Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Стоји пред њим као змај, и онај паметни Павле не уме да мисли ни да бекне. — Чујте свете! — вришти поштарка, млада лепа девојка, којој се Павле много допада. — Чујте свете, чујте!
— вришти поштарка, млада лепа девојка, којој се Павле много допада. — Чујте свете, чујте! — Али се није разумело шта поштарка управо хоће да каже. Паланке су у основи здраве. Паланачке емоције и протести никада нису много трајни.
Апотекарица: да је „до лудила елегантан”. Апотекар: да је одмах тражио неке много јаке прашкове за спавање. Поштарка: да јој се господин Павле, срце моје, хладно јавља.
— Повео је Павле из Лондона болничара, момка који у кући не скида бело одело, а на улици носи врсту униформе. Поштарка, већ много оматорела, предаје сваки дан мистер Џиму пошту за Павла, пита како је господин, научила неку енглеску,
— Је ли, Ружо — пита поштарка — 'оће ли онај да оде кад се ти научиш послу? — Неће тај мицати док му иде она плаћа. — Али главни болничар Павлов