Помози ти брату своме, човеку, у потреби, пак ти њему реци по старински: „добро дошао, брате”, и „збогом пошао.” Помози и помажи колико можеш, и нек се радује срце твоје помагајући. Зашто, помоћи, то је божје и божестве|но дело.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

поп Леон тију и Дел-Амету: „Сеците ви овде, и у овим селима купите војске што више можете; шаљите у села: који није пошао нека вришко иде.

Питају ме шта ми горе чинимо. Ја кажем, да ми Шабац бијемо и да већ и топ имамо; и кажем им, да сам ја пошао Црном Ђорђу, да се договоримо да један план узмемо.

Нема ту мира, одсад ће да буду бојеви велики. Но ти спремај, пак иди куд си пошао!” (тј. у Русију). То је све, чини ми се, било последњег дана месеца јулија 1804. лета.

Сад се нема шта, јербо у хитњи ништа спремили нисмо. Пође и Гаја Николајевић с нама, и сам не знам зашто је пошао. Дођемо у Смедерево, где изађемо и ја и Чардаклија, оба да што купимо за јело. Шта ћемо наћи? — Сира, ̓леба и грожђа.

Сад ја покажем да сам на Врачару, како сам носио мур мога стрица Јакова, у хитњи, кад сам пошао, заборавио оставити, но у џепу однео и ево га.

нас Божа Грујевић звао; то му је име дао митрополит карловачки Стратимировић, кад је Божо из Петробурга нама у Србију пошао, да (га) не би почем Австријанци поискали као свог поданика) седнемо на кола те отиђемо његову дворцу.

Ја како сам летос по Врачару лаке војене хаљине носио, а нисам се ни научио далеко путовати, тако и пошао; а Чардаклија и Божа у немачким ̓аљинама кроме Јова Протић што има једну као турску бунду, којом дањом у каруца сва

августа у Одесу пошље. — Живковић Стева пре је од Порте са изуном пошао преко Влашке, ђоја да каже да је Афиз-паша од цара послат, да се Срби не би побили, но нека Афиз-пашу послушају.

дође, а да остане Грбовић Милован, и Кедић Милић и Недић, да чуВају, да се не би Хаџи-бег повратио к Ваљеву или пошао на Шабац, нама за леђа.) Сад у Бељину у логору преданимо. Ту је Карађорђе; љутит, слабо с којим говори, све ћути.

Посланици оду, нађу га у Бањани, и кажу му од Алексе и леп и прек поздрав. А он одговори: „Ја сам и сам пошао, и ово жито хоћу да носим јербо у нашему крају нема леба. А што је Алекси за тим стало? И тако га поздравите”.

Овај исти боговађски игуман Жарко у 1804. году, кад смо на Врачар изашли, био је и он онда када је Карађорђе пошао увече, на неку веру београдски̓ Турака, да ће му капију отворити.

) И Жарко пошао ноћом. Кад буде на Лауданову шанцу, завади се Станоје Главаш са Жарком око једне ћорбалте жуте од пиринча, као тупа

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

обе парничне стране купише од Ђука наизменце главу шећера, коју је он »за своју кућу набавио кад је јутрос из вароши пошао«, и дадоше капетану тек, руке ради, да понесе деци.

— Донесе и мене ветар, Радане. Ви'ш, ја с мојим капетаном квит! — Јеси давно из Владимираца? — Прекјуче сам пошао. — Вере ти, шта ли је од моје веселе деце? Где ли су сад?... — Хајде ти, море! Шта чекаш ваздан?

Никад ти он не скида пушку с рамена. А пошао у њиву, а у дрва, а у виноград, а у ливаду — свакад ће је понети. Баш на Мале Врачеве поранио Радош да обиђе ниву, па

Она је одржала своју реч. Огњан је о Петровудне довршио четврти разред, а Сенадин је одмах по Преображењу пошао у први. Таман Миона оздо уз воћњак, а Душанка испаде из куће.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Куд си пошао? — упита га. — У шуму честити ефендија. Крушка га гледаше онако понурена. — А је л’, Маринко? — Чујем, ефендија.

Мени се чини да ћемо моћи попа и кмета завадити! — Како?! — Не питај ме даље! Ево ти велим: пошао сам твојим трагом! И нећу се пред тобом обрукати, ма ме главе стало!... Мени је стало за тим да ми ти верујеш!

Још данас идем!... — Знаш, ти си га родио, али ми је на срцу! — Хвала ти!... Збогом! — Збогом пошао!... Иван оде раздраган. Путем је премишљао о речима Крушкиним.

Да му је да побегне од самог себе, да му је бар с ким да рекне коју искрену... И, као наручен, дође му Маринко. Пошао од куће, па се увратио. Лице му се смешкало, јер је видео Ивана кад се од Крушке враћао. — Помоз̓ бог, Иво!

Дај ми моћи да одржим моју реч!... — А ти, Заврзане, каква тебе невоља у гору натера? — Ја... ја сам пошао онако, друштва ради!... Мрзило ме седети као баба у запећку, голих шака. Велим, идем овамо, међу људе, шâт буде боље!.

Пред ханом га сачека Лазар, који јуче не беше код куће него у чаршији, па је тек стигао и пошао да га тражи. Мислили су да их нико не гледа, јер Лазар беше сам, па ти се расплакаше и једва кренуше кући.

— Послом. — Да пођемо још који?... — Не треба!... Овај посао ћу ја сам свршити... Збогом! — Збогом пошао! Он журно узе шару, припаса фишеклију, па замаче у луг.

— Баш си неким послом? — пита га старојко. — Куд ћеш већег посла: пошао сам моме Станку у сватове!... Па камо ти чутура?... Одмах му додадоше чутуру.

Поп Милоје викну: — Не задржавај га, Алекса! Он зна шта ради!... — Збогом, браћо! — Збогом пошао! И Зека оде... Весеље се настави. Пило се, певало, пуцало и играло. Ноћ се спуштала лагано.

Имаћу срца!... — Ја сам жена Станка Алексића! Ако не умеднем убити, умећу погинути!... Збогом, господару! Срећно пошао, а још срећније дошао! И приђе руци Станковој. Кад га целива у руку, она му придржа торбу да упрти...

— Добро, Стојане. — Сад иди, али одмах. — Збогом! — Збогом пошао! Пошто Ногић изиде, Стојан диже очи нада се: — Да хоће само бог дати да за времена стигне књига Молеру!

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Он је ишао све даље, и сејао, и певао. Али кад се његов глас угасио и рука малаксала, и кад је пошао да се врати откуд је дошао, он се изгуби у мору свог класја која је сам посејао, и у помрчини шума које је сам подигао.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

сам неки животан мирис у салону, мирис који, као у децембарско јутро, рези и сече и чини те подиграваш и летиш куд си пошао. — Чуо сам њену свирку, чуо неку дотле нечувену сонату. Али како је она свирала!

А поврх свега стајаше десператна неизвесност; јер откако је пошао у рат, само је два писма од жене добио. У оба му писаше да ће доћи чим се породи и дигне, али од последњег писма беше

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

По свој прилици, ту је дочекао дубоку старост, и пошао трагом старијих својих. Место је било велико, а побожни парохијани тако имућни да су комотно могли не два, него два

Чује тáта где нешто цичи у шпајзу, па пошао да види да се није пацов ухватио у гвожђа па цичи, — кад ал’ оно седи његова слатка кћи па плаче и пише неком писмо.

луле и турише их у чизме, прекрстише се, наредише у кући шта треба, па се достојанствено поштапајући кренуше у цркву. Пошао свет на литургију, па се све шарени сокак од лепоте.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

чиоде према томе како се фронт гтовија (а он се све повиј а у назад) и овако обично почиње да прича: „Кад сам ја пошао са фронта ситуација је била ова: Ја сам држао ову тачку“, (и убоде чиоду) или: „ја сам обасипао ватром овај простор;“

ја се свега тога добро сећам, па сам се онда гнушао јер је он то чинио и у старим својим годинама, а сад ево и ја сам пошао истим оним прљавим трагом.

Африка

Зна да спрема пољску кујну и пристаје да иде за мном где год будем пошао. Одмах купујем прибор за кување, кога још немам, конзерве, брашно, зејтин итд.

кад хоћу да одапнем, на тим се степеницама појављује сам краљ који је сазнао да се неки белац распитује за њега и пошао му у сусрет. Крупан је, импозантан, с брадицом, великим очима, увијен у огртач бео са плавим шарама.

Ја већ два дана чекам неку прилику која би ме превела до Нигера. У страшном сам задоцњењу. — Знам, зато сам и пошао да вас потражим. Ја имам неки товар саванске паприке које могу повести и сутра у Бамако.

ствари за којима сам, без разлике и за сваком засебно, жудео, једино зато што ону за којом сам често случајно прво пошао нисам могао имати.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈАЊА: Ох гром, ди си да га убиш! (Отрчи.) ЈУЦА: Добро нам је пошао напредак! Ако овако устраје, таман ћу до шешира доћи. ПОЗОРИЈЕ З.

Црњански, Милош - Сеобе 2

70 В ИШАО ЈЕ ТАКО У ВАРОШ У КОЈУ НИЈЕ БИО ПОШАО 88 ВИ БЕЛИ ЗЕЦ И ЦРНИ АЈГИР НА ПУТУ 102 ВИИ НЕЋЕ ВИШЕ ВИДЕТИ СВОЈУ ПЛАНИНСКУ СЕРВИЈУ 139 ВИИИ ПО СЕЋАЊУ СЕ ХОДА КАО ПО

Желео је да нико, ко је био присутан томе, не може рећи да је пошао погнуте главе. Док су му, код профоза, скидали мундир, а везивали руке, он се присети да Енгелсхофен, једини, може

При најмањем покушају бекства, убиће га из пиштоља. Кирасир је затим са профозом потписао неколико папира, а затим је пошао вратима.

“ Ана се препаде и покри лице рукама. Петар је, међутим, мирно, метнуо свој клобук на главу, устао и пошао са чардака, довикујући брату: „Види прво и питај Павла. Чек! Чек!

Трандафил је волео друштво и говорио је да је његов дед пошао, го, као пиштољ, из Солуна, да је био застао у Београду, и терао до Будима.

Та није да су лепе, кад штримфле притежу. А обе су хоћке, хоћке, молићу лепо. Тако се ето десило да је Исакович пошао у Беч, Бестушеву, онако, како није ни сањао.

Трандафил га је обавестио да је све удешено. На дан Висариона Чудотворца, године 1752, Исакович је пошао. Трандафил је описивао Божича, као поштену старину, јунака, али пијаницу и бојџију прегорку.

чудан осећај, да је дотле путовао по једном свету, а да га Трандафил, сад, премешта у неки други свет, у који није био пошао. У неки живот, опет, из кога је бежао.

„Куд сам пошао?“ прошапта себи, уморно. Чинило му се да заиста гледа низ улицу, али темишварску. Међутим, погладивши своје брке, које

“ В ИШАО ЈЕ ТАКО У ВАРОШ У КОЈУ НИЈЕ БИО ПОШАО По причи Исаковича судећи, његови братенци стекли су утисак, после, да фамилија Божич није онаква, какве су биле

Мислио је да је пошао у шетњу, са ћерком јунака, мајора Јоана Божича, а ето га води, у шпацир, унука воскара Деспотовича.

је био премештен у пехоту, па је дезертирао, на свом путу у Росију, тако је, ето, стигао, у варош, у коју није био пошао. У којој никад дотле није био. У коју се никад више вратити неће.

Теодосије - ЖИТИЈА

Дивио се саставу и сили речи, и разумевши укор о младићу који се због богатства ожалостио и за Христом није пошао, прослављаше због тога сина и учитеља.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Решио сам се да отпутујем не казујући никоме куда. Уосталом, ја и сам тада нисам знао, пошао сам на пут ма где. Када ми је кондуктер тражио карту, ја је нисам имао; кад ме је питао, ја нисам знао докле ћу

Кад сам пошао на пут, ја сам томе младом господину поверио на чување велики рукопис мога научног рада, на коме сам пуних седам

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- загрлила ме је а надлактице су јој биле танушне и хладне. - Не мораш да ме грлиш, Рашида. Написаћу! - пошао сам према граду, а она је ишла за мном носећи оне шашаве златне перунике у наручју.

- Опрости, мама! - узео сам своју школску торбу и пошао према вратима, а онда сам застао оклевајући: мама је нетремице зурила у мене, а очи су јој биле пуне суза.

Скупио сам пецаљке, стрпао у џеп комад хлеба и пошао ка вратима. - Мислим да ћу данас бити на пецању! - рекао сам. - Он мисли!

То је било тако и то нисам могао да изменим. - Пошао си на пецање? - рекла је, а онда смо говорили о стотину других ствари које нас нису интересовале: о новом дечјем

- Опрости, мама! Опрости! - рекао сам. Ти знаш да не могу да дођем. Ниједан мушкарац не би могао! - окренуо сам се и пошао за њом пратећи је. - Ниједан? - осмехнула се. - Мушкарац? Ту није било ироније. Ја за њу нисам био мушкарац.

Знате га? Кућа му је доле иза гробља! придигла се и пошла, а ја сам пошао за њом. Сад ћеш сазнати оно о злату, сада ћеш то, коначно, напипати!

- Не знам да ли вреди да се чека! - завртела је главом а ја сам пошао према орману где су испод „Борбиних” исечака „није тако већ...

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Дакле, ’ајд’ у Кракову. Господар Софра мисли се, о томе већ давно планира. — Та како сам да идем? — Кад би ти пошао, ишао би и Јова Кречар. — Не би згорег било, онда би’ и ја ишао. — Па и сам би’ ишао.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Био је миран. Пошао је био рано и надао се да ће пре мрака стићи до Варадина, где су имали да му се прикључе остали делови пука.

Пук се скупљао из разних села славонских и сремских, да би под његовим вођством пошао у град Печуј, где је имао да издржи преглед пре него што га упуте да стигне логоре Карла Лотариншкога, који је био

Затим потера коња касом, кроз празнину. Тако је, године 1744, у пролеће, Вук Исакович пошао на војну ИИ ОДОШЕ, И НЕ ОСТАДЕ ЗА ЊИМА НИШТА.

се брзо: ко је из кога села, под којим официром, а после, јурнувши кроз жбуње, тражаху пут, под вођством онога који би пошао први. Већина их, у овом крају, дотле никад није ни била. Доживеше тако читава чуда у ноћи.

је видљиво невидљиво, а невидљиво видљиво и да прође тамо где би био радо остао, а да остаје тамо откуда би био радо пошао?

Тако је ето Исакович пошао на последњи део пута, до мале варошице Штукштата, на Рајни, где су га већ чекали у логору ђенерала фелдмаршал‑лајтнанта

У Карловце је пошао тек да би се смирили у кући и да би јој учинио по вољи и довео попа. Јурећи преко њива, баруштина и прокрчених шума,

Да је био пошао патријарху да му се исповеди, држећи до пријатељства митрополита Јовановића и његовог оца, чинило му се све луђе.

Да се већ једном смире и пси и људи у насељу, пошао је, дакле, Ананија, да на гробу госпоже Дафине забије глогов колац.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Стево му исприча како су Французи ушли у Дубровник и како је владика, по жељи Русије, пошао на њих са својим Црногорцима и Приморцима и са три компањије Руса, које руски адмирал Сењавин бјеше искрцао у Боку;

Куд си кренуо?“ Лабуд одговори: „Кренух у лов!“... „А коју би звијерку најрадије гађао?“... „Међеда“... „А како си пошао на међеда ненаредан? Ето ти је коњ бос, нема ни узде, ни кускуна, ни колана!?“... „Сад ће све бити!

— Што рече жено!? — викну Драго. — Ето то! Пошао нам и он бјеше као званица, па кад разабра шта би, немаде кад причекати, но посла сестру, Стамену Миркову из

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

На слово, на слово да, написавши једну реч или реченицу, започевши, дакле, игру, наш песник као да не зна куда би пошао, као да не зна или нема „шта” да каже.

Милићевић, Вук - Беспуће

И пошао је натраг кад већ више мостова није било: у онај живот није се усудио да уђе, а овај други постао му је неприступачан.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

А како се пре тога накострешио и наоружао кад је пошао к њему да му очита онако како он уме, онако његовски; понео и револвер тврдо решен да му скреше револвер у груди:

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

не бира чиме ће. Затуче ме тако, утуца, изгубих душу још од малих ногу. А да сам се једном отео и пошао. Раде, брате мој ... — Ено га сад види. Ма немој ми ту кварити унука. — Е, Раде, Раде ...

Откуд се млин може насликати? Сјећам се, кад год бих пошао да спавам заједно с дједом (да му гријем леђа!), старац би се сјетио свога млина и разњежено ми напоменуо: — Сад ћемо

Да опет није заметнуо кавгу? А кавге се за дошљака налазило на коју год страну пошао: у сеоску биртију, у млин, у цркву или у шуму по дрва.

Лов нам није пошао за руком. Немилосрдно опрезне, птице су панично сунуле у будну окату пустош љетњег неба, која нас је грубо одгурнула с

напоја ће се наћи, дао бог нек она само извољева ко каква попадија, а ти, Васо, теби је добар и неварен кукуруз, ти си пошао да преокренеш свијет, па да свака шуша залегне за препуне јасле.

— Дај, болан, оставите човјека на миру, шта вас брига куд је он пошао. — Брани га, брани — гракће Бачкоња. — Исти си као и он.

— Побјегао, а? — Не, не, иселио сам. Регулисао сам пензију, окућио се ... — Па шта сад? Откуд овдје? — Кажем, пошао сам да нађем једног дјечака, каквог плавушана, што би најбоље било.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Сачекај барем до јутра, обећавам ти, кренућу ујутру, а стићи ћу ко да сам још ноћас пошао! Шта је три сата јахања! ХАСАНАГА: Сад си рекао! То! Три сата јахања! Ето видиш! Није ми кадуна ни толико могла!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Не могу нано, страх ме је!... Јесам ли ја то смео? Не! Загрејан, потресен, клицао сам „Напред!“ И пошао сам. Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школе? Ти пре неколико дана не избиваше од нас.

Па и то је чинио преко матере. Обично, ујутру, чим би се Мита дигао, и као увек пошао у дућан код оца, мајка би му, испраћајући га, испоручила то што би му отац наредио да уради: „Мито, поручио ти отац

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

« ТАМНИ ВИЛАЕТ Приповиједа се како је некакав цар, дошавши с војском на крај свијета, пошао у тамни вилает, гдје се никад ништа не види.

Онда отпочне најстарији брат говорити: — Кад сам пошао с мојом браћом по овом путу, прву ноћ кад смо дошли коначити код једног језера у некој великој пустињи, кад браћа моја

— одговори њему царевић, па одмах седну вечерати. Послије вечере пита цар шуру свога куд је пошао, а овај му одговори да тражи Баш-Челика, и све му редом прича. А цар га стане сјетовати.

обадвојица један за другим отишли морем да траже онај град и воду, па кад се ни један није вратио натраг, да је он сад пошао да тражи то. Цар кад га саслуша, рекне му: — Кад је тако, синко, срећан ти пут!

— Вала, ништа, тек беспослен, па слушах како трава расте. Кад ово чу царски зет а он му рече: — Би ли ти, брате, пошао са мном у дружину? Мене зову везирски синови на зијафет па би и теби било лијепо.

Зачуди се царски зет оваквој брзини, па га запита: — А би ли ти, брате, пошао са мном у дружину? Мене везирски синови зову на зијафет, па ће и теби бити лијепо.

СВЕТИ САВА И ЂАВО Пошао свети Сава преко једне планине па срете ђавола. Кад га ђаво угледа, уплаши се и шћедне да побјегне, али не могне, па

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

СТЕВАН: Е добро! (Пође.) СУЛТАНА: Куд си пошао? Свршио си посао, наједио си ме и изуједао као пас, сад можеш ићи. СТЕВАН: Заповедате јошт штогод?

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

АЛЕКСА: Она је морала то соопштити и својим великашима; јер кад сам пошао, те почести што су ми чинили! Дивило се мало и велико; и сви су јавно говорили да, откад им је сам цар умро, такве

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Таласима, низ поље зелено, изгуби се момче нежењено. Добро знадем путеве дјечака, пошао је у године бурне, да потражи, с четом и барјаком, златно зрнце среће несигурне.

Ти га, богме, мораш и обући. Кад све смислиш, полази на путе, па рачунај сате и минуте. Пошао сам срца разиграна, води цеста преко наших села, гај до гаја, зелени брежуљци, наша школа, осамљена, бијела, док

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Мислите ли да ће ме дечко пробудити пре пет? — Хоће. Он ће вам сад однети и свеже воде. — Онда бих ја сад пошао на једну кратку шетњу кроз ноћ. Довиђења. — Довиђења. Пријатна шетња.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Хиљаду осамсто... (Сад не знам којега лета, Ал' Бунопарта је онда на Руса пошао био) — Зима је велика била. Реке се замрзле рано, А снег од осам стопа пола је и горе крио.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

ПОВРАТАК ХОДОЧАСНИКА Пошао сам у тај град памтивека по слике и псалтире радости обредне и да запевам у хору под сводовима златним.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

СВИ (одлазе уз степенице). ПОЈАВА ИВ ДАНИЦА, МИЋА МИЋА (он је последњи пошао уз степенице и попео се већ на први степеник, па кад спази Даницу, која долази кроз средња врата, он се врати): Ах!

ДАНИЦА: Да! МИЋА: То је ваша наредба? ДАНИЦА: То је моја молба. МИЋА: Испунићу вам је. Ја сам и без те ваше молбе пошао баш овога часа да узмем своје ствари, утолико пре сада.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Војници су се збили у мале групице и причали. Чујем како Танасије објашњава да је у турски рат пошао са једним динаром у џепу, а вратио се из рата са сто динара.

— Пуштамо те. И вас двојица га пуштате... Ево, Милутине, Мићо, Микуле, слободан си. Пожури, воз само што није пошао. Милутин окрете главу на другу страну, јер није волео да се шала збија на његов рачун.

А-ја, наредио је командант да се при поласку јавиш њему. Војници су ми усрдно помагали да се спремим. А када сам пошао из батерије, растанак ми је био исто онако тежак као када сам на дан мобилизације пошао од своје куће.

А када сам пошао из батерије, растанак ми је био исто онако тежак као када сам на дан мобилизације пошао од своје куће. Дођох пред земуницу команданта дивизиона. Он скиде са ушију телефонске слушалице и усправи се.

Дођох пред земуницу команданта дивизиона. Он скиде са ушију телефонске слушалице и усправи се. Пошао си. Е добро. Отвори само очи и немој да ми шенлучиш. Јеси ли разумео?...

— Хвала... хвала, немојте, господин потпоручник. — Ајде!... Нећеш ваљда ти мене да частиш. Са колико си пара пошао у рат? — Са један динар... — Па, да ли ће моћи да ти истрајише до краја рата?

Али ми седимо иза једне, куће, па смо сигурни као у тврђави. Ујутру је командир пошао у извиђање. Собом је повео Милутина и мене, а са нама пође и Милан својевољно, да би видео своју батерију.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

рече она, и поуми да му приђе. Гојко је погледа уплашено, или се ваљда сети ради чега је пошао, па се обрте и оде улицом... Сунце је село, навлачи се мрак...

Почиње шибати хладан ветар... Гојко се грчи и тресе, па опет жури напред. Често заборави ради чега је пошао, па стане на путу, мисли се и напреже памћење, док се не сети. Кад дође у Брезовац, смрче се сасвим.

ту у соби, настави ћата, бирајући речи, и дајући им нарочит смисао при изговарању. — И ти си пошао к њима? — Нас двојица ћемо сад да путујемо... у смедеревску Јасеницу. Па ја да га зовем... — Чекај, молим те ту...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Био је чувени играч и певач свог времена, и кад је напустио школу пошао је у Иланчу, пешке, и вратио се, кроз жита, певајући уз тамбуру.

За време прошлог рата, Мађари су убијали Србе и Јевреје у тим купатилима као у кланицама. Ја сам из Беча пошао у жакету боје благо зелених маслина, у ципелама белим, од коже јелена, са шеширом црним играча тангоа.

Иако сам био блед као крпа од претрпљеног страха, ја сам из Сегедина пошао на ратиште задовољан. Пред полазак, телеграфски сам позвао своју матер, из Иланче, да дође да се видимо.

Викала је и моје име. Ја сам, сутрадан, пошао у тврђаву Коморан. Аустријска војска имала је уочи зиме године 1917. много мртвих, а нарочито младих официра, у

Све је замршено. Изменили су нас. Сетих се како се пре друкчије живело. И погнух главу. Воз је пошао и затутњао. Успављивало ме је то да је све сад тако необично, и живот, и те огромне даљине у њему.

Кроз цео ходник ори се: „Дер Гриецхе лäутет, дер Гриесхе лäутет.“ Сутрадан сам пошао погурен по улицама. Небо је жуто и магловито као некад, у она јутра у којима сам, по тим улицама, проћердао своју

Она су ми се грохотом смејала, кад сам скинуо обућу и пошао. Љубичаста, стострука бића, што личе на цвет, цветала су у води, и модра као летње руже, прилепљена на камење, осула

Дигао сам се и, погнуте главе, пошао натраг. Кула светионика, насред острва, засијала је, и све је постало сиво и неизречно бедно.

Бабе, страшно сасушене, излазиле су, и, са очима што цуре, зуриле су у мене зачуђено. Кад сам пошао доле на обалу, викале су за мном. Тек кад сам сишао, видео сам шта је. Деца су се нашалила са мном.

И тако рано, тако брзо, овде, пада мрак. Висока кола, на два точка, дошла су по мене. Пошао сам у Ст. Паул де Леон да видим цркве. У Ст.

Било је, међу тим узроцима, чак и врло пријатних. Моји другови су били отишли у Париз и ја сам пошао за њима, да остварим своју давнашњу жељу.

Ја сам то, из једног старачког писма, моје сироте матере, случајно дознао. Јавих се, дакле, па сам одмах и пошао. Међутим, на путу сам провео три месеца, у Италији, И написао и ову поему.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Нисам пошао ни неколико корака, док одједном а око мене се, као око каквог чудовишта, поче са свију страна скупљати свет.

и орденима, те сам могао мирно ићи улицом без граје и гужве од светине, што би морало бити да сам онако без одличја пошао. Онај ме пандур одведе у гостионицу „Код миле нам напаћене отаџбине“.

Ако пијеш воду — хууу!... Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хууу! Једне недеље пошао стриц у цркву. — Хууу! — учини стрина, с рукама под појасом. — Шта ти је? — пита стриц. — Хууууу!

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

И Спасоје беше дочепао мотку и пошао напред. И таман он поче да издиже руке, а палица фијукну кроз ваздух и прште на његовој глави.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Откад коже биле па битисале! Него ти увек тако: обилазиш девет сокака док стигнеш у кућу у коју си пошао. Друго си ти дошао, ниси за коже. ЈОВИЦА: Ништа друго, него за коже! ЈЕВРЕМ: Е, па, дедер сад, немој да му кажеш!

И ДАНИЦА, ИВКОВИЋ, ПАВКА ДАНИЦА (испраћајући са мајком Ивковића, који је завршио посету и пошао): Што тако журите? ИВКОВИЋ: Шта ћете, послови! Ви знате да бих ја врло радо остао овде што дуже.

А ми баш пошли на гласање, па велим да свратимо. СПИРА: Ама, нисмо пошли ми на гласање, него пошао ја... СПИРИНИЦА: Ено га опет!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Па добро ми дошао!” — Каже, и грли га. Збунио се Убљанин, Одложио карабин ... Он пошао да ратује, Ал сад шта је, ту је ... Трепће као снаша, Ни да се понаша Не зна...

ДАНИ Понедељак — сељак Пошао у Мељак. Уторак — укорак За њим, као рак. По среди је среда: На две стране гледа.

други да је униште — И да раскрстим целу ствар ту, Узео бих доживотну возну карту За све што плови, лети и кружи, Пошао бих на Северни пол ил на јужни, С копна на море, с мора на копно Пазећи да никад узастопно Не заноћим двапут у

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Брод је пошао из Данске 30. августа 1921. године, а вратио се 11 јуна 1922 год. после једногодишњег крстарења по океану.

Године 1785. пошао је на истраживачко путовање француски морепловац Лаперуз и повео собом два у то време чувена природњака.

који се налази на источној обали великог острва, на истој географској северној ширини као и место са кога је пошао. Од тада се више ништа о њему није сазнало. У лето 1931.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Зато је после дугог стајања пошао и упутио се, поред чесме, наниже, где су биле баште и њиве. Оде у онај део вароши, који је био као још нов, тек

До собњега прага чуло се како се нешто ваља, кркља. И заиста он је, он! И то не што је случајно пошао, па се спотакао поред њене собе, него се намерно овамо упутио, али осећајући шта чини, сигурно од ужаса сам није могао

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Јана преобукоше у црногорско рухо и затакоше му леденицу и ханџар. И он је ш њима на летурђију пошао, а из цркве у полажење. Цијели дан био је весео, шалио се, играо у орô, гађао с осталијем у циљ, сјекао у зарок бутине.

“ „Причај вјере ти!“ рекоше сви. „Зачамах тамо — ради крви бјех пошао — зачамах тамо њеколика дана. Ја, тобожни главар, а дошао да кметујем, частиће ме, велу. И јесу, вјере ми!

Он пође задовољан, јер понесе лијепу награду, а остави лијепо мишљење о својој вјештини. Већи дио Његуша бјеше већ пошао са стоком на Ловћен, па и браственици сердареви. Он са својијема остаде још за који дан, док се боник опорави.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

А зашто шиче на свеца? — Курјак се зарекао да не коље више ништа и да не једе меса, и пошао у пустињу да се посвети. Ударивши у том путу негђе поред гусака, гусак по обичају своме дигне главу и стане шикати, а

— Да те, синко, очува од душмана, а не завади с пријатељем. 12 Питао син оца кад је пошао по свијету: — На што ми треба највише пазити? — На страх божји и на стид људски.

Иди и тамо се скраси, овде места немаш. Пошао Станимир, Санимир и Гинимир. Станимир да етане, Станимир да усане, Гинимир да угине!

Рећи ће Мићун: Браћо, срамота ми се фалити, ама је познато свему селу да сам ноћу без мјесеца пошао сам у тазбину; како ми се био испео чир на носу, и док је сам пукнуо и зарастао, нијесам јаукнуо; како једном скочи на

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

ронећи отидоше сваки у свој гроб, а калуђер својим путем казујући народу да се каје и да не би који без исповијести пошао с овога свијета. 22. КОПАЊЕ БЛАГА.

опет, а она му одговори: „Да когођ онамо пође, остане мутав и удуречен, пак сам се била препала да нијеси почем онамо пошао.” Чувши он то, досјети се јаду, те једва дочека доклен му дан дође.

ону исту ноћ украде оцу из потаје један чудотворни нож, па ц њиме сјутрадан у јутро у сусрет ономе младићу, који бјеше пошао како му је она писала.

А ја виђу да си ти хитре памети, и да умијеш добро и мудро зборити, би ли дакле пошао са мном к томе краљу, еда би ми како | ђевојку испросио?” На то рече чобан: „Ја ћу поћи.

Онда отпочне најстарији брат говорити: „Кад сам пошао с мојом | браћом по овом путу, прву ноћ кад смо дошли коначити код једног језера у некој великој пустињи, кад браћа

„Боље тебе нашао, зете!“ одговори њему царевић, па одмах седну вечерати. Послије вечере пита цар шуру | свога куд је пошао, а овај му одговори, да тражи Баш-Челика, и све му редом прича.

обадвојица један за другим отишли морем да траже онај град и воду, па кад се ни један није вратио натраг, да је он сад пошао да тражи то. Цар кад га саслуша, рекне му: „Кад је тако, синко, срећан ти пут!

“ „Вала ништа, тек беспослен, па слушам како трава расте.“ Кад ово чу царски зет а он му рече: „Би ли ти, брате, пошао са мном у дружину? мене зову везирски синови на зијафет, па би и теби било лијепо.

“ Зачуди се царски зет | оваковој брзини, па га упита: „А би ли ти, брате, пошао са лином у дружину? мене везирски синови зову на зијафет, па ће и теби бити лијепо.

20. СВЕТИ САВА И ЂАВО. Пошао свети Сава преко једне планине па срете ђавола. Кад га ђаво угледа, уплаши се и шћедне да | побјегне, али не могне, па

а новога нашег најемника нема, док около самога подна иде господар расрђен да га зове, куцне му на врата ђе је спавати пошао, и он му отвори. Кад га нађе да се дигао из постеље и онако гола ђе сједи, зачуди се пак му рече: „Тако ли се служи?

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

а ево одовуд као неки млаз... па као пошао да га освежи, напоји... али, ево где си и ти (куцка ноктом на једном месту).

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Како би ко пошао у Сенђурађ, Партош и Бездин, манастире недалеко од Чакова, пошао би[х] и ја с њим, с наканом да нађем какву пештеру

Како би ко пошао у Сенђурађ, Партош и Бездин, манастире недалеко од Чакова, пошао би[х] и ја с њим, с наканом да нађем какву пештеру илити пустињу и да ту останем; но, онде видећи да калуђери једу и

” Мени се чинило да је тога игумна бог послао да ме изведе из Чакова, као из Египта, и да спасе душу моју. Пошао сам с њим до Сенђурђа.

Као под именом да ћу што послужити, пошао сам гледати владику на части. Између прочи[х] разни[х] разговора, при концу обеда по случају уведе се ови знаменити

” Срећа моја што сам страшив био, а отишао би[х] заисто кудгод у планину. Много би[х] пута пошао тражити какву развалину и пештеру; но, како би к вечеру било, а ја ти бежи на-врат-на-нос у манастир.

„’Ајде са мном“, рече ми, „у Беч. Ја тамо идем гди службу искати, јер би[х] рад немецки добро научити.” „Кад сам пошао, морам кудгод ићи; ’ајде куд ти драго!” — отвештам ја.

Одем; а кад се вратим, нађем посао горе него кад сам пошао. Каже ми мој Харалампије, будући да се није могао успех у неком надејемом претпријатију имати, више ми се не може дати

годину у Лајпсику заостати; но, предвидећи, да, ако то учиним, остаћу без новца, пак после како би[х] у Париз и Лондон пошао?

ија имали смо прво седалиште у великом инглеском интову; но полазећи из Канторбера, дао сам моје место другом, а пошао сам сести на покров интова (и ту се на лепом времену комодно седи) за моћи боље свуда гледати.

му, „та луд би[х] био кад би[х] се к добрим људ’ма на ручак одрекао поћи, к[а] којима би[х] и без ручка радостан пошао.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

и брзо као да ће на војску, па би сваки отишао у своју ћелију, само би Срдарина узјахао на свога новога вранца, па пошао са Шкељом преко воде...

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Нико је видео није. А ни ти: само си чуо Туп пад, за леђима, труо (И знао си шта пад крије). О боље да си куд било Пошао и да је пала Ко друге — земљи у крило. Овако: о твојој нити Живеће тешка и мала Толико колико и ти.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Аман, не брукај ме!“ Вукашин се танко осмехнуо, узео шешир и пошао извињавајући се ручком код француског конзула. Памти, тада кад је остао сам у његовој соби, онај страх је затиснуо

Све је исто... Као онда, као некада, кад је он ту живео, и кад је пошао у Француску. Исто је као и онда кад га је отац водио за руку, не, он се увек држао за његов штап, и кад је био

Аћим завија нову цигару и љути се на тупе прсте што дрхте и просипају дуван. — У туђим санкама? — Изненада сам и пошао Служба.. Знам да сте у великом послу. У послу?... За шта Ми служе нове санке и коњи — але?

А сада? Куд ће и шта ће? Пошао је ка Толиној кући, али га плач преживелог близнака, коме су дали име Алекса, врати натраг.

А Лазар потегну кубуру и опали. „Исцепа ми зубун“, рекао је Василије и пошао ка Лазару. — Он је бацио пиштољ И, поштен, стајао усправно.

Устали су. Вукашин га поливао водом из тестије. Последњи пут. Брзо се и он умио, бацио ковчег на леђа и пошао за оцем на станицу. После... о испраћају неће да мисли. Сваке ноћи петлови су у три наврата певали.

На такве — рука ме не издаје.“ „Зар и ти да ме изневериш?“ Аћим је стегао песнице и пошао на њега, претио је и псовао, и помињао ноћ кад га је са залеђеним чакширама, кад крова за њега нигде не беше, примио у

Тада је Чакаранац пошао ка вратима, али га је Аћим ухватио за рукав и посадио на своју столицу. „Седи да пијемо за наше измирење!

„Нека се Симка наужива моје муке“, рекао је гласно, опрезно се извукао из кафане и, по мутној месечини, клецајући, пошао низ улицу, а фијакеристи су викали и псовали што иде средином улице. Можда је у неком од њих и Вукашин?

Можда је у неком од њих и Вукашин? Скренуо је и пошао низ стрму улицу с једним фењером. Кошава му збацила шубару, једва је нашао и, придржавајући је левом руком, пожурио и

Хтео је да се врати, па се присетио да је и пошао ка Сави, загазио у целац и кренуо уз обалу млаћен кошавом, подајући се снази ветра што га је гурао у залеђену реку.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

дана све већа и све лепша, све док из 3емље Плавих ветрова не стиже глас о врапцу који се претворио у младића и пошао да тражи лепотицу која му је, некада давно, превила сломљено крило.

Али, сваки пут кад би ка њима пошао, они би некуда нестајали. Тако и зору дочека. Виде голубове превртаче на небу, чу шкрипу ђерма и одлучи да не спава.

— Имао сам све то! — рече принц. — Али у томе није било среће, па сам пошао да је тражим, мада не знам где се налази: на врху света, или на дну мора?

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

бунио и подбунио народ против кнеза Милоша а онда је, са овлашћењем које је Кнез потписао и оверио личним печатом, пошао да умири ту буну.

Охрабрен је стигао у Београд и није марио кад су га затворили у кућу Башкалфића. Марио је кад је Милош, убрзо, пошао у изгнанство.

Сима је пошао ка војницима који су пуцали у њега, гледао им црне осмехе и стао да им довикује, на савршеном турском језику, да

Васа би, улицом која носи његово име а која је некада, делић цариградског друма, водила од тврђаве ка Стамбол-капији, пошао ка Капетан-Мишином здању и Студентском тргу и слутио, над плочницима, ону прашину што су је дизали ати махнитих

Из кућице нико кије изишао а празнина је почела да избија од камена, од земље, од облака. Добрача је, кроз ту пустош, пошао узбрдо, ка Стамбол-капији. То му је била друга омашка. Сада то зна а онда је хтео да верује друкчије.

и по други се пут опоменуо: откуд му смелост да поверује да је сва искушења већ превалио ако најтежа тек долазе? Пошао им је у сусрет: ишао је за устаницима са бојишта на бојиште и певао.

Просто ће се преточити. Није могло да буде другачије. Додирнула му је шаку врховима прстију, светлосни трептај је пошао из ње па застао: као да је наилазио на танушно, смрачено непристајање.

Тако се догодило да је 1. септембра 1808. године, кад је, пред само подне, пошао да говором на свечаности отвори Велику школу, стари Доситеј корачао врло бодро, нарочито док је пролазио поред куће

Карађорђе се уздао у његову мудрост и искуство а Доситеј, више, у свој безазлени изглед. Пошао је на пут у Влашку: пред њим су били зима и дуго путовање, можда по вејавицама, можда по цичи, али није марио.

Говорило се само о разликама у Доситејевом расположењу. Кад је пошао у Букурешт, тврдило се, старац је био сав ведар; кад се враћао, био је сав смрачен.

Безбрижнији него икад пошао је, са малом уштеђевином, на чувену београдску марвену пијацу, код Баталџамије. Ту, где је сад Народна скупштина,

Када је Кнез изгнан, Анастасијевић је пошао на још дужа путовања. Било где да се налазио, следио је одјеке које су изазивали нови погрешни потези Господара

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Хиљаду осам сто... (сад не знам којега лета, Ал' Бунапарта је онда на Руса пошао био) Зима је велика била. Реке се замрзле рано, А снег од осам стопа поља је и горе крио.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„Тада сам увидео шта бих све могао да научим и сазнам, кад бих и ја пошао онамо где је Талес своја знања прикупио, знања која су нама, Грцима, била дотле непозната; одлучих да пођем у Египат.

Долином те реке ишао сам уз воду до њеног извора на Пиндосу; одавде сам пошао низбрдо долином Арахтоса до оног места где се он излива у амбрачки залив. Ту седох на лађу која ме довезе овамо“.

„Разумем, стриче. Ти ниси онамо пошао као ученик, већ као изасланик престолонаследников, али мене, јаднога, Платон неће примити у своју школу“. „Како?

Тим је почео већ пре двадесетак година када је после смрти свога учитеља Сократа пошао у јужну Италију, дошао онде у везу са Питагорејцима и стигао у Сиракузу.

Он је, као и Демокритос, пошао и путем искуства које га је одвело природним наукама, како нам то показују његових осам списа који се баве механиком,

Аристотелес је пошао другим путем. Причао сам да је пре свога доласка у Атену посетио Демокрита у Абдери. Морам да признам да се тај део

Само један, једва видљив, траг води преко тога згаришта. Ја сам пошао пажљиво тим трагом кад сам отпочео да пишем за немачки „Приручник Геофизике“ свој чланак о положају и кретању Земље у

Из године у годину допловила је лађа коју је некада саградио у Сиракузи, али он се не укрца у њу да би пошао у Александрију.

Да сам песник, и ја бих пошао онамо да присуствујем тој романтици, но пошто сам на жалост, трезвени научник, морам поћи на другу страну, до

Аполониос је, као што сам показао, дошао до епицикала, полазећи од хелиоцентричног система, а Коперник је пошао другим путем. Он је полазећи од епицикала, продро до хелиоцентричног система.

“ Исак им даде одговор: „Кад је добри Хектор изгубио свој живот, ја сам онда већ био пошао у народну школу у Грентему“. „Јеси ли био добар ђак?“ питаху га деца. „Спочетка сам био један од последњих у разреду.

„Имаш право! Људи ме воле, то видим на сваком кораку, и то ме радује“. „Зашто не би и Исак пошао истим путем као ти, вратио се у своју постојбину, старао се за своје, сестре удомио, брата извео на пут, па

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

нарочите везе са ово м причом; али он ипак има неке везе јер се десио у моме купеу на путу за Вујановац, где сам пошао у госте код свога побратима, и где ћу понова срести крезубог студента. Зато сам га изнео.

Ти ми требаш. — Па шта је, брате, говори. Гле како си потавнео! — Полако, седи, пуши. Па кад си пошао, како си путовао, шта радиш? И опет не чекајући одговора на које од својих питања: — Колико имаш одсуства?

Дубоко увређен пошао сам да те тражим, али... али како то да тумачим? Очевидно обрадовани појавом студента присутни навалише на њега да

некога грбавог дечка, чистача обуће доле негде око железничке станице, ја сам, убеђен да је већ све и сва доцкан, ипак пошао његовој кући.

држао сам торбу препуну поклона жени коју сам не велим обожавао, али међу толиким и после толико времена изабрао и пошао да запросим као човек озбиљан и свестан својих увелико зрелих година и ситуације.

те како би са њима подигли зајам, таман толико колико је за нежељени пут и за њену операцију било потребно. Пошао је Митар сместа да овај немили задатак изврши, па је, полазећи, самоме себи овако рекао: „Ако, вели, Митре, ову

Упрегао сам волове, па сам у шуму пошао, а баш ми то на ум да те питам, али право да ми кажеш, зашто да сте онај стари закон што за нас тако добар беше,

И доживео сам. Истога дана кад сам стигао, ја сам сместа пошао да испуним прву дужност, да задовољим неодољиво осећање.

Шчепао сам откотрљану шапку, окренуо се око себе, зверски, као да сам у часу изгубио душу, и као крвник пошао сам натраг. За мном, мало иза тога, осетих некакав топот, сасвим необичан, бесан.

Врло чудан човек! У Куршумлији сам се растао с мојим сапутником и сутрадан рано пошао уз Кочаничку реку, на Мердаре. Тамо се већ три дана бију.

Где ли су сад Арнаути? А где сам ја? Да нисам случајно прешао на њихово земљиште, јер је шанац, одакле сам пошао, на самој граници? Јасно ми је било, да се из рата глава не може да изнесе. Та ово је тек почетак.

У последњем рату, у јесен 1914, кад сам се враћао на фронт ти си пошао са мном као неборац у штабу једног допунског батаљона, који је ишао у састав свога пука.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

сукљајима бијеле паре из локомотива које су маневрирале у кратким, засоптаним помацима, све док с другог краја није пошао према њему полицајац.

Опростио сам се с баком на прагу и пошао уз човјека који ми је носио ковчеге. Наши кораци увеличано су одјекивали о плочник пусте улице.

Као неслободу. Па бих одмахнуо, збацио бих је са себе попут телећака, и пошао даље лаганији. Не уображавам одатле баш ништа: није то доброта. Напросто индоленција, комотност.

— Моје, моје... — јављао се један с тезге, загрцавајући се сендвичем — моја је рђа чупава!... У тај час ушао је он. Пошао ми је у сусрет, са широким осмијехом. Учинило ми се ипак да се за тим осмијехом крије интимно незадовољство.

Долорес од њених мисли, испричам јој анегдоту о пјеснику боему, Русу, који је добио главни згодитак на лутрији па пошао да то прослави код пријатеља на селу.

Ако је било лијепо вријеме, понекад би пошао да се прошета ван града, по отвореној цести. Све је, дакле, било као обично.

На вратима некадашње дједове агенције стајао је трговац у кецељи од црнога клота, ослоњен о довратак. Пошао сам уз поломљене камене степенице.

Обрисао сам блатњаве мрљице и пошао даље. А путем према граду мислио сам: Чему толико журе? Зар се боје да неће стићи на свој дио патње и горких сазнања?

На тој вододјелници живота ваљда почиње оно што се зове: старост. Ипак, купио сам новине и пошао даље. Прошао сам улицом гдје је некад за прозором плутала у мјесечини дјевојачка водена глава.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Викну неко испред врљика, за које се дотле беше заклонио. Она подиже главу и оштро погледа Сретена, који јој беше пошао у сусрет, али видевши овакав поглед, застаде на месту и обори главу.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

355 МОЈ ЈЕ ПРЕДЊАК 356 ДЈЕВОЈКА И КНЕЗ ЈОВО 358 БОРОВИЧАНИ СКАЧУ У МАГЛУ 359 СЕЉАНИ И ВОДЕНИ РАК 360 ЗА ОКУ СОЛИ ПОШАО У МОСТАР 361 НИЈЕСАМ БАШ ИЗ САРАЈЕВА 362 БАЧВАНИН И ГРК 363 ПУСТИО БИХ ЈА ЊЕГА, АЛИ НЕЋЕ ОН МЕНЕ 364 ЋОСО ЖУТЕ БРАДЕ И

Онда отпочне најстарији брат говорити: — Кад сам пошао с мојом браћом по овом путу, прву ноћ кад смо дошли коначити код једног језера у некој великој пустињи, кад браћа моја

— одговори њему царевић, па одмах сједну вечерати. Послије вечере пита цар шуру свога куд је пошао, а овај му одговори да тражи Баш-Челика, и све му редом прича.

мене у великој нужди помогао, заклао си на моју ријеч коња и спасао ми живот од силног глада, а и ја сам теби ваљала. Пошао си у свијет да нађеш очев трс, и добио си га.

а она му одговори: — Да ко гођ онамо пође, остане мутав и удуречен, па сам се била препала да нијеси почем онамо пошао. Чувши он то, досјети се јаду, те једва дочека доклен му дан дође.

— Вала, ништа, тек беспослен, па слушах како трава расте. Кад ово чу царски зет, а он му рече: — Би ли ти, брате, пошао са мном у дружину? Мене зову везирски синови на зијафет, па би и теби било лијепо.

Зачуди се царски зет оваковој брзини, па га запита: — А би ли ти, брате, пошао са мном у дружину? Мене везирски синови зову на зијафет, па ће и теби бити лијепо.

И од овога времена су живили у највећем складу. СВЕТИ САВА И ЂАВО Пошао свети Сава преко једне планине, па сретне ђавола.

Поче сад јунак причати зашто је пошао у свет, а старац један, који је био слеп, кад то чу, рече јунаку: — Пружи, младићу, руку да видим какав си јунак.

ТАМНИ ВИЛАЈЕТ Приповиједа се како је некакав цар, дошавши с војском на крај свијета, пошао у тамни вилајет, гдје се никад ништа не види.

ЗАШТО КРАЉЕВИЋ МАРКО НИЈЕ БИО НА КОСОВУ У време Косовске битке пошао је и Марко да помогне кнезу Лазару у борби с Турцима. Узео је најкраћи пут за Косово.

А ЗАШТО ШИЧЕ НА СВЕЦА? Курјак се зарекао да не коље више ништа и да не једе меса, и пошао у пустињу да се посвети. Ударивши у том путу негђе поред гусака, гусак по обичају своме дигне главу и стане шикати, а

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Али једном приликом догодило се нешто што ме је натерало да их почнем поштовати. Ухватио сам диван пар врана и пошао сам кући са пријатељем. На излазу из шуме сјатило се хиљаду врана, дижући ужасну грају.

ИИИ. Моји каснији подухвати ОТКРИЋЕ ОБРТНОГ МАГНЕТНОГ ПОЉА Кад ми је било десет година, пошао сам у Реалну гимназију, нову и сасвим пристојно опремљену.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Продао сам књиге, сат, одећу, затим жути кожух и црну шубару да бих дошао до потребне своте новаца. На пут сам пошао са једним оделом на себи, неколико кошуља и једним турским црвеним фесом који нико није хтео да купи.

Сутрадан била је недеља и ја сам пошао у цркву у делавер Ситију. Појање у цркви није ме много импресионирало, а сама служба још мање.

Али до тога не дође. Кад год сам имао слободно време, уживао бих у дугим шетњама Бродвејом. Пошао бих једним правцем, а враћао се другим.

- “Да, - одговорио сам јој, - направио сам грешку кад сам пошао од куће са само једним соврином у џепу. Да имам и два, оба би била ваша. - Да ли сте ви Шкот, господине?

Једног дана ме је позвао и рекао: „Дођи да видиш мог комшију!“ Пошао сам с њим и први пут се нашао пред царском палатом и чекао да се стари цар појави на прозору.

И тако, они су “дошли, видели и победили.“ Једна од Џексонових сестара отишла је тог лета у Италију, а ја сам пошао за њом. Када се враћала тамо проведе део лета, а ја сам јој се опет придружио.

у Ворчестеру држава Масачусетс, упутио је писмо у ”Тхе wорцхестер газетте,” из кога цитирам следеће: ”У недељу ујутро пошао сам са професором Пупином у његову лабораторију да бих испитао ефекат флуоресцентног екрана.

Ћипико, Иво - Приповетке

И дође му помисао: „Да му је добро било, не би оставио своју кућу и пошао у туђи свијет”. И буљи у простор, и пренаша се мишљу код запуштена огњишта.

Гледајући у море, сјети се онога дана кад је задихан пошао к њој носећи у руци једну форинту; показује јој новац и вели: —Нашао сам га у мору. —А како си га докучио?

Поочим одавно се негдје иселио и није знала куда је пошао, а није нигда ни сазнала за мајчин гроб. Тузи није било разлога ни с друге стране.

У разговору затече их Марко; узврпољио се око њих и зове је на страну. А кад је морнар пошао, а она још гледа за њим и с мјеста се не миче, љути се и пријети јој; у срџби оно разроко десно око чисто сијева, и он

То је добар човјек; познавали смо се из дјетињства — благословени они дани! Послије је пошао по свијету, нешто стекао и настанио се у селу. Али, гоњен жељом за шкољем, направио је и овдје кућицу...

— рече свом човјеку, повезавши му рану својом белом округом што је с главе скида. Илија тога дана навлаш пошао је на њиву: лакше ће жени бити да се кући поврати, јер му беше тешко да у туђој кући преноћи; и кад се поврати с њиве,

Да је она у кући,не би се барем за то бринуо. Друге недеље, онако каљав, пошао је к цркви у варош. Навлаш чувао се да прође поред судбених тамница, да та жена не би опазила, нека не мисли да је.

али до мене није... —Збогом Павле! —Збогом, Цвијета! И растадоше се. И растадоше се задуго. Павле је пошао у војништво и вратио се, па затим сваке године полазио је на радњу у туђи свет, само је зими код куће настајао.

Деца су причала како је његова мајка уочи тога дана донела обилат дар. После, кад је пошао први пут на исповед, мајка му је обесила о руку неколико колача, обичајни дар исповеднику.

Застајао би код малих, укусних маузолеума кога паше, зеленом чојом застртим, и пошао даље са чудним осећајем у души. Често избио би код мраморне големе капије. Ту, иза Св.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

међу поколењима“ шаље обавештење о извесној изгубљеној сагласности, и тумачи нам загонетнога Попиног звездознанца: Пошао је да нађе сунцокрет У коме се стичу путеви Сваког срца и сваке звезде.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

темпорални заокрет, враћа на временски почетак приповедања, на јунаково рано детињство: „Још док је био мали, тек пошао у школу, знао је да, као што доликује сину и првенцу њихове куће, треба да се најбоље учи, а опет да код куће од свих

И ма како било с тим, тек једно је извесно: да се пред нама налази изворни исказ од ког је писац интуитивно пошао поистовећујући се, очигледно, са самом јунакињом.

Зато је после дугог стајања пошао и упутио се, поред чесме, наниже, где су биле баште и њиве. Оде у онај део вароши који је био као још нов, тек

као засебан пасус и која се такође понавља, али са видљивим изменама: „Тако је, године 1744, у пролеће, Вук Исакович пошао на војну. 243 „Тако се 1745, у почетку лета, Вук Исакович вратио са војне.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Не може он ићи у Смирну и Сарајево да гради халву и продаје бозу. У друкчију је печалбу пошао. Саставио је Дружину по старом крџалијском закону: од зла оца и од горе мајке, у којој се о вери не пита.

Буљугбаша се тргнуо од ових речи и заустио нешто да одговори, али ончас мало сагао главу као застиђен и пошао кроз сабор са десет сејмена, Арнаута и Колашинаца.

Поклао их за тили часак као јагњад, па свикао жене из села, те их брзо затрпали по потоцима. А затим пошао даље да тражи још оваких згода.

Њега је притискао Енглез и сваки ђаво из Европе и опоганио, а Турска је онамо преко мора. Тамо ће се некако скрасити. Пошао и затражио да га настане око Ески-шехера. Слушао је од хоџа да је то древно и свето место турско.

Онда... По повратку из бугарскога ропства, још слаб и изгладнео, шчепао је пушку, позвао своје синове и пошао у заседу Мет Фираји. – А он, кучка, Бог да га сад прости, затворио се у кулу, па никако да изиђе. Но ја устврдоглавио.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

свога склопљеног ока где ни један цвет није узалудан нити измишљен она ми испере глас и смири га, песма без речи пошао сам негде а удаљавам се о водо Ти си глас птице после поноћи времена анђео с двоструким лицем и потаја далеко иза

Краков, Станислав - КРИЛА

Мајор неодлучно пође. Само његове крупне очи прекорно погледаше ађутанта. Пошао је напред уздахнувши. Ишли су уском стазом под самим гребеном један за другим, блиски и неми.

А горе грми све јаче, телефон све чешће звони, а стари мајор се све више мешкољи. Био би задовољан што још није пошао и он тамо у ватру, али ево телефон јавља све горе и горе. — Контра—напад непријатељев, изгубљени ровови...

— Напред. Подупирући се кривим тисовим штапом, мајор Љуба пошао је и сам напред са својим малим штабом. Две збијене чете пошле су за њима.

Напио се коњака, оставио колибу и пошао ка рововима. Презао је од сваког пуцња. Шуме су биле пуне влаге и мириса смоле.

Петровић, Растко - АФРИКА

Зна да спрема пољску кујну и пристаје да иде за мном где год будем пошао. Одмах купујем прибор за кување, кога још немам, конзерве, брашно, зејтин итд.

кад хоћу да одапнем, на тим се степеницама појављује сам краљ који је сазнао да се неки белац распитује за њега и пошао му у сусрет. Крупан је, импозантан, с брадицом, великим очима, увијен у огртач бео са плавим шарама.

Ја већ два дана чекам неку прилику која би ме превела до Нигера. У страшном сам задоцњењу. — Знам, зато сам и пошао да вас потражим. Ја имам неки товар саванске паприке које могу повести и сутра у Бамако.

ствари за којима сам, без разлике и за сваком засебно, жудео, једино зато што ону за којом сам често случајно прво пошао нисам могао имати.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Триест сам друга онда имао, А пошао сам гором ходити, По мрачној гори чете водити. Сјаје се токе, звече ножеви, На њима гори чоја црвена, Живим се

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

(Сваки је пошао у оном, у чему се код куће затекао). Познати јуначина, бугарски хајдук Иља, био је поглавица ове чете.

— Тако сам и учинио, али ви сте били отишли пре 7 часова и ја сам пошао за вама, као што гласи наредба, и ма да сам терао брзо, нисам вас могао наћи пре 9 часова — одговори мајор.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

А после, знајте, упамтите, разумејте, ја немам ни маказа за сечење жица. Ако бих овако пошао, можемо још лако да упропастимо наш успех, да нас одбију и најашу нам за врат.“ „Али командант Источне војске тражи...

“ Појавили су се изван ровова и застали у клечећем ставу. Били су неми. Није се чуо ни најма њи звекет. Пошао сам дужином стрељачког строја и опомињао војнике да се равнају према деснокрилном другу.

Он је појахао коња и на челу одреда пошао у правцу наших мртвих. Тада је пала команда: — Поздрав надесно! Последњи поздрав мртвим друговима.

— Газда, дај флашу коњака! Пера „Ђеврек“ причао је тада о неком ловцу, који је пошао у лов на лавове. —... Узме га на око, па нишани... нишани — при том жмири на једно око — и дум!

Снажно смо загрлили један другога и пољубили. Још једном погледали смо на Водену, и сваки је пошао пут оних планина, одакле су допирали потмули пуцњи топова... „ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ“ Вратио сам се на положај.

Ставио сам на главу шлем и поздравио сам се са свима. — Пази на маглу! — добаци неко кад сам пошао... Поред мене је био поднаредник Груја, који је у торби носио моје ствари.

Гр-у-у! Прибио сам се уза зид. Срећом не беше никога да ме види. Ослушкивао сам. Затим сам обазриво пошао, гледајући да ли има у близини оних рупа са стране... Шта га знам! Овде сам први пут.

Па кад су зањакале, као на неком вашару, славу им њину, хтедосмо сви да изгинемо од мерзера. Где си пошао? Рекао сам му. Он ми показа саобраћајницу, која се пружа право до јуришне чете.

Наопако. — Како! — узвикнуо сам запрепашћен, јер сам претрнуо од помисли да сам могао тако и на врх да изиђем. Пошао сам за војником. Недалеко од места где смо се срели он застаде и показа ми на један узан прорез са стране.

А услед дуготрајне употребе, ни оруђа нису више прецизна. Поздравио сам команданта и пошао на објавницу. За мном је ишао телефониста, који је одмотавао телефонску жицу.

Ишао сам на прстима. Када су стигли у ров, они се расподелише на две стране и изгубише се у мраку. Пошао сам сâм кроз саобраћајницу, ка објавници. Мрачно је толико као да сам обневидео.

Тек коморџије промичу, а и ја срећно стигох у подножје. Код једне коморе оставио сам свога коња, и пошао пешице. Осматрам стене и чукаре које су се натквесиле једна изнад друге, као да ће свакога часа пасти.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Сви знамо камо је он избио, докле, и како поуздано и радосно захватао — док је могао. Али, одакле је заправо пошао, и са каквим књижевним наслеђем и оптерећењем, и са колико потребе, свести и снаге да их се било делимично било сасвим

— — — Ја би’ пошао к мојој слаткој мајки (отечество подразумевајући, — коментарише Л. Бојић), да ју браним от напасти туђе, да ју ’раним

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

— КНЕЗ ЂУРЂЕ: Чули сте ваљда. Отаца мојих седи другови, С каквом је силом Турчин пошао Да гора ових племе слободно Или у хладно гвожђе окује Или исече. — ПРВИ СЕРДАР: Чули смо сви.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Него ћеш ти са мном — центар! МИЛИСАВ: Ви ћете да сиђете право чаршијом. ЈЕРОТИЈЕ: И онако, правићу се као да сам пошао на пијацу. А ти (Таси) да не мрдаш од мене. МИЛИСАВ: Кад тако опколимо Европу са свих страна...

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Као и Рајић, Орфелин је пошао од руских барокних модела 17. в., да би се касније приближио идеалима руског и западног просветитељства.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Још док је био мали, тек пошао у школу, знао је да, као што доликује сину и првенцу њихове куће, треба да се најбоље учи, а опет да код куће од свих

— А, бре, што не донесете? Како то да заборавите? Знате да треба, па што не доносите? Или, када би Младен пошао ујутру у школу и она, знајући да ће он, као увек, прво код оца у дућан свратити да му се јави, она би не по њему, већ

До ње, спроћу столичице и лампе, сео млађи му брат, који је већ био пошао у школу, с пригрљеном таблом и писаљком. Да не седи узалудан, да штогод не сломи док се не вечера, натерали га да

Ћипико, Иво - Пауци

Усјекао бадњаке у високој планини, санио их и наложио их на ватру, а уочи Бадњега дана дочекао оца у по пута. Бијаше пошао у приморје по вино, залажући главу, преко сњежане планине, само да га, по обичају, на вријеме санесе.

Што циганиш? Ако учиниш добар посао, даћу више, и до педесет талијера... Је ли поштено? Сјутрадан пошао је Петар у друго село да походи старце: дједа и бабу; истога дана пошао је и сестри.

Је ли поштено? Сјутрадан пошао је Петар у друго село да походи старце: дједа и бабу; истога дана пошао је и сестри. Опрезно, тек је натукнуо због чега је дошао и казао им да настајни четвртак, нефаљено, прије ручаних

И, подавши се сласти, упиљи свој помућени поглед у његове очи... Раде је ипак тога дана по подне пошао кући и вратио се другог дана ујутро. По договору са њоме, нађе Машу код колибе.

ти си овдје моја домаћица, иноча, друга жена!... —А куд ти је човјек? — упита је. —Пошао је у варош. —Мора да је будала. —Није, већ гледа свога посла. —Изиђимо, нешто ћу те питати!

Иако није било велике студени, цијелога дана у кући гори ватра, да загрије мајку и чедо. Раде је пошао у шуму, насјекао дрва и санио их; очевидно није се бојао лугара код оваке пригоде, иако су строге и несмиљене одредбе

—Чудо божје, што она вас неће ... —Јеси ли јој говорио? —И прекјуче, кад је Марко пошао у варош, велим ја њој, таман како сте ме ви учили. — Господар воли те — рекох — као душу, чисто црче за тобом.

Стара наједном изнебуха упита Илију: —Што мислиш, кад ће се повратити? —Тек је пошао, — одврати мирно Илија. А жао му кућних и пољских послова: ето, осјечене су му обе руке док се од куће отрже снага:

Те вечери грди дјецу и псује Петра, а сјутрадан кад се растријезнио није пошао да жање, већ ћутке пође у варош. Моли новаца од газда—Јова, али газда вели: — Давао сам ти док сам имао на што...

Главом ја, одговори Раде, — упознавши у диму по бесједи свога племештака, што с оцем бјеше по вино пошао, и упита га: — Што бје од Илије? — Што и од осталих, одговори племештак. — Кијамет! . —Казуј, болан!

У двоумици је. Што да ради? Већ је попео се с малим до на врх бријега... Би ли даље пошао? Али, опазивши под врхом, над собом, да се нешто у снијегу црни, као голем поваљени пањ, пође напријед.

га неко сретне или стигне у путу, чисто га стид када мимо њ прође; ваљда ће се онај досјетити да је у варош по жито пошао, а празан кући се враћа. — Тешко је, — помисли — док у вароши давају, а кад престану давати, да бог учува!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Познајем ваљда свој трбух, издржао би он, али та рђа ми је нешто гурнула у чорбу оне вечери кад сам пошао да испуним свој завет. Димитрије Суша је најзад прошла. Небо се отворило и на жедну земљу пао је плах дажд.

Нико није видео да ли су заједно некуд отишли, или је Јакос пошао да је тражи тек кад је чуо да су је отерали. Знам само то да се ни с ким није опростио, што значи да је био у журби

зевнуо, широким дланом обрисао жвалава уста и промумлао једва разговетно да је Доротеј у свитање изашао на капију и пошао према долини.

плавим очима питомо и кротко попут каквог детета, равно у очи, ни дрско ни плашљиво, помало радознало, и то је све. Пошао је мирно онамо камо су му рекли, не питајући ништа, не правдајући се, одговарајући само кад је питан.

је човеку потребно да се осами, да се осврне око себе, погледа уназад и напред, да види куд је кренуо и одакле је пошао.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

А љупки, немирни Љељо, сретнувши седога старца, Хладнога Бореја, рече: ,,Куда си пошао, стари?“ „Идем на небо горе, на земљи места ми нема, Јер вредну ратар, синовче, за мене слабо већ мари, Он слави Љеља

Хиљаду осам сто... (Сад не знам којега лета, Ал' Бунопарта је онда на Руса пошао био) Зимо је велика била. Реке се замрзле рано, А снег од осам стопа поља је и горе крио.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Пре но што сиђемо доле, ваља да одавде, сагледам и задржим у памети главне улице, артерије вароши, да бих пошао право оним путем који води Аристотелу. Аха!

На саму седницу конгреса, на којој се решавало о чисто црквеним питањима, нисам тога дана ни пошао, него сам сео у шарени чамац и, брчкајући руком по води, одвезао се Златним Рогом до галатског Новог Моста, да онде

и отпоздрављајући лево и десно, у велику чекаоницу у првом спрату и опрости се, на кратко време са нама да би пошао за својим пословима.

Када сам пошао у Беч, ја сам већ имао једно лепо опште образовање, а какве могућности ми је тек та културна варош пружила да га

Ту сам се спремао за вечерњи излаз у варош и онамо пошао; кући сам се враћао касно у ноћ да, лежећи у кревету читам по обичају један сат и да ујутро, чим устанем, пођем опет

Оно би имало космички значај. Када сам све ово увидео, пошао сам на научни лов, сличан ономе о којем сам вам писао, драга пријатељице, у једном мојем цариградском писму.

Северни пол кренуо је од Хавајских острва спочетка на исток, па је онда, заокрећући, пошао према северу, приближавајући се северозападном краку Америке.

Зато ћемо понети са собом једно клупче, слично ономе које је Ариадна дала Тезеју када је пошао у Лабиринт. Од танког, скоро невидљивог конца.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Враћа се Ката. КАТА (радосна, весела): Баш као да сам знала те изађох, јер га сретох. Он, деда, пошао, али као да се покајао и већ хтео у други сокак код другога да иде, те га ја, молбом, једва склоних.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

„Настао је Божји суд, и нећемо да се покоравамо господин Јоксиму, кажу ми прави и криви.” Са увиђајем је пошао и господин Јоксим. Прота је после причао да је господин Јоксим био блед као крпа: „Замукнуо наш премудри Соломун”.

— Море, Бранко, ти положи матуру! — Тебе, Бранко, нико више не стиже! Што рекао мој отац, не стиже те, ни да је лане пошао! — Бранко се бори у себи. Једнако се смирује, а узалуд. Види у огледалу да је стално румен, и непријатно му.

— Кашаљ, нов занос, скакање температуре. Одједаред Милан строго упери очи у Павла: — Куда си ти, Павле, управо пошао? Говори слободно, неће ми бити жао. — Павле каза право и отворено.

Па муње, као укрштене дугачке сабље. Па онај олујни ветар који је тако нагао да се никада не зна откуда је пошао: у дну улице, Господске улице, задимила се прашина као од велике неке чигре. Дунав нестао.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Истину говорећи, трбу му није врло оптерећен био, али нови Дон Кишот, који је највише зато у свет пошао да чуда чини, и не узме ово на ум.

не само тамнице, него и љубовног предмета избављена, одио је са својом Розинантом тихо, дубоко у мисли удубљен куд је пошао и које је определеније пута његовог.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Чим сам се први пут у крилу мајчином насмешио, из тога осмеха поникао сам ја и пошао својим путем у свет; чим сам се први пут у крилу мајчином забринуо, намргодио и уозбиљио, из те збиље поникао сам опет

путем у свет; чим сам се први пут у крилу мајчином забринуо, намргодио и уозбиљио, из те збиље поникао сам опет ја и пошао својим путем у свет; и чим сам се први пут у крилу мајчином заплакао, из тога плача поникао сам опет ја и пошао својим

ја и пошао својим путем у свет; и чим сам се први пут у крилу мајчином заплакао, из тога плача поникао сам опет ја и пошао својим путем у свет. Путеви су нам били различити.

године. Претпостављајући да сам у школу пошао у седмој години, то сам, по њима, четири разреда основне школе и један разред гимназије свршио у дванаестој години,

Тражили смо је и тражили, али је не нађосмо. Доцније смо тек сазнали да је мој старији брат, у моменту када сам ја пошао погачи и када су сви погледи и сва пажња били управљени на моје подвиге, — украо пару, иако за то није имао оправданих

Према њему, кад би неко пошао са једног места и ишао, ишао, ишао непрестано у истом правцу, он би на крају крајева опет дошао на исто место са

места и ишао, ишао, ишао непрестано у истом правцу, он би на крају крајева опет дошао на исто место са којега је пошао.

Некако, по нашој дечјој логици, то није било довољно рећи: „кад би неко пошао“, јер то значи „кад не би пошао“ да не би ни било доказа о округлини земљиној.

Некако, по нашој дечјој логици, то није било довољно рећи: „кад би неко пошао“, јер то значи „кад не би пошао“ да не би ни било доказа о округлини земљиној.

Професор је пошао од Сретеновог носа, као тачке која је врло јасно маркирана. То је објашњење отприлике овако изгледало: — Узећемо

И сви редом тако, свако је пошао још у детињству одређеним путем. Стога што сам био најмањи у разреду, професор зоологије ми је дао име: миш.

упорност, који није хтео да миче брже, или који би чак и стао у место, а погдекад, у својој философској расејаности, пошао и на сасвим супротну страну од коња.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Али нико не ропће, нити се буни. Ваљда зато што је сваки добровољно пошао. Људи су знали да добро бити неће. Уосталом, већ смо огуглали, те за боље и не знамо. А назад се више не може.

Учини нам се као да чујемо јаукање, неку вику... Још једна експлозија, али мало подаље... Аероплан одлете. Пошао сам одмах да нађем војнике. Али нигде их не беше, па ни коња њихових. Мој коњ је само стајао везан...

— Ама, побратиме, то није ситна ствар... — То би исто било као кад би неко од нас пошао на осматрачницу, и остао у некој кафани — објашњава потпоручник Војин. Свештеник нас је збуњено гледао.

Али једнога дана дознао је Танасије да је пристигао и његов пук. Напустио је одмах своје Енглезе и пошао да се пријави у батерију. Дочекали су га радосно. Чак је и командир пришао и пољубио га.

Сустигосмо и један батаљон пешадије, који је такође пошао у помоћ загроженом положају. Војници су у шлемовима, на леђима носе ранчеве, а на ногама жуте ципеле.

Командант ми нареди да га пронађем и одведем команданту једнога пешачкога пука чији рејон треба да брани рововац. Пошао сам онако мамуран и неиспаван. На шао сам рововца у једноме потоку.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Рецимо да га нађеш шта ћеш му дати? Блага ниси ни имала. Више ни лепоте немаш. Ко би за тебе у погибељ пошао? — рече Смрт, али је мајка и не чу. Све тањи бивао је измучени дах детета. Мора му наћи лека.

Видећеш да има људске очи. Само њих су им вештице оставиле. Мислиш ли да си једини који је извору пошао? — Не мислим! — одсече Варалица. — Скрати причу. Знам да на гозбу не идем. Шта да радим када их сан превари?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

куцало је борбено паганско срце; он се речју определио за небеско царство у које се улази без борбе, а стварно је пошао путем који је Кршна показивао Арџуни путем рвања са непријатељем, путем који је паганца водио и у једно и у друго

да ћу тамо јунак погинути, нећу моју снаху оставити, ни весеље јутрос растурити. Но како си мене старјешина и пошао ђевер уз ђевојку, ну набрекни на камену граду, ну набрекни, призови тобџије, нека топе пуне и напуне, нек напуне

“ Што бијаше огња пламенита — са Ћурчијом оде у планину. Кнез Мијајло Ружичић пошао из лијепа села Метковића, и он води три хиљаде војске; кад Мијајло опази Ћурчију, ђе Ћурчија струже уз

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

Па и оне јарце мушке Није знао ни за ловце Ни за замке ни за пушке За то нико није знао Мислили су да је зао Пошао је да им каже Да не може тако више Видеше га неке страже Опалише и убише Ником није било жао Мислили су да је

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Како ли само тако брзо до тебе стиже тај глас, брже него ја сам? — Па куда онда мислиш? — А би ли ти пошао са мном на једно мјесто гдје неће бити туче и батина? — лукаво зашкиљи Стриц. — Ево ме одмах! О-оп!

— Куд си пошао? — окоси се Стриц. — За тобом. — Враћај се одмах. — Нећу! — Враћај се кад ти кажем јер ако те... Стриц попријети

Стриц да с упорним Николицом није лако изићи накрај, па окреће други лист: — Збиља Николица, куд си ти то јутрос пошао? — Па тамо гдје се ви кријете. — Ее, па ти не можеш тамо! — отегну Стриц с дрвета.

— Да му се није што десило. Пошао је у потрагу на ону страну куд је ишчезао Лазар. Кад је стигао на ивицу дубоке уске јаруге, у почетку није ништа

— Ту би сваке ноћи могли сакрити кују, па буде ли неко по мраку пошао према нашем логору, има да упадне право код Жује. — Богме ће бити дреке и подераних чакшира! — ускликну мајстор Мачак.

У потрагу за одбјеглим дјечацима он је, истина, пошао по кнежевом наређењу, али му је, као правом дјетету, више било стало до тога да напипа и открије гдје ли се то само

А ово ивицом друма, преплетен дјечји и псећи траг: свак у селу зна да је то траг Николице с приколицом: пошао је у школу са својом Жујом. Ниједан дјечији траг не одваја се више према Прокину гају.

— Откуд ви тако изненада? — зачуди се стара Марија. — Пошао Николетина у војску и рекао нам да те припазимо и дрва ти донесемо.

— Све је то од једне кугле: овдје је ушла, а овдје изишла. — Усташе иду у твој заселак, то сам пошао да ти кажем — тек се сад сјети дјечак, али Николетина сасвим мирно одговори: — Већ сам ја видио дим с Лисине и с

Кад је Јованче први пут пошао да извиди је ли непријатељ напустио Гај, чуо је разговор и грају војника баш на ивици јаруге и брзо се повукао натраг

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Ником ништа, ни псом зла не чињаше, нити се ни ноћом ко од њега бојао. Кад би цар у лов куд пошао, он би напредовао — отишао би у шуме, у горе; што би год онуда згодило се звериња, све би оно у поље пред војску

У зао час пошао и на зло се намерио... Црв од дрвета закоти Пак он дрво проточи. Како би се што могло миловати невиђено већма од

Нисам ли ја тебе из божије цркве неопогањену ни натруњену чим к себи прихватио? И кад сам на пут пошао радити ми о хлебу чим ћемо се хранити, те ја чистом девојком без узрока те поштену оставих код своје куће у дому, пак

А ако би и пошао тамо то би врљајући му преко хендека [пао] и стрће се. И посади њих испред виноградских врата да пударују, и оде к

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

А ако понесе, он колико понесе толико и врати, — некад чак донесе и више него што је понео. Једном кад је пошао у „Апеловац“ на стрелиште, дао му отац седам гроша.

Тако је хаџи Замфир пошао чаршијом, идући полако и достојанствено, бирајући, као голуб, где ће да стане. Ход му је био као ход човека који се

помомак — бољи момак по саг — одсад посмешити се — обрукати се потакав — бољи потрговац — бољи трговац пошеја — пошао праји — ради преди — пре премењувати се — преоблачити се прерипити — прескочити призортити — приморати прилегати

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности