Сремац, Стеван - ПРОЗА
Јован Максић је човек од својих четрдесет и пет година. Поштар је ВИ класе, таман за једну класу старији од мезуланског коња, како му једном рече један његов колега (старије класе,
»Међу слепцима ћорав краљ!« рече Јован кад га запиташе што је променио струку. Добио је и класу, постао је поштар ВИ класе, па ту остао неких петнаест година, тако да је већ изгубио наду на аванзман.
Владе се мењале, и ко ти све није постао и био начелник и министар, а Јова једнако поштар ВИ класе; запао ту као дилижанац у макишком блату, па никуд одатле.
Ужасну је галаму дигао у мâли, тако да је цела мâла, по читаву недељу дана раније, знала да се Јова поштар спрема да купи печеницу. И купио је. Купио је доиста на четири дана пред Божић. А то је овако било.
« Потписан: Јован Максић, указни поштар. И некако, ђаво би га знао како, али код тога света све може да буде. Једнога дана, куд и камо пре постављеног рока,
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Пишу ми писмо „Другару фини, најбољи дечак то је у Кини, бољега нема. Здраво! Извини!“ Сутрадан поштар, делија знана, доноси вести с афричких страна, шаљу ми, каже, дечака врана.
„Ово је, друже, у писму веле, најбољи дечак Африке целе црнци вам листом успеха желе. „ Прексутра поштар не дȃ ми мира, стигао дечак чак из Сибира и уза њ писмо, у срце дира: „Најбољег ђака са реке Лене, шаљемо теби,
Ах, наше туге несакривене!“ Четвртог дана поштар Босанац, јавља ми зором: Стигао странац!“ Погледам брзо. „О Тибетанац!
„Шаљемо дете весела ока с далеког рта Медвеђег Бока. Поздраве прими племена Фока.“ Седмога дана поштар се смије, јављају, каже, из Батавије: „Најбољи дечак тамо се крије.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
На свадби била је и Каја с мајком. Баш кад је игра била у највећем јеку прође поштар поред њих. Запиташе га има л’ што ново, а он им издиже један број званичних новина.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Е, видиш, то све ми поберемо сваки од своје куће, па 'ајд у кафану на ону прву кафу што се изјутра пије. Ту дође и поштар који је већ читао новине, ту дође и телеграфиста који прича да на десно уво уме да чује интернационалне телеграме, кад
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
разреда; — у Суботици: Ђуро Манојловић, одвјетник, и Божидар Вуић, ц. к. поштар; — у Темишвару: др. Бранко Стефановић; — у Требињу: Вук Врчевић, ц. к. козуларни агент.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
за асталом ташта и таст, шураци, трудне свастике, трудне снаје, зетови, њина деца, пашенози, браћа, јетрве, сеоски поштар! А и за просјака има места и хране!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Носем ће да га напише, само кад хоће. АНЂА: Откуд ти ово писмо? ЈЕРОТИЈЕ: Донео поштар. АНЂА: За њу? ЈЕРОТИЈЕ: За њу, дабоме! АНЂА: И ти га отворио? ЈЕРОТИЈЕ: Отворио, дабоме.
Он је пре био поштар, па је тамо нешто забрљао те су га најурили из службе, па је доцније прешао у полицију”... КАПЕТАН (најпре је са
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Жељезничка станица, госпа Ноло, пуста, има времена за кренвиршле и ракију и шеф станице, и поштар, и мој Васа, па тако данас, тако сутра, свршило се са оним што знате.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
То признајем, то је добра струка, а добро је и поштар. — Ох, то није ништа, — примећује Хезис — по цео дан лепи марке па му се језик уштирка као крагна.
Судари се готово редовно дешавају на скретницама. Поштар: Брак је препоручено писмо, обично погрешно адресовано, које је интересантно само док је затворено.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
починути — одморити се, умрети пошљедњи — последњи пошта — част, дочек: Пошту чини Виде Маричићу пошта књигоноша — поштар који носи писма правда — (значи и:) истина: Већ и Марко остави за правду прах — (значи и:) барут првичје — прва
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Зона је била — што лепо рекао тада поштар и телеграфиста Пајица, Едисон названи — била је судбине једног рђаво адресованог писма које лута из места у место, па