Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад Исакович, као пошашавио, понови, да је дошао да јој то каже, она се сва промени у лицу. Осмехну се, неким чудним осмехом, којим се жене
У фамилији Исакович се онда поче шапутати, тог дана, да, у Павлу, нешто кроз главу дува. Спомињао је, опет као пошашавио, и неку Чрногорку, лепотицу, са зеленим очима, и трепавицама боје пепела! Крајем фебруара зима поче мало да попушта.
“ У фамилији Исаковича се причало да је то једном Јоан Текелија рекао. А честњејши Исакович – пошашавио – био је уобразио, не само да у себи носи душу Бакичеву, и нерођеног сина Вуковог, него и језик, охоли, којим је
Бибиков, матори, не пита за године, него само за Ану. Сав је пошашавио. Ђурђе је, међу братенцима, најлакше, и највеселије, прешао границу њиховог бившег, и њиховог садашњег живота.
О Исаковичу се, после тог саслушавања, почело причати да је пошашавио. Приликом тог саслушања, у канцеларијама Витковича, дошло је до немиле сцене, између Исаковича и неког лајтнанта
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
мачак... бјежи... крушка... мјесец ... — Шта то бунцаш? — забрудна Крушкотрес. — Да ниси пошашавио од страха? На сву срећу нашег Шарова, Крушкотрес га добро протресе, па му се свака кошчица, свака мисао и свака ријеч