Јакшић, Ђура - ПРОЗА
То беше све благо за које је своју поштену крв пролио!... Ужасна времена, где се дијамант за крпу продаје!... Где се парче окорела хлеба животом купује!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
је такова злоба да кад и не бива на штету и вред другога, ништа мање скаредна је, мрска и сасвим непристојна поштену и паметну човеку.
Црњански, Милош - Сеобе 2
На дан Висариона Чудотворца, године 1752, Исакович је пошао. Трандафил је описивао Божича, као поштену старину, јунака, али пијаницу и бојџију прегорку.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
64. И сама се амо крену, И нађе ми мајсторицу Једну вешту и поштену, Баш кâ ваља, удовицу; Код ње поче учит млада, Па код ње сам још и сада. 65.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
СВИ: Тако је! Пристајемо! АГАТОН: И још да дамо овде поштену реч да ће свако од нас окренути главу кад је сретне. СВИ: Тако је, пристајемо!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Многи су имали и прошлост своју, нимало завидну, неки безначајну, други часну и поштену. Сви ти људи, сабијени у строју, слушају данас већ други пут речи: преки суд, стрељање...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Свакога на твоју поштену софру дочекивао, пунану је справљао, пред људ’ма постављао, никад ти у кући не пресушило, а највише себи оставио.
Првјенче, брате, здрав си ми и ти, мој брате мили, вазда ми први одио и за совром овако јуначку и поштену браћу водио; здраво их дома доводио, а на дому здраво и весело наодио! Здраво ми био као што бих и себи желио!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Е, баш ћу тако учинити! — Али се нећемо растати докле ми не обећаш, докле ми не задаш поштену ријеч да ћеш ми доћи у госте кад узможеш. Оћеш ли ти то обећати староме попи, старом пријатељу твога стрица?
Ћипико, Иво - Приповетке
Њу само у пријекој потреби собом води; очито жели да се не миче од куће, мисли: то и јесте за поштену жену! За рђава времена крпи мреже. Тада му и она помаже и цијели дан код њега сједи.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— Бирај, пиљарице, кажеш? Ал’ су ми везане очи, Нос затворен ми је: сама по души избери, поштену Плату за цвет дајем. — Знаш, једно са другим; на свагда Пролеће кад би нам трајало, би л’ би желили маја?
Ћипико, Иво - Пауци
Наздравља попу Врани као поштену човјеку, дарежљиву, пријатељу народа; његово је мнијење: ко није поштен човјек, није ни добар свештеник; зато нека бог
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Нека врста усмене моје литературе постоји, и, да видиш, почео сам да ценим добру и поштену усмену литературу људи. Господин Јоксим је фини усмени критичар; штета само што није увек фино оно што му се подмеће
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Пак сећањем се згледни и на твоје ти из младости прве послове, јесу ли за коју поштену хвалу дичну пристали ... Садање, ако би колико дуго много то злопатење било, хеле опет, опет, кад год, има му крај.
Те посвећене и попове снаћи ће грешна брига који су ме од детињства до ово доби чисту у цркви спажали и целу старцу поштену од сеј доби на спажање ми саборно предали.
И кад сам на пут пошао радити ми о хлебу чим ћемо се хранити, те ја чистом девојком без узрока те поштену оставих код своје куће у дому, пак што то сад видим у теби? Матер непоуздану, а не девојку.