Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
’ Ја тако и учиним и одма пошљем по једног човека Лазару Илићу у Јабучје, Петру Јеремићу у Ракаре, Малом Јанку у Оглађеновцу и Милисаву Милошевићу у
” — Помози Боже, помислим ја, кад овај стари тако говори, који зна како је војевати. Одма ја одатле пошљем Живана из Кутешице у Суводање Милићу Кедићу (кога је Фочић окнежио, и који је такође код Бирчанина био буљубаша), и
) Вратим се кући, а није далеко, и пошљем у околна села: Раонићу Арсенију у Лозницу, Живану (Петровићу) у Каленић, Живку Дабићу зету у Јаутину; и сва та села, и
(Петровићу) у Каленић, Живку Дабићу зету у Јаутину; и сва та села, и још друга, с пушкама дођу на бранковички вис. Пошљем ја те се изнесе из бранковичке цркве барјак, који је био од белога, црвеног и плавог мусулина, са три крста.
Кажем им ја, да сам разумео да је Црни Ђорђе устао палити ханове и Турке тући; и они многи кажу да су то чули. Ја пошљем за мог стрица, да час пре иде овамо. — Људи кажу: „Ево војске, но нама треба џебане; откуд ћемо добити?
Испитам који су то кметови што су покварили и војску растурили, и он ми и̓ све поименце каже. Ја одма пошљем за свакога по једнога момка, а они рано дођу, и нови кнез Пеја. Питам ја њи̓: зашто су тако урадили, да од Бога нађу!
стигнем у нашу војску у Грабовицу један сат до Ваљева, и одма одвојим најбољи̓ 200 момака и са Луком из Кутишице пошљем стрицу на Свилеуву. Сутрадан, 27.
Сутрадан, 27. фебруара, пошљем ону једну врећицу од 16 ока барута кнезу Николи Грбовићу и његову сину Миловану, да они даду половину кнезу Милићу
И збогом!” — Везир Бећир-паша уплаши се, и рече: „Бег-Ђорђе, отур! отур! и кажи ми кога имаш да пошљем у Адакале, а ја ћу послати на стрица Реџепова да и̓ побије”. — „Имам” рече Карађорђе ,,Миленка бимбашу”.
— „Хајде — вели — војске има доста за ове Турке, само старешине нема.” — Ја одма пошљем за оне четири кумпаније које су на одмор отишле, и скупим, и близу Добраве дођемо, пак ћемо преко Варне навише, али
Ја одредим две кумпаније да чувамо ћуприју на Добрани код Крнуле, а две да пошљем на велики од Шапца друм да и ону ћуприју код Мрђеноваца чувамо, и одатле пишем на мезул стрицу на Врачар, да су Турци
Ко ће да иде да моли онога трговца да сад трампимо? Сад је лакше него кад је он хтео! Извадим ја 10 дуката и пошљем Чардаклију натраг, и даде Бог те онај узе 10 дуката и наше каруце, а нама даде његове које су нас, гдешто с поправком,
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Е, баш, баш сте добро учинили што сте дошли — вели гђа Сида; — а ја сам баш мислила да пошљем по вас да дођете; или да нас чекате код вас. — Ето видите, а оно испало па ће да буде и једно и друго.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— О, ништа за то! Квартира у селу нема, ал’ можете га овде имати. Само да најпре пошљем по мог тату. Он ми је куратор, а тутор мом детету, — одговори стидљиво-смешно госпођа Перса.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— А хоћеш ли ти опет натраг? Не би ли му могао понијети, да му пошљем мало ашлука. — Би, зашто не би, ја идем сад управо тамо.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Поручује кујунџија Јанко, Поручује Јањи хитропрељи: “Ој, Бога ти, Јањо хитропрељо, Да ти пошљем малено повјесмо: Опреди ми шатор и кошуљу, А што теби од тога остане — Ти опреди себи у дарове!
“ Јања била мудрија од Јанка, Поручује кујунџији Јанку: “Ој, Бога ти, кујунџија Јанко, Да ти пошљем малену парицу: Сакуј мени в’јенце и обоце, А што теби од тога остане — Поткуј твога добра коња вранца, Нека ти је
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— А, ето, господин-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’. Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ — „А оћеш ли ти опет натраг? не би ли му могао понијети, да му пошљем мало ашлука? — „Би, зашто не би, ја идем сад управо тамо.
Онда маћија запита: „А јели та жена још тамо? да и ја своју ћер к њој пошљем да добије ту благодет.” Девојчица јој одговори да је иза њих онде остала.
— „А оћеш ли ти опет натраг? не би ли му могао понијети, да му пошљем мало ашлука?“ — „Би, зашто не би, ја идем сад управо тамо.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
! Као што се сећаш нареди ми Ти једнога дана, онда кад Ти оно додијаше, да их пошљем у бестрага, да их уклоним испред Твојих очију, како им се трага не би знало и ја, право да Ти кажем, тако и учиних.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— А хоћеш ли ти опет натраг? Не би ли му могао понијети, да му пошљем мало ашлука? — Би, зашто не би, ја идем сад управо тамо.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА (немарно): Дајте овамо. МОМАК: Наређено ми је да писмо предам госпођи у руке. ДАРА: Онда идем да пошљем мајку. ЧЕДА: А ја ћу се радије склонити да се не сретнемо више. ДАРА (оде лево). ЧЕДА (оде десно).
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Кажите им да одлазим да им помоћ пошљем«. Ја, врдајући главом то лево, то десно, да се бајаги сачувам од куршума, што су ми певали око ушију, изговорим
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
« »Молим, г. списатељ, ако је могућно да им од моје жене само четврту част језика пошљем, пак ће свима женама у месецу бити доста!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Пиће му све источено. Таван, прозори, све куршумима изрешетано. И вели: »Још су тамо!« А ја кога да пошљем? У кога да се поуздам? Кога имам? ТОМА Никога! Све живо помрло!... АРСА Па кога? Зар Тасу кмета?
(Очајно шири руке): Ово је на све стране! АРСА Па зашто имаш руке? Удри! Камо ти пандури? ПОЛИЦАЈА Какви пандури? Пошљем га, а он изврне пушку, па и сам с њима заседне. И онда шта ја могу?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Бојичић-Алиле, ну дај мене лист књиге бијеле и калема, чим се књиге пишу, е ћу писат једну ситну књигу — да је пошљем мајци и љубовци“.