Употреба речи пошље у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

и бикови и лисица Лав, видећи три бика всегда заједно у љубави и у согласију, не смејаше на њих ударити. Пошље дакле лисицу те их завади и растави. Онда лав, на сваког понаособито ударајући, свој тројици дође дође до главе.

Но видећи потом да се пањ не миче, почну опет зло живити. Тада им се пошље худра која их начне хватати и прождирати. Од тога времена жабе мирују и до данас, и свако вече се совјетују, но кад се

Шчастљив народ којему милостиво небо таковога владјетеља пошље! Но тада је управ шчастљив и достојан имати га кад га љуби како о ц а, радо слуша и повинује му се.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

— Хаџи-Мустафа-паша врати се с војском у Београд, а Пасман-оглу пошље своју војску, да Београд узме и сву Србију пода се покори, а и Босну да себи присвоји, да се лакше од султана бранити

Он пошље то писмо Хаџи-Мустафа-паши у Београд. После неког времена дође један пашин каваз у Бранковину нашој кући на конак, и св

Ово даље веће и ја добро памтим. Како кнезови оду из Београда, Хаџи-Муста-паша пошље своје бурунтије у сваку касабу и свакога пазара виче по чаршији телал: „Чуј чојече!

узме једно оделеније војске и са прочим отерају Видинлије до Смедерева, где се затворе у смедеревски град, куда везир пошље топове, те и̓ и одатле истерају и отерају до Видина.

Кад везир у Београду дочује да је то масло муселима Асан-аге било, што су они Турци мог оца хтели да убију, пошље бумбашера у Ваљево по Асан-агу да га дотера у Београд.

И ту се Хаџи-Муста-паша јошт већма превари: пошље свога сина доле да купи војску. Кад се везиров син Дервиш-бег поудаљи, ове ти Београдлије оду код паше, узму изун да и

Азбуковица је била малићана Хаџи-бега из Сребрнице, који пошље своје Турке те све арачке новце отму. Аганлија кад чује то ражљути се, и нареди у војску крагујевачке, ужичке,

Овај пошље момке те Хаџи-Рувима у̓вате и на Варош-капији посеку, и после варошани измоле и са̓ране га код цркве. То је било после

То сам писмо послао у Сребрницу, и Хаџи-бег све поверује и пошље нам барута и кремења. (Неки погрешно пишу да је то слао неки бег из Бирча или Лесковца.

и посастајасмо се у буљуке, од буљука начинише се чете, а од чета војска, и хоћемо да се бранимо не би ли цар чуо, да пошље каква добра везира да нам помогне, јер ми нисмо на цара, ни на Турке цару покорне устали, но на четири дахије и њи̓ове

Онде запечатимо писма, и он и̓ узе да пошље. Од стрица долазе једнако момци и питају: „Камо џебана? Војска веће готова да иде на Шабац”.

неки Димитрије Пуљевић и он поче нам доносити понешто џебане, и оде у Нови Сад, и покојни новосадски владика Јовановић пошље нам један од цркве гвоздени топ подуљи од по фата, кога је Пуљевић крадом у Варадину дао оправити, и кару и све као

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Шта ће субаша с њим?... Да није од све збиље убио Станка, па га субаша тражи да му натури „лисице” на руке и да га пошље кадији?... И... учили му се да је већ окован, и... засели па му суде...

Познајем га! — рече Јаков. — Сигуран је као оштра сабља. Стојан позва Деву па му рече да иде мало прилећи, и да му пошље Ногића. Дева оде. Не прође неколико тренутака а дође Ногић. — Ногићу! — рече Стојан.

Ако сазнају Турци да џебане немамо обрали смо бостан!... Него... шаљи што пре по барут. Чупић се мишљаше кога да пошље. Рече да му дозову Зеку. — Ево ме, војводо! — рече Зека улазећи у шатор. — Нека ми дође Суреп.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

, и тај га је звао к себи у манастир на неко време, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе кући, јер ће напослетку „морати пасти општини на терет”.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

»Деде, децо — вели им господин попа — дајте ви то попи, а попа ће вама грошић два дати за то!« Купи, па и то пошље кући.

Кад поп Спира закоље свиње и направи диснотор (што ће рећи свињску даћу), а он прво пошље поп-Ћири од заклатог свинчета и кожурице и масти и кобасице и крвавице, па понекад и неку шварглу, ма и најмању; тако

— Ах, — рекла би сва задовољна и срећна госпођа Ћириница, ређајући киселу штрудлу по тањиру, да пошље госпођи Спириници. — Знам да ће пући од једа госпоја Сида кад само види како је добар мој квасац!

бокал, напуни главу, узме пет форинти које ће ради Прокине боље репрезентације немешага метнути у писмо, а писмо пошље у Галицију или у Талијанску.

кућа — како би било, сети се гђа Перса (као свака забринута мамица која има кћер на удају, а опасност тако близу) — да пошље часком Ержу каквим било послом, да разгледа и јави.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Имам једног синчића. Сад ће доћи. Само, опростите, да пошаљем по тату. Сад изиђе гђа Перса напоље и пошље слушкињу по тату. Донде је са гостима фрајла другарица која се с њима разговара, али уједно и мери их.

И, доиста, због баклаве се излаже не једна већ две парнице. Марко пошље преко пандура сестри Алки промењену тепсију, а своју заиште натраг. Алка не да Маркову тепсију.

Мориц донесе тепсију. Сад Ћирковић преко свог кочијаша пошље Рогозићу тепсију. Овај је не прима, зашто је није одмах дала? Вели: фацтум інфецтум фіері неqуіт. Шта ће сад?

Црњански, Милош - Сеобе 2

свраћају Павлу и да му причају, како им је Вишњевски досадио, и како, читав један круг млађих официра, жели да Павла пошље, у аудијенцију.

Теодосије - ЖИТИЈА

и ноћно стајање у посту и молитви саврши, и Бога у помоћ за прогнање покварене и лукаве љуте змије анђела свога да пошље мољаше.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Е бадава, људи смо, заљубио сам се. Мучно чекам трећи дан; кад ево баш трећи дан пред вече пошље госпођа Татијана једног свог рођака к мени, и јави ми да дођем, да ће ме пре подне у десет сати дочекати.

Бирташ врати се радостан и јави, а господар Софра сам пошље с бирташом своја кола по молера. Молер дође и понесе сав нужан материјал. Господар Софра позва га на доручак.

По несрећи, опет преда писмо Чамчи, који га кући не пошље. После три недеље дигне се господар Софра, па пођу даље. Но врло је слаб, и с њиме мора се лагано путовати.

Гдекоји коњ је тако слаб, да живети не може по дана. Онда пошље по свог верног Циганина Рашу, па овај изведе коња на ледине и сврши кожну операцију. Кад и кад дође и до доброг коња.

— Даћу ти сто. — Ни крајцаре мање, двеста. — А где си га купио? — На вашару. На то Пера изађе у авлију и пошље очиног кочијаша у варошку кућу по латова да одмах дође.

Пера је морао издржати казну од три дана „решта”, па су га пустили. Чамча је са оцем у договору. Вратиће коња Пери. Пошље Пери коња, и да му казати да му врати новац кад узмогне.

Чека једно предвече господар Софра у дућану, вреба хоће ли доћи Пера, јер му прети, ако му не пошље новаца, да ће му доћи у госте. Пред вече кишовито време, хладан ветар на Дунаву, ни пред дућаном нема никог.

Ципеле, рукавице, све је приправио, и још један леп златан ђердан. Све донесе и пошље. Шамика више у кућу Соколовића не иде, брат Јуцин му забранио.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Његова је манија била да кажњава, кроз извештаје. Волео је да пропусти пук, па да пошље за њим пријаву, написану чистим и оштрим словима, шиљатим као игле, па нек му други онда деру кожу с леђа.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

године да се Србима пошљу два руска учитеља са великим бројем црквених ствари и књига. 1724. Синод пошље међу Србе свога преводиоца Максима Суворова, који се био учио у Москви и Прагу, да организује школски рад код Срба.

Милићевић, Вук - Беспуће

крсним именом на страшну освету читавом селу, једва чекајући да оздрави; он пријећаше да их истражи: половину да пошље у просјаке, а половину на кондуну.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

5. Ту долази стара бака, Да јој греје Бог опрости; Ту долази мома лака, Па се моли у милости, Да јој брже пошље драго — Да ће доћи, зна занаго. 6.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

на мене, брзо, превијајући се и избацујући из шалвара твоје мале ножице у белим чарапама, отрчиш матери која те пошље да јој нешто купиш у чаршији.

Кад се напије, скупи сву стринину децу, а и мене, па нас води по шећерџијницама, купује нам шта хоћемо, онда нас пошље да одемо стрини и похвалимо јој се, а он пође позади нас, гледа, смешка се и пева своју омиљену песму: Механџи море,

Ни Ита, који је пређе, док је био жив покојник, често долазио, сад готово никако не дође, сем што понекад сети се и пошље као милостињу мало меса да се омрси.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Уздам се да ће се наћи који, својему роду добра желатељ, Сарајлија и Требињанин, Новосађанин и Осечанин, да пошље овде типографу по неколико дуката за дати му дрзновеније и показати му да се находе људи који желе, што добро, српски

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Сутрадан царев син оправи се опет, и пође с овцама управо к језеру. А цар пошље за њим два коњаника да иду крадом да виде шта он ради, те се они попну на једну високу планину откуда ће добро видети.

Како он дође под град и галија стане у крај, цар онога града пошље и по њега људе, да га зову преда њ. Пошто изиђе пред цара, и пошто цар и њега запита ко је и откуда је и куда иде, и

Како он стане под град и галија стане у крај, цар од онога града пошље људе и по њега; и он одмах отиде пред цара, и пошто га цар запита ко је и откуда је и куда иде, стане смерно и

Кад он отиде кући и каже оцу шта би, отац брже пошље другога сина. Онај како дође к царици, она и њега лепо дочека, па га запита: — Јеси ли ти однео воду од мене?

Цар како виде лице на марами, одмах рече да је чити његов најмлађи син, па пошље мараму по свему царству да иде од града до града и од села до села, да му траже сина.

А он одговори: — Ко је томе крив? Него дај ми коња и шта треба да идем тој царици. Отац га одмах спреми и пошље царици. Како га царица угледа, одмах га позна, па још и дете га позна и стане га вика: — Ево оца! Ево оца!

Али тек што се ухвате у коло, дуне некакав вихар и све три однесе. Цар се препадне кад виде да их нестаде, па брже пошље слуге на све стране да их траже, а пошто се слуге врате и кажу да их нигде нису могли наћи, цар се разболе и од

Тако дође ред на једног берберина, али се овај учини болестан па пошље свога момка. Кад овај изиђе пред цара, запита га цар што није мајстор дошао, а он одговори да је болестан.

Он се досјети шта је било. Док је он спавао, маћеха ју је украла па по сину послала цару. Он хтједе одмах да пошље оклопника, али не знаде којим је путем отишао маћехин син. Би му криво да му се све сузе завртјеше у очима.

Једноћ бог пошље анђела да види како ова браћа живе па ако зло живе да им да бољу храну. Кад анђео божји сиђе на земљу, претвори се у

Али све залуду; он каже: — Ја њу, ја ниједну! Кад већ виде да друкчије не може бити, онда цар пошље једнога свог везира да јави говедару да ће цар да му узме кћер за сина.

Цар пошље другога везира, али говедар каже једно те једно: — Док царев син — вели — не научи какавгођ занат, и не донесе ми свој

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ 23. Поручује варица Божићу, Да јој пошље од прасца ножицу, Да зачини варицу шеницу. ЛАЗАРИЧКЕ ПЕСМЕ 24. Лази, лази, Лазаре, Те долази до мене, Приватај

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Онда Бог, да би показао царево ништавило и народ ослободио од таквог чудовишта, пошље једну мушицу, тог нашег далеког претка, цару, кад је он једно вече седео у својој башти.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

О томе ћемо и да причамо. Не зна се којим поводом, тек »попечитељство« нађе за потребно, да пошље господина Мојсила у с—ку основну школу, да тамо неки посао сврши и о резултату извести попечитеља.

— Шта би? — салетесмо питањима. — Питао депешом окружног, а овај му наређује да одмах напише и пошље званичну исправку. — Ха—а—а!... Гле!... — оте се из свију грла. За тренутак сви ућутасмо.

у храму свјатаго Преображенија свјашче ник Јовица Цуца«, па то преда господину проти, да, по надлежности и дужности, пошље Преосвећеном на оцену. И баш ми нико не понуди ни марјаша части за толике услуге!... Хајде већ господин прота...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Сајбија га тужи председнику, а овај пошље људе, власт, да му претресу кућу. Али Мића писмен, па не да, него вели власти: »Е, не смеш!

— запита Срета гледајући оштро у Провира. — Ко те је послао овамо? А? — А ко ће да ме пошље?! — дошао сам сâм. — Молим вас, браћо и грађани, вели Срета, да претходно решимо нешто. — Да се реши!

А Срета је тим лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет једна лепа идеја, коју ако изведе одужиће се лепо и свести и

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Један од истраживача тешко се разболео на броду, па је са овога радиограмом тражено да се са америчке обале хитно пошље хидроавион да болесника пренесе на копно, како би га могли прихватити болница и лекари.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Па и то би морао одмах сутра рано да се враћа. Колико пута, када јој га по толико месеци он никако не пошље нити јој ко други — а то је највише плашило — донесе какву вест о њима, она, не могући да издржи, почне Арсу, као да

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Газда празних јама. Да га земља не вуче, полетео би. Да га објесе, донео би кући вјешала. Да га човек пошље по смрт, могао би се наживети. Да га човек привије на рану, излечио би је. Да га уденеш у иглу, — тако је танак.

Оштар вјетар погони облаке, А каматњак браћу у просјаке. Пошље смрти разговора нема. Празна глава свака је охола: Празне тикве по води пливају. Иза тмине и сунце огране.

Куге имају преко мора своју земљу (гдје само оне живе), па их бог пошље амо (кад људи зло раде и много гријеше) и каже колико ће људи поморити.

Најпосле, кад се тако нагрди, пошље онога те га је посипао брашном по образу, да иштува у друштву свијећу, а мртвац онда уљезе с уждивеним фењером те иде

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Кад то одговоре ономе цару, а он пошље другу књигу, и каже, да ће дигнути војску и заметнути крајину, ако му цар не пошље свога љекара.

Кад то одговоре ономе цару, а он пошље другу књигу, и каже, да ће дигнути војску и заметнути крајину, ако му цар не пошље свога љекара. Кад овом цару дође такови глас, онда каже свом зету, да друкчије бити не може, него да треба ићи.

д. Али све залуду! он каже: „Ја њу, ја ни јед | ну? Кад већ виде, да друкчије не може бити, онда цар пошље једнога свог везира, да јави говедару, да ће цар да му узме кћер за сина.

Цар пошље другога везира; али говедар каже једно те једно: „Док царев син (вели) не научи какавгођ занат, и не донесе ми своју

Кад већ земља протужи Богу, да оће сва да изгори од сунца, онда Бог пошље светог Аранђела, да гледа како да узме сунце од ђавола.

86. Човек с гувна поручује жени за врећу, кад се наоблачи, 87. Човек поручује жени из воденице, да му пошље кола да носи брашно. 88. Воденица. 89. Ждралови. 90. Вид очињи. 91. Зуби. 92. Свијећа. 93. Звијезде. 94.

Али тек што се ухвате у коло, дуне некакав вихар и све три однесе. Цар се препадне кад види да их нестаде, па брже пошље слуге на све стране да их траже, а пошто се слуге врате и кажу да их нигде нису могле наћи, цар се разболи и од

Сутрадан царев син оправи се опет, и пође с овцама управо к језеру. А цар пошље за њим два коњаника да иду крадом да виде шта он ради, те се они попну на једну високу планину откуда ће добро видети.

” На то му реку отац и мати да би он сам себи изабрао коју хоће. Он онда | нађе сам једну сироту и пошље оца да му је проси. Отац отиде и девојку запроси, а она онако у сиротињи пође радо и весело.

ја сам царица, пак немам златног разбоја ни преслице, ни златне квочке ни пилића”, и пошље свога слугу к жени да је пита хоће ли продати те ствари.

Сви су у двору мислили да ће га извући мртва из собе као и друге просиоце. Кад царева кћи пошље једнога од дворана да види јели он жив, и ако је жив, да га доведе преда њу, дворанин се зачуди кад га нађе у соби где

Једноћ Бог пошље анђела да види како ова браћа живе, па ако зло живе да им да бољу храну. | Кад анђео Божиј сиђе на земљу, претвори се

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Мал’ се није сијасет учинио с мојим Дечанцем, хотећи мој тетак да га везана пошље у Тамишвар, називљући га турском лажом и скитницом, ком није доста новце по туђем вилајету купити, него хоће јоште и

сам га као слабу трску коју најмањи ветар колеба, као човека непостојана, бојажљива и страшивицу који, да се не пошље везан у Тамишвар, би се одрекао вере и закона.

будући особити пријатељ протопопе Јоана Новаковића у Книнском Пољу и његовога комшије попа Марка Бједова с Пађена, пошље ме к њима.

Ако ли се пости, од рибе ту поста нејма; пошље два момка сат [х]ода у долину, гди између планина велика река тече, пуна пастрва и различни[х] други[х] преслаткога

сердечни растати се пријатељи, седне и напише ми некаково прељубезно писмо, метне у њега неколико гинеја, пак га пошље у Гравезант за мном у потеру!

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

, пошто је кућа сјеновита („много синовита“). Фра-Пињата повољи синовцу, а његово писмо пошље фра-Пирији, додавши сам како би добро било да браћа очате бдјење за покој Шкоранчине душе.

Али чим се стриц придиже, први му је посао био да пошље човјека под Велебит ка Пјевалици. Сељак се вратио с другом гуком масти и с поруком од видара да Брне ипак хода и да

— Баш зато ајде. Шта си тако блид? Зар због оне спрдње? Не дитињи, болан! Ја сам рекâ Балегану да ти пошље ручак у моју камару, а за педипсу нека буде дупли оброк... А, јево и Бујаса. Ајдемо, дакле. У реду за мном, м-а-арш!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Кажи Вују да ја одох у Кленовик, да се наплатим с Матом. Ако он мисли да не треба то да чиним, нека пошље одмах за мном. Стићи ћеш ме до кленовичке реке; ја ћу полако путом. — Добро — одговори онај из помрчине и нестаде га.

За сваки случај: пази на Вуја; не задржавај се код њега дуго, не једи и не пиј ништа. Ако пошље с тобом Сима ковача, отварај очи и чувај га се... држи га свакад на оку.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Сутрадан царев син оправи се опет и пође с овцама управо к језеру. А цар пошље за њим два коњаника да иду крадом да виде шта он ради, те се они попну на једну високу планину откуда ће добро видети.

На то му реку отац и мати да би он сам себи изабрао коју хоће. Он онда нађе сам једну сироту и пошље оца да му је проси. Отац отиде и девојку запроси, а она онако у сиротињи пође радо и весело.

И пошље свога слугу к жени да је пита хоће ли продати те ствари. Она одговори: — Нећу продавати, него да ме пусти царица да пр

Тако дође ред на једног берберина, али се овај учини болестан, па пошље свога момка. Кад овај изиђе пред цара, запита га цар што није мајстор дошао, а он одговори да је болестан.

Тада онај цар налише књигу своме комшији, и моли га да му пошље онога љекара што му је кћер излијечио, да излијечи и његову кћер од онаке болести, па ће му дати што гођ иште.

Кад то одговоре ономе цару, а он пошље другу књигу, и каже да ће дигнути војску и заметнути крајину ако му цар не пошље свога љекара.

Кад то одговоре ономе цару, а он пошље другу књигу, и каже да ће дигнути војску и заметнути крајину ако му цар не пошље свога љекара. Кад овом цару дође такови глас, он каже свом зету да друкчије бити не може него да треба ићи.

После некога времена отиде средњи брат сестри у походе; али и он прође као и онај први: и њега пошље зет онако по траву, а он кад, дође на сребрну ћуприју, полакоми се као и онај, те истргне једну сребрну талпу, и не

Они су били врло сиромашни и нијесу ништа имали, до једнога јарца. Један дан пошље старац млађу снаху да води јарца у шуму, да му накреше да не би крепао од глади.

А он одговори: — Послао си снаху да ми креше да брстим, а она ми натакла гужву на губицу, па не могу. Онда старац пошље другу снаху, али јарац онако уради и код ње.

Онда старац пошље другу снаху, али јарац онако уради и код ње. Пошље старац сина млађега, али јарац онако уради и њему; пошље старијега, и старијему учини јарац онако.

Пошље старац сина млађега, али јарац онако уради и њему; пошље старијега, и старијему учини јарац онако. Сад пође бака, узме у рукавицу осјевина, и стане просипати за собом, вабећи

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Кад се пуцњава једном отвори, тешко ју је зауставити. Комаров пошље војнике да прекину пуцање. Паљба престане. Ми потерамо коње уз друм још за десетак минута и ту се зауставимо код

Стога пуковник Коста Протић, командант алексиначких положаја, хтеде да ме пошље у Шуматовац да ја, који тако исто нити знам где је ни шта је мина, кажем како је ваља упалити.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Ја сам случајно сам имао један, малко оштећен, примерак Славјанке, и рекох Пајевићу да ћу му га одмах донети да га пошље Змају у Беч.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

оштрог судије Да тамним оком, бледим образом Убицу тужи деце несрећне — Да сухим прстом тужно пружајућ Осветитеља пошље анђела По грешан измет створа земљиног...

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Не тражисмо Бог да сиђе са Синаја. Не тражисмо да нам пошље заповести, Ни да Мојсеј плоче ломи разочаран, Нити у сутону утрнуле свести У стени је извор поуздања стваран.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

А где је он, бога вам? ЖИКА: Отишао да пошље депешу министру. ВИЋА: Па што, брате, није чекао ја да му је концептирам? Ко зна шта ће он све написати?

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Увек кад год би отац што заборавио из дућана да пошље кући а она, не смејући понова сваки час да га за то опомиње, бојећи се да га тиме као не наљути, увреди (зар он мало

Младен му пошље. И, заиста, одмах чује и кроз излог види како бесно растворен Младенов тевтер подноси сину, псујући га: — Ево, слепче!

Мајка му бринула се о кући, готовљењу јела. И, као некад, кад се из дућана што заборави да пошље, тако и сада, истраживајући, без страха да их то неће осиромашити, већ љутећи се, као некад, опет корила је Младена:

И кад би се и с њим нашла, као и пре, увек би га за свашта запиткивала, питала за савет, да јој из дућана то и то пошље или по момку из друге трговине узме, пошто он то зна најбоље и свагда, предајући му се сва, уносила би се у њ

све је то баба грамзиво, тихо свршавала и само би Младену после казала да томе и томе треба толико новаца да дâ или му пошље. А Младен је знао да је унапред све она свршила и о интересу, отплати, куповини. Обично је то бивало увече.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Уштедим пет форинти, и пошаљем их оцу, с много радости. Мој отац уштеди истих тих пет форинти, пошље их мени од срца, додуше и некако „научно”: с напоменама и примедбама.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Све мање овом свету мој дух као да припада, Час лежим, час корачам, и не чујем ничији више глас; Нити ми сунце пошље руком свој поздрав са запада, Само ми кане која суза, учини ли ми се у даљини њен стас.

”Да, нежењен! Чиме бих то чељаде преранио; У којој постељи да ме чека, И пошље чије, моју главу да загрли? Једном је пришла једна ђе сам спаво, И била тиха и слатка ко мехлем, И суза за њом ми

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

ЈОРГОВАНОМ 23 ПРЕД МОДЕЛОМ 25 ПОД ВРБАМА 26 ПАХУЉЕ 28 ИЗ БОЛНИЧКЕ ЋЕЛИЈЕ 29 ЉУБАВ 33 ЕЛЕГИЈЕ 34 МОЈА НОЋИ 35 ПОШЉЕ МНОГО ЉЕТА...

— Никад! Моја драга, кад ће наши свати? Никад! Моја сузо, када ћеш ми стати? — Никад! 1901. ПОШЉЕ МНОГО ЉЕТА...

Моја драга, кад ће наши свати? Никад! Моја сузо, када ћеш ми стати? — Никад! 1901. ПОШЉЕ МНОГО ЉЕТА... Пошље много лета овдје опет стојим; Лепеница тече исто као прије, Над њом стара врба још једнако бдије И Високо шуми

— У твојој башти ја те видјех јуче, Гдје береш крупне распукле гранате. Мила, кô златно небо пошље туче, У тиху хладу старе крушке оне, Сједе ти дјеца и задаћу уче.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

те синове и обојицу скупа Гргура и Стевана; посла к Ђеорђу с писмом својим свога му елчију на лепо просећи се да му их пошље и ино не учини, бар на видење се с Маром царицом.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Кад би му споменули „више школе“, и да би добро било да је — кад му је већ бог дао свега доста — пошље у Београд, хаџи Замфир би их тада само погледао и погледом пресекао; истресао би чибук, и то би био знак да је љут

И они приметише да је Зона расејана и замишљена. Ништа не упамти што јој кажу. Ако је Замфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе наочаре и тефтер дужника!...

Мане разгледа муштиклу. Каже му да се и лако и брзо може поправити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим. — Што да ми пратиш?!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности