Употреба речи поштење у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

нисам губио из очију; пазио сам на сваки начин покрет његов, право да ти кажем, почео сам сумњати у његово калуђерско поштење.

То је њима тако бог дао, а власт им не крати, јер су поштени људи, имају новаца, а новац није мали доказ за узвишено поштење нечије личности. Погледајте, напр.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Магарац се помами од гордости, мислећи да се то поштење њему чини, пак почне скакати. Људи, бојећи се да он не збаци њиховог бога, шчепају патарице и почну ти га уздуж и

може лагати, мораћемо допустити да се и свако зло за нужду може учинити, пак онда | збогом с овога света и правда, и поштење и свака друга добродјетељ!

Изгуби славуј опклад, но утеши га пастир говорећи: „Не стиди се, мили славују за тебе је то веђе поштење што се твоје појање магарцем не допада.”| Наравоученије Ако ће не знам што ко творити, не може сваком угодити.

тога, кад се о исправљенију человеческих нарава говори и пише, ваља право казати да је много бољи они народ који поштење, правду, истину и чистосердечност љуби, неголи они који све ове божествене добродјетељи спрама учтивости за ништа држи

Неки реку да их привежу старешини на врат или за реп да му звече и чине поштење. Старешина обаче захвали свима за такову учтивост и отменост, али у исто време умоли од себе таково поштење с којим не

Старешина обаче захвали свима за такову учтивост и отменост, али у исто време умоли од себе таково поштење с којим не би се никад могао из рупе помолити да га мачак не чује.

И нека ко не мисли да сам ја трбуху непријатељ и злотвор; свима част и поштење и с мојим заједно, али посвирај пак и за појас задени; не ваља да он мисли да је он сам на свету.

Трудољубије кад се с умереностију| сачета, прекрасна чада рађају: здравље и тела крепост, правду, поштење и свободу. Ко ником није дужан и с својим трудом праведно живи, он је доста богат и свободан.

Добродјетељ је теби природна; поштење, слава, великодушије, мужество — то су твоје прародитељске добродјетељи. Ово су драгоцени дијаманти, но потребују да

и праведним својим трудом и вредностију: ово се управ може нарећи благослов божји, и служи својему стјажатељу на поштење, навластито тада кад он, како га је умео стећи, тако уме с њим разумно и управљати, себи добро чинећи, своју децу

међу се само такове који су засвидјетелствовати и без свакога сумњенија познати добродјетељни, била би им част и поштење, које добродјетељи, гди је год она, пренадлеже; али кад се види да они лове само оне који су или богати, или у

К.: Ја мислим, оче, кад човек даје оно што може и 'оће, не заслужава срамоту него поштење. С.: Мени цекин! Зар сам ја Марко слепац? К.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

ово, ви видите и тако, мислим није рођено да копа и оре, а то би било и срамота за оволико село; а вашој кући част и поштење! — ту учитељ скиде капу и поклони се кум-Нинку. — А ја мислим и кажем да се дијете васпитава! — Шта то?

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— Па сад... оно не кажем баш да нема; оно што има боље, томе част и поштење — вели гђа Перса. — Али тек, ја бар увек помислим да су друге сретније матере што им ћерке нису тако пасиониране за

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Ала сте ђаво! — Много сам света прошао. — Обећање испунити, то је поштење. Ја вас држим за поштена човека, па кад сте обећали, знам да ћете и испунити.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

У њој се, такође, изузетно цене и вредности као што су поштење и марљивост.⁹ Задружни морал и уопште живот у задрузи многи извештечи са терена, као и неки етнолози, знали су често

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

МУЖ: Што човек више стоји, све је горе. (Пође.) МАТИ: Стани, куд бежиш, кад си јунак? ЖЕНА: Оди, да ти видимо поштење. МУЖ: Бежи, Лазо, док си читав! (Побегне.) МАТИ: Тако треба с њиме, пак ће знати уважавати жену.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ГАВРИЛОВИЋ: Ја то не кажем. ЖУТИЛОВ: Оставите. Кад се ради о слободи, онда је поштење незнатна ствар. Кажите, зашто се не би кокарде начиниле из општинске касе, да сваки може по једну добити?

НАЂ: Не треба вређати, господо, не треба вређати. Господин Гавриловић је поштен човек, а поштење има цене у сваком народу и у сваком закону. ШЕРБУЛИЋ: Шта се чује за протоколе?

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Но ипак тај случај није му убио веру у људско поштење. И даље се лепо с њим опходио; само га је тај стучај заболео јако, дубоко му се урезао на дно срца.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ње се сети, препаде се тешко, Заборави поштење витешко, Плећи даде, па коњица сави Ка чадору где злато остави, Да је узме па да бега с њоме — Ох зашто је маче са

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Зар је то мало, да цео Париз за мене зна и да моја књига буде сачињена и на француски? Чест и поштење свакоме, био откуд му драго, поштеном и чесног срца човеку, а нечесном и неваљалом, боже дај бољу памет и поштеније

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ГИНА: Помогао, боме, и лево и десно! ТАНАСИЈЕ: Штета одиста, такав човек! АГАТОН: И какво је то поштење било! ТАНАСИЈЕ: Никоме тај није зајео, никоме отео! ПРОКА: Море, како зајео и отео; давао је.

АГАТОН: Па оно сам говорио кад сам се надао, као и ви. ТРИФУН: Море, какав поштен, знам ја добро његово поштење. ТАНАСИЈЕ: Био је то, браћо моја и сестре моје, један обичан зеленаш. Замислите, од мене је наплаћивао камату.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

час одмора ; и ви са намрштеним челима, са лицима онакаженим страдањима и патњом; и ви, јадници, што изгубисте образ и поштење, удварајући се силнима, и сви ви забринути и намучени ходите и станите овде уз ову велику и непроменљиву истину,

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Чвршће грлите но невеста заклета око млада врата. Па кад је срце лудо тако да више воли поштење и све за чим је свет толико плако но помије и корење. Што би се крила у робијашки врт и цветала иза зида?

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

— Молим, побратиме, много ме љутиш с таке речи. Неје за никоје рђавство. Чест и поштење! (Молим те, побратиме, потврђује Мића, разуме се... све чесно и поштено. Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и со...

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Бранковићу, погано кољено, тако ли се служи отачаству, тако ли се цијени поштење? О Милоше, ко ти не завиди? Ти си жертва благородног чувства, воинствени гениј свемогући, гром стравични те круне

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Родитељи, мати, Пријатељство, верност, браћа, жртва, дрâга, Отаџбина, народ, самилост, поштење — Све речи које су отишле без трага. Па култ мртвих, оних о којим се сања!...

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Поздравио ти се сердар и рекао да опростиш. Твојој кући вазда част и поштење, али је ријеч дата другоме, прије но се чуло што ти намишљаш.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Ко има образа, неће се закрити за прст. — Ко нема образа, купити га не може. — Поштењак вјековњак. — Поштење, најјаче корење. — Поштење је најбоље огледало. — Где је стида, ту је и поштења. — Поштење је претежније од новаца.

— Ко нема образа, купити га не може. — Поштењак вјековњак. — Поштење, најјаче корење. — Поштење је најбоље огледало. — Где је стида, ту је и поштења. — Поштење је претежније од новаца. — Потреба поштење крати.

— Поштење, најјаче корење. — Поштење је најбоље огледало. — Где је стида, ту је и поштења. — Поштење је претежније од новаца. — Потреба поштење крати. — Боље ти је бити поштеним сиромашком, него непоштеним богаташем.

— Поштење је најбоље огледало. — Где је стида, ту је и поштења. — Поштење је претежније од новаца. — Потреба поштење крати. — Боље ти је бити поштеним сиромашком, него непоштеним богаташем. — Боље је самоћовати, него срамотовати.

— Гора је брука него мука. — Туга се не лечи срамотом. — Ништа боље од поштеног имена. — Поштено име не гине. — Поштење се не крпи лепотом. — Вода свашта опере (све носи) до црна образа (изван срамоте). — Најгора зараза од црна образа.

Сваки Марко ради наопако, А наш Марко зло и наопако. Сваком вјетру једра не отварај. Све изгуби, а поштење чувај, Јера блага над поштење нема. Све се знаде што је и како је: Свако дјело дође на видјело.

Сваком вјетру једра не отварај. Све изгуби, а поштење чувај, Јера блага над поштење нема. Све се знаде што је и како је: Свако дјело дође на видјело.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Боље би било да се нисам на свет ни родио. Изгубе ти моја житија, лавсаик и отачник све поштење. Од тога часа — збогом [Х]опово и сва твоја красота. Гди ученија нејма, ни латинскога језика, ту нејма ни живота.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Старост, а не поштење, била му је јемство. Бринуло га је једино што је Никола одмах и лако обећао да ће га о Симки за све обавештавати.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Поред тог стрпљења, мој научни рад исказивао је само непристрасност и поштење, дакле више моралне но духовне способности.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

На први поглед могло се опазити, да су обе женске од онога реда, који не држи много на чедност и поштење... Гошћа беше доиста нека рођака Марушки, пропала жена, и Новица је много рачунао на њу, кад се одлучио да је доведе у

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Прогледале све јазбине и канали. Покрадени сви храмови и ћивоти, Исмејане све врлине и поштење, Понижени сви гробови и животи, Упрљано и опело и крштење. Покрадени сви храмови и ћивоти.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Мајка за мртвим сином нешто мекша, питомија и примиренија; чини јој се да на свету још има душе и осећања за поштење: гле, као да је мало побеђена, па јој од тога није тако тешко... И жена Арнаутка за црном срамотом својега мужа.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Хрвати су данас на отпору чисти, А невољом њином ко би да с’ користи Тај би драг и мио хајкачима био — Али би поштење српско погазио. Тргујући жидски, рана се не вида: На поштењу само будућност се зида.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Сам пас на пса режи — на кучку не лаје. Видиш, скот ког' љуби — поштење му даје. Ти Венеру твоју, која тебе жели, како да ју твојим језиком уцвели? Ах, мој језик, језик, како ћу те клети?

1817. Сима Милутиновић Сарајлија РАЗВРАТ Шта је слава и јунаштво, Шта је образ и поштење, Шта ли спомен и похвала, Шта л' по смрти празно име? Власт и сила мало трају. Рај нам шта је? Ђе ли вјечност?

Докле и светиња наша се газити ногама турским? Докле јунаштво, поштење под кивним пропадати ножем, Сваке без обране, освете праведне, накнаде, казни? Драга, о жалосна браћо!

мудрост и поштење. Против оваквих неологизама одлучно је устао Ђорђе Малетић у своме чланку Критически преглед стихотворни’ производа г.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

А друго — нисам ли кћи Венеције? А Венецијанцима су ствари такове, Као: поштење, савест, правичност, Простоте тупе празна изрека.

злоба, пакост, невера — Па кад одрасту, кад набујају, Верна се браћа снажно загрле, И заверив се чуда стварати, Поштење кољу, гоне невиност И сваку искру добра, крепости Отровом своје паре каљају... МИРА: Јаох, Станиша!

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

На зборовима код цркава и манастира, на кумалима и свадбама приказивао би кум куму, пријатељ пријатељу част и поштење: „'Вала ти, куме, 'вала ти пријатељу! Ти мене почестовô овом чашом, а тебе Господини Бог сваким родом и берићетом.

Ћипико, Иво - Пауци

Бијаше му пало на памет да позајми неколико талијера у Машина човјека Марка; некима он даје на поштење, али уз тешке камате.

У тим просвједима згражаху се потписани на толику дописникову дрскост, који да се усуђује сумњичити поштење толико заузета и родољубива начелника, који је само утолико крив што не припада дописниковој странци.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Ево ти кључ од мале касице, узми што ти треба... а новац ћеш наћи... у овој кући је ред и поштење... И донеси Нани једну лимунаду. Пред вечеру, ушао је код Нане Срба. Леп младић.

Сава подржа поштење: кромпириште остаде ван његова имања, између двеју ограда. И остаде на миру, јер још није било нових насељеника по

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

знак питања би требало увек ставити на крају упитне реченице, док у животу знак питања се може ставити иза речи: поштење, љубав, родољубље, племенитост, доброчинство, верност, пријатељство итд.

Ено га поштење, обукло лудачку кошуљу, натакло на главу шарену капу са прапорцима и поскакује пеливански и хистерично се церека.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Залутах разбојништво стечено у дружби са Словенима старим, Одбацих поштење надајући се у боље дане, Нисам хтео ишта да научим, нити за шта да марим, да се ичега прихватим.

У овој ноћи сви су чанкови празни никакво поткреплење! Стресох са себе чедност, Стресох са себе поштење; Ни једне фикс-идеје. У овој ноћи: радије заблуду; Но какво спасење!

Изгреј, месече, и њима! Замесићу колач у чанку празну, У њ стресено ми поштење, У њ фосиле и фикс-идеје; И учинићу им то за казну Но зашто, и коме!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

дете неразумно, он се сабљом не маша Турчина, неће њему да одсече главу, веће ради да увати жива, да га води баби за поштење.

тридест динари; не износ’те глоба ни пореза, не износ’те на рају биједа; не дирајте у њихове цркве, ни у закон, нити у поштење; не ћерајте освете на раји што је мене Милош распорио, то је срећа војничка дон’јела: не може се царство задобити на

Цар умрије, а ми остадосмо, и ми нашег цара не слушасмо, већ велики зулум подигосмо: погазисмо њихово поштење, свакојаке б’једе износисмо, и на рају глобе навалисмо, и гријоту богу учинисмо.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ПЕСМА ЉУБАВИ И СТРАХА За кога је страх, — страх да му је! А коме ли ваља имати част и поштење, част буди му! А ја томе радим служећи, што је страшан и душе преузима од земљанских кнезова, — пострашнијему од

Дође к оној глави; сви је гледају и чуде јој се. Каза цар чија је глава и рече: »Да јој учинимо поштење кано нашем првому оцу. И сви јој се поклонише.

Верни језици божаставни цветак себи ускидоше... СОЛОМОНОВ ГРЕХ Не стоји поштење у узрасту Пре би се море пресушило него ли се којој лажи пронаћи може у његови пророчаски псалми!

А већ у то доби, стар је био од шездесет година. Да зна сваки јер бујну човеку ни младост а ни старост није за поштење, теке раслаби ли се човек и дâ ли се на своју вољу, седа брада ни за јадну му хвајду није, и боља је стидљива младост

Не стоји поштење у узрасту, него у срамежу и вољи... Тако и Давид својевољан и силовит у томе и попузе матор већ ка у незнан згреши.

« Та из тога ваљаше да га они и врло пазе и почитују га, заштоно за велико поштење њихову дому и свему им роду дика из тога кћаше бити (како јест допосле то било). Али што да се чини?

И једни су за поштење, а други за нечист. И то су све моја почрпала. Ако каква која била, људска срца, што се сасипа у њих, у које милост

Ама дотле од свашта стрепи те не сми ни свога зуба помолити. А за које велико поштење мужевље? Еда ли се свака у које велико добро, неко големо благо и миразе или које краљство дуголетно уваљује?

Пак му толико гови и поштење му носи! Би ли то коме на вољу било, да тко у сандук уједно смеша са свиленим скупим господарским новим и чоханим

Каде ти си нечист ни поштен, да какво од друга ти поштење истежеш? Издај поштење по пре ти, и да ти се даје. Како ли једнопоштену с тобом, не и раван адет чиниш?

Каде ти си нечист ни поштен, да какво од друга ти поштење истежеш? Издај поштење по пре ти, и да ти се даје. Како ли једнопоштену с тобом, не и раван адет чиниш? Велите: зле су жене, а ти ли си добар?

брате које шарање, намигивање, шакање ли које и злочести смех, — пропердаши, обружи и лепо просветуј, те је доведи у поштење. Ако ли је језичница зла, накажи, укори, призапрети с дертом.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

— ждребе путине — ципеле пцетиште — псина пшешко — псеће ракли-сапун — мирисни сапун рахатлук — одмор рз — част, поштење резилак — срамота, стид родљаци — рођаци роднина — родбина роспија — жена пропалица саг — сад сакати — волети

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности