Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ваљда од тога у каквом се расположењу у том часу налазим, или у каквим односима у тај час са самим собом стојим. Пошутјесмо. — Силно су нарасли ови ваши цедри, од времена кад сам долазио к вама на лекције латинског!
Али они напољу су страдали. Него, из корјена већ избијају нове младице. Вјероватно ће се обновити. Опет пошутјесмо. Сунце је залазило. Последње, готово водоравне зраке клизиле су при самом врху зидова тријема.