Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ко зна?... мислио сам се. Обучем се и изиђем у варош. Све је било тихо. Одем до првог поштанског ковчежића и бацим писмо у њега. — Ко зна? Боже, зашто је тако слатко залагивати се?
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Опет се извлачиш. Напиши јој писмо и затражи да остави три хиљаде у шупљину иза поштанског сандучета, па ћеш видети! - Атаманове су очи биле црвене као у лисице, а Грета је узнемирено гребала ноктима по скели.
Можда би се нешто дало учинити? Врага! Сулејман ме је брзо разуверио. Отац ју је поштено запетљао за седиште поштанског вагона, јер је још на станици покушала да побегне, а спроводник воза који се примио да је као пакет испоручи тетки у
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А тек што је спровод прошао кад се глава и рука поштанског разносача помолише на вратима моје собе. Рукопис на писму које ми ова рука пружи, иако нешто измењен, познао сам одмах.
Ја стајах још мало и лака језа разочарења проструја кроз мене, али се брзо подсетих неуредности поштанског саобраћаја и то ме умири. Онда позвах једног носача који прихвати моје ствари, па се кренусмо у варош.