Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
да ја затворим ово свето мјесто, да га не газите богопротивним ногама и да ме не црните све горе пред оцем небеским! Пошљедњи вам пут кажем и позивам да се оставите пасјалука и несрећне работе.
Проклећу и вас и све инаџије и убојице оним путиром ондје, па онда живи ако можеш. Послушајте ме, пошљедњи вам пут кажем; вас сте четворица свему злу коловође. Јал' се мирите, јал' ћете одсад с богом ратовати!
Што прође, изгледа да је малочас било, само у будућности види вјечност срце које чека. Кад је пошљедњи мјесец школске године, не може човјек жив да дочека. Али нема више туге.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Пуро Мијушков, Стево Бајов, Гашо Перков и Стијепо Мрков, све старији људи, окупише се око њих двојице. Овај пошљедњи, ћорав и сакат у прстима лијеве руке, изгледаше као да се вјечито кези.
Пред ноћ сердар Ђико Мартиновић с Цетињанима заобиђе Французе и спусти се у Виталину, где им је био пошљедњи логор, ту им заглави топове и отме руске заробљенике, па се опет врати к нама!
од Црне Горе, али прије но што ће се Пламенац и вратити, дође ћесарски ђенерал Милутиновић с војском и заузе Боку и пошљедњи Котор, ето сад на љето биће година... Дуго су сједјели ћутећи и мотрећи како прегоријева бадњак.
Да ако не буде пошљедњи у новој отаџбини! Али послије те тренутне плиме надања настаде одмах ослека очајања. Ненадно, као иза засједе, обузе
— Кад си ти у осамнаестој години кадар био ускочити међу Французе и бити се, нећеш бити пошљедњи ни међу нама!... Збиља, ти си ускок по други пут!? Домаћи дочекаше Јанка с узвицима, и сви се мирбожаше с њим.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
штампане су у засебним књигама, међу којима Ново оружје (Београд, 1890), На прагу другог живота (Карловци, 1899); Пошљедњи витезови (Мостар, 1903); и Цар Дуклијан (Мостар, 1906). 1893.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Ова сад кад дошла кући, почне човјеку: — Чујеш, човјече, ево ја ти и пошљедњи пут велим, ако нећеш краве клати, ја мам одлазим од тебе, јер видим да немам човјека који би био вриједан да с њим
Кад га је спустила на земљу, запитаће га: — А вјере ти побратиме, шта ти оно баци мени у кљун, кад сам пошљедњи пут зинула? — Јере ме то питаш — рече Марко — па бацио сам ти меса.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
А Брзокус бјеше и фра-Брне (ИИИ), (1819, † 1838, †† ?). Овај пошљедњи имао је три брата: Јеру, Јуру и Бару, или како се у Зврљеву зваху: Кушмеља, Чагаља и Шунду.
Бесједник нагну бардаком. А као да ни у томе послу не бјеше пошљедњи, јер му јабучица скакаше кроза дугачко грло, од котлаца до подбратка. Пошто предуши, хукну и додаде суд брату Шунди.
Није му било друге, но пође. Тетка га узе испод једне руке, а Бакоња испод друге. Пјевалица за њима, а сељаци пошљедњи. У дворишту придружи се велика гомила, те сви уђоше.
Одахну тек кад изгуби пошљедње куће из вида и тек тада осјети како се препорађа. Навалише успомене. Туда је пошљедњи пут прошао с оцем доводећи стричева кулаша.
Од ђака упаде му у очи један здепаст, необично широка лица, са великом брњицом у уху. Бакоња изађе пошљедњи, па запита друга дебељка које је фра-Боне. — Ен они, ча је ветји од осталијех! — одговори друг.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ова сад, кад дошла кући, почне човјеку: — Чујеш, човјече, ево ја ти и пошљедњи пут велим, ако нећеш краве клати, ја ма̓м одлазим од тебе, јер видим да немам човјека који би био вриједан да с њим
Кад га је спустила на земљу, запитаће га: — А вјере ти, побратиме, шта ти оно баци мени у кљун кад сам пошљедњи пут зинула? — Јере ме то питаш, — рече Марко — па бацио сам ти меса.
Ћипико, Иво - Приповетке
Све своје собом носи: и осјећаје, и мисли, и жеље! А увече, гоњена навиком, пошљедњи пут пође да заграби воде на врелу пред градским вратима.
њене колибе: дјевојка би га понудила чашу вина, нудећи га талијанским језиком, а он би се насмијао, попио и захвалио. Пошљедњи пут се искрцао за јаке олује и дошао по навици с врчем по воду.
Што је то што ме тако уз њу веже? Не могу да себи одговорим; само знам да је моје очи траже да је пошљедњи пут поздравим. Машем јој шеширом, а она ми одвраћа бијелом марамом.
То је био први и пошљедњи пут у животу што га је жена послужила, па ето и тај се десио у зао час! ... Дангуба је на то већ заборавио, и сада,
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Закон те гони; ми те не гонимо. — Какав је то закон?! — јаукну Мијо и свали се на земљу. — Пустите ме да се пошљедњи пут исплачем на својој земљи. Земљо моја, мајко моја... — загрцну се.
Колико ли сам јада и чемера на теби видио!... Столе мој, моја слатка душо! Столе мој, грдна рано моја!... Ја велим: пошљедњи пут. Није пошљедњи, није! Столе мој, крви моја, тражићемо ми своју прâву. Ић'емо ми у Беч. Знам ја ђе су царска врата..
Столе мој, моја слатка душо! Столе мој, грдна рано моја!... Ја велим: пошљедњи пут. Није пошљедњи, није! Столе мој, крви моја, тражићемо ми своју прâву. Ић'емо ми у Беч. Знам ја ђе су царска врата...
лишће, мирише милодув и босиље — све мирише и одише снажном, опојном свјежином, а у меком, слађаном шуштању изумиру пошљедњи, дрхтави одјеци тешког, уморног, дневног живота. Прото се трже, погледа у ноћ, задрхта и престрављено се стресе.
Ћипико, Иво - Пауци
— понови газда. Раде не одговори ни по други пут, већ вади новац из торбе и полаже га на сто, и извадивши из торбе пошљедњи завежљај вели газди: —Број! Има га доста! —'Ајде, де да видимо! — говори газда, дријеши завежљаје и броји.
Гледа снажно момче које познаваше, и згодно дјевојче; слуша њихов пошљедњи разговор љубави дише чисти јутарњи шумски ваздух и — гледа га у сунцу мртва.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1905. ХЉЕБ Пароброд спреман. Море се колеба. Пошљедњи пламен на западу трне; Сутон се рађа и с јесењег неба Полако пада на хридине црне. Палуба пуна.
И моли Оца... Но још једном вода Широким валом пљусну преко брода, И чу се прасак и пошљедњи јаук, И, слушај, негдје кô да Господ плаче. А ноћ се цери, и све више, јаче, Небеса хвата као црни паук. 1906.
Из вруће високе ражи Грличин глас је звао, У врху чемпреса старих Пошљедњи пламен је сјао. Од среће ја бијах умро, А ти, у љепоти свој, Нада мном сама си стала, Кô дивни споменик мој...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
уништити Поцерје — североисточни крај округа подринског почивати — одмарати се починути — одморити се, умрети пошљедњи — последњи пошта — част, дочек: Пошту чини Виде Маричићу пошта књигоноша — поштар који носи писма правда — (значи