Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Док ми ручасмо, дотле посласмо Николу Карановчанина да нам пасош потпише и на пошти коње узме. Никола пасош потпише, али, вели, нема коња на пошти, морају се чекати.
Никола пасош потпише, али, вели, нема коња на пошти, морају се чекати. Узе Протић пасош па с Николом опет на пошту, кад тамо пуна штала коња, а они кажу да нема коња.
Оде и нађе проста кочијаша, поскупо га погоди, јоште му толико обрече, кад нас на прву пошту одвезе, да на пошти каже да га је пост-мајстор погодио до прве поште да нас одвезе, јербо у Фокшану није било коња.
Говоре да је Москва 15 руски̓ врста дугачка, тј. три сата. Путујемо на пошти, док дођемо у варош зовому Клин на конак. Вас дан нас је гонио ветар и понешто падао снег.
Не имајући коња, на трећој пошти преноћим. 12. декембра, увочи недеље, дођем на конак у Пешту. Ноћим, ујутру док пасош потписа, док у Будиму опет коња
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Но, како? Као год што је Редић њему писао, тако ће исто Љуба Белкићу писати. Једно јутро добије Белкић писмо на пошти и чита га. Поштенородни господару! Опростите што вам са овим писмом досађивати морам.
Африка
Враћање кроз поља пуна зричка крај чопора мајушне говеди. Аперитив, лед. На јутро Бадњег вечера чекам на пошти иза три дуга реда. Младићи с којима смо говорили јуче доводе ми једнога свог друга који би да ступи као бој.
Црњански, Милош - Сеобе 2
је то јављао Генералкоманди, неки, росијски, капетан, Исаков, стигао је, из Осека, у Грац, десетога септембра 1752, на пошти, из вароши Марбург. Одсео је у кући гвожђара, који се звао Клајнштетер.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Пошаљите ми, молим вас, новаца, једно две хиљаде, на пошти, и то у дукатима, јер овде банке не иду. Рад сам што да накупујем. Како добијем новце, одмах ћу се вратити.
Лаже, каже да јесте. Шамика му да на вино. кад трећи дан, добије на пошти писмо. Отвори, чита: „Господине! Ствар нисте добро удесили. Као фишкал, могли сте тај параграф боље извести.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Има ли сервис за кола? – Нема. – Има ли бар какав аутомеханичар'? – Нема. – У реду! Где је телефон'? – У пошти. – Ко ће да ме одведе тамо? Платићу… – Не вреди. Пошта ради само до два. – Па, како да извучем кола? – Како?
Матавуљ, Симо - УСКОК
највећу доброту? — Што могу драге воље! — рече Саво. Јанко изјави жељу да пише сестри; каза му своје сумње о пошти и своју наснову, како би могао доћи до одговора. — Ништа лакше од тога! — поврну Саво.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Тако он сад, без одушевљења и без полета, отаљава свој посао у пошти. Свакога би дана отишао раније у пошту и читао указе у Српским новинама, јер се охладио и разочарао, и није веровао
моја разна житија и чудествија, па да изиђе књига за три деловодна протокола или »аманетника« у београдској централној пошти! — ’Ајде, седај већ једном! — осече се на њ домаћица. — Ево, ево! Тако! — рече Јова и седе. Отпоче ручак.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Шта све није радио тај момак да би се дочепао своје животне слушалице! Тражио познанства, потплаћивао портире у пошти, спавао поред шалтеришке, обрађивао другу помоћницу млађег заменика помоћника архивара, изводио је на виршле у сенфу и
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
па умукао; у селу загрми погдјекад пушка, па опет настане мртва тишина, да се лијепо чуло како из сировијех клада пошти истиснута влага и како један шарени мачак на кревету преде. Сердареве руњаве груди надимаху се и слијегаху силовито.
Петровић, Растко - АФРИКА
Враћање кроз поља пуна зричка крај чопора мајушне говеди. Аперитив, лед. На јутро Бадњег вечера чекам на пошти иза три дуга реда. Младићи с којима смо говорили јуче доводе ми једнога свог друга који би да ступи као бој.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Сав народ клечи у стравичној пошти. Царе, чујеш ли сва црквена звона? На свету војну позивљу те она, Да спасеш свете иконе и мошти.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Па у лице пером ударио, од образа крви наточио, с крви њему књигу запечати, па је даде пошти књигоноши, и даде му дванаест дуката; па је пошти Милош говорио: „Носи књигу бијелу Прилипу, на кољено Краљевићу
образа крви наточио, с крви њему књигу запечати, па је даде пошти књигоноши, и даде му дванаест дуката; па је пошти Милош говорио: „Носи књигу бијелу Прилипу, на кољено Краљевићу Марку“.