Употреба речи поштења у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

мужествени у потреби, верни један другом, послушни законом отечества, трудољубиви, трезвени, чистосердечни, правде и поштења љубитељи, који претпочитавају чест привременој користи, и воле живот изгубити него поштено име.

Најлепши божји дни таковоме пролазе у згадљивом унинију, које је отров живота. Који му драго пањ достојан је већега поштења него он.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Само су њих троје ту. — Аміце Миливоје, ја морам процес подићи против сестре своје Алке због повреде поштења жени ми, то је — Иаесіо хоноріс. Ја то тако оставити не могу, па да ми је сто пута сестра.

Бабоња покрај даље информације потегну акцију против Мице због повреде поштења, јер је имала сведоке и Алка, који су ГОТОВИ сведочити да је и Мица на њу свашта говорила и потварала што није истина.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Право да ми кажеш, поштења ти.“ А пандур га право гледа у очи: „Јесам, вели, господине, Бога ми мога. Баш кад смо били иза Острвице.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Шта га видим, кад изиђем из подрума, уста бела, а она као рис на мене. Од тог доба немам поштења да идем сам у подрум, него ме увек она прати. МАКСИМ: У меану, куме, кад ти дође жеља.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

ВУК МИЋУНОВИЋ Безобразне, обрљане курве, повукуше те нам образ грде! Јуначкога не знају поштења, а не би се вукли за Турцима. Мрзни су ми они него Турци, а ни мислим за њих ни за Турке.

православне, па сам слијеп дошâ међу вама да поджежем, колико узмогу, и ваш огањ свети на олтару, на олтару цркве и поштења. МНОГИ ИЗ ГЛАСА: Збори, оче, сви ћемо слушати колико те год воља, ако ћеш до поноћи.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Не гори образ од сунца, већ од поштених људи. — Без поштења нема живота. — Ко има образа, неће се закрити за прст. — Ко нема образа, купити га не може. — Поштењак вјековњак.

— Поштењак вјековњак. — Поштење, најјаче корење. — Поштење је најбоље огледало. — Где је стида, ту је и поштења. — Поштење је претежније од новаца. — Потреба поштење крати.

Херцеговини, Македонији и Истри брав — овца, ован, коза, јарац Брајићи — општина крај Будве, чувена са свога поштења („Тврде вјере као Брајићи“) брашњеница — јело што се носи на пут брзатак — брзак броћ — биљка са жутим цветом;

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

“ Најпослије рече, да може највишега коња прескочити, а слуга рече: „Може, поштења ми мога, и два један уз другога.“ Слушала пуница то и дичила се, па запита зета: „За Бога, што си тако блијед и жут у

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Он ми непрестано фали науку и каже да у садашње време принципски синови, ако нису учени, мало поштења имаду. Он има обичај рећи да богат човек без науке (ваља овде разумети такога богаца који с богоданим својим

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Јеврем је видео као белег препредености; оно што се у понашању тога трговца од све већег угледа схватало као израз поштења, Господар Јеврем је био склон да схвати као израз лукавости.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Када опази како сам био дирнут тим изванредним примером поштења, Дарвину навреше сузе на очи. „Добри, племенити Волес! Да ми он сам није признао приоритет, не бих га никада смео

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Најпослије рече да може највишега коња прескочити, а слуга рече: — Може, поштења ми мога, и два један уз другога. Слушала пуница то и дичила се, па запита зета: — Забога, што си тако блијед и жут у

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Ти си стекô много, много — али ништа за се. Мачу правде, звездо свести, алеме поштења, Слава теби, угледниче нових поколења!

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Јест, нађе се гдигди која послена, Али мало има зато поштења. Безазлена саде, вели, код куће седи, Сад по моди свака ходи, с пенџера гледи, Ко год прође, с' сваким слатко беседи.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

КАТУНОВИЋ: Још није све — О, господару, има још! Јер где се пакост с злобом завери Поштења мушког груди цепати, Тек ће на гробу светле истине Грехова својих корак каљави Обуставити — пјано посрћућ: Са

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

То беху личности важне, идоли јавнога мнења, Чувари свакога добра, и части, и поштења, Слепчевић, чувени песник, цело је зборио вече, И најзад, промуклим гласом, са сузним очима рече: „Истина то је јасна,

Станковић, Борисав - КОШТАНА

И поштена. Што је право, право. Сви душу носимо. Али за то... ТОМА Ех, поштена: Сигурно ради њеног поштења толико се бесни и трчи око ње. АРСА Ништа ти још не знаш, хаџи! Они млади, па већ човек и да се не љути.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

То је надмоћност правде, поштења, морала, за које се бори Марко. Најчешће, Марково јунаштво извире из дубоке љубави према човеку који је у невољи.

Краљевићу Марко, да ти мени о јесени доћеш, о јесени, о Дмитрову данку, а о моме крсноме имену, па да видиш части и поштења, а и лепа, брате, дочекања, и господске ђаконије редом“. Ал’ беседи Краљевићу Марко: „Не вали се, беже, с дочекањем!

33 Па да видиш части и поштења, а и лепа, брате, дочекања, тј. како се указује почаст, како се гости дочекују. Да ј’ нараниш леба бијелога, тј.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

А штоно се вели, глад је безочна, не зна стида ни поштења коме има. Стадоше они на ред пред мученичаску икону и почеше им се ругати с подсмехом говорећи: — Аха, баш узалуд ћемо

« Из добра у добро, иза зла у горе зло допасти та то би била човеку два поштења, кому пак две муке, штоно ни по правици не може двоструко бити, него једно; тамо или овде и добро и зло.

Не лица ни поштења гледати, него правицу и кривицу свачију расматрати. Ово ми је к изборли господарем, кметовом врховној господи

Старци на младеж злослове, младићи старе нимало не почитују него и бешчасте их. Од свију поштења нестаје. Слуге с господари, учитељи с ученици у неверству, у опадању, прогони бораве.

Не да би ко то рекао: И ово сравњивање има неравност! О НЕРАВНОПРАВНОСТИ ЖЕНА Ал' до конца слабо мало тога се поштења међу људма и младежем лише находи.

Будавши пред њим на мољењу нам стојећи, а ни толика поштења не издајући му бар колико слуга своме господару или официром својим војиштани, ја л' му на беседи пријатељ пријатељу!

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

решио да се сам, где треба, извести, а после да по светој новинарској дужности — као прави служилац истине, правде и поштења — обавести и своју читалачку публику. Имао је већ и готов наслов који је гласио: „Родитељи, пазите на своју децу!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности