Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Моје рањено срце поче клецати и најзад покушавати да се поштапа на језик, али он се већ узео и обамро. У тај пар паде ми на памет што ми мати рече у једној прилици кад сам се
” И врата се затворише. Мама се врати. Чујем у авлији кораке и лупу од батине којом се Ђорђе поштапа. Још један тренутак и — све је изгубљено! — Мамо! — Шта, брате? — Мамо!... Ја.. ти... Још мало па је — доцне!
Па Тијосав који у десној руци носи дренов штапић и њиме се поштапа, левом размахује и одмакао је за читав аршин од себе, јер му јатаган смета.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
и нада, А дубока поноћ гробнице расклапа, Прошлих дана крај нас тече маскарада, Где Ум, трошни старац, Сумњом се поштапа. Сва та прошлост свој је одиграла танац: Вратити се неће.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Не прекидамо чак ни започети разговор. Јер и онај мали пешак пред нама, који се поштапа и једва иде, умреће колико сутра... Сигурно.