Матавуљ, Симо - УСКОК
Ниједан од те тројице не бјеше још „мрчио пушке“ против непријатеља, јер бјеху готово дјеца, за вријеме пошљедње војне; али, на жалост, сва тројица се огледаше у међусобицама с Бајицама и ту се показаше „ваљасти“.
Онда се Јанко нагну и пољубише се. Па, без ријечи, уђоше. ВИ Пошљедње ноћи године 1815-е на ведру небу сијаше пун мјесец и одсијеваше са смрзла снијега по Ловћену и по његовијем обронцима
Иди лези, бабо! Ти си данас гора у лицу но икад! Хај’те! Крстиња, увијек слабуњава, бјеше у пошљедње вријеме веома олошала.
— Бих! — викну Милица и побеже. — А, кучко једна! — викну Крстиња, која бјеше изишла колибе и чула пошљедње ријечи... — А, кучко, хоћеш ми домазета! Е, нећеш, божја ти вјера. — Јеси ли се помамила, бабо! — рече кнез уставши.
А сад да се лијепо поразговоримо као прави муж и жена, кад се тиче цпеће њихова дјетета, а вријеме је већ пошљедње да се ово тршава! Збори, дакле, слободно, само не срамоти...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
је на свијет изишла; има томе готово пунијех 16 година, и кроз сво то вријеме тражила се она са свију страна, а у ово пошљедње доба стала се врло јако тражити; пријатељи и љубитељи народне књижевности Српске стали су сада све већма и већма
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Један фра-Теткин брат довео је синчића, и остаће као ђак. Све те новости учинише дубок утисак на Бакоњу, а због пошљедње поста весео. Дакле, неће он више бити најмлађи ђак у манастиру! Како најмлађи, та он је сад одмах за Бујасом по чину!
Пошто пак, у пошљедње вријеме, обојица завиђаху Бакоњи, природно је да су се потајно здружили, те раде против њега! Али шта му, најпослије,
— Остави ме, молим те. Она двојица превезоше Бакоњу и он одјезди уз воду, далеко од села. Одахну тек кад изгуби пошљедње куће из вида и тек тада осјети како се препорађа. Навалише успомене.
— А бегенишеш нашега дијака? — рече један напити прековођанин који у тај мах изађе, те бјеше чуо њезине пошљедње ријечи. — Да сам млађа, дала би за њ три царева града, што се у писми каже — вели Маша. — А наћи ће он прима себи!
Више је бриге фратру задавало ово пошљедње, јер се бојао бруке, и често говораше о томе са Срдаром. Да не би њега, могуће је да би Бакоња ту свадбу одгодио, па и
Ћипико, Иво - Приповетке
ма надам се... А мислим да се нећеш покајати. — Збогом! — поздрави га дјевојка, причинивши се да је пречула његове пошљедње ријечи. Послије тога дана, у сунцу, на вјетру, на киши, врзао се око ње.
Испред очију нестаде и пошљедње свјетлости у селу. „Није друге, свако жив тражи лиго!” — смисли се и упути кући. Пред кућним вратима ослушкује тешке
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Кад би звоно са големог овна предводника растегнутим звуком одавало да су прве овце иза града, пошљедње би улазиле у чаршију, преливајући се у пуној свјетлости прољетног, дрхтавог сунца, а за њима би поносито јахао на
Нико ником не вјерује, па се бојим да ви мени нећете вјеровати... — Јест богме, Симеуне! Пошљедње је вријеме настало, видим ја.
Ћипико, Иво - Пауци
Било је то пошљедње љето пред његову смрт. Сјећа се јако добро. Неко у пољу свирајући у двогрлу извијаше из ње питоме, тужне гласове; пође
— Увик исто — одговори дјевојка. — А биће и горе! — надода брат. Иву потресоше пошљедње ријечи и чисто се смути. — Ако вам је потреба коју малу ствар, дао бих вам ја...
И Иво часом заборави на сједницу и зареда мислима у пошљедње варошке односе. Међутим тајник читаше разне опћинске ствари које су биле на дневном реду и за које се није нико ни
— Биће, — промуца Иво, диже се и изиђе на доксат. Стоји неко вријеме прислоњен на жељезну ограду доксата и мисли на пошљедње ријечи судбенога пристава. „Он мисли да се жртвује!?” помисли „он, син сиромашнога сељака ... .
Око запада сунца соба се испунила меком свјетлошћу; остави списе па пође к прозору да гледа пошљедње румене зраке на висинама прекоморских брдина.
Промисли се и пође к њему. Помњиво прескаче с хриди на хрид, док дође до пошљедње што задире најдаље у море. — Јесте ли што уловили? — упит а, предајући да му стари што ружна не рече.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Што је до женидбе најзад дошло, за то треба захвалити „књигама старославним“, које су предсказивале „пошљедње вријеме“ и у том времену Лазарево царовање.
ладна напијемо вина, о свачем ће Јуже бесједити, како који добар јунак јесте, изнијеће књиге старославне — да казује пошљедње вријеме; ти кад чујеш, вјерна слуго Лазо, а ти трчи на танану кулу, те донеси ону чашу златну, штоно сам је скоро
ладна напојише вина, о свачему сташе бесједити, како који добар јунак јесте; Југ изваде књиге старославне, те казује пошљедње вријеме: „Видите ли, моја браћо красна!
Видите ли како књига каже: настануће пошљедње вријеме, нестануће овце и пшенице и у пољу челе и цвијета; кум ће кума по суду ћерати, а брат брата звати по мегдану!
градит: време није, нити може бити; узми, кнеже, књиге староставне, те ти гледај што нам књиге кажу: настало је пошљедње вријеме, хоће Турци царство преузети, хоће Турци брзо царовати; обориће наше задужбине, обориће наше
Народ је мислио да се у тим списима говори и о будућности. Израз пошљедње вријеме значи: пропаст света, а и пропаст српске државе и долазак Турака. 5 Поводом израза ситна књига каже В.
Коб га коби Стеванова љуба, тј. сусрете га Стеванова љуба. Војводи је то и пре и после, тј. (каже Вук) „и прво и пошљедње (нигда више у своме двору неће у славу напијати)“.