Употреба речи поши у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

А што му иде свашта од руке — чудо је! Ето, што се тиче, начинио је мојој поши ступу; по селу свуда поградио — неком заструг, неком сланицу, неком тучак, неком преслицу...

— Их, ала тај мили као пуж! — рећи ће поп Мића својој поши, ходајући нестрпљиво испред куће и чекајући Вују да донесе требник и петрахиљ.

— Море, ласно је њега мало угладити и спремити за ђувегију — рече поп врло полако да не чује Вуја, па пришану поши већ на уво: — Дела размисли и ти мало о том. — Ево, поло! — протуњка Вуја пруживши попу требник и петрахиљ.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Забринуо се силно и ноћу често устаје. Иде сам по дворишту, а све прислушкује код капка. Али поши, како која недјеља, све горе.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности