Употреба речи пошета у књижевним делима


Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Беше то поносит, госпоствена хода, петао. Кад накриви ону његову пусту кресту па се поносито пошета, изгледао је исти Мића кад накриви вес или шајкачу па се крене и искашљује поред плотова.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Питао свештеник бабу каје ли се за гријехе, а баба му одговори: кајем, синко, ама по репу (тј. касно). Пошета миш по рафу па обори сунђер те ми разби главу.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

И као увек, Младен је знао, само ако још дуже остане, пошета баштом, надише се свежег ноћног зеленила помешаног са влагом бунарском и поливене баште око њега од данашњег многог

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Диван, свеж и ведар дан озари његове пределе, а по Марсовом плавом небу пошета Сунце. Али је оно, посматрано са Марса, два пута мање но што се нама, овде, указује.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Ту сједоше пити вино ладно. Таман бише вина највишега, и о сваком добру бесјеђеху, ал' пошета госпођа Милица, лако шета по царском дивану, — на њојзи је до девет ћемера, испод грла до девет ђердана, а на глави

Тад пошета дијете Грујица, он сашета низ танану кулу, пак се шета по б̓јелој авлији, подметнуо руке под пазуха. Гледа њега Џафербе

“ А кад књига у Приморје дође, заплака се и сестра и мајка, љуба му се гротом насмијала, па пошета низ чаршију млада, докле дође бемберу Михату, па Михата била братимила: „Богом брате, Михате бембере, обриј мене русу

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности