Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
У који је дан босанска војска пошла за у Шабац, у онај исти дан Хаџи-бег Сребрница изишао на планину Рожањ према ваљевској нахији, послао, и неколико села
” — Ја му кажем: „Господару, ми смо вам послали и јавили, да Турака сада је пошла највећа сила, да сами не можемо противостати, и да они говоре да ако примимо тескере и рајалук окабулимо, да ће се они
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Торбу и гуњац спустио поред себе на земљу. Таман је распалио лулу, кад ето ти озго Радојке са судовима. Пошла на воду. Кад виде Страхињу, она се чисто трже и обазре се узверено. — Ене, ти си, Радојка!...
— Ене-де! Зар и ти дође!... — одговори Душанка готово као и збуњена. — Баш добро, да не остане кућа сама... Ето, ја пошла тамо до брала... — Е? А где је он? — На њиви тамо иза лаза... Рече да му однесем ручак.
— Ама, погледај га, молим тс! Која би пошла за њега? — Море, ласно је њега мало угладити и спремити за ђувегију — рече поп врло полако да не чује Вуја, па
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Хајд̓! И разиђоше се... Док су они разговарали, шумом се кретала потера, која беше пошла да их тражи. На челу јој беше Крушка, на коњу, и Маринко, који поскакиваше поред њега. — Јесу ли далеко?
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
СУСРЕТ Чекасмо се дуго, а кад смо се срели, Дала си ми руку и пошла си са мном. И идући стазом нејасном и тамном, Искали смо сунца и среће смо хтели.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
сву робу и да он не сме ни поменути ђеди да њојзи само купи нов срмали-јелек; али она одговори да за ђеду није ни пошла и да ће она ићи своме оцу и искати да јој он купи, јер јој је муж дроња и не сме јој узети ни шиватке док не пита
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Пева Јула: Пошла Јуца у Бечеј код ујца, Пошла млада како ће да страда! Кад је била близу Феудвара, Сусрела је три млада дротара: »Ди са
Пева Јула: Пошла Јуца у Бечеј код ујца, Пошла млада како ће да страда! Кад је била близу Феудвара, Сусрела је три млада дротара: »Ди са пошла, Маџарева Јуло?
Кад је била близу Феудвара, Сусрела је три млада дротара: »Ди са пошла, Маџарева Јуло? Ди да идеш, наша бити мораш!«...
Кола су пошла, и путем од Темишвара до Ченеја попови су се разговарали у колима. Разговор није им текао онако од срца, искрено, као
све догодило тако близу села да се фрау Габриела могла бар пешке тихо вратити онамо одакле је на колима онако свечано пошла. Вратила се страшно љута и била је једнако тако љута да није хтела чак ни после недељу дана да иде с погачарима у Б.
ту песму коју је Јула отпочела, и, после неког опирања и извињавања, запева старосватица пету строфу: Зар тамо куд си пошла, Зар сунце лепше сија, Ил’ цвеће лепше клија? О, врат’ се, снаице!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Нека, жива била. Иди сад. Она пошла. Али се опет вратила. — А ако ли да се спремам? — Шта? — Па не ли дâр? Ете за тебе што ћеш да нас венчаш.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
година млад момак, али за Љубу је и двадесет девет доста; за таковог паорског момка ниједна сељанка, девојка, не би пошла. Још једну годину, па је и за трговачког момка матор; већ је ту грчко мајоренство.
— Ала сте ђаво, тек вам је пречи мираз него девојка. — Једно ми је тако мило као и друго. — А како сам ја пошла за мога без мираза? — То је сасвим друго.
— Чули смо. Но најпре сам рад знати да ли би госпођа радо за мене пошла, — запита Љуба. — Ја нисам противна, ако отац није. Само ми је брига за дете.
— Да, када би то до ње стајало, за кога она хоће. Знам ја, она би пошла и за Гргура Дртића сина, који са оцем заједно ништа нема, ал’ то не иде! — рече мало разљућена мати.
Каже, пре би у бунар скочила него што би за ћифту пошла. Сада Љуба хоће Милену Милеуснићеву да проси. Чика-Гавра остаје код куће, а са Љубом иде у Б.
Не попушта ниједан, али опет надају се да ће што бити. Гледић зовне Марту и пита је: би ли за Чекмеџијића пошла? Она пред чика-Гавром каже да хоће, па се опет уклони. Фруштук је готов; зову Чекмеџијића. Сви су у скупу.
— Прилично. — Тако исто и она о вама каже. — Мило ми је! — Чула сам да бисте је ради узети. И она би радо за вас пошла.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Ја сам се полакомила, но сад видим да сам погрешила што сам моју матер послушала, а нисам за онога пошла којега је моје срце изабрало. ЈАЊА: За оно Јован, што седи цео дан у кафана и игра шервинцлу?
ЈУЦА: О, молим, ви нама с отим чест указујете. ЈАЊА: Велико чест за моју Јуцу. (Тргне жену која је пошла Мишића испратити.) Ашаге! (При врати.) Слуга понизну! ПОЗОРЈЕ 7. ЈАЊА и ЈУЦА ЈАЊА: Анатемата, анатемата!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Митровица је пуна сиротиње што је из Срема пошла. Па зар ја да се осрамотим и молим Венецијана и австријског шкопца? Је ли ти је, Петре, врана мозак попила?
Она је била опет склопила очи, па се смешила, а затим поче да брбља, како је она слутила све то, кад је на пут пошла. Сањала је да ће срести онога кога већ давно сања. Није она више дете. Капетан је може, ако хоће, пољубити.
Госпожа Евдокија му, смејући се, рече да ништа не би било. Она би рекла да је пошла тамо где се онај бели зец на вратима налази – или да се враћа одатле.
Цхаисе де посте – аустријска, пошла је са Исаковичем, поменутог дана, у прашине, кад су се облаци сумрачја, на друму, спуштали.
Рачуна да ће са њима поћи једно двеста душа. А читава би села пошла, да могу! Волков му рече да то – ако би дошло до тога, да га новом амбасадору представља – не говори.
Али се био освестио, кад она, при растанку, у Швехату, рече да би била рекла, да су је оне ноћи видели – и куда је пошла питали – да је пошла тамо, где онај бео зец чучи.
кад она, при растанку, у Швехату, рече да би била рекла, да су је оне ноћи видели – и куда је пошла питали – да је пошла тамо, где онај бео зец чучи. Иако је био прост човек, Павле је то запамтио, као бласфемију, против божанства љубави.
Право да му каже, и она је била радознала, кад је к њему пошла. Сад зна да се Божич вратио, па ће она мало поседети код капетана, а после ће отићи – као рођака.
Она осећа да у тој свађи са рођеном мајком, милости нема. Јутрос је била тако сретна и весела. Пошла је к њему, са жељом толиких пољубаца. Сад јој се смркло!
То је било последње што му остаде у сећању, из Темишвара, кад су коњи тргли, и кола пошла. XИВ ЈЕГО БЛАГОРОДИЈЕ БИЛО ЈЕ НЕСПРЕТНО САМО СА ЖЕНАМА Према једном писму своме болесном рођаку, лајтнанту Исаку
Та жена би била у стању, ако би њих двојица, мушкараца, пошла, да доведу њену ћерку, да се баци, као Медеја у точкове његовом кочијашу.
Затим би је уштинуо за њушку, и животиња би се пропела, али би затим пошла касом послушно. Павле се чудио, да животиња то трпи, и гледао је, зачуђен, како Вишњевски уседа, подижући сам себи
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Онда је пошла у кухињу, а ја се упутих за њом. Стидео сам се и она је то знала, нисам морао да одговарам и нисам ништа ни рекао.
Свакако јесте. Пружила ми је котарицу с рибом и прекрила је, а онда се окренула и пошла са мном према Тиси. Било коме ко нас сретне могли смо ређи да тек идемо по рибу.
Обоје смо то осећали и обоје смо ћутали, а онда се она, дошавши већ надомак Тисе, окренула и пошла према граду. Рука којом ме је додирнула била је сува и врела. - Опрости, мама! Опрости! - рекао сам.
Знате га? Кућа му је доле иза гробља! придигла се и пошла, а ја сам пошао за њом. Сад ћеш сазнати оно о злату, сада ћеш то, коначно, напипати!
Рашида се издигла на прсте, узела кључ и пошла ка вратима. У брави се кључ окретао споро и са крцкањем, затим се пред нама указало нешто што је раније морало бити
- Ја то нисам намерно урадио, мама! - рекао сам кад је она пошла ка вратима. - Зар мислиш да јесам? - Знам да ниси! - застала је за тренутак.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
И сам господар Софра би је узео, да није кћи пошла за њега, тако му се била допала; то је више пута приповедао, и да Софија није хтела поћи, госпођа Татијана би сада
— Ко каже на силу? Зар си ти за мене на силу пошла? Ја сам био удовац и тај исти дућан сам имао; Ти си била девојка, те каква девојка, па си опет за мене пошла!
Ја сам био удовац и тај исти дућан сам имао; Ти си била девојка, те каква девојка, па си опет за мене пошла! — Ви сте штогод друго. — Шта штогод друго? Тај исти дућан сам имао, оданде сам се помогао.
Дође време игранкâ Ту Шамика предводи. Красан венац од девојака, ма која би за њега пошла, и нашао би која би то заслужила.
Одмах окрене Кошици леђа. Сад оде у Ђур. Где год се појави, свуд добар утисак учини. Нема једне која не би за њега пошла.
Шамика замишљен. — Па бисте се удали, фрајла-Јуцо? — Би’. — Би л’ пошли за мене? — Пошла би’. Ви сте ми били вернији, искренији друг нег’ све другарице. Откако сам болесна, све време ваше мени сте жртвовали.
А човек имућан. Мати се договара са сином, били Шамики понудили Паулину. Син је склон. Питају Паулину би ли за Шамику пошла. Паулина се смеши, иште промишљења. После неколико дана Паулина изјави да би пошла за Шамику.
Питају Паулину би ли за Шамику пошла. Паулина се смеши, иште промишљења. После неколико дана Паулина изјави да би пошла за Шамику. Једном приликом, кад је Шамика дошао код њих, мати га позове у другу собу. Седну на диван.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Но прилике више није било, мада јој сад беше већ скоро жао. Зато је једног септембарског дана, у подне, када беше пошла мужу, који је баш исплаћивао неке Грке, вичући толико да се чуло кроз две дворане, видевши Исаковича, застала и
успомена на љубавни начин и на уживања свога девера, она хтеде да и последњег дана свога живота увери себе да је пошла према једном, језовито пријатном животу, који је чека уз Аранђела Исаковича.
Тек када су кола пошла лагано узбрдо, према ђумруку карловачком, Аранђел Исакович паде уназад уморан и склопи очи, изнемогао, опаљен жегом,
Стана, жена Аркадијева, која беше пошла за Ананијем, из радозналости и страха што ју је већ више дана мучио, јер је сву ноћ мислила само на вукодлаке и
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
»Пошла мајка с колодвора, де-ја, де-ја, де...« У манеовски зеленој трави, српски доручак уз Вајфертово одликовано пиво.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— запита дјед. — Тако! — рече Јанко и на лицу показа тобоже велико изненађење. — Ја мним не би ни једна пошла за њега! — дода њеко. — Е, да! — прихвати Милица. — Ти то кажеш! А онамо све се грабе око њега. Али је он изабрао!
На то стари сват од дома дохвати погачу, па је сломи на глави, говорећи: „Из овога дома пошла у добри час, а у онај уљегла у бољи час! Да се полажу хљебом и вином и сваким добрим чином!
ето, кажи ми, реци само циглу, најкраћу ријеч своме тајку! Би ли радо пошла за њега? — Пусти ме, тајко, молим ти се! — Хоћу, одмах ћу те пустити, само реци! — Ма што? Ма што?
Реци, па бјежи! — Ма што, лијепи тајко? Обоје се већ смијаху и гледаху се неизмјерном нежношћу. — Реци: би ли пошла за онога грдног лацманина?... Реци јуначки: „бих“, па побјегни женски!... Ево, на! И кнез спусти руке. — Бих!
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Шта велиш, то јест, би л пошла за њега? ДЕВОЈКА: Како каже мама и тата. ПРОВОДАЏИЈА: Е, добро је! Нећеш се, то јест, нимало кајати.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Истина, није Србин... ЛЕПРШИЋ: Шта, шта? ШЕРБУЛИЋ: Како би Српкиња за странога пошла? СМРДИЋ: То баш није лепо. ШЕРБУЛИЋ: Предсједатељ одбора! ЖУТИЛОВ: То су женски послови, у то се не мешам.
Милићевић, Вук - Беспуће
Она се дигла и пошла му у сусрет с веселим и добрим осмјехом, и пружила му пријатељску руку, као старом познанику. Он није очекивао да ће
ипак сјутрадан не изађе из куће, мада је знао да ће она бити поред Уне, јер ју је чуо кад је изишла и видио куда је пошла; мада је знао да ће га чекати, мислити на њега, да ће јој можда учинити нажао.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ветрић купи гласе тије Па и носит лаган оде На 'ну страну ладне воде; А ту једна мома била, Баш водице заитила, Пошла дома, али саде Гласе слатке слушат стаде.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Потом јој се каже да је цар од ове земље и упита је би ли она пошла за њега. Она, богме, приста с прве, и тако је цар одведе своме двору и ожени се њоме, и она тако постане царица.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СТАНИЈА: А што је то, синко? ВУЧКО: Театор. СТАНИЈА: Што је то театор? ВУЧКО: Играду како је кћи кнеза Лазара пошла за турска цара. Ту сам већ био. Е, кад погину онај старац, баш сум се смејао.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Казао је, наравно, десно. Казала сам: Тенк јури велику мачку и пошла лево! Најзанимљивије је то што су Енглези углавном возили своја кола баш том, левом страном стрита.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МИТА: Охо! АЛЕКСА: Богатства има доста; кад се венчамо, онда нека дува у прсте за кога је пошла. А зар би ово прва свадба била гди се није или младожења или девојка преварила?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ИИ А сада прича почиње дуга како су пошла четири друга да траже Врапца и његов дом: магарац Сивко и мачак Марко, псетиште Жућа и дјечак Жарко пођоше Врапцу
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Немам шта да бринем кад сте ви толики ту. ГИНА: Па јес', право кажеш. Збогом, Сарка. САРКА: Збогом пошла! ГИНА (са Проком оде).
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
чека мене отпадницу, чека као псето што чека милост од газде... А ја сам тада скочила и пошла са њим по ноћи... закипела је у мени некаква страшна мржња, и ја сам се спремала да га убијем...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
сада вјером сврну: Јутрос си је зацрнио: Нађеде јој худо име, Худо име, удовица, Ге би сјела, да не сједе; Ге би пошла, да не пође; Што би рекла, да не рече. Ма те моли кукавица: Ах!
Ај, колико су надалеко били, једно другом јаде задавали. Књигу пише паша Алипаша: “Л’јепа Маро, би ли пошла за ме?“ С Бишћа Мара њему поручује: “Да ме просиш, не би пошла за те, Да с’ ожениш, бих се отровала!“ 121.
Књигу пише паша Алипаша: “Л’јепа Маро, би ли пошла за ме?“ С Бишћа Мара њему поручује: “Да ме просиш, не би пошла за те, Да с’ ожениш, бих се отровала!“ 121. Срдо моја, не срди се на ме!
мана: Лазар брата нема, Друга мана: Лазар сестру нема, Трећа мана: Лазар мајку нема; Брата нема с ким би у род пошла, Сестру нема с којом би певала, Мајку нема, разговара нема!“ 153.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
УСПАВАНКА Кад шума свене остаће над њом звезде румене. Понећеш свуд, пошла ма куд, само срце своје горко. Ветар студени душе, не стиди се мене, нема душе, ни закона ни части, над болом има
Још нас има што волимо смрт и на вама висити – од стида. Што не би пошла на врхунце, ко краљеви и вође? Силнија сте но јарко Сунце, нек вам се клања ко прође.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Данас се, каже, матере везују, а деца добивају поклоне... А моја је мама умрла. Пошла сам на гробље... Знам где је, ишла сам ја често тамо... (Грчи се.) Ветар... Зима...
) А чија си ти?... Сироче: Сирота сам... Госпођа у црнини: Па шта ту радиш?... Куд си пошла? Сироче: На гробље. Госпођа у црнини: На гробље? Шта ћеш тамо?... А ја се враћам с гробља... тамо је моје јединче...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Каја уздише и пристаје на понуду. Баба Сока јој говори шта би јој фалило да је онда пошла за Васу, сад ето има најбољу радњу у вароши, има и своју кућу, па шта ћеш боље... Каја уздише и плаче...
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
струјама и да је тако обишла целу западну Европу, а да остане и по облику и по величини неизмењена, онаква каква је пошла из поменутог залива, па да тако неизмењена стигне у воде Фероерских Острва.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Ето та и та пошла је још за горег. Ни у сну није га снила а камо ли видела. Главно је да је добра кућа Сада ето тај Софкин просилац, тај
Цео амам је био закупљен. Мати и друге јој тетке и старе жене остале су код куће. Једино што је пошла баба Симка, чувена трљачица, која ће тамо Софку купати. Њој је то био занат.
Зато је Софка са том баба Симком и пошла. Мати јој је имала само што више јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо ча- | стити и гостити.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И наслоњена на туђег човека И девојачки сан о своме браку, Не знајућ’ да л’ те добро ил’ зло чека, У мутан живот пошла си по мраку.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Такве су: „Врабац пиљац“, „Пошла кока на пазар“, „Неће л’ пелин брду расти“, „Сејање јарице шенице“, „Куповање од најмањег до највећег“ итд.
2 Издат комендат! Пошли седамдесет и девет ножића; ви седамдесет и девет, јесте ли га ударили у срце? Ја сам пошла с једним ножићем и свих ћу вас седамдесет девет да распорим.
5. Пошла кока на пазар Пошла кока на пазар, Укаљала ножицу. Она иде једном грму: „Тари, грме, ову ногу!“ — Нећу! — Причекај
5. Пошла кока на пазар Пошла кока на пазар, Укаљала ножицу. Она иде једном грму: „Тари, грме, ову ногу!“ — Нећу! — Причекај се, један грме,
на ком је била образина, црвеном пантљиком наоколо опшивен комад суре чохе, који је подизала кад је играла, а кад би пошла, опет би га спуштала. У руци је носила као лук на три угла искићен сав цвијећем.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
она иста ђевојка. Обесели се једно другоме, па му ђевојка рече: „Моли Бога ђе се моја матер није дома намјерила, него пошла да биље кроз гору бере да њим младиће замађијава и у звјерад претвара, као што је учинила свијема онијем који су ме
Цар и царица кад то чују, стану је ружити и хулити: „Како би ти за слугу пошла, па још да је какав, него Ћела. Хоћеш да нам срамотиш царство.
“ Она стане плакати и молити се: „Јаој тата, како бих ја за оца пошла!“ А цар је онда изведе на суд пред министре, и они још једном реку да може отац узети кћер своју.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
удова с четворо малене деце, не могући сама теготу куће носити, а притом и млада будући, две године по смрти оца мога пошла је за другог мужа; но у овом фтором браку весма је сирота несрећна била.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
нагази дна метра у смоницу, па после да се вуцара са слугама, да газдује, живи као кнегиња, јер је и она ради дуката пошла за њега: кад су се први пут срели, гледала га је одозго и жмираво, стајали су уз манастирски зид по коме су милели
је хтео да побегне, јер је мокро и тамо где је његова рука, али баш од те руке није могао да побегне, њему је од тога пошла крв, чуо је како пишти и мислио да ће умрети, а није смео да викне, јер га је она из све снаге стезала испод мишки,
У први сумрак, чиста и узбуђена, увијена у кафени кафтан с дугим ресама, пошла је с мајком ка манастиру. Нису ништа говориле, само је мајка, суљајући се по залеђеној пртини, често опомињала:
Ено ти будака“, још истог дана рекао јој је брат. Хтела је да врисне, заплакала Је и пошла у поље. Целог дана ни залогаја није појела, а ноћ је провела наднесена над бунаром.
себе како прекида посао, стоји занемела и замишљена, пође у кућу а оде у стају, заборављајући за каквим је послом пошла; перући посуђе, разбијала је тањире.
Ја ћу сâм ово да завршим“, пришао јој Тола. „Заједно ћемо“, није га погледала: био јој је туђ и мрзак. Тромо је пошла, узела навиљак детелине и једна га принела пласту.
“ Одједном се сва снага, с последњим речима, просу из ње. Плакало јој се. да не би заридала пред њим, брзим кораком пошла је у кукурузе.
Мајка је донела вечеру његовом оцу воденичару, причала је више пута, хвалила се како је он, Аћим, кад је пошла преко мостића на обалу, одједном почео да јој ломи крста као курјак грмље; умало није пала у Мораву.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Поглед на њу засмеја Ђаволка до суза. Била је хрома и грбава. »Вероватно је пошла по храну?« помисли Ђаволак и загледа се у њу.
Овде је тако самотно, тако тихо: ни човека, ни пса. Време ми је да пођем... — Па, пошла си! — јајетова љуска се насмеја, а лепотица закорачи низа стрмину, не осврћући се.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Та се снага чинила опасна а највише се откривала у његовом погледу. Кад је Љубица пошла за њега, Милош је био слуга код свога брата а његов је поглед умео да буде не само љубазан него, понекад, чак и смеран.
Почело је да свиће а она је, боса пошла преко тла: земља је била сва хладна и сва добра. Покретна као прамен ваздуха, Љубица се примицала светлостима истока
Желео је, и рука му је пошла па се зауставила, да тргне кубуру и пуца Гоподар-Јеврему право у чело. Праисконски мракови вршљали су, дакле, и у
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
М. Ракић ЛXВИИ СУСРЕТ Чекасмо се дуго, а кад смо се срели Дала си ми руку и пошла си са мном. И идући стазом нејасном и тамном, Искали смо сунца и среће смо хтели.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
чудна нека раса која као да је понека важна мушка својства сасвим била заборавила да понесе из земље Србије одакле је пошла.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Па онда... Што, зар не бих могао наћи себи друга ?... Већ Станка би се дотле удала... Све једно, не би ни пошла за мене, не бих је ни ја...« »Ала ме издаде онда крвнички!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Какав камен? пита је бог. А она рече: — Кад сам дошла најпрви пут, пошла сам да те питам шта ћу радити, а солдат ми није дао yићи, него ми рече да си ти њега овдје поставио да само он к теби
У путу је срео свети Аранђео, па ће јој: — Кудијен си пошла, беба? — Богме, синко, у рај. — А како ћеш ти, баба, у рај, кад си се пет пута удавала? Вуци се у пакао натраг!
Ћипико, Иво - Приповетке
Једнога јутра, у јесен, пошла је она с њиме, носила му је јело за више дана, — а он је пред њом гонио овце што их господар бијаше горе код њих купио.
у његовим тијесним улицама, из којих се чула дивља пјесма пијаница, а у које је она с неким страхом гледала кад би пошла по воду на врело.
устави се, па се обазрије ка оној другој, слабијој; часом стоји, сумњиво гледајући у ме, као да мисли би ли напријед пошла, али, кад је чула старичин глас, слободно приступи к њеној руци.
— Пошла би' га опет наћи, али не знам би ли му жени било мило видјети ме... Па опет нема веће зараде као прије... А је ли те, —
Стара, болешљива мајка, док га угледа, тужи се на студен. Најстарија кћи пошла је у шуму да што усече, али слаба је од ње корист: нејака је и боји се лугара као живе ватре.
“ И тако свако гоњење свршаваше се код њих као пуста шала. Али она би била пошла за њ да је он, по сеоскоме обичају, одмах, пре војништва, својој кући повео.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ДАРА: Шта да сам те послушала? ЖИВКА: Па ето то... ако би се десило да отац постане министар, да ниси пошла за тога, како би се лепо удала као министарска ћерка. ДАРА (увређено): Боже, мајка, какав је то разговор!
” СОЈА (цела гомила је већ пошла ка вратима и она за њима): Ако ништа не буде од моје молбе, а ја ћу да полажем матуру.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Једне је године, у невољи, најмио мамушке Цигане, али је после неколико дана пошла ругалица уз ораховачке крше, која је у преводу са арнаутскога, овако почињала: Благо вама, мамушки јеђупи, Кад вас
“ Зато се опет на брзу руку пажљиво оденула, пристојно забрадила и тек онда пошла. Она мушки приђе и назва Арнаутима Бога. Мајка.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
птице и змије настанише гнезда и ветрове Другога дана рибе изађоше из воде и вода отече празна Трећега дана шума је пошла према граду а града нигде Четвртога дана сазидаше ћеле-кулу од лобања и шкргута Петога дана шума је скупљала крај реке
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Стана из једног шипрага, у коме се за часак прикрила, излази. СТАНА (у себи): Погрешила сам Што одмах нисам пошла за њима; П’ ако и не бих очи склопила, Промотрила бих барем улазак, Да познам стазу куда пролази На гласу хајдук
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
се упутила у Крагујевац, где су арсенали, оружнице и управо сви извори наше војене спреме, а друга цариградским друмом пошла право на Београд. То је једна могућност И један план, који би могли изабрати Турци.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Из света зар је момче Од мајке слађе старе, Што сузе с вриском таре И живот куне свој? Зар тамо, куд си пошла, Зар сунце лепше сија? Ил’ цвеће лепше клија? О врат се, снахице!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Упор. и сасвим сличну холандску скаску Дäхнхардт, 2, 202). Зашто б. има белу кору? Удовица пошла увече у шуму, да нађе шибу за своју немирну децу, и замоли Бога да јој по оном мраку помогне наћи добар брезов прут.
га извадио, тај би био веома срећан«, и кад би кроз прстен на његову дну »погледао у саму цареву ћер, вјерује се да би пошла за њ«.
Ћипико, Иво - Пауци
сада ти је згода... —Човјече добар, одведе је опет Радивој... —Ко вели? —А да, пошла је, наговорили је... —Неће задуго, вјера ти је; кад се оно научи бјеакати, нико већ не устави... А ви то знате...
Би ли ти пошла са мном? Да некамо побјегнемо... Хоћеш ли? —Што говорите? — зачуди се Маша и хтједе да се истргне из загрљаја.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
година, па зато видим Земљу онако како је изгледала под крај седамнаестога века, јер је светлост која је тада са Земље пошла таман стигла до мог ока.
Морало се мислити на помоћну експедицију. Она је на брзу руку организована и, крајем априла 1931, пошла је са западне станице, а 8 маја стагла на средњу.
Та последња нада била је брзо разорена. Не нашавши Вегенера у средњој станици, пошла је помоћна експедиција, водећи са собом спасене Вегенерове другове, натраг.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И пошла је вучена за руке, према соби где је држан новац. Док је откључавала и вадила новац, из друге собе се опет зачу крик де
Једаред, све је било спремно, разболео се гос-Тоша. А кад је пошла госпа Нола на подушје — за смрт јој је јављено касно — вратили су је депешом с пута: у млину се појавила ватра, а
Па онда, и керуша Нера пошла с вама на бал. Кад сте сели у каруце, ја, као мали сам још, почео да плачем, хоћу и ја на бал.
у то још доста лепо јесење поподне, на паланачком перону, она „тројка”, која је нешто више од годину дана раније пошла у живот, како рече државни изасланик, „одабрана и срећна”.
Ко ти зна шта једу. — У једанаест се појавила на улици Енглескиња. Сама. — Куд ли је пошла без мужа!... гле, куд је потегла! Ју, кћери, отвори прозор, превичи јој некако да ће тамо оставити штифлетне у блату.
И сада му је пало на ум нешто сасвим неочекивано. Ната је пошла где никада није била. Право пред Миркова врата. Закуца, и усплахирена, не сачекав ни реч ни знак, уђе.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
„Да сам ја само мало мислила, не бих одиста пошла за тебе“. — вели млада жена своме постаријем мужу. „Нисам, брате, мислио, а да сам мислио, не би ми се десило то и
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ја знам, Ја знам, Ја знам. Да је мајка рекла кћери: “Затвори, промаја је!“ А кћи спустила вез и устала и пошла прозору И пошла и затварајући видела неког да пролази, Који јој узнемири душу дубоко и насмејао се дубоко.
Да је мајка рекла кћери: “Затвори, промаја је!“ А кћи спустила вез и устала и пошла прозору И пошла и затварајући видела неког да пролази, Који јој узнемири душу дубоко и насмејао се дубоко.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
у најлакши и најнежнији од свих облака, ношена источним ветром, и она пође путем којим је девојка из мака рођена пошла. Полако, са висина силазила је све ниже и ниже, док не угледа познати предео и родну кућу.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Па шта онда? — испитивао је Мачак. — Онда сам опет плакала, па сам онда чула вас, видјела свјетлост и пошла на ту страну. — И-их, види је! А зар се нијеси бојала? — чудио се Мачак.
— Још су ту, не можемо изићи. Други пут је, добровољно, пошла у извиђање Луња. Напољу је већ била пала ноћ, али је неустрашива дјевојчица ипак изишла напоље, довукла се до самог
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Те тко би њих надговорио и по томе приверио да ја Марија нисам злим путем пошла грешити изоставши без отца, без матере си ротна?
Јосиф Та већ видим те да си и ти Евиним трагом пошла, Маро, твоје прве матере! Ал' како је, она онда из раја прогнана за то била што је вражији шапат у своје уши примала,
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— по том истом закону ваљда су и Манчу све девојке гледале и све се заљубиле у њега, а за њима, по том истом закону, пошла и мала Зона!...
И мала Зона није знала шта је то; није ни слутила шта је то што се с њом збива, али је и она пошла за гомилом, за старијима њенога пôла. И она је највише у Манчу гледала, пратила га очима унаокруг колом.
!“ И готови су већ да потраже тенџеру, а измећарка Васка већ пошла по њу да му је привежу на реп и викну за њим једно „Уа!“, али се ту сада Зона умешала, па не да.