Употреба речи пошљеш у књижевним делима


Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Е, па добро, да окренемо.... — А појка рече да пошљеш Султана кући; мора сутра зором у В., звали га у Чвориће на крштење, а ти јаши мог кулаша. — Па 'ајде, де.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

— рече Сретен молећим гласом. — Море, не плаћа Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

ако затекне њих две, још са капије, срећна, подетињала, почне да дира: — А бре, младожењо, па камо матери што да пошљеш? А камо и снашки? Ето, прија ми прича: хоће да умре од глади. Ништа јој не шиљеш, ништа не дајеш...

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Да ветар у потеру пошљеш — стићи га не би могао! А и да стигнеш — шта вреди? У Варалице се благо не држи. Или га попије с друштвом у крчми, или

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности