Употреба речи пође у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

“ рече стидљивим гласом мојој тетки, мене и не гледајући. Тек кад пође кући, и кад сам га ја до малих врата испратила, погледа ме својим великим грахорастим очима: „Грлице, ала си нарасла!.

са себе одежду и петрахиљ, а на црној мантији заблистао се златан крст, и, прекрстив се смирено пред светим олтаром, пође тихим кораком вратима. Кад је био пред нама, ми се обојица поклонисмо и приђемо руци да целујемо...

Кад је видела Живка, она му пође у сретање, подиже своје црне очи горе, у којима су све страсти женскога срца гореле, на беломе лицу заталасало се

механу, изиђе механџија пред нас, поздрави се са Миладином као са својим старим познаником и гостом, па онда га пође питати: — А, здравља ти, газда-Миладине, да ниси како у путу срео твога побратима Живка?

— Хм! Хм!... Знате... Нећете ми веровати... — сад се исхркну и убриса бркове, поглади се и пође даље говорити. — Знате, чудна времена!... Рат... Француска... Нећете ми веровати, а хоће људи републику...

Бивало је те човек пође до прве варошице, па се више и не врати кући... Просто: нестане га. Питају људи: „Где је?“ „Шта је?“... Али све бадава!

Уђоше у кућу, напунише врећу кромпиром. Сремац је полако диже на грбину и пође напоље. А кад је изишао из куће, а он се онда нешто сети... — Да!...

Сад уђе и стари Сремац са учитељем. Милисав се сав стресао, и заборавивши да је у заседању, пође да пољуби доброга учитеља у руку. Утоме му звекнуше ланци...

А и ближе је пешаку. Стари Сремац са учитељем јахаше даље, све коловозом, а Милисав са Јелицом пође странпутицом, доле потоку.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Но, — како се често случава — ко друге| лови, и сам уловљен буде, и ко за туђом вуном пође, сам острижен дома дође. Ловац, негде ту сакривен, устрели орла.

Бик, више из љубопитства него ли части ради, пође да види каква је лавска част. А кад дође на лавов стан, не видећи ту нити какво приуготовљеније нити ватре на огњишту,

Дође увече на крај села пред једну кућу и чује дете гди плаче и бабу гди га страши, говорећи да ако не умукне и не пође спавати да ће га намах дати курјаку. Ови стане чекати с| великом жељом неће ли баба то учинити.

20 Курјак и лав Курјак yграби негде из цтага овцу, пак пође носећи је даље од пастира и паса, да је с миром изе. Сретне га лав и отме му је.

Ловци се томе не досете у хитошти, и отрче даље. Лисица, која све то примети, како види да се ловци одале, изиђе и пође на другу страну, ни „хвала“ ни „збогом остај”. Древосечац стане је укоравати за таку неблагодарност.

44 Магарац у лавовој кожи Магарцу се досади твар носити. Нађе негде лавову кожу, замота се у њу и пође плашити све што пред њега изиђе; узнемири и растера сву питому животињу по пољу.

” Богата си сина оставио кад си га разумна и добра оставио. 62 Два миша Миш грађанин пође на село посетити другога миша, свога пријатеља.

Цар, који га иначе љубљаше и почитоваше и за највернијега к себи држаше, пође да се сам о том увери. Убеди везира да му отвори своју тајну собу: ови, принуђен, отвори му је. Но шта ту види?

А кад чује да се на планини појавио страшан медвед, а он ти бежи кући. А другоме се дасади живљети, пак узме уже и пође у шуму да се обеси, пак тражи и тражи и у целој шуми не нађе како би хотео дрво; а кад огладни, а он се врати у село:

Туђи пас, узуајући се у свога пријатеља, пође и уљезе с њим у кујну, и почне туда весео шпацирати, машући репом. Слуге, видећи непознату псину, шчепају га за реп и

Нема онога! Не може ови више да се стрпи, пође заједно и с тиквом да га нађе у колиби; а кад дође, има шта и видити!

Баш кад ми паде на ум, казаћу је. Један пустињак дервиш, именем Абдул Ибраим, пође из Анатолије на Меку да постане хаџија, прелазећи нека прекрасна места, у којима све горе и холмови и међу њима

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Мијушко не смеде никако сам да остане, и кад види да сам навалио да идем, пође и он, изговарајући се да има важни’ послова тамо.

и кућне старешине напољу учити и казивати како је боље и за душу полезније, но сваки код своје куће да каже: „Ко год пође цркви, било мушко, било женско, да слуша попове, и како и где попови заповеде, онде и онако сваки да стоји.

) Тако су и кнез Никола Грбовић и Илија Бирчанин у својим кнежинама уредили. Опет видинска војска пође на Београд, једна удари на Пожаревац, а друга на Ћупри-Паланку. Узму Ћуприју где је био Тосун-ага предводитељ.

А Хаџи-Муста-паша тукао је из града топонима”.) Тако после неког времена пође оздо Хаџи-Муста-пашин син с војском, а тако исто и мој отац крене војску с ове стране, а други кнезови с други̓ страна.

Аганлија опет рекне: „Хајдете, хајдете сада, како сам рекао”. На то мој отац пође му скуту и рекне: „Ага, ми ћемо ићи, ал̓ те сва ова улема и ја молимо, да се смилујеш на оне куће и на ону фукару и

Наша им војска пресече пут од Ваљева, и пође на Турке; а они направе од авлија метеризе и стане се, а села доносила су им ̓рану; а наша војска била је у планини

да ми на Врачар идемо, Кедић да чува од Сокола а Грбовић од Ужица, али сваки по неко число с нама војске да пошље и да пође пред свима Милован син Николе Грбовића.

) Кад везир с конака од Бели̓ Вода пође, ми изведемо нашу војску вртаљ сата од камене Цареве Ћуприје у поље, ставимо је око пута у две параде око 12 фати у

— Пође он с нама да нам толмачи. Дођемо везиру и кажемо да су кнезови дошли и од њега обећање његово казали да ће нас у добар

Сад се нема шта, јербо у хитњи ништа спремили нисмо. Пође и Гаја Николајевић с нама, и сам не знам зашто је пошао. Дођемо у Смедерево, где изађемо и ја и Чардаклија, оба да што

вилајетске уредбе разносећи, коње потрсмо, ру̓о подерасмо, а код куће наши послови пропадају, а ми смо готови кад год пође на војску, ми ћемо с њим, итд.

Ја спремим једно 100 момака, јербо он каже да онамо има војске, али топа нема. И Божа Грујевић са мном пође. И како он у свом журналу пише, да смо из Бранковине за у Тополу пошли јунија 7.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Паја мало одмаче, обазре се два-три пута, па кад виде да је Рака већ далеко, искреса ватре, и опет задимани, па онда пође полагано — све ногу пред ногу.

— Остало у потоку!... — осече се она на њ, па пође даље. Газда Рака махну главом, учини: »Хм, хм! ђаво дете!« па окрете наниже, преко Илијине њиве, доле сеоској механи.

Пошто се већ сит навикао и попио чокањ ракије и каву, пође опет преко ливаде, поред Павића куће. Марица изишла у градину, па нешто копа.

Чујем криве се говеда — јест, богами, неки ђаво! Пође мени коса навише. Вратио бих се, али куд ћу обилазити. Хајде ја, хајде...

— Зар тако старо? — зачуди се господин. — Ја шта мислиш ти... — потврди Радан па викну на волове да иду, и сам пође. — Стани, брале, молим те! — устави га господин. — Шта ћеш? — Би ли ти то мени продао?

— Не могу ја — треба мени сврдо. — Добро ћу ти платити. — Аја, не могу никако — рече Радан и пође. — Ама молим те, брале, стани!

И ошинув волове, пође и рече: — У здрављу, господину провесоре! — Сервус! — рече професор. — Да си користан дабогда!

Зарони ти он лепо. Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну пањину; једва је распетља, повуче и пође навише... али хоћеш! Нешто ти њега стегло за обе ноге па тегли наниже, као олово...

« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и пође. Попа нестаде. Нити се знаде куд оде ни шта би од њега. Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа!

ништа! Иде он опет најлак насипом, иде... Док ти њему спаде с леве ноге једна пранга. Он је узе у руку па пође мало брже. Кад на читав пушкомет зацрни се нешто малено као клупко... Учини се Петру да из воде излете и паде на насип.

Док се још капетан заговарао с људма, дотле кола већ беху спремна. Кочијаш држи у руди вођице и чека да пође. Ђуко спреман чека код кола. Устаде и капетан, захвали им на дочеку, изговори неколико веома поучних речи, па пође.

Ђуко спреман чека код кола. Устаде и капетан, захвали им на дочеку, изговори неколико веома поучних речи, па пође. Док му приђе кмет и за њим два општинара с главом шећера.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Горела му је црна земља под ногама... — Хоћеш ли, јапане?... Он нешто промрмља кроз зубе, па окрете леђа и пође. — Па стани мало, да разговарамо! — рече Станко. — Морам одети марви помам! — Е, добро! Али, у колу да се нађемо!

— рече он бесно. И десном ногом удари леву Станкову, па нави снагом на леву страну да га обори... Али му не пође за руком. Станко се већ надао томе колачу. Лева нога, коју Лазар хтеде подбити, оста чврсто припијена за земљу...

— рече неколицина. — Хајде ко хоће! И почеше се разилазити у гомилицама. И Станко се диже, узе Јелицу за руку па пође најлак... Осећао је умор и клонулост... И никако не може да се освести, да дође к себи и да разуме све што се десило...

Та, ти нигде згоднијег кутка за себе наћи нећеш!... И ударише му сузе, он рашири руке и пође да падне у наручја томе благу овога света... Док се, уједнапут, крај ове лепе слике појави и риђе лице Лазарево.

Тумарао је по дубрави; већ спаде с ногу и мишљаше да приседне да се одмори, кад смотри Лазара. Он пође, заусти да га викне, а Лазар паде... Лазаре!... Лазо!... викну га.

И још дуго, дуго је гледала па ону страну куда он оде... Па се онда с тешким уздахом врати натраг и пође у вајатић. Мајка јој стојаше на прагу кућњем. — Јело, рано, хајде вечерај! — Не могу, нано, глава ме боли... 11.

Јован узе чобану и рече Станку: — Хајде! Послушно као дете, диже се Станко на ноге и пође за њима. Ишли су кроза шуму ћутећи... Најзад дођоше где су хтели.

И огрте гуњ, па се диже попиној кући... Нађе га пред кућом и назва бога. — Благослови, оче! — рече он и, по обичају, пође му руци. Попа трже руку. — Бог те благословио!... Шта ћеш? Алекси се стеже грло. Он поче грцати: — Оче!...

— Махни! Кад ме стеже за гушу, ја рекох испадоше оба ока. Јаки је као црна земља!... Него, данас нам не пође за руком. Окрете се, ојађеник, народу па стаде беседити...

Отиди један час до субаше, звао те нешто. — Добро, бабо. И Лазар се окрете да пође, али га он задржа. — Стани-де! — рече. Лазар стаде и погледа га. — Је л̓, море? — Шта, бабо?

а где ти је она пређа што ти дадох неки дан да оставиш? — Ево је у сандуку, нано, — рече Јелица чудећи се. И пође сандуку да извади пређу. — А... јест, јест!... Знам!... Нека, нека, немој вадити!

Из очију јој се могло видети да је тврдо решена поднети и највеће муке, само да не пође за Лазара. Крунија се диже са кревеца, приђе јој и ухвати је за руку, па, не гледећи јој у очи, поче говорити очајно:

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Завапи суза: вај, да канем Из бола који грца! Донећу на свет, када панем, Прву вест људског срца. ШУМ Пође шум с горе јасенова, Даде га шуми јелâ, И букви буква, зови зова, Прену се природа цела.

Но како је срцу, нико не зна тада, Задоцнела суза кад пође да кане. ПЕСМА Пренуће се опет моја душа сетна... Можда зрачак сунца, најмањи шум горе, Доста ће јој бити па да

И негдашњег срца, никад неречена, Притајена, тамна, реч хтеде потећи... А кад пође као безнадеждна сена — Никад можда нисмо били ближе срећи.

Дуго сја на оку тугом вечно младом Лик жене што га је очарала једном; Зато једна жена зна кад пође крадом Поглед за одбеглом и за недогледном.

И горд сам у часу искушења дугих Што бар не зајецам кад ми пође суза. СТРОФЕ ЈЕДНОЈ ЖЕНИ Гледаћу твој сјајни сен на таласима, И стопе на песку; с јутром на врхунцу, Као прво

Али од Косова пође ли прам праха, Затрепери цело срце соколићу, Отворе се широм очи смарагдове. МОЈА ОТАЏБИНА Пријатељу Милану

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

се поче дружити с Мићом казначејем, Крстом из Макевине улице, Олбректом апотекаром и још тамо некима, све се окрену и пође како не треба. Обрецује се. Не трпи никака запиткивања, одмах се испречи: „Гледај своја посла!

— Дај! — вели мајци, а дошао у лицу као земља. Мати пође ковчегу, а ноге јој клецају, све се навија. Онда ја видех, испод јоргана, како се онај мој велики отац стресе и како

Али ми ниједно ни ухом да макнусмо! Онда он пође поребарке на прстима чивилуку, а не скида ока с нас; скиде пажљиво онај сребрњак, тури га под џубе, натуче вес на очи,

За њом се диже и сестра. Као каки дуси! Мати брзо али пажљиво уста и пође вратима за њом приста и сеша. — Остани код деце! — прошапута мајка, па изиђе напоље.

Ни жена Маринка магазације не хтеде сести у кола, већ пође са својим маленим друштвом пешице, окрећући час по леђа онима с којима је говорила и то не из непристојности, већ

Све личаше на разлупану скупоцену порцеланску вазу. Он пође полако напред. За њим пристаде капетаница с мајком и дететом, па онда остали свет, сви ћутећки као у неком свечаном

Глас га издаде: — Молим ти се, ђедо, ја не знам шта ћу! Опрости ми! Он пође руци. Ђеда трже руку: — Одлази, немој ми поганити рýкê! Зар си ти мушко?

Њу нешто штрецну. Отпусти руке низа се. Исправи се и пође напоље. — Чекај-де ти, кћери! — викну ђеда необично јасним гласом. Сви се тргоше.

Иди спавај! Петрија ништа не рече. Баци подупирач и пође. — Петрија! Петрија претрну и стаде као укопана. О, боже, гле нове сласти! Каке су мисли, куда се то носе?

Други петли запеваше. Ђеда уста и пође на бунар. На прагу, а тек кроз расвитак, опази људску слику. — Ко си ти ту? — Ја сам, ђедо, Анока! Хоћу да умрем!

Обоје ћуте, ништа не говоре, само срце чини своје и дан осваја. — Хајд сад овамо! Она пође за њим у коњушницу и положи како јој он казиваше свима коњима.

Код куће је живио скромно и по старински. Попадија га љуби у руку кад пође у село или кад се врати кући. Сва им је послуга био Мићо црквењак, који се такође рачунао у нешто што припада цркви и

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Прави Нојев ковчег! Било гусака угојених тако да, кад их поп Спира види онако у перју још, а њему пође вода на уста; па луцкастих ћурака и међу њима глупи и уображени ћýрак, зодовољство комшијске деце.

Ено како ружно стоји кад Арса грк пође кудгод са женом, па она дугачка к’о торањ, а он мали и снизак к’о патак. Па још кад се узму испод руке, изгледа она

Извол’те, оче Ћиро, седите, седите, гојспоја-Персо; Меланија дете, ето ти ту до Јуце. Меланија пође тамо, али је гђа Перса повуче и гурну брзо на другу столицу баш до г.

Поп Спира је већ узео свој штап и шешир, и гладио га руком низ длаку, дакле већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и дршћућим гласом ословити и зауставити. — Ама...

Ако моја Јула пође једне недеље брез рукавица... а куд ће на ово време и да их навлачи!... Меланија одмах навуче рекавице, да покаже како

? Ух, ух, ух! Идем, идем! — рече и пође, па застаде. — А шта је било даље? От’ш’о си, дакле, празни’ шака код господина владике?

У одаји где се опрема млада, журба; сваки час улазе и излазе оданде. Кад се Шаца скиде с кола и пође у кућу, запеваше девојке Бачванке, све родбина Шацина: Оправ’ се оправ’, брате Шандоре!

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

А она је хтела да буде богата. Да и она, као све, прве, најбогатије девојке у њеном селу, пође на сабор. У волујским колима, покривеним лепим ћилимом, а она у колима, око ње, умешене пите, банице, она обучена у

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Кумов отац, чича Ђука, тутор и стриц Татијанин, био је честит човек и не би бранио да му синовица пође за каква трговца.

— Прво, ја њу нећу, а друго, она мене неће; а и није за мене; њој да је какав барон. Шта мислите, чика-Гавро, баш да пође за мене шта би’ ја с њом радио? Где би’ клавир и та канабета пометао? Па ко би тој моде настачио?

Она га лепо дочека и части га. После ручка поче чика-Гавра госпођу Макру напастовати да за њега пође. Она му најпре лако каже да неће; али, кад је чика-Гавра једнако навалио, разљути се, па га добро испраши, а он се

Кочијаш упрегне и с писмом дотера пред кућу Миливојеву. Одмах сиђе и пође Миливоју. Код куће је. Кочијаш уђе. Миливој, кад угледа кочијаша, убезекне се, не зна шта ће то да буде, али срце му

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Он прекрсти руке и чврстим кораком пође по соби. И поново и још дубље под његовим ногама угибао се онај иструлио патос.

— Може бити? — Па? Христић се трже и пође да га ухвати за руку, али га Јуришић одгурну. — Зар ти Христићу? Па ти си пример био, болан.

Он се брзо спреми и кад неки сељак однекуд дође да га води он пође одлучно пред свима у оном правцу цркве. А тамо унапред, камо се он кретао борба је још трајала само са све слабијим

образе и прљави изглед у шталу претвореног храма, пуног растурене сламе и разних отпадака, задржа његову руку која пође да се прекрсти.

А воз је већ био у перону. И Јуришић, са бесном новом и дотле непознатом узбуном у души, остави жену и пође за ствари. Напољу, на месечини, усред оне гужве, огреѕѕе је, пискавим гласом, грдила носаче.

Гледа он то па се мучи и криво му је што се та колона једном већ не престане измотавати, те или пође сва тамо под кревет или ка вратима, куда се њему чини да треба и мора да буде смисао и циљ онога покрета.

Он осети да се тамо унутра дешава страшно. По том, одлучно пође кроз двориште. У кући је владала тишина тамнице. Он заустави дах и док су му уснице патнички дрхтале, он закуца на

Некад је он носио арач из три нахије кнезу Александру Карађорђевићу Обично је то било у пролеће. Пође он тако зором из Бруснице и цела стара чаршија зна да ће се он зором кренути за Београд, те он у вече, у очи поласка,

Онда остави трг и пође онако насумце, буновно, без циља. А у првој улици, на зиду једне нове грађевине падала је у очи огромна бела плаката

Бабин Владислав звао га је на вечеру; Бадњи је дан: да буде њихов гост. Он се једва подиже и пође покорно за студентом. У тесној собици, на поду, вечера је била спремна: мед, ораси, смокве, бонбоне, сардине, маслине.

Африка

И када воз већ пође и само да би ми бар он махнуо руком када напустим то тло. Ја сам се у последње време толико спријатељио са Вуијеом,

имао везе са неком дивном тужном женом, чији је муж нека моћна личност. Жена је била готова да пође за њим, да умре за њега, а он је грубо одгурнуо, и насмејао се још мужу у лице када је овај хтео начинити скандал.

Само што се Н. окрене и пође, краљ ме хвата обема рукама за руку и показује на њега очима. Његов поглед и покрети главом има да значе: „Не треба му

На прагу је још стајала животиња; решавала се лагано да ли да пође. — Шта је било? — упита Н., који се пробудио. — Мислим да је нека животиња ушла за време док сам писао.

Тако је жена која остане удовица дужна да пође за сина кога је имала са покојником, јер Бобо наслеђује своју матер као и сва остала добра свога оца.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

(Отрчи.) МИШИЋ: Ово опет штогод значи. ЈУЦА: Ево му послови! МИШИЋ: Ту би требало помоћи. (Поклонивши се, пође). (Завјеса пада.) ДЈЕЈСТВО ТРЕЋЕ ПОЗОРИЈЕ 1.

Црњански, Милош - Сеобе 2

носити мртваца, кроз варош, у откривеном сандуку, и да мртвачки сандук има да се поклопи и закује, чим погреб пође из куће. Гроф је, међутим, рекао да се не сме спустити заклопљен у земљу.

Груди су јој се тресле. Њен муж се онда прену, устаде, и, у својој дугачкој кошуљи, бос, пође према прозору, да га отвори. Под прозором су цвркутале ласте, али било их је и над прозором, где су биле свиле гнездо.

Гледала је човека, за кога има, кроз неколико дана, да пође. Због узбуђења – и зато што је била црномањаста – лице јој се чинило још блеђе.

Капетан јој се беше допао отпрве. Кад је официр требао да пође, проводаџија је био сигуран да је ствар свршена па је наредио девојци да испрати младожењу доле, до баште, која се

Па шта сад? Зар само ми да останемо, Исаковичи? Са владиком Василијем креће цела Чрна Гора. У Тријесту чека да пође сиротиња што је дошла преко мора, са албанских страна. Митровица је пуна сиротиње што је из Срема пошла.

Имао је да скочи у двојне редове надесно и да пође у подрум, између два хусара, са исуканим сабљама, на команду: „Марш! Марш!“ Терцини се тад заплака, горко.

Пела се узбрдо као козле. Исакович, који је био навикао на коња, и није волео да се пење, узбрдо, пође за њом, али јој довикну, и то, да треба да се врате.

Дрхтао је од беса. Божич ће, каже, имати да чује, како му се на путу понаша ћерка! Пође низ брдо, тако нагло, љутито, да се кречњак ронио, под његовим кораком, као да му корак, из траве, неки извор избија,

Они се селе у Росију, а наговарају, да пође, и њега. Госпожа Евдокија га тек сад, пред вече, поче да запиткује о том каква му је била жена, је ли била лепа, и

А смејали су се и жалили га. Његова мати хтеде да пође, кући, али деда не да. Што се журиш, Петро? Данас нећеш ићи, нека се дете забави са децом, док не заборави обискивати

Него нека им право каже шта их чека. Исакович онда пође даље, јер се око њега била начинила смејурија, па оде до у дно ходника, где му рекоше да леже два самртника.

Нек чорт узме мужа! И све мужеве на свету. Пошто се то није остварило, Павле је проводио дане – очекујући да на пут пође – у Енгелбирти, у својој соби.

Теодосије - ЖИТИЈА

Једном спремивши топле хлебова и натоваривши мазге манастирске, и узевши уз њих слуге као сапутнике, дубоко у ноћ пође на пут, а сам иђаше бос пред њима, жалећи да насити оне што по пустињи самотно живе, који су постили по три и пет

После краткога времена узевши велики товар злата и сасуде златне и сребрне, ради дељења манастирима и пустињацима, пође одмах на пут.

И даље је за живота приносио за потребе манастирске, тако да је и сам игуман требало да пође к цару ради неке молбе.

И тако целовавши свете цркве, цара и патријарха одмах пође на пут. Стигавши у Свету Гору и нашавши свога преподобнога оца у Господу жива, поклони му се и целива га, и обавести

злочашћа истрже и лозу благочашћа засади, царство и красоте света као трице презре, крстоносно и неповратно за Христом пође, послушношћу према Богу стран својима и дошљак у туђој земљи постаде, ученик и послушник сина и у пустињи сапосник, —

Са овима светима узевши свете и мироточиве мошти светога и преподобнога свога оца, пође на пут с њим у своје отачаство у српску земљу, да као што на истоку у Светој Гори постадоше очевици Божјих чудеса,

Многовремено гошћен и љубљен од цара, и свршивши потребе манастирске, хтеде да пође од цара. Али примивши у срце богопослани савет, рече у себи и онима с њим: — Сада је време, уз Божју ми помоћ, да

Послушавши брата, пође. Сматрам да га је Господ тако водио тамо, да се и тамо прослави и диван буде када преко свога угодника чудо учини.

Када је угарски краљ велико мноштво Угра и Кумана сабрао у намери да пође на српску земљу, помишљајући да ову себи покори, свети се против њега за борбу спремаше праведним оружјем, То јест

много изговорише светоме да благочастиви краљ Радослав у љубави и у миру са њима пребива, и тако га отпустише да пође својој кући, рекавши: — Пошто ниси далеко од нас, јављај нам о своме здрављу!

молитвама измоливши себи отпуштење, а он опет свима мир и благослов и у Господу последњи целив давши, спреми се да пође на пут у страну земљу.

Укрца се на њу и пође на свој пут, управљан Богом. Многи су чули за путовање светога у Јерусалим, и знајући да носи са собом много

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Ово је поље великим делом под мочварима са трском. Кад се пољем пође запахне труловина од трске и црне тресетне земље. Чести су „окриди“ ц мутном водом. Мочари су легла маларије. 1915.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Двије киле проса за три царевине — Киша од ракије — Мудри оглас и проглас Ујутру, кад се добро разданило, чича Тришо пође низ ријеку да тражи свога мачка.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

у срцу украдену ружу ИЗМЕЂУ ИГАРА Нико се не одмара Овај стално премешта своје очи Стави их на леђа И хтео не хтео пође натрашке Стави их на табане И опет хтео не хтео врати се наглавце А овај се сав у уво претворио И чуо све што се не

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

) Чекајте, не можете такав. Ви немате мало бољи капут? Тај је исцепан и прљав, не можете такав ићи. (Хоће да пође у собу.) АЉОША: Не, господине инжењер, не, не, не!

(Марији.) Идите! МАРИЈА (оде). Х ЉУБОМИР, ПАВЛЕ ЉУБОМИР: Тако ми је непријатно. (Хоће да пође.) Ако дозвољавате? ПАВЛЕ: Та останите кад вам кажем. Затекли сте ме у једном тренутку узбућења...

Та виза још важи. То је добро, то је врло добро! (Враћа пасош у портфељ.) ЉУБОМИР (хоће да пође): Ја ћу вас оставити. ПАВЛЕ (пружајући му руку): Рачунам на вашу дискрецију. (Сети се и тргне руку.

АНТА: Мене прескочите! ПАВЛЕ: Али утолико боље кад сам вас нашао на окупу. Праштам се господо. (Хоће да пође.) СПАСОЈЕ: Чекајте! Је ли то ваша последња реч? ПАВЛЕ (застане). Моја последња реч; ја сам жив и ја хоћу да живим!

Али сте ви и иначе увек добро дошли, Вукица ће вам се радовати. РИНА: Е, онда хајдемо к њој мало. (Хтела би да пође.) СПАСОЈЕ: Само за часак. Хтео бих нешто да вас упитам. Ви рекосте, ићи ћете адвокату да се консултујете?

Тако им реци и, чим што успеш, дођи да ме известиш. АНТА (диже се и као хтео би да пође): А овај... оно код суда?... Не волим некако с тим судом да имам посла.

Него ако би могли што друго. АГНИЈА: Знаш шта? Могла бих јој понудити да пође са мном и да сама изабере сребрни сервис.

У сваком случају не треба да предухитримо. Саветоваћу се о томе још и са господином Бурићем. ЉУБОМИР (хтео би да пође у собу): Вукица је тамо? СПАСОЈЕ: Не, она је изишла са тетка-Агнијом, забавиће се можда мало више.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

У овом тренутку то ме надахњује да испарим, али то није оно што човеку крај Атамана може да пође за руком. Он изјављује како је дивно што смо се срели.

Покушах да га замислим у мундиру као неког од Толстојевих јунака, као кнеза Нехљудова, на пример, али то ми не пође за руком.

- Ти немаш пет стотина, Галац! - Набавићу. - Онда се јави кад набавиш! - мало чудо се окрете и опет пође. Понудих му свој ножић с оним ђаволским сечивима. Био сам у стању кад може да се понуди све. - У реду.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Остадо’ удовац, посао ми боље пође, поштен сам човек био, стари господари нудили ми новаца на мали интерес, ја сам додуше поштено и уредно интересе

Он није никад ишао обичним путем, већ странпутице. Једаред из Кракова пође натраг, обиђе све вароши у Галицији, три дана блуди којекуд; трајало је три године, а жена му не зна је л’ жив или

— Чините што год мислите да је најбоље; само, молим вас, немојте девојку на силу давати за ког она неће да пође. — Ко каже на силу? Зар си ти за мене на силу пошла?

Доцније, по вишим школама, све је некако у кућама седео где су даме; примљен је био лепо, пре подне пође женскима, после подне међу женскима. Упио је некако женску нарав. Научио је од женских штрикати, вести.

Свакојаки: у капуту и фраку, у чизмама и ципелама. Гдекоји играч узме на очи какову, пође корак два, па опет натраг; не усуђује се, слаб је играч. Други опет, готово трчи да ангажује.

— Хајд’, Софро, да помогнемо Чамчи. Господар Софра мисли се. — Моли господара Полачека. Ако он пође, онда ћу и ја. — Молим, господар Полачек, учините ми ту љубав. — Ако господин Кирић хоће, онда ћемо и ми.

Фини, изображен младић. Запроси је у оца. Катица хоће да пође, отац се затеже, каже да је млада, нека почека још годину дана.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Земља је тамна, невидљива и кишовита. Шуми и хуји баруштина иза мрака. Сјај месечине пође са ње, појави се над помрчином, прође и нестане у ноћи, што мокра улази и одлази, улази и одлази једнако, заобилазећи

Спремао се да у зору пође даље. Идуће логориште била је варош Радкерсбург. Официри, међутим, беху то вече гости у дворцу печујског бискупа, који

са његовог подручја, просвећен дивним речима бискупа печујског, приклонио да пољуби папучу Светог Оца, и да тако пође као веран, тј. још вернији херој, са „његовог војног подручја“ у рат, на Рајну.

праздне речи... а кад се умире, умире се као пас и коњ. При том покуша да устане и да пође. Душе нема... као што ни Бога нема... живимо узалуд... прах... смерт... праздне речи.

Тек кад чу да ће снаха да му роди, поносит на своје Вуковиче и Исаковиче, као и његови стари, пође да их види, изнурен, од путовања, трговања и подлости, на које беше навикао.

Путујући тамо, он пође прво у Земун да види кућу коју је био купио, да би могао лакше трговати са Турцима. Затим, не надајући се злу, дође

Тиха радост пође му опет од петиних жила па до потиљка, као језа, и зато, ударив коња мамузама, појаха журно, клатећи се према

Над главом зачу свраку и, одмах затим, вране. У истом тренутку коњ, трзајући се, пође натрашке и стаде као укопан, дрхћући ногама.

чабром хладне воде, Аранђел Исакович ширио је трговачки своје широке рукаве, уздизао главу и окретао се једнако да пође, међу калуђерима који су били збуњени и нерешљиви, не знајући шта да чине, јер нису разумели што је толико гневан, ни

Ућутавши изненада, пође нагло капији, појави се пред светином, сав жут од стида, вичући на слуге, кијајући на припеци, опкољен калуђерима,

Крај свих слугу Аранђелових, који су пуцали бичевима, светина у гомили пође за Аранђелом Исаковичем до кола, и не знајући куда иде.

Кад су слуге успеле да одвуку уназад кола, док су коњи дрхтали од узбуђења, господски интов убрзо пође према улазу са капијом од камена, који је био иза багремова.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

).²⁵ Несумњиво симболичко представљање порођаја јесте и магијски поступак пропуштања семена кроз одећу: „Кад невеста пође на венчење, њена мати узме семенке од конопље, које спусти младој у недра, те са њима иде на венчање.

Негде се пупак даје детету тек када пође у војску, да му буде заштита од сваке несреће.⁷² У Пећи и околини одсечени пупчаник ушива се новорођенчету у пелене да

³⁶ Када дете почне да хода, ваља се, каже се у народу, „да пође пут истока и то да згази прво десном ногом, па ће му после посао кроз цео живот ићи напред“.

Овај шарени штап свуда се зове момчаник. Момак кад пође на сабор или какву другу светковину понесе га и с њим игра у колу.

Па кад пође на сабор, она је понесе и, обично кришом, дарује момку кога је одабрала. Неки пут се деси и да јој је момак отме, а

Учење пре него што за то пође погодно време, то јест пре него је што то процесом сазревања одређено — не даје ефекта („Не ваља /прије/ лећети докле

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

О ПИЈАНИЦАМА Ако човек у пићу нанесе властелину увреде и срамоте, да се с њим пође до прве велике реке, или где је дубока бара обрасла у водену траву и окреке, куда се шуљају белоушке змије, где се

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Када му то најзад пође за руком, оно треба да викне »Шуга!« а онда дотакнуто дете лови другу децу. Шуга (сцабиес) иначе је заразна кожна

Матавуљ, Симо - УСКОК

Он је дуго посматрао Црногорце, па наелак уста и пође њима. Сви Црногорци поустајаше, кад Приморац скиде капу и назва бога. Он пољуби кнеза у груди, а кнез њега у чело.

Његуши се уредише у поворку. Први пође поп Марко Пунишин, човјек средовјечан, ни по чему не различан од осталих Црногораца, јер у оно вријеме њихови попови

И гостов поглед одједном пође по кући и чељади, те се устави на лијепој зубљоноши. Домаћин унесе бадњак и назва: — Добар вече и честит ви Бадњи

— Виђи ђавола ђетињег! Сутрадан предвоји Мармон своју силну војску; једна се половина спусти под Нови, друга пође на нас у брда. Ону дочека ватра с руских бродова и с новских тврдиња, те се умах распршти.

Најзад, јутрос ми пође за руком да учиним на што сам се одавно спремао, умакох из града онога часа кад се отвори капија, кад силан свијет

Овај га позове к себи. Владика пође и поведе са собом тога Долћија, коме бјеше име Франо. Тада је у Русији владала Јекатерина царица, која је, кажу, само

коме се причало да је посјекао два француска официра) жив, огњевит млад човјек, засу питањима и љубазностима ускока и пође с њима ка стрицу Саву. Савова кућа бјеше повећа, отприлике колико кнежева, али је под био лијепо поплочан.

Јавите сестри нека упути одговор на Михаила Жутковића, трговца у Котору. Добро би било да одговор пође из Прага и да се адреса напише туђом руком, најбоље је да писмо пође од какве трговине!...

Добро би било да одговор пође из Прага и да се адреса напише туђом руком, најбоље је да писмо пође од какве трговине!...

Тај ти зна све главаре у главу и по имену, чудо једно! — Онда је добро! — заврши владика и пође. Чим крочи на ходник, забрујаше сва звона. Војници чекаху, па се кретоше за духовницима.

“ Сви ударише у смијех. Владика пође навише, лак и весео, и рече: — Мој ђакон све шалом зачиња, али о свему промисли! — А погоди ли мој сан?

Јанко се трже на брујање звона и на тутњаву која настаде у манастиру, те се огрну струком, закључа ћелију и пође. Владика и старији главари бјеху већ на дну степеница.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Ником ништа, зашто знате: ко пре девојци, онога је девојка. МЛАДОЖЕЊА: Ја ћу се владати по вашем савету. (Пође.) ПРОВОДАЏИЈА: Чоја за аљине да буде лепа, а не као што ме је један с овом преварио.

Кад дођу, изнећеш слатко и ракију; старог пољуби у руку. Ајде, шта си стала, иди облачи се. (Девојка пође.) Опет рамљеш? ДЕВОЈКА: Па шта ћу да радим?

МУЖ: Што човек више стоји, све је горе. (Пође.) МАТИ: Стани, куд бежиш, кад си јунак? ЖЕНА: Оди, да ти видимо поштење. МУЖ: Бежи, Лазо, док си читав! (Побегне.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Он може да пође од једне упорне мисли, од убеђења, од васпитне намере, од моралног осећања, којима је опседнут, и да отуда извуче

унук честитог Деда Раде” Ћопић је, више него иједан наш писац, осетио значај дечјег доживљавања света, и, кад год му пође за руком да призове укус и боју тих лирских дрхтавица, настају странице пуне поетске љупкости.

дрским испарењима успомена; милост присећања и радост тачног приказивања прожимају се: Кад неко сеоско домаћинство пође наниже и стане да се осипа и пропада, то се најпре запази на псима: заборави се ко им је кувар, почну нередовно да их

Кад год му се тешка глава отме и пође к води, он је, не будећи се, опет подиже натраг, па се све чини, да се он то лагано и устрајно клања неком у потоку,

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

НАНЧИКА: Право кажеш. Та ми смо боље живили с Маџарима него и са Србљима. ЖУТИЛОВ: Гледај ти само да девојка пође. НАНЧИКА: Не верујем да ће се затезати, зашто јој се момак допао. ЖУТИЛОВ: Ајде, дакле, да не буде доцкан.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

оде у протестантску гимназију у Шопрон, коју сврши 1752. Да би се усавршио у наукама, он пође у Русију. Готово све пешке, 1753.

Немирна духа, не могући дуго да остане на једном месту пође у Русију да види своје родитеље, који су тамо пребегли 1813. Оставши без новца, заустави се у Видину.

Када се после појаве Српског рјечника дигла повика на њега, он 1819. пође у Русију, са намером да тамо нађе и моралне и материјалне помоћи за свој даљи књижевни рад.

неко време, 1822, нашао склоништа код својих пријатеља у селу Пањеви, код Темишвара, у Банату, он 1823, преко Прага, пође у Немачку да учи медицину.

1834, помогнут од Руске академије, он пође на научно путовање у југозападне крајеве. Преко Трста дође на Цетиње; 1835. био је у Боки Которској.

је изразио своју велику љубав према своме народу и према своме завичају, дао савете и упутства како да цео народ пође напред.

1874. године, због штампарске кривице, одлежао је девет месеци у пожаревачком казненом заводу. Тешко оболео, пође на југ да тражи лека. Смрт га нађе на путу, у Трсту, 26. фебруара 1875. године. СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ РЕФОРМАТОР.

Милићевић, Вук - Беспуће

На велико чудо свију, Маројло се поново оженио, двије три године касније; читави свијет сажали младу дјевојку која пође за њега, проричући јој зао живот и мучну смрт; међутим чини се да се Манојло промијенио, бар према жени, откако му је

И Гавре Ђаковић застаде неко вријеме замишљен, уздиже обрве, слеже раменима и, осјетивши глад, пође на ручак. Нашао је ручак на столу, прекривеном шареним, куповним столњаком.

Да се што не љутите на мене? — запитала је она плашљиво једног дана, прије него што ће да пође, пошто је двапут дуже остала него што је имала посла; на сваки начин, то је већ толико пута мислила да запита и, не

Зашто да га узнемирује тај свијет? . И он лијено устаде и пође, облачећи успут капут на коме је лежао и отресајући труње које се било нахватало по њему.

Кад уђе у кућу, нађе у ходнику једног омањег, дежмекастог и постаријег човјека који му пође у сусрет и представи му се, хватајући се за шешир: „Бохуслав Панек, инжењер“ , изговорено тако као да је он већ морао

Они се осмјехнуше и руковаше. Инжењер га позва да пође с њима, покушаваући да га одушеви за свој посао. Он хтједе да мало размисли и не одговори одмах. Она га погледа.

Она га погледа. Њему се учини да је прочитао у њезином оку: „Хајдете!“ И он, не знајући ни сам зашто, пође. Било је јутро; сунце још није било ојачало и падало је на крошње шљива чији се плод плавио у грању; гране које су се

Он стајаше неко вријеме поред ње, тражећи једну паметну и утјешну ријеч, али је не нађе. Па онда лагано пође према вратима. — Лаку ноћ! — рече. Она га не чу и не макну се.

Па онда лагано пође према вратима. — Лаку ноћ! — рече. Она га не чу и не макну се. Он пође сав узбуђен и узнемирен у своју собу и тек кад се удари о једну столицу, сјети се да је заборавио свијећу у

Он га је осјећао у себи као терет који га вуче земљи, који му не да да се крене, исправи, пође; који га је обухватио својим великим, неприродним рукама и стеже му тијело, притискује мозак и води га вазда у једном

Сремац, Стеван - ПРОЗА

— О, ја блатим, блатим... — Плати, јакако, кад хоћеш с Ватром да се играш! — вели Јова па пође у канцеларију, јер је већ два часа. — О, ја видила; господина Јова крадила и данас, и јуче, и увек крадила.

— вели сељак, пошто изброја паре и нађе да је све тачно. Пожелевши и Јова сељаку да му паре буду аирли, пође с прасетом кући.

То му је пријало. После сваке шетње осећао је, кад се опипа по врату, колико је здравствено напредовао. Пође тако и прође поред чесме, сретне се с водоношама, назове им бога и продужи пут.

све два по два, певајући ону песму која не знам како се почиње, али знам да се пева како удавача неће за многе да пође, али се завршује: Мајка даје за орача, Ту јој поћи хоћу. Тако је чешће радио.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Прва буна ето већ га прође, Он устаде, па зборити пође: „Богом сестро, право ми говори, Што ли чиниш у тој пустој гори?

“ И весеље беше, па и прође, Гојко с Цветом живовати пође Лепо, красно, Бог их погледао, Па им свога благосова дао.

Уто стиже у двор и дружина, Па с' одоше мудро разређиват, Ту осташе дивно на опрезу, А сам Милун уза стубе пође. Стиже Милун до некијех врата, Зачу гласе, па се заустави, Пригна ухо, оде ослушкиват, И чу говор, а женски

Маџара бије и можди и тлачи, Па ако ту му час самртни дође, Са света барем певајући пође. Сунашце јасно преко неба с' вије Па облак тражи, да се за њ'га скрије; Ма небо ведро, ни облачка нема, Па зато

Униђе слуга, а господар вели: „Певајде, Миле, баш ми се зажели!“ Гусала слуга пође да се лати: „Не тако, Миле!“ — господар привати. — „Гусала с' мани, запевај онако!

Па напред пође, ка драгоме крочи, Он жубор зачу и подиже очи: Пред собом виде своје сунце јарко, Па лати младу и пољуби жарко.

с' ето никако не једе; Све једно друго да привати нука, Ал' јести не да нека тешка мука; Још шалу чешће он збијати пође, Ма ова шала од срца не дође.

38. Јасну свећу он запали, Своје злато грлит пође, Али мома на њ навали, То да узме по што дође. „Ајдмо, брже!“ она кара, Он грлећи одговара. 39.

78. Успут пева како море, Баш до куће с песмом дође, Даде белчић, сукну горе, Па се одма свлачит пође; Зато свеће и не пали, Већ с' у одар тако свали. 79.

Већ из шетње, већ назаде? Де бијасте? Окле тако?... А ти, Мина, ајд' унутра, Да је готов вез до сутра!“ 68. Пође цура, па ми стаде, Стаде мало на ти врати, Глену драгу свом назаде, Ал' је спази брижна мати; Погледа је, плану

Како врата једна згледа, Како даље не смејаше, Како накрај стра га прође, Те отварат врата пође. 102. Несу била забрављена, Али тешка беу врата, Кâ оловом заливена; Ал' опет и јунак вата, Упиње се, нуто

Он три крока назад ступи. 139. Она за њим: „Па сад дође?“... Скочи, крочи, па га стиже, У лице му руком пође... Он све даље, она ближе... Виде госа пуста јада: „Но, но“, рече, „шта је сада?“ 140.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Код Бабића се пече ракија, а ја овде код тебе џаба тупим зубе — искрено признаје Сава и диже се да пође. У нашој кући, откад се зна и памти, никад нико није имао сата, нит је ко знао да по њему чита вријеме.

Пошто је тако гостољубиво прихватио дједа у његовој рођеној кући, придошлица пође да провјерава шта се то случило са стрицем Ниџом: — А наш Ниџекања опет награјисао због политике, а?

Весео јесењи вјетар ковитлао је по ваздуху лишће, сламу и перје, хујао кроз усталасано грање воћака и звао да се пође некуд, надуване кошуље и залепршаних гаћа — ихај-хај!

О, жалости моја, и села се сјетио. Старац поче да шмркуће. Заводни очима и Цар Душан и пође по џеповима да тражи марамицу.

Изгубише се и мили бого, и рођени светитељи и блажена рајска хладовина, толико драга утруђеној сељачкој души. И пође тако бака по селу с хладним пепелом на срцу. Кога да пита за савјет, коме да се обрати за утјешну ријеч?

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Пусти је да каже, неће ти уши одсећи! ХАСАНАГИНИЦА: Кад пође свадба одавде, морамо проћи крај двора Хасанагиних... БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Баш, богме, лепо!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Али чим пође, крочи, руком мане, све се то раскопча, расклимата и одвеже. Узице му се одвежу и бију га по ногама, из опанака почне

— Али се брзо трже кад ме спази, скину капу и погледа ме неодлучно. Затим баци капу, насмеја се тупо, па, ширећи руке пође ми у сусрет. — А ја те, брате Косто...

Не знам. Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног осећања. У том се једна жена диже и пође вратима погурено. — Што не седиш, Стано? — упиташе те.

— растегну он весело и изгуби се у ноћ. Стојан као да се уплаши од његова нагла одласка, јер се и он брзо диже и пође за њим, али се опет врати, седе, и узе да чупка суву траву, слушајући Цветине ударце мотиком.

И изведоше је. Она паде. Целу ноћ није знала за себе. Од тога дана до свадбе Стојана никако није видела. И удаде се. Пође за овим Јованом, човеком истина не сиротим, али удовцем, тврдицом и преким до зла Бога...

Увек је гледао да се нађу. Ако она пође на њиву, он би издалека ишао за њом, обилазио путеве, само како би изгледало да се случајно сретају.

и мене, па нас води по шећерџијницама, купује нам шта хоћемо, онда нас пошље да одемо стрини и похвалимо јој се, а он пође позади нас, гледа, смешка се и пева своју омиљену песму: Механџи море, механџи, Донеси вино, ракију, Да пијем, да се

Нушка се једва ослободи. — Хајдемо! И скину ме са зида, узе, пригрли још јаче на груди и пође, али кријући се, по сенци, уза зид. Одупро сам се о њу. А она сва врела, ознојена. И ја сам ознојен од ње.

Не беше просјака, Циганина, који, ако ништа не напроси, а он да не пође к њој, уверен да га код ње свакад чека чаша ракије, сир и ако је што преостало од ручка.

оне пођоше за њом, а она окрећући главу од осталих, као бојећи се да ови то не опазе, гледајући у таванице, више себе, пође вратима и запева: Горо ле, горо зелена, Доста сам по те одија. И изиђе с девојкама у другу собу.

Уто се пред вратима чуше лаки, велики кораци. Мајка му ђипи. — Отац ти! — рече она Мити и пође вратима да их отвори. И, заиста, то му беше отац, ч’а Јован. Уђе. Он још онаки исти, висок и озбиљан.

А неће за Иту, момка; неће да пође за њ и постане богата, да мајку једном опрости бриге, да више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

” И пође була узаном стазом, шири јој се срце наданим спасом, под стопом њеном снези се топе, јер над је тај греје од главе до

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Онда он не имајући чим ватру зажећи а браћу не хотећи будити, пође мало у пустињу не би л' штогођ виђети могао, али нигдје ништа.

л' штогођ виђети могао; гледајући тако дуго опази ватру да се сјаји, па му се учини то близу, скине се са дрвета, па пође да ватру донесе и код браће наложи.

по један, а царевић њих све по врату, док све девет посијече, па се скине низ јелу и полако сиђе доле у град, онда пође по граду унакрст, али никог жива да чује, све пусто! Сам у себи помисли: »Баш су то све дивови искоријенили и понијели!

коначити код једног језера у некој великој пустињи, кад браћа моја оба спаваху а ја чувах стражу, наједанпут аждаха пође из језера да нас прождере, а ја онда повадим нож и одсијечем јој главу: ако се не вјерујете, ево јој увета од главе!

једном цар пође у лов, а њему каже: — Остани ти ту код двора и ево ти девет кључева, чувај их код себе; можеш — вели — да отвориш три

Онда га царев син пита: — Како се ти зовеш, бога ти, по имену? Овај одговори: — Ја се зовем Баш-Челик. Царевић пође ка вратима а овај га стане молити: — Дај ми и другу маштраву воде, па ћу ти поклонити и други живот.

Царевић пође па почне да врата затвори, а Баш-Челик рече: — О, јуначе, поврати се код мене, кад си већ два добра учинио, учини и

Али царев син није хтио никако слушати, него узме новаца за пута, узјаше свога коња па пође у свијет тражити Баш-Челика.

Но царевић није хтио никако да га слуша, него сјутрадан наумио да пође, а кад цар види да га не може да заустави и с пута да га одврати, онда му извади једно перо па му га дâ у руке, и

Царевић узме перо те пође. Путујући опет по свијету дође у другу велику варош и идући кроз варош повиче опет једна ђевојка са чардака: — Е ти,

Онда царевић узме перце па пође тражити БашЧелика. Путујући тако за дуго по свијету дође у трећу варош, како уђе у варош, ал' ето ти ђевојке па

Али царев син то не слуша, него сјутра дан како сване опреми се и пође даље тражити Баш-Челика. Онда цар орлујски кад види да га одвратити не може, извади једно перце па га даде шури: — На

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Послушајте како је пресуђено: Она жена, прво, није добра, која по кући једва оди, мрзи ју чисто говорити; куд пође, ту седне. Деца су јој нечиста, кућа неуређена, пуно свуда ђубрета. НИКОЛА: Еј, моја Маго!

(Манојло опет гледи Шаљивца и Путника). ДОКТОР: Та ову ђубру треба умирити! (Пође к њима.) МАНОЈЛО: Исајло, држи! (Увате га обојица на један мах.) ДОКТОР: Шта?

Сад си га најмила за слугу. ЉУБА: Какав слуга? СТАНИЈА: Што кријеш, те не говориш? Не л’ сам рече, кад пође: ја сам ваш слуга. О леп слуга, да се разговара сас девојку на уво, да не чује мајка.

ЉУБА: А девојка? СТАНИЈА: Она се стиди, ка што је за њу. Кад је питају, оће ли да пође, она каже, како њојни старији уреде. ЉУБА: Канда ће они с њим живити.

НЕША: Ја мислим да је дам. Момак је добар, има лепу службу, што ћу више. Него да је питаш, оће ли да пође, пак да је дамо. СТАНИЈА: Што ћу да је питам? Ако је не даш, сама ће отићи. Не видиш ли да је свет покварен?

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Мислиш да сам ти ја винцилирка, да се кривиш на мене? Шта си стала? Немаш никаква посла? ПЕРСИДА (пође). СУЛТАНА: Тако, сад ми почни јошт инат терати. Само ти мени уз нос, пак ћеш добро проћи. Куд си се заузела, куда ћеш?

Сестро Луциферова, ти ћеш мене у гроб отерати. Шта си стала као проштац насред собе? ПЕРСИДА (пође). СУЛТАНА: Али докле ћеш ме јести, забога и побогу! Зар не видиш каква ти је соба? Како ти је намештена постеља?

СТЕВАН: Е добро! (Пође.) СУЛТАНА: Куд си пошао? Свршио си посао, наједио си ме и изуједао као пас, сад можеш ићи. СТЕВАН: Заповедате јошт

СУЛТАНА: Да вас ђаво обојицу однесе. (Пође на врата.) СРЕТА (опали је, пак је потом за руку увати): Охо, тамо нису чизме. СУЛТАНА: Јао моја леђа... Море!

(Пољуби га.) У, како смрди на дуван и ракију! СРЕТА: Е тако, сад смо се помирили. СУЛТАНА (пође.) СРЕТА: Куда ћеш? СУЛТАНА: Да радим. СРЕТА: Тако! Ти знаш да данас морају чизме бити готове.

Он је моли, она праска, судове разбија, Чаше лете од страоте, сва се кућа нија. Ако пође, она псује, ако стане, ружи, Мед јој горак, мало кафе, на свашта се тужи. Без ината, кавге, распре не може дан проћи.

Или ћу те начинити као што си била, или ћеш сва бити мешина. (Пође к пенџеру.) (Завјеса) ДЈЕЈСТВО ТРЕЋЕ ПОЗОРИЈЕ 1. (Двор код Трифића.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Француз и Францускиња свлаче одећу са себе и покушавају да шокирају фини свет радећи пред њима оно, а оно никако да им пође за руком! Авангарда је пропадала пред мојим рођеним очима! Оно па оно није, па није ишло!

што је дивно код вас,“ каже она и разгледа сто, а на столу јелка са куглама, печено прасе, шампањац и остала чуда. Пође лево, кад тамо купатило. Из леве славине тече чисто фолирање, из десне цури — кобајаги! Лажњак прасе, оћу да кажем.

Тако, пре него што пође на летовање, Зоки лепо остави кључеве моме матором, као да обилази кућу с времена на време и да залива цвеће.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Слушам и жагор: као кад паства хришћана креће, зором, у жетву. Куд ли да пође овај тумарач; с раскршћа ког ли Месечев цвет му табане праши, скупив у жарач пуцњаву летњу - с које већ прска, с

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Одлази! МИТА: Бре, ја идем у кујну најпре, ако могу што од слушкиње изварати. (Пође.) АЛЕКСА: Само пази на „абије“ МИТА: Гди су? АЛЕКСА: Шта, гди су? МИТА: Те гурабије.

Но ја сам се задржао, а може ме господин тражити. Извините! (Пође.) Јелица: Јошт једно: јесте ли се и ви догодили у Мадриду кад је горело море?

МАРКО: Како год ви знате. АЛЕКСА: Дакле, ја имам чест мај комплимент учинити. (Пође, но удари на Јелицу.) 5. ЈЕЛИЦА, мало затим МАРИЈА, ПРЕЂАШЊИ ЈЕЛИЦА: Господин барон, једна девојка пита за Алексу

Господар Марко, ја Јелици желим сваку срећу; нити ћу се срдити ако она за другога пође. Само ми допустите да нам овај господин своје баронство осведочи. МАРКО: Нипошто!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

И Мјесец пође помало снено, звјездама првим у госте хита, лице му, видиш, неумивено, ал ко те за то на небу пита.

“ Покренут вјештом Ћосином руком, заигра жрвањ са дивљом хуком и пође послу свом, а усред горе, у истом трену, Бркоња див се из сна прену и поче страшан лом: „На ноге, диви, другови

— посече Ћиру, запуши рупу. „Ево ти, Ћиро, службе при руци, буди ми спреман, права пушка, чим пође њушка у ливаду, слободно чупај, боди и вуци.

Жућа, лаган и бос, мирисом цвећа да части нос, и Тоша креће, уз пуно славље, да миша пита, како му здравље. Пође и деда, запет ко пушка, хоће да види цвета ли крушка.

Прену се деда, весело викну: „Чујеш ли млина, будан је опет!“ Поново одјек низ реку пође, испуни хука предео вас, опет су срећни код млина старог дедица Триша, мачак и пас . . .

сањало будни сав је од песме и речи чудних, скитница вечна, занет и смео, у магли спази девојчин вео и за њим пође — шта ли тај не сме! Незнанку тражи и пева песме.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

И што се Пипу чини да је ту окован а девојка која је желела да пође за њега више уопште не жели да се удаје. О, она мора да има ипак једно осећање среће што се његова кћи зове њеним

Лупају опет. — Баш врло добро, — каже жена испред отворених врата и као лебдећи у некој рујној светлости, што нам пође полугашена и помешана сенкама. Ја тада видим сва окупљена лица.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

2 Кад свештеник стари у одају дође, А деспот огрнут црним огртачем, Па нити се диже, нит му руци пође, Но немирно звецка мамузом и мачем, Воштаница тихо на столу му гори, Оборен му пехар и вино просуто...

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

у јеку забезекнућа свима смета пометња и мргодни поглед испод квргавих повија остаје само још овај наум да се пође по киши ка старом словенском богу богу Балкана богу олуја нека се покаже јавно у целини нек сиђе и нек осуди

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Овуда се иде на горњи спрат. (Показује на степенице.) Горе је покојник и умро. (Пође ка степеницама и сви за њим.) САРКА (Гини, која опет заплаче): Ето ти сад, па зашто ког ђавола сад плачеш?

(Чује се галама.) Ево их! Ја ћу се радије удаљити. Довиђења! (Пође.) ДАНИЦА: А теткини рачуни? АДВОКАТ: Рекао сам вам већ, имамо времена за то! (Оде.) ДАНИЦА (узима поново служавник).

Док ти плачеш, Агатон ће да заузме све собе. ГИНА: Право кажеш! 'Ајде, Проко! (Пође.) А ти, Сарка? САРКА: Ја нећу да се натурам.

Збогом, Сарка. САРКА: Збогом пошла! ГИНА (са Проком оде). ПОЈАВА XИВ САРКА, ДАНИЦА САРКА (пошто остане сама, пође у десну собу, навири па пође у леву собу. Успут већ скида шешир и мантил).

ГИНА (са Проком оде). ПОЈАВА XИВ САРКА, ДАНИЦА САРКА (пошто остане сама, пође у десну собу, навири па пође у леву собу. Успут већ скида шешир и мантил). ДАНИЦА (улази, и кад види да нема никога, чисто одахне душом).

Ми нисмо дошли овде у кућу да пљачкамо, него да чувамо покојникову имовину, а ти... 'Ајде,бога ти, Симка, остави је! (Пође љутито и заборављајући да му је служавник за леђима, окреће Сарки леђа.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Наредник се окрете и пође у шатор. Тада му приђох. — А, ти си тај... Видим ја да ми један недостаје. — Онда се обрати једноме војнику: — Води

А када га видим идући пут да је заостао, ја му издалека викнем како сам замислио добро. Он ми ништа не одговара, већ пође напоредо, мрачан и туробан, а онда тајанственим гласом почне: — Ето тако размишљам путем... И то је тешка мисао...

—...да ти ни Господ Бог неће помоћи. Јеси ли разумео? — Разумем. Онда потпоручник Александар шмркну кроз нос, пође два-три корака, и настави тишим гласом: — Возари измешали камуте, ономе нестало ћебе — он се окрете поднареднику

Како се зове ово место? — запитах у пролазу једнога старца. — Вучјак — и стари пође, напрежући године да ме стигне. — Одакле идете, децо? Рекох му: из далека, и затегох дизгине да се стари не замара.

— Фирија дракулуј! — мрмљао је Крста колутајући очима, и пође лагано као мачка, гледајући испод ока, не би ли га нашао.

Из те групе издвоји се један коњички официр и пође ка нашој батерији. Заустави га потпоручник Александар. — Друже, где су Аустријанци? — Ево их одмах иза брега...

Не знамо да ли да му честитамо или да га одвраћамо. Он изиђе, усправи се, погледа около себе, и лаганим кораком пође ка реци. Једини усправан човек. Изгледао нам је као Херкул. Приђе обали, саже се, завуче чутурицу...

Кола се зауставише иза аустријских ровова. Свештеник сиђе први, остали за њим. Онда он пође лаганим кораком, сам, држећи испред себе крст.

— Вјечни покој подажд Господи погибшим за вјеру и отечество! — и седа старина у епитрахиљу пође лагано између мртвих, шкропећи их вином. Војници га прате погледом, старајући се да упознају мртве.

И глас пође... У почетку причају коморџије као узгред. Кад примете да их људи радо слушају, праве се они важни и, веће сензације

— викну батеријски наредник. Танасије се залете, лупи ногом и трошна врата се уз тресак отворише. Напред пође, уз узане, вијугаве степенице, наредник, за њим ја, онда Танасије. Тако до половине торња.

Милутин окрете главу на другу страну, јер није волео да се шала збија на његов рачун. Али ипак, кад Милан пође у своју батерију, он му добаци: — Милане, Мико, Микице, пожури на воз.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Подне је, одговори он, гледајући час у земљу час на вратнице, куда пролажаху ђаци, па се опет полако крену. Љубица пође за њим. — Хоћете ли да идемо после подне у Брезовац? Да пустимо деду рано, па да идемо.

Знам да ће нас испратити далеко, а још ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком заједно. Ако ли она пође, морам се издвојити са Вељом.

Знам да ће нас испратити далеко, а још ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком заједно. Ако ли она пође, морам се издвојити са Вељом.« Кад сиђе сунце близу брега, гости се дигоше да иду.

То јој најзад пође за руком... Кад Гојко, око десет часова, опази да је Љубица пустила своју децу кући и он пусти своје ђаке, па се

— Куцни, братићу, нек те чује. Гојко познаде Вељин глас одмах. Скочи и пође к вратима, па одједном застаде у некаквој двоумици. Беше га срамота, тешка га срамота обузе...

— Хајдемо... хајдемо у нашу школу... Тамо ћу све казати... Она пође за њим без устезања, не покушавајући да ослободи своју руку, коју је Гојко стегао као клештима, па вуче и јури напред.

— О, па зар има веће среће !... Ја сам најсрећнији данас!... Она се диже и пође к вратима. Он гледа за њом, изненађен.

Ја не знам... Бога ми, не знам... Нити је смео рећи јој да не иде: бојао се увредиће је тим; нити би му мило било да пође и она. Мука!... Она је прочитала његове мисли, па се још сама двоумљаше.

— Видели су нас... не иде... Ах, шта ту !... плану она одједном, па се одлучно крену. — Хајдемо! Гојко пође за њом, удешавајући још унапред шта ће радити са очима и рукама. Већ са очима је лакше... криће их, али руке...

стаде њој нешто доказивати, чему се она испрва стаде опирати а после се спреми, навуче неку велику мараму на главу и пође изласку. Гојко истрча из дворишта и стаде пред вратницама...

— Врло озбиљна болест, госпођо. Треба му пажљива женска нега... Може бити свашта... одговори лекар и пође. — Како... неће ваљда умрети!?... викну она, пренеражена, и пође за лекарем.

Може бити свашта... одговори лекар и пође. — Како... неће ваљда умрети!?... викну она, пренеражена, и пође за лекарем. Младић се осврте и погледа је пажљиво и дуго...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Пуштићу те твојој мајци.“ Она му је Вјеру дала, Да ће му се повратити; Пушти змаје ђевојчицу, Да у мајке своје пође. Кад ђевојка к мајци дође, Већ за змаја и не хаје.

сврну: Јутрос си је зацрнио: Нађеде јој худо име, Худо име, удовица, Ге би сјела, да не сједе; Ге би пошла, да не пође; Што би рекла, да не рече. Ма те моли кукавица: Ах!

Кад си била ти то наумила Чему ме си Богом братимила?“ Два су друма, једна је планина: Кудје пође гиздава дјевојка, Она гора зелена вехњаше; Којом пође они туђин јунак, Она гора суха зелењаше. 129.

“ Два су друма, једна је планина: Кудје пође гиздава дјевојка, Она гора зелена вехњаше; Којом пође они туђин јунак, Она гора суха зелењаше. 129. Славуј чедо, не пој рано! Не буди ми господара.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

СИМКА: Пуштен је на основу синоћњег признања господина Филипа... Хтела је и Гина да пође са мном, да се захвали, али мора да пере велики веш! ЈЕЛИСАВЕТА: Њу ће и сахранити у оном кориту!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Па сам и оно што није могло да уђе у Дневник спалио. Добровић се томе, грохотом, смејао. Вели, кад пође за Париз, и он ће своје старе слике тако. Петар је аутор вињете на насловним странама библиотеке Албатрос (по Бодлеру).

Под хумкама леже безбројни Јовановићи, Костићи, Ристићи, Илићи, Симићи, па то још више ужасава. Пође ли се из Крфа са источне на западну обалу, до Јонског мора, у дужини од седамдесет и шест километара, гробља

Тек Ти кад идеш, пође бол, у ходу твоме, пробуђеном камену, тајанствени шум песка што тоне, нечујан, на дно вода дрхћућих.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

јутра, рано у зору, кад се гора будила и птице почеле певати, устане као обично, помоли се Богу, узме свој крчаг па пође доле по воду. На путу се спотакне о корен једног дебелог дрвета и падне.

Пронесе се глас по граду да је он ту, и свет нагрне да га види и чује. Предвече, Исус, уморан, пође на Гору Маслинску, да се у самоћи помоли Богу и да преноћи тамо.

Онда му се у сну јави анђео и рече му да више не оклева него нека одмах пође онамо куда га зове глас народа. Старац се покори вољи Божјој, с тугом се растане од своје пустиње и дође у Рим за

Газда пошаље слугу на вашар да му купи другог магарца и обећа му награду ако му нађе магарца по вољи. Слуга пође. Путем је мислио о свом газди и молио се Богу да га научи на који начин да газду свог одврати од рђава живота.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Онај се осети дубоко увређен од тог мог глупог питања, погледа ме љутито и с презрењем, па се окрете леђима мени и пође за масом. Запитам другог, трећег, и сваки ме с презрењем погледа и не одговори.

— Да пођемо, одмах да пођемо, јер се овде живети не може! — зашушта шапат, и маса пође некуд, не мислећи куда. — Станите, браћо, куда ћете? — опет ће онај први говорник. — Морамо ићи, али се тако не може.

И тако на збору би сад утврђено да се крену још сутра зором. Сутрадан се искупи све што имаше одважности да пође на далеки пут. Више од две стотине породица дође на уречено место, а мало их је још и остало да чувају старо огњиште.

— опет ће први. Дође време поласку. Чекали су мало не би ли се још ко присетио да пође с њима, али, како никог не беше, није се могло дале оклевати. — Хоћемо ли се кренути? — питају вођу.

Седнемо да ручамо, а она би, тек, мени: — Полако једи, можеш да прогуташ кост, па сва црева да ти провали! Пође ко из куће на коњу, а она га испраћа и хуче с рукама под појасом: — Хууу! Пази добро!

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Елем, наш ти се Жико љуто опизмио на њега. Кле га куд год пође и 'нако, да виш', укле га. Ишћераше ти нашег ћопу Иву, због оне младе, па, ка' да није ништа ни био.

на овај прашљиви сто и мислио: да ли ће се наћи која добра, ваљана душа, која би се решила да се сједини с њим, да пође с њим упоредо напред по овом трновитом путу живота?

Тамо у »Трбоњиној пивници« чујаше се свирка и галама; он беше готов да пође у то весеље, али не могаше да остави ово суморно размишљање, које му је, ако икад оно сад, у очи тако важног дана,

Готов је био да легне одмах, да се испава, али му је то бранила само једна мисао; готов би био сад да пође и на венчање, само да би после тога могао спокојно — заспати. Али судбина је спремала нешто друго.

Истог тренутка он шмугну за други трн, па се отуд завуче у неки купињак. Љубиша пође одлучно напред, а за њим, у гомили, сви остали.

Сагосмо се сви и заклонисмо за трње, а Љубиша јурну навише, десно од нас. Кад се одмаче далеко, изађе из трња и пође чистином врљикама. Онај иза чатала узе га на око... Сви претрнусмо...

У том уђоше девојке. Пера скочи и пође на сусрет једној, која се упутила к њему. То је она. — Шта си урадио? — запита га она смешећи се. — Ништа. А ти?

Директор нешто Викну, а затим скомандова: — Први ред напред! Одједном се крену цео први ред и пође к нама. — Други ред лево! И они се кретоше лево.

Помињеш Бога уза сваку реч, а туђе отимаш, — рече му Спасоје подругљиво. Чича Пери клецнуше колена. Пође му нешто тешко од срца, па се разли по целу телу и заустави се под грлом.

угледа њено страшно дејство — жена испусти детињу руку коју је досад држала, отвори очи јако, погледа га, па полако пође из собе...

— Одмах после београдског — одговори чиновник и хтеде да пође. — Знам, брате, али кад... у колико... хоћу рећи тачно минута? — Шест и четрдесет пет — оДговори овај и оде.

— Море, невоља је... Искочио београдски воз, па ће бити задоцњење. — А-а!... развуче Живко и весело пође са децом ка изласку.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

На лицу му се оцртава брига која га све више обузима. Узима шешир и хтео би да пође али се код врата устави, враћа се и седа на столицу брижан).

Обећај! Обећања бар ништа не коштају. ЈЕВРЕМ: Јест, и сам сам то мислио СЕКУЛИЋ: Е, 'ајде, у здравље па на посао! (Пође, па се врати.) Јес', бога ми, мало не заборавих. Но, још ми се и то може десити да заборавим.

СПИРА: Шта имаш ти да ми кажеш, као да ја... ДАНИЦА: Али... СПИРА: Ево идем... (Пође, дође до врата и врати се.) А то је, је ли, извесно да ће Ивковић добити већину?

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

А мати (разуме се: маћија) није хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да пође за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве куће и да бега

отприлике, ова: За капетана рече ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву тевабију гладница и најамника, као стари персијски цареви; таквом писању дао је, ваљада, повода и

— А шта он? — А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?« — А-ја, кмете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па

Изброја речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесет динара. С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута врати. Није смео да спомене толику суму ћир-Ђорђу. Опет стаде преправљати депешу.

— »Много је, море!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!« рече опет у себи идући и храбрећи се и уздајући се у речитост своју.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Гледао би и он утакмицу, али се нечега стиди... И таман кад је хтео да пође, пред ноге му се тутну Лопта, жута ко кора на мркви...

Дете које тату не може да заволи Треба да узме торбу и пође својим путем. ДЕДА Деда треба увек да се кочопери.

Довољно је да поглед ложачев некуда пође, — Она, ко војник у маршу, лоповски склопи очи. Али ложач се прене, не да јој ни да трене, Ко тата кад је љут

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Једнако гура час на леву час на десну страну своју овлаш повезану кратку косу на глави. Час пође лако, умори се. Једва вуче на босим ногама оне спечене папуче, час их изује, узме у руке и потрчи.

Одмах за куцњем чу се уморан материн глас: | — Софке, отвори! Софка зарадовавши се пође. А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око куће и капије мирисали на наслагану прашину

А ја не могу, мори, да те познам. | И вођен Магдом пође. Мати брзо, сва радосна што их он никако не оставља, никако не заборавља да прво њих не посети, сиђе и истрча преда њ.

Бојали се да се тако не занесе, па не само код њих него и по осталим кућама не пође на честитање, и не опије се. Јер су знали како је, кад му се укаже прилика, и онако стар, облапоран, као неко дете.

га, док не буде позвана, навлаш по кујни поче да премеће, он, на тај шум, уплашен, брзо се трже, остави доњу собу и пође горе, у своју гостинску собу. И само што запита: — Ко је још тамо? | — Магда.

А то је било добро. | Прво, кад се пође, да се може одмах, на брзу руку, покупити, наслагати и понети; а друго, кад тај странац, купац дође, да има шта

— Намештај! — одговори јој Марко, и опет остаде седећи на сандуку. — И чујеш! — позва је он натраг када ова пође. — Кажи Томчи, нека се обуче и иде у хан. Али нека! Нека остане овде! Предомисли се он и одмахну јој руком да иде.

На очи не смем да му изађем. Ох, црна ја! Софка се диже. И, осећајући такву снагу, такав бес, чак и мржњу према оцу, пође к њему.

И заиста, тек што Софка сиђе низ степенице, и пође ка капији, чу се одозго престрашен материн глас: — Воде, Магдо! Воде брзо!

Воде брзо! Софка изиђе на отворену капију и пође тетки. Није била ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и чисто скамењена.

И што би толико луда, те пре но што пође горе, к њему, оцу, не застану, не размисли се? И када се увери да се то мора, онда што се бар не показа како доликује

И када, већ доцкан, дођоше и јавише да јој је свекар већ ту, и када она са тетком пође кући, ни тада се не узнемири.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ Он пође први и оба му крила кренуше једанак. С десне му бијаше Јанко а с лијеве Мишан; тако се намануше, а не да их је ко намје

“ Сви остали шљедоваше његову примјеру. Његуши за Богом поменуше Ђурђа светога. „Е, ајмо дјецо!“ рече Оташ и пође. Сви сиђоше низа страну и уставише се више пута.

“ викну Имбро. Снажно Туре извуче у час Имбра испод мртва коња. Нарамајући пође Имбро напријед; не шће сврнути у гору, као онај што га извуче. Дим густи срете га.

Имбро се сагне, извуче пушку, натегну је и пође даље. Напријед праскаху пушке и покличи се чујаху да се разлијегало планином.

На то и прекидоше. Сунце већ нагло бјеше за гору. Турци оставише три мртва, а толико их рањенијех пође. Оста им један коњ здрав на кога посадише два рањеника, а један је могао да иде.

Кад се поврнуше по Марка, али он наслонио главу на мртве коње и отворио очи. Лагано, међу двојицом другова, пође он уз гору. Гледао је као иза дубокога сна, а проговорити није могао.

Не смједоше потрчати јер се бојаху да се псето не отисне за њима. И он пође за псетом, које лискајући дјецу по рукама и играјући око њих у витлац, штекћаше као да им се умили. Дјеца се збунила.

„Сад га придрж’те, нека му се добро оциједи!“ рече видар, те пође к огњу и сједе. Пошто испуши цијелу лулу, устаде, засука рукаве, па узе онај мелемом намазани фитиљ.

Он је достојанствено сједио и разговарао се с њима. Кад видје е је доба послу, он се диже и пође у кућу. Остали пођоше за њим.

лијепо!“ рече ђакон, као на жерави. „Причекајте, Господар ће да се врне до мало.“ То рекавши, хитно пође натраг па у ходу, обрну се, викнувши им: „Причекајте на гумну!“ „Жени је оној невоља, те велика може бити!

Него ето, кад већ његова не може бити, а ја имам сина за женидбу, те згодна момка, како би било да за њ пође?... Тако се не би сасвим вјера погазила нити обичај утр’о, ја мним, а ти како наредиш, Господару!

То је њу везивало, а мимо то ништа друго. Ако она и отац јој пристају, нека пође за твога сина, то се по себи разумије. Ако ли неће, нагнати је нема се разлога...

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Г) НИКАД Кад гавран побели. Кад на врби роди грожђе. Кад нестане петка у години. Кад орô летети заборави. Кад пође сунце натраг. Кад пси буду људи, онда ћеш и ти бити човек. Кад рибе проговоре. Кад се зубима за затиљак уједе.

— Свак се свога зла боји. — Не позна се зло, него кад дође. — Што за злом дође, с врагом пође. — Ко за врагом пође, враг га и однесе. — Од козе јаре, од овце јање, а од врага враг.

— Свак се свога зла боји. — Не позна се зло, него кад дође. — Што за злом дође, с врагом пође. — Ко за врагом пође, враг га и однесе. — Од козе јаре, од овце јање, а од врага враг. Боље је празна врећа, него враг у врећи.

— У повратку добијања нема. — Залуду ми је бисер, кад ми врат откида. — Ко за туђом вуном пође, сам острижен кући дође. — Ако ми брат козле односи, оно ми је вук; ако ми вук козле доноси, оно ми је брат.

— С главе риба смрди. — Старије јутро од вечера. — Тешко глави кад реп заповједа. — Ко за репом пође, тај у трње дође. — Гдје нема мачке миши господаре. — Господареве очи коња гоје. — Што смије поп, не смије ђак.

— Ухватио курјак козу, која је била легла на крају осим осталијех коза, па пође да је изједе, а она му се стане молити говорећи да је сад мршава, него да је остави до јесени, док утије, па онда нека

Кад се опрости с лисицом и пође својој кући, онда лисица пристане за њим поиздалека да види каква је та његова кућа за којом он толико чезне и неће да

Виђевши то све, Насрадин хоџа заметне сјекиру на раме и пође кући, а кад у путу сустигне некаквог човека, запита га није ли онуд ђе путем виђео његова магарца; човек пак, који је

Као злогук. — Некакав босански спахија, који је имао у своме селу таковог злогука, спреми се на ћабу, али прије него пође, дозове злогука к себи па му рече: „Злогуче, ја полазим, у име бога, на аџилук, него ти да не говориш за мном ништа

Ови што се окладио пође за њом (послије неколико времена) и запита је: „Бабо, у које си доба?“, а она одговори: „Осам ми мањка, а девету

Милош: — Не могу од оваца. Цар: — Хајде, ми ћемо поћерати и овце. — И тако га којекако намоле да поћера овце и да пође пред њима кући.

Пошто цар сјаше с коња, пође и он за Милошем да гледа да му се ђе не сакрије: кад погледа кроз брвна у једну зграду, а то му мајка мијеси хлеб, а

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Човек се уплаши, и пође да упусти уже, а ђаво повиче: „Држи, да си ми по Богу брат! извуци ме на поље, па ме убиј, ако ми нећеш живот

чате молитве, свјештавају масла, држе денија, и зову ђавола да изиђе, а ђаво једнако виче из ђевојке и руга им се; пође и он тамо са својом | торбом, али га не пуштају у нутра; онда он отиде у кућу управо царици, па јој каже, да је и он

“ — Али дијете помисли, шта му је отац рекао, па изиђе на поље, и пође уз поток у другу воденицу. А ћосо брже боље узме мало жита, па отрчи другим путем прије ђетета, те и у оној воденици

Кад дијете дође у другу воденицу, и види, даје и у њој ћосо, а оно пође у трећу; а ћосо опет узме мало жита, па отрчи другим путем прије ђетета и у трећу воденицу, те заспе; тако и у четврту.

“ ВИ. СВЕ, СВЕ, АЛИ ЗАНАТ. Пође некакав цар са својом женом и са кћери да се шета по мору на лађи. Кад мало одмакну од бријега, онда дуне вјетар, па

Знајући мачка да на гувну има доста миша, пође радо; па сад изнад пута, сад испод пута, трчи за птицама. Опази је међед с крушке по издалека, па каже свињи: „Зло

Пошто скине сланину и упрти на леђа, пође гредом да се врати натраг, па се некако омакне, те падне на сред куће, ђе је спавао човек са женом и с ђецом.

Исправивши се Међедовић рекне: „Сад је буздован добар,” па га заметне на рамо и пође даље. Идући тако нађе у пољу једнога чоека ђе је упрегао у ралицу два вола те оре, и дошавши к њему запита га еда ли

” Онда чобан пође са змијом кроз шуму и најпосле дође на једну капију која је била од самих змија. Кад дођу ту, змија на врату |

мени друго не треба ништа.” Па пође да иде. Онда га цар врати натраг говорећи му: „Стани! ходи овамо, кад баш то хоћеш. Зини.

Иди с Богом, али за главу своју ником не казуј, јер ако кажеш комегод, одмах ћеш умрети.” | Чобан пође кроз шуму, и идући чујаше и разумеваше све што говоре тице и траве и све што је на свету.

Али је то све било залуду, он се спреми и још с једним слугом пође у свет да тражи своју пауницу. Идући тако задуго по свету, дође један пут на једно језеро, и онде нађе једне велике и

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

орлови, показавши пут нама који хоћемо да их следимо и који желимо хитати ка ономе који је рекао: „Жедан нека пође са мном и нека пије“ (Јн. 7, 37) „са источника живота мога“ (Откр.

“ То да не господари мојим оцима и братијом, него свако да пође својим ћелијама одважно, а уједно и мудро и бодро, и свагда чинећи што је Богу мило.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Али, да од тога одмах начини одело, да носи, хоћу да је видим у то обучену. МАРИЈА Добро, добро. (Пође, застаје.) А за друге, остале, јеси што донео? (Уђе у собу.) ЈОВЧА За које друге? И зашто да донесем?

Готово шапатом): »Не даш је другом!« ВАСКА (излази из своје собе, унезверена; кад види Јовчу пође брже к њему с болним осмехом): Ох, тато, где си? (Љуби му руку, клекне, клоне, загњурује му главу на груди.

МАРИЈА (са свећом, сметено, задижући шалваре да се не спотакне, у страху не зна куда ће; пође час на једну час на другу страну; пође у собу гостима, више да би се склонила од њега, његовог беса).

свећом, сметено, задижући шалваре да се не спотакне, у страху не зна куда ће; пође час на једну час на другу страну; пође у собу гостима, више да би се склонила од њега, његовог беса).

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Ово смо овако били одредили за заметнути трагове. Моја мајсторица била уранила, да у цркву пође. Слажем њојзи да ћу с Ником цели дан на удицама рибу ловити.

Он пође у камару спати, аја почнем | прегледати књиге. Нађем зборник, часловац, псалтир, месецослов, каноник, полустав, требник

те да сам куд у планину отишао, ко зна шта би било; али сâм у планину, — за главу; а други се нико не нађе да са мном пође, и тако ти остадо[х] лепо до данас.

У то исто време митрополит, за нешто срдит на мојега старца, сметне га с игуменства и заповеди му да пође на неко време у Ши|шатовац, нити му се дозволи да мене с[а] собом поведе.

Мој Атанасије пође да ме отпрати до Петриње и дође до Загреба са мном, гди у предградију при једном купцу узмем једну собу на месец.

Он пође у велики пост своје људе исповедати и причестити. Млад свештеник као и ја, дакле, заједно исповедамо. Но, оне доброте

Моје предложеније до пође са мном у Далмацијује два дочека. Живили смо у крајњеј љубови всегда за две године неразлучени.

У Итебеју пођем искати сестру матере моје, Јевру; но, не нађем је, јер се давно била преставила. Поп Давид, ујац мој, пође са мном у друштво.

Воду извлаче на чекрк: вежу мазги очи, да не види што чини, запрегну је и потерају; ова, како ти пође, све иде и путује, | мислећи ко зна куда, а не зна да се све на једном месту око бунара окреће.

Зовну на обед. Мој нови познаник, поп Агапије, пође у комшилук к једном од први[х] трговаца на обед, а ја останем с учитеље|м При ручку сазнам да ови словесни муж доста

” И овде се с њим с великом љубовију растанем, ибо трећи дан пође збогом. А мене речени господин оправи к брату својему у Фокшане, первом спатарију Теодору Балси, који ту староста

То знам да би му Бачванин нама[х] опсовао кесу. Из Меца пође с нами у друштво једна госпођа адвокаткиња, која у целом свом животу ништа не пије, то јест што се пије, ни воде, а

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

камару помести, а камоли да се диже у зору да звони Здраву Марију, а камоли да прати пишице стрица кад дигод на коњу пође, а камоли да буде свуда скоком, куда редовници оком, кâ шта је, боме, ред најмлађем дијаку! Аја, брате!

— Таа-ко! А ја ћу с њим натраг, ако не буде за то. — Зло је и да пође! — рече Рора. — Докле га познаш, може учинити што се већ неће моћи исправити! — вели Рдало.

онај... како год ти речеш! — вели Кушмељ. Фратар се још дубље замисли, пак ће најзад одлучно: — Па баш нека пође одма! Нека иђе!... Баш нека иђе одма! — ободе коња и одјезди.

Пошто се сасвим раздани, Бакоња узјаха на кулаша, а отац пође пред њим, те се кренуше ка манастиру. Готово сви Зубаци и Кркоте и Брзокуси бијаху по двориштима, кад отац и син

Пак измиље Мачак, и он бос, и махну руком Лису и пође к њему. Нијесу се ова двојица још ни састала, изађе Бујас. — Бештија! Кушмељ од Кушмеља!

Та знаш да Брну ни лубарде не би пробудиле у првоме сну! — соколе га другови. — Ајме мени! — шапти Бакоња, али пође за њима низа стубе у двориште.

Једва сам и довле допра! Стоји ми врка у дробу, кâ кад купус ври! — и пође лагано уза стубе у своју ћелију. За њим оде и Дувало.

Заиста изгледаше човјек као да је годину боловао! За њим се извере Бакоња, такође једва се држећи на ногама. Стриц пође да га прати. — Та-а-ко! Божјаче, несрићо, губо, изроде, магаре од магарета. Тако, је ли? Ти да се јуначиш!

— Дижи се, Иве!... Устани, моје дите, и донеси воде! — рече благо. Бакоња, јако зачуђен, пође. — Чинило му се да је протекла година, а не један дан откад је пошљедни пут ходио на чесму; чинило му се да се он

Па онда сила пође зорније; али, након помањег размака, угледаше високе планине и под њима страшне дивове, који бјеху развили бојна крила

Бакоња видје оца на тријему пред мађупницом и ману му руком, те Кушмељ пође за њим. Кушмељ би пријатно изненађен видјевши колико је Бакоња нарастао за годину и по откад се не видјеше.

немарност према уобичајеном реду и према опћим пословима као да пријеђе на све њих, управо као да их зарази, те све пође суноврат.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Вукашин ће појести имање. Да скочи с кола, сломи пушку о точак, завитла у Врзину кесу из недара и пође пешице по пртини? Да запева у инат свима?

Није то. Сви ће они мене надживети. Може посао наопако да ми пође. Изгубићу све што сам до сада стекао. добро је што ова будала Тола ћути. Пијан је, па дрема.

— Шта ти је ноћас? — прошапта и смалаксало се прекрсти. Да се брзо не измаче и не пође да изврши његову наредбу, он би је ударио по устима.

У бунилу, сам себи разрастао, снажан, сву је собу испунио; осмехнут, стискајући песнице, пође тромо за Симком; не корача, нагиње се само, а она, предосећајући његову намеру, више зачуђено но уплашено, залупи

Постаја још неколико тренутака загледана у згрчен гуњ; из ње, осећа, нешто лако и брзо отиче, па пође за домаћичким пословима. ...Мислиш, неће да дође?

Па ћу сад, некоме... — заћута. Гледао је кроз прозор. Можда по оваквом времену није ни могао да пође. Размекшало се и погосподило; зелен капут носи. Усне му се подругљиво скупише. — Зашто нећеш за добро свога сина?

— Зашто да растурим?... — шапну она и устаде. Ђорђе скочи с кревета и са стиснутим песницама пође на Симку: — Ти си моја несрећа! Ти си ме сатрла и живог сахранила...

Никола отегнуто јекну, подиже се с лежаја и са испруженим рукама пође ка гласу у помрачини, да га задави и баци напоље. ...Ђорђе у оделу лежи на кревету и, згрчен као гундељ, хрче.

— рече кад виде Симку у отворе— ним вратима старе куће како га изгубљено и уплашено гледа. — Терај! Симка пође ка санкама, па се нагло окрете и врати у кућу.

— Стој! — прену се поред гробља, па без објашњења скочи из санки у снег и пође брзо уз благу узвишицу, газећи целац до колена.

Рука у џепу није испуштала хартију. Хартија је шуштала под немирним прстима. Може још више наљутити оца, и он брзо пође у кухињу да се посаветује са Симком.

светлуцају на самом крсту, па је свом снагом притиснула леву дојку не би ли смирила срце и сачекала мајку да сада она пође напред. Брда су се примицала једно другом; над манастирским кубетом смањивало се небо, док.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

3атим пође по свету да остале раздели болеснима... Птице су испред не летеле и јављале јој куда треба да иде, а цветови се отвара

— Чиме ли је Татага зачарала децу? Као мрави траг шећера, сумњичавци су следили старичине стопе. Коначно им пође за руком да виде како ископава пањиће у шуми и ставља их у своју врећу. Шта ли са њима ради?

Видела сам их. Својим очима видела сам Татагину децу! Жена даде знак мужу да оде и провери. Овај позва суседа и пође Татагиној кући. Девојчица до сада није лагала, али ово је и за лаж превише чудно. Каква деца!

— Дечак је чудотворац! — пође прича низ реку, па и даље. Чу је чувар пруге, коме је побегла жена, па заустави малог чистача.

Сребрна ружа те чека. — Где да је тражим? — Код Рибље Главе! — Звезда утону у траве као кап росе, а мали чистач пође да тражи Рибљу Главу. »То је бар лако!« — помисли обрадован. »Чим дођем до прве реке, рибе ће знати!« Кад гле чуда!

Врећа је била лагана. Од чега се старица повијала? Дечак пође низ стазу, старица за њим. Једва је неколико корака прешао, кад осети како врећа на његовим леђима постаје све тежа.

— Врати се међу луде! Сребрне руже нестаде, а мали чистач се осмехну. Али од тога часа пође по свету прича о дечаку од чијих речи процвета камен, нестану болест и туга.

ТАЛАС И СТЕНА У часу кад велика јутарња светлост дотаче море, са дна се подиже талас и пође у висину. — Гле, ја путујем! — запени од узбуђења, па изронивши светлу главицу, рече свету око себе: — Добар дан!

— зарицао се. — Ни погледати је нећу... Али, чим први зрак сунца паде на стену — он задрхта и пође ка обали. Затим се склупча крај њених ногу и прошапута: — Буди моја невеста!

— Умреће од туге наша река! — забрину се најмлађи шаран и пође највећем бркатом сому да га пита за савет шта да се ради. Ако стари чаробњак не зна — нико неће ни знати.

Ако стари чаробњак не зна — нико неће ни знати. Шаранчић пође на пут још пре зоре, али старца није било лако пронаћи. Дубоко у мулу чешљао је зелене бркове.

Живели би они срећно и задовољно да није било Ферфелина. Шта тај смера? Најзад и Црноглавка долете и пође у извиђање.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Када пређе Капетан-Мишину улицу, сиђе са плочника и пође средином коловоза, ка Вишњићевој. Ту, угао испод раскрснице светлости, ту где његова улица избија из сивог теснаца под

Сима терџуман стоји на свом углу и одлучује се да ли да пође лево, краћим делом своје улице, ка Вишњићевој, или десно, дужим делом, ка Француској.

и плачку, остави Мехмеду дукат да сахрани жену која тек што је била умрла (невоља, ни Тyпцима, не долази сама), а он пође ка Стамбол-капији.

Узун Мирко се опет спушта у гунгулу Велике пијаце коју сад и не примећује, па пође Цариградским путем, према Стамбол-капији.

Сав неспокојан, Прота измоли од Турака да се бар војвода Чупић пошаље да извиди у чему је неспоразум. И Стојан Чупић пође натраг, међу Србе, а Прота остане међу Турцима.

Тако, у пратњи оних који су му вест и донели, пође на Прудине. Дан је био пролећни, сав расветљен и, први пут после многих недеља, небески бездан као да је био

и, свуд око њега, искрзани остаци прошлости. Чим се пође наниже, према завршетку Симине улице и према некадашњој Великој школи, међе појаса се тање а, над Школом, искрсавају

Песник Змај не успева да примети, можда због сумрака који се згушњава, али Кнегиња, чим пође низ дунавску падину, заиста убрзава корак.

у својој шетњи, линије замишљеног петоугла којим се може представити његов боравак у Београду, онда би требало да пође десно, Улицом Браће Југовића, све до своје, Доситејеве улице и до места где је, у тој улици, била његова кућа.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

А кад нам хати клонуше у лету, Пред тобом видјех ја шеика њина. На груди твоје он очаран пође Ал' на мом копљу смрт се из сна трже, И пре нег' пољуб на уснице твоје, Преда те живот пао му је брже...

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

завршила, номофилакс Грилус позва значајним, свечаним погледом, попраћеним достојанственим гестом, Хипократа да са њим пође. У пратњи оних двају сенатора, оставише зграду Сената.

Он сам пође са својом пратњом онамо. Пошто је онде купио неке ситнице, јареће месо, говеђа ребра и реп, па напунио њима доњу трећин

Пошто је онде купио неке ситнице, јареће месо, говеђа ребра и реп, па напунио њима доњу трећину друге корпе, пође даље, на сточну пијацу.

Купљена риба би смештена у ону другу корпу коју је напунила до ивице. Наше друштво пође, без Милона, ка дому Демокритовом у најбољем расположењу.

На лево круг!“ Они се поврсташе у ред и кренуше. Мајмун се иза њих избекељи и пљуну. Тако пође њих седам абдерићана - магарац је у том броју урачунат - кући.

Одмах затим наш младић крену из пристаништа и пође журним кораком ка мети свога пута. Дан беше врућ, али је плаха ноћна киша освежила ваздух и спрала прашину са

Наш младић пође, устручавајући се још увек, полагано за њима. Било да је дуго путовање на лађи исцрпло његову снагу, било да га је

Ожалошћен, обесхрабрен, презирући самог себе, пође право Пропилејама да онде сиђе са Акрополе и врати се у своју отаџбину.

Кад при том пође брзим кораком поред северне уздужне стране Партенона, баци још један поглед на онај део свечане атенске поворке који

изгубише Грци, битком код Хејронеје, своју независност, Филип би убијен, Александар се попе на краљевски престо и пође, као врховни вођ Македонаца и Грка, на свој велики поход у Азију и Африку.

Два различита пута водила су га напред: научно размишљање и искуство. Он пође спочетка првим од ових путева. Да на њему не би поклизнуо, већ ходао сигурним кораком, створи своју науку о законима

И Аристотелес вероваше у ту могућност, и пође, својим системом развитка, средњом стазом између путева Демокрита и Платона.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

насред цркве, и насмешила се тако заносно на Николу онда кад је свештеник упитао је ли њена драга воља да за њега пође, да сам се ја тога тренутка, и само ради тога да га и ја доживим, одлучио да оженим.

На растанку, најсрдачнијем који сам упамтио, обећасмо скоро, поновно виђење и кад воз пође дуго махасмо шеширима посматрани са начичканих прозора од радозналих путника.

Онда смаче онај остатак кошуље с рамена мртваца па се подиже и замућеним очима погледа у нас; затим пође и после неколико корачаји застаде, окрену се полузгурено са неким претећим погледом животиње, па гледајући искежено

Њему силно одлакну. И кад се она, са извињењем на уснама и нешто збуњена, појави на вратима, он хитро скочи па јој пође у сусрет. — Драга моја, — рече он нежно — ето тако те волим.

да је питам, да ли би хтела ићи на овај бал, чији програм хвалих, и са неком необјашњивом надом да ће она одбити да пође. И заиста, очарана програмом, она ме увери да јој ништа жалије није него што га, спречена назебом, мора пропустити.

И у том часу ја потпуно заборавих да сам, по плану, хтео да она одбије, па је искрено, скоро плачући молих да пође са мном или да ми одобри да не идем ни ја.

Баш утом она жена устаде и сасвим сама пође средином сале. Неисказано узрујан ја се обратих овамо, ја рекох: „Вања, да ли случајно познајете даму која пролази ено

“ Десило се тако да се Митар у оваквој неприлици није разочарао, те му са оним потписима пође за руком да до нежељенога зајма дође.

Заједно смо чекали воз, који је по навици одоцнио да на време пође, попили по кафу у ресторацији, па смо се тако један другом представили.

Кад виде нас, мајор Петровић изађе иза једне живе ограде и пође к дивизијару, али ми продужисмо даље, застајкујући само, кад је требало осудити на смрт Арнауте, које су свуд око

У том тренутку, из гомиле коморџија, Арнаута, топова, пешака и кара, крену једна мајорска униформа и пође к пуковнику Недићу.

— Хајде с нама, да нам кажеш кога ћемо да поставимо за кмета. Трифун пође с референтима, непрестано доказујући, да се Феризовић не сме оставити без војске. „Бар једна чета“ — каже он.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Ако човјеку пође за руком да тај карактер егзотичности пода својим домаћим стварима, има наде да ће и оне постати занимљиве, да ће и

А ако цијепање длаке начетворо успијемо да развучемо на лијеп број страница, те ако нам још пође за руком да то изнесемо у што незграпнијим и бесконачнијим реченицама које једва можеш да пратиш до конца, а поготову

то баш негдје у подручју трбуха) одједном су се појачале, а он никако неће и не може да прекине инспекцију, па да се пође прегледати код неког чувеног професора.

Мају је савладао сан. Наслонила образе на сложене руке. Долорес се опрости и пође с њом на спавање. Домало се и домаћица појавила на вратима са свијећом у руци да нам зажели лаку ноћ.

у саму ствар: како би иначе такво нешто и могло успјети, ван ако се човјек брижно крије и смишљено дисимулира, те му пође за руком да се потули под својим лажним и вјешто изиграваним идентитетом?

Ево, читава делта је моја! Само да се не пробудим, само да се не пробудим! Стисну јаче вјеђе — и пође свим стазицама одједном. ЛВИИ Има у болници једао мали слијепац.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— понови кмет и погледа Обрада значајно. — Ножа не дам, а ти гледај своја посла... — промуца Ђурица јетко и пође још корак натраг, али га одједном дочепаше многе руке, одвукоше у брвнарицу испод суднице и закључаше...

Такав беше једини пријатељ и саветник Ђуричин. Једне недеље дође му Ђурица рано у походе. Вујо беше спреман да пође у град, па, кад виде госта, застаде. — Куд си тако поранио, соколе?

Кмет га ослови без поздрава: — Где ти је мајка? Ђурицу дарну ова кметова осорљивост. Пође му срџба уз груди, али се он уздржа. У том се зачу из куће слабачак и промукао глас: — Ево ме, Перо, сад ћу.

Ови зраци подсетише га да размисли о положају своје апсане. Устаде са сламе, пође к прозору, који беше виши од његове главе и — о среће!

Очи му у оној помрчини засјаше необичним сјајем и он, готово несвесно, под утицајем овога лепог осећања, пође ближе к прозору и стаде да разгледа не би ли се могао попети горе.

— зевну Радисав и погледа га сањиво. — Ђе велиш? — Па виђи ’вамо, болан. Знам ти ја сад ђе је! Радисав пође тромо и, бацивши поглед дужином зида, одједаред застаде и узвикну: — Ене де, проваљен зид!... — Шта велиш, море?

Напунивши ведрице, она их, као какву играчку, пребаци обрамицом на раме и, мислећи о свему што је чула, пође кући. »То је човек — размишљаше она уз пут — што се не боји ни пушке ни власти, никога до Бога.

— Шта си стао ту за врљике, кâ да ћеш ждребад да плашиш! — викну она љутито и пође даље. И ако вешто прикри забуну, беше се веома изненадила од овога неочекиванога поздрава. Сретен пође уз њу.

И ако вешто прикри забуну, беше се веома изненадила од овога неочекиванога поздрава. Сретен пође уз њу. — Ја, знаш, обилазио пшеницу, па видим тебе да идеш оздо са судовима... па вељу, дај да причекам...

Нека беспредметна радозналост повуче га тамо, и он, не размишљајући, пође кроз висок густ кукуруз, претрча сеоски пут и завуче се у шибљак, који је израстао пред судницом.

Још се није ни запурењачио... Кад стигне твоја њива, стићи ће и моја, па ћу ти дати. Ђурица разумеде шта се ради. Пође му нека љутина уз груди, а пред очима му опет заигра она злокобна измаглица.

— Шта зар има? — рече Ђурица и пође нагло, али се одмах трже и стаде. Сети се да не сме пуштати из очију ниједног од ових, што сад овако мирно и послушно

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кад ја опет овуда пређем, сигурно ћу наићи само на ваше кости. Затим се окрене и пође својим путем даље. Идући тако, нађе на једној пољани троје деце где се међу собом свађају, па им приступи и запита их:

Сад Петар узме све три ове ствари и пође даље. Идући тако, наиђе на неку велику шуму, и упути се једном стазом. Ишао је тако читав дан кроз ту шуму, а није

Једнога дана рече му девојка: — Хајде, Петре, да видиш моје пустаре, марву и сву земљу моју. Петар пристане и пође с њом. Идући тако, девојка му је показивала своје пустаре и марву која је на њима пасла.

Он се томе јако зачуди, па пође да потражи где је некад његовог оца кућа била; кад је нашао, дође и до овог места где им је сто стајао, и ту нађе

Кад је сав стукла, ал̓ она начинила се као кукац, згрчила се, једва иде, па пође опет горе да пита шта ће сад. Солдат хтједе да је устави, али се она не даде уставити.

Кад му то кажеш, онда му реци нека ништа не узима за плату осим нека му враг даде ону стару кабаницу иза врата, па кад пође од њега, нека онда кабаницу замочи до половице у котао, а кад дође напоље, нека је онда оциједи.

Онда чобан пође са змијом кроз шуму и најпосле дође на једну капију која је била од самих змија. Кад дођу ту, змија на врату чобанову

Мени друго не треба ништа. — Па пође да иде. Онда га цар врати натраг говорећи му: — Стани! Ходи овамо, кад баш то xоћеш. Зини.

Иди збогом, али за главу своју ником не казуј, јер ако кажеш коме год, одмах ћеш умрети. Чобан пође кроз шуму, и идући чујаше и разумеваше све што говоре тице и траве и све што је на свету.

Него немој се преварити; што ти год уздаје немој узети, него му ишти прстен. Па пође пред њим. Малиша ће те за њом, а она ти га уведе, побратиме си драговићу, у некакву пећину.

Цар му напошљетку одговори да му прстен не може дати, а он се окрену па пође и рече цару и царској кћери збогом. Када мали пође, а змија, царска кћи, пође за њим. — Куда ћеш ти? — упита отац.

Када мали пође, а змија, царска кћи, пође за њим. — Куда ћеш ти? — упита отац. — Како куда? Идем са побратимом главом по свијету,

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

”... И крик загушљив задави му речи, Крик којим човек у љубави зове Сотону да га својим паклом лечи. И бесно пође све дубље и даље, Незнано куда за инстинктом грозним.

Можда јој брани баш светли цар: Неће да царством утеха прође. Милион срца пробо је бар, јер мисли кроз срца небу да пође. Он је избраник, Син други, Бог га је хтео. Првог свет благослови, њега је проклео. Проклет је ето он, божји Син!

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Нека онда пође у свет, где ће наћи више духовне хране за своју душу жељну знања”. Следеће године учитељ ме је одабрао да рецитујем на

Једног поднева, за време паузе, пође ми за руком да га доведем до угла Кортланд улице и Бродвеја, надајући се да ту сретнемо једног веома познатог човека

Ћипико, Иво - Приповетке

У свикнуће нашли су се пред господаревим двориштем. Жупан прикупљао је тежаке да с њима пође у поље. Цвета приђе к њему: —Узми и нас двоје! —Не треба! Има нас доста. —Нисмо, валај, на одмет. Деде, прими нас!

А она је напремила да пође. Ко зна кад ће време умекшаш. Знала је добро колико треба да плати за пароброд. Таман онолико колико је платила до амо.

посматра, али на махове издаје се: види се, није му мило што у њ гледају, а не може да их чисто погледа, буни се, па пође на страну, само да им није на догледу.

Цвијета доврши посао, пође у кухињу да стакне, а, повративши се, простре на трпезу и смјешта посуђе за објед. Домало, једно за другим, дође син

Иза црне каве господар са сином пође преко дворишта у дућан; господарица, дремљива, вуца се по кући, чека на коју пријатељицу да је походи и разговори.

Дјевојка доврши посао и пође у кућу. По собама већ осваја мрак; ствари се тек назиру и губе свој посебни облик, а по прикрајцима лежи све

Цвијета пође равно к великом зрцалу, с очитом вољом да се у њ погледа. Огледа се дуго, но не може да се лијепо види.

Задовољна, једнако се надвирује, а кад маче свијећу да пође, у задњи час дуге трепавице задрхташе на исти начин као када за ведра дана, изненада, у грму нешто шушне и тек

Мрак се спустио, и наријетко ужежени фењери жмире када је она узела сић да пође на воду. По тијесним улицама пролази сваковрсна чељад, а понајвише сусреће дјецу, слушкиње и војнике.

слуша отицај живе воде што из голога камења отиче у море; вечерас не јагми се као прво да прва зграби, па да одмах пође; мило јој гледати у мрачни простор и вреву свијета.

При вечери и послије, мисао је носи к Спасоју, и једва чека да пође у своју собицу; тек онда ће средити своје мисли.

Бојећи се да је не избије, дијете наоко послуша и пође с друштвом заједно. Бјаше се старим путем попела све до задње виси, откуд се још море видело.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Једино ако се и када се пође од другога и другачијега схватања природе и улоге поезије у човековоме свету, и од условности које припадају другоме

Убрзо сам схватио да је све у вези с Косовом, јер кад ми пође за руком да телефонски разговарам с братом буквално заточеним у Гуштерици, непријатно осећање за тренутак нестаје.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

НИНКОВИЋ: Молим. Чим стигнем у канцеларију. За десет минута имате љубавно писмо. (Хоће да пође.) А сад, вашу ручицу, драга пријатељице! (Пољуби јој руку.) Ма шер ами!1 (Полази и са врата баца јој пољубац.) Папа!

посечем, на пример, какву државну шуму – рачунам, знаш, кад ми све друго није пошло за руком, концесија још може да ми пође за руком. КАЛЕНИЋ: То може одиста да вам пође за руком, а државу то баш ништа не кошта.

КАЛЕНИЋ: То може одиста да вам пође за руком, а државу то баш ништа не кошта. Није држава садила шуме, па да јој је жао да се секу. Сасвим то може.

ЖИВКА: Напоље, ало несита! Зар ти је мало? РАКА: Ништа ја више бесплатно! (Оде.) ДАРА: Хајдемо! (Хоће да пође у Анкину собу.) ЖИВКА: Чекај, де, удесила сам ја већ ствар. ДАРА: Шта си удесила? ЖИВКА: Видећеш.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

је „црно, „мртво” и „пусто”), који и Софка у Х глави опажа на путу између теткине и своје куће: „Пошто затвори дућан, пође. Већ ноћ мртва, чаршија мртва. Црни се калдрма. С обе стране, сниски, као нанизани, црне се дућани, стреје, ћепенке.

но и тело непрестанце притискале, види се из промене њенога чисто телесног самоосећања чим су забране скинуте: „И када пође, осети мрак, осети се како први пут у животу иде сама, без слуге, без фењера, од среће и радости сва се исправи,

празне речи ... а кад се умире, умире се као пас и коњ. При том покуша да устане и пође. Душе нема ... као што ни Бога нема ... живимо узалуд ... прах ... смерт ... празне речи.

Земља је тамна, невидљива и кишовита. - Шуми и хуји баруштина иза мрака. Сјај месечине пође са ње, појави се над помрчином, пође и нестане у ноћи, што мокра улази и одлази, улази и одлази једнако, заобилазећи

- Шуми и хуји баруштина иза мрака. Сјај месечине пође са ње, појави се над помрчином, пође и нестане у ноћи, што мокра улази и одлази, улази и одлази једнако, заобилазећи га и влажећи му огромне груди и трбух,

Сјај месечине пође са ње, појави се над помрчином, прође и нестане у ноћи, што мокра улази и одлази, улази и одлази једнако, заобилазећи

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Кнез Швиковић, у чијој је кнежини манастир, сишао у сабор и позвао колашинскога буљугбашу Сефера да са сејменима пође и припази да се одржи ред. — Мучни су, буљугбаша, ови наши сабори: не зна ракија шта хоће кадија...

Кад овај са друштвом Пође к вратима, он му добаци, обраћајући се Колашинцима: — А видите ли да заиста нема више Турчина?.. А?..

— Али не и од образа, господару! Рекох ти пред људима. Моја је беса тврда а не као твоја, витеже. Збогом!.. Она пође пут села. Арнаути одмах вешто окружише домаћина. Јер се мењаше у лицу и све упорније погледиваше за женом.

— Добро си дошао! — узврати му домаћин и насмејано, али лукаво и намештено, пође му на сусрет чак до врата и загрли га по обичају.

Па онда пође к челу одаје, к огњишту и стаде с десне стране где је прво почасно место, и где се беше отегао један огроман Арнаутин.

Млађа је задржана. У неко време секнуо се од своје бабе да пође назад и погине за свој образ... — Али, Новице, ваљда стотину Анадолаца стојаше испред општине и као махнити заурлаше:

Ево, живи смо још, те како!..“ Окрећем се около и гоним коња насумице, а он осећа пут за брда и отимље ми се да пође брже. — А зар нећемо свратити код проте? – проговори ми најзад ћутљиви пратилац. — Ено његове куће!

Никад без осмеха, вазда пређе готов да пође у потеру и пушкарање но у цркву, тај човек је био оно што је Турчин уклесао у заповед за себе: „Чувај се од очајне

И то нека му је с јадом просто. Но тај човек нагнао његову попадију да напуни кадионицу жара и тамњана, па да пође испред њега и кади око сметлишта у дворишту, које је он трипут обишао, мрмо– лећи неке речи тобоже да га освети.

Но ја устврдоглавио. Петога јутра он изиђе и пође путањом кроз шуму ка кладенцу. О рамену му турска брзометка, за редеником велики немачки револвер... ...

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Њиме се свету похвалит’ смемо. У ропско доба мајка га роди — Али га роди српској слободи. На муке пође без стрâ и стрêпа: Мука га створи омирски слепа. Тад’ се не могло дизати школа: Једина школа — осећај бола.

Један пије јер га знаде, други пије да га проба. Исто с’ пије кад се пође, кâ што с’ пије кад се уђе. Газда пије: његово је, — а гост пије јер је туђе.

Ој, књиго, књиго, слава ти, слава! Вечита бриго порезних глава! Ко твојој моћи пркосит’ пође, Врашки с’ опече, ђаволски прође.

Ти вешто умеш завејат’ путе, Зато се много уздамо у те: Кад пакост, злоба пође да лута, Ох, завеј, завеј врашка им пута! Смéти их смèтом, не дај куд желе, Нека се врате у све небеле!

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Оћеш да се љубиш с њиме? (Василију.) Напоље се вуци! ВАСИЛИЈЕ: Забога, мајсторице, имате ли душе? ФЕМА (пође, пак се тргне): Ух, што не смем да му се приближим, да га сама истерам. Али чекај, безобразник!

ФЕМА: Ух, ух! Иди, док нисам све повратила. Анчице, дај сирћета! ЈОВАН: Немојте, сад ћу ја сам донети. (Пође.) ФЕМА: Гурбијан, безобразник, ти си за свињара а не за поштеног пединтера. Зар се тако од ноблеса иде!

ФЕМА: Види се да ниси створен на господство. Нека, ја ћу. ЈОВАН: Оћу ли га донети? ФЕМА: Апорт! (Јован пође.) Пропопо. Јохан, сантуртур. ЈОВАН: Семенер ротундер. ФЕМА. Право, Јохан, право. ЈОВАН: (Збогом, памети!) (Отиде.

ЈОВАН: А неће бити добро три? ФЕМА: Нитков, чујеш моју заповест? ЈОВАН: Ајде, видићемо. (Пође.) Охо! А знате шта је ново, мајстор... госпођа? Нашем Жутову пребили ногу. ФЕМА: Каквом Жутову? ЈОВАН: Ламуру.

А моја несрећа мати дала филозофу. ВАСИЛИЈЕ: Шта, филозофу? Код филозофа моја решконта? Чекај мало! (Пође.) ЕВИЦА: Васо! ВАСИЛИЈЕ: Неће се педаљ од мене макнути док ми решконту не да. Није он снио нумере него ја.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Залази за месец време. Непокретна Реч је над светом за речи остале. Дан слепе љубави мину полустваран. Не пође памтећи свет балзамом зачаран Кад су ти две тужне птице вечност дале.

Краков, Станислав - КРИЛА

Тихи се гласови укрштали и сударали. Потом је заповест даље разношена. Види се како се одвоји један део и пође некуд у ноћ. Они што одилазе срдито се журе, и не осврћу на ове што остају.

Једна црна прилика пружила је нешто. Замириса ракија. Чу се како клокоће течност кроз засушено грло. Потом чутурица пође и у друге руке. — За покој наших душа. Нико се не насмеши. И у мраку се осећало како су сва лица укочена и залеђена.

Мајор, ордонанси, све је то изгубљено на пољани и у кланцу под превојем. Иако уморан Душко са трубачем пође дуж косе. Између размакнутих грана избијали су војници покривени прашином и знојем.

Војници су одвлачили у страну лешеве покривене усиреном крвљу. Мајор неодлучно пође. Само његове крупне очи прекорно погледаше ађутанта. Пошао је напред уздахнувши.

— Душко, Душко, — викао је богињави капетан са гребена, — да видиш само, оди! Душко се окрете н пође горе ка гласу.

док четири ордонанса понеше на разапетом шињелу мртво тело, душко са стварима погинулог, стегнутим у окрвављеној руци, пође низ густу шуму на падини. Сећао се где је још до јуче штаб био.

По земљи нешто лежи тамно и непомично. Проломише се одједном команде кроз мрак и пуцањ, заљуљаше се стројеви, пође се на јуриш.

Петровић, Растко - АФРИКА

И када воз већ пође и само да би ми бар он махнуо руком када напустим то тло. Ја сам се у последње време толико спријатељио са Вуијеом,

имао везе са неком дивном тужном женом, чији је муж нека моћна личност. Жена је била готова да пође за њим, да умре за њега, а он је грубо одгурнуо, и насмејао се још мужу у лице када је овај хтео начинити скандал.

Само што се Н. окрене и пође, краљ ме хвата обема рукама за руку и показује на њега очима. Његов поглед и покрети главом има да значе: „Не треба му

На прагу је још стајала животиња; решавала се лагано да ли да пође. — Шта је било? — упита Н., који се пробудио. — Мислим да је нека животиња ушла за време док сам писао.

Тако је жена која остане удовица дужна да пође за сина кога је имала са покојником, јер Бобо наслеђује своју матер као и сва остала добра свога оца.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ПРВИ ТУРЧИН: Иншалах, ефендум! Добро си измудрио, те ако ти за руком пође, да бар видимо тога чувенога хајдука!... ЋЕРИМ: И да га жива ухватимо! ПРВИ ТУРЧИН: Ја ћу га собом везати!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Тресибаби, па оставивши у утврђењима појачу посаду која ће пазити на кретање Турака од Зајечара, с осталом војском да пође поред српске границе за Ејубом, да напада његову позадницу (аријер-гарду) и да му прети с леђа.

да учинимо овако: ја ћу узети сабљу, а ви крст у руку, па кад она војска, што маршира за нама, стигне у Алексинац и пође у бој, ми да идемо пред њом и да је одушевљавамо нашим примепом и беседама! Пристајете ли?

једне шумице пред ову коњицу, разви један свој део у стрељачки ланац, а од другога брзо формира четне каре, те ланац пође напред и отвори пуцњаву.

Сузбијену коњицу дочека развијен турски пешачки ланац, пропусти је иза себе, а сам пође напред; коњица пође поиздаље за њим.

Сузбијену коњицу дочека развијен турски пешачки ланац, пропусти је иза себе, а сам пође напред; коњица пође поиздаље за њим.

После врло узнемирено дозва једнога рускога официра из своје пратње, пође с с њим упоредо уз друм и нешто му је живо говорио и показивао руком на косу.

Велимировић, има сам јавити тачно у 7 часова у јутру, а буде ли штаб тада већ изашао на позиције, он да пође за њим и да га нађе.

Коњ одјури, а г. доктор се диже сав уваљан у прашину и пође рамајући и придржавајући се руком за убијено бедро. Док услужни руски официри потрчаше једни за коњем, други се

Комаров ме позва да идемо на коњима у »рекогносцировку« спрам бујимирског виса. Са нама пође и руски поручник Черкез Шах-Назаров.

Нема речи којима би се могла описати она поворка оцећаја, што салеће човека кад пође пред пушчане и топовске метке, од којих је сваки и њему намењен.

Уза се држи пушку са прслим и расцветаним грлићем. Кад пођосмо ми, пође и он с нама. — Ама куда ћеш ти, брате, кад видиш да си рањен?

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

“ ВИИ Сунце с’ роди, па завири У поноре мојих груди; Ужасне се, па ме мане, Пође даље путем својим. Ја останем с јадом мојим У ужасно вел’ком свету Сам; Сунце с’ диже, спушта, зађе, — То се зове

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Лежећи окренут земљи гледао сам једнога мрава како журно мили. Једним дрвцетом запречио сам му пут. Он пође у страну. И с те стране препречио сам му ход. Он хтеде да пређе и ја га подигох на дрвцету.

Духнем на њега... Он застаде, одупирући се чврсто ножицама. Било ми га је тада жао. Принео сам руку земљи и он хитро пође. Тада ми паде на памет, шта би радили Бугари да ухвате мене. Убили би ме сигурно.

И душа ми је била заспала. Напоменуо сам поднареднику да води рачуна кад чета пође, и да ме тада пробуди. Онда сам зашао иза једне стене и легао. Кроз сан сам осећао како ми сунце блешти у очи.

— јесу ли сви овде? — Сви су, сви — повикаше. — Добро... Онда напред!... — и он пође, а они у густој гомили за њим, као да би хтели да се заклоне један иза другога. Цокуле су клопарале.

Брана га приведе кревету и поче да свлачи. Завали га на јастук и покри ћебетом. Таман да пође, кад се капетан „Фикус“ придиже. Гледао је полуотвореним очима. — С’ушај!... Зови... оног дежурног... забушанта!

Зато ће нам од сада давати више зељасту храну. Командир пође, али на излазу застаде. — Јесте ли направили платнене ципеле? — Јесмо, господине капетане.

Остај здраво. — Здраво се вратили! — пожели му посилни. — Дај Боже! — и командир одлучно пође. Једна за другом, ракетле су блештале. Треперава светлост засењивала је очи. Звезде су тамнеле.

— Он се исправи. Изгледао је као неки див. — Војници!... Храбро, у име Бога. Напред! — и командир први пође. Остао сам последњи. Глава ми је тешка. Како бих сада радо спавао, ту на земљи, ма где било.

— Усићи се наједном. Море бијеш је, море милујеш, море мазиш... Аја!... Пође мазга кад њој „ћорне“ на памет. Ми, грешници, изгибосмо овде да бисмо их ослободили.

Сунце му његово, нисам знао да говори енглески. Видим ја да он њој показује земуницу. Женска поче да се колеба, и као пође. Али се умеша онај „ладолеж“ са црвеном сомотском јаком и поче да јој прича како немају времена.

— диже руке увис капетан Бора. Иако већ пијан, Радослав махну рукама. — Зашто ће вам то!... Аман!... Доста! Бора пође. При ходу се клатио. — С’ушај... Немо’ да „оповрљаваш“ влас’... Знаш...

Кола зађоше у једну мрачну и уску улицу, успорише ход и пред једном високом кућом зауставише се. Она пође напред, ми за њом.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Али ето како ипак, одједном, све у њој пође некако наопако, и биће да клизне у комику на изненађење и самога писца као да се песмица руга, што свакако није желела.

Онако стојећи, са сабљом у руци, Пустахије проклињем: — Изели их вуци! Али саде пође све тресак за треском, Мени се на глави диже кика брешком.

1857. Јован Суботић XВ БАДЕН Бело к’о зора, и свеже к’о зора, и нежно к’о зора Пође у Баден јутрос младо девојче са мном.

” Зацену се: „Збогом! — ,Збогом!’ од гроба се одзва њему... Млад Радивој, вичан свему, Даље пође сталном ногом, — Својим путем даље дође И ишчезе у горама.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Ал’ ево, госпо, Из живих уста реч се разноси: „Станиша живи, потурчио се, Те с Арслан-пашом и са Османом Тражити пође круну Балшину....“ ЈЕЛИСАВЕТА: Мртав и живи? Ох, страшна часа!

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

За кравом се диже и пође дијете — није му могло бити више од дванаест година — држећи чврсто у промрзлим рукама лескову мотчицу.

И пође шапат од уста до уста: — Рељин брњаш осванô мртав у бари. — Три јунице, што су се ономадне оштуриле, нађоше јутрос го

Кад нешто једном пође, не заустави се! И малог је Вују, синовца и једину мушку главу, кад му је мати умрла, повратио на старевину.

Рељу нешто жигну кроз срце. Он само махну главом и пође, шапћући, пун слутње: — Ово се спрема мећава. Знам ја Змијање, знам ја ћуд нашије' планина и ове наше зле'уде,

— Имам кравицу, узећу је преда се, па у чаршију. Сјутрадан иза тога свеза краву и пође с дјететом Сви смо га заустављали да не иде, јер се спремала велика мећава, а ваљало му је преко планине пријећи.

— Млого ме је, кажем ти, Џибо — диже се и пође у собу. — Ђе ћу сад наћи ђезву, вилџане, шећер? А! Ево и'! — чује се из собе.

Ја сам је искрчио, па велим: моја је. Око те је њиве царска шума. На крај њивице, управо кад се пође доље Маркановом Точку, стоји дирјек, убоден у земљу, с оне двије кô кантарске куке (С. Ш.).

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Са вама ће поћи Таса. ЈЕРОТИЈЕ: Таса? Ала ми изабрасте војску. ВИЋА: Боље је, господине капетане, нека пође с вама.

МИЛАДИН: Хоћу, господин-Жико. (Узме крпу и пође.) ЖИКА: Ал' извади свежу воду. МИЛАДИН: Хоћу, господин-Жико! ИВ ЖИКА, МИЛИСАВ МИЛИСАВ (који је расуо сву

Вратићу се ја. (Пође, па се код врата сети и врати се.) А јест, бога ми: реците господин-Вићи, чим дође, нека изведе онога из 'апсе и нека

Читаћемо га после ја и ти, кад останемо сами. ВИЋА (шчепа капу): Онда, господине капетане, ја одох! (Пође.) КАПЕТАН: Куда, море?

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Зато у бугарштици, опет остајући веран својој религији, Макро, по мајчином савету, иде прво на венчано кумство ("Тамо пође Краљевићу у те цркве свете Петке"), па тек онда одговара на султанов позив за војевање против Арапа, савршено свестан

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Зашто ми, да бежим, зборе, Као што с неба тица бежи планини. Зли лук одапне свој И стреле пође му јек Тамом, јер погоди тај У срце невинога. Ничег се не бој, у вечног ти уздање.

Нек на ме пође сва сила у бој, Бог ми је моћни штит. Кроз бојну вреву мој глас чу се тад, Не зна дух мој за страх.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

оне тихоће кад прође дан и наступи вече, затвори се дућан, и онда оне мирноће кад из чаршије с кључевима од дућана пође кући.

Биће бола, јада. Колико пута тако увече, кад после дућана и добра пазара мирно, срећно пође кући, сав блажен мислећи на њу, гледајући како се њена кућа иза њихове онако висока, с дрвећем, у вечери, мраку, губи,

Продужи, продужи. Ја имам када и да причекам. И не давао му да се, као што доликује млађем, дигне, пође на сусрет, рукује се.

« То, последње, Младена изненадило. У том њеном, да јој он каже: да ли да пође за другога или не, осети он и њено лукавство да тиме њега примора, да се реши, и ако је воли, проси је, не одобри јој

не, осети он и њено лукавство да тиме њега примора, да се реши, и ако је воли, проси је, не одобри јој да за другога пође... И то Младена изненади. Да се не би одао он... И баш зато било му је тешко, не, него криво на њу.

Зар је мало што он њу не може да узме, него још и то: да јој он каже, одобри да пође за другога. И, сажаљевао је њу, себе већ не.

да јој он не би кадгод можда пребацио, она се сад ставља као под његову руку, на расположење, да он одлучи, реши да пође за другог, како јој после не би пребацио... Сажаљевао је.

И зато му је било тешко. Зашто баш и то од њега? Зар није доста што се одрекао ње, него још и он сам да реши да пође за другог? Зато му је било тешко. То је и његова мати као осећала.

буде срећно, кадикада се заплаче, да они, отац, мати, не пребацују себи да су пропустили а да не учине све да им дете пође за онога кога воли... Али, кад неће он сам, онда сигурно: писано је, судбина је таква.

Пошто затвори дућан, пође. Већ ноћ мртва, чаршија мртва. Црни се калдрма. С обе стране, сниски, као нанизани, црне се дућани, стреје, ћепенке.

затим виде како, да би се дуже, јаче и боље могао видети, у двоја-троја кола натоварен дар, пронесен отуда из улице, пође чаршијом и заобилазећи, праћен свирком одостраг, опет уђе у улицу и однесен би у свекрову кућу.

Нарочито ако је топла, летња ноћ, теже му је. Теже му пада када пође кући кроз онај мек, нежан маалски сумрак. Улица готово празна, мирна. Кроз коју од капија ако из куће продире светлост.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

ПРИЛИПАЧА Клебкраут (галіум апаріне). Прилипача, броћанка, броћика (Шулек). Девојка која жели да се допадне, кад пође на збор, узме траве п., метне је у леву чарапу и три пута мане грабљама за собом (ЗНЖОЈС, 23, 314). П.

Нека девојка пожелела да јој момак донесе некакав леп плав цвет више неке провалије. Момак пође, али се сруши у провалију и погине. Последње речи које је упутио девојци биле су: »Не заборави ме!

Жена кад ноћу пође с дететом па село, понеће собом мало тисовог дрвета (ГЗМ 6, 369); деци га мећу око врата, а девојкама у косу против

Ако му то пође за руком, ожениће се; само је такав котур врло тешко наћи, јер корен при копању иде све дубље и дубље у земљу (Караџић,

се употребљује у аналогној магији, да би издејствовао какву везу или спајање. Проводаџија, кад пође на посао, ухвати се рукама за ч., »да би му се тако и започети посао прихваћао« (СЕЗ, 7, 9); или просиоци баце ч.

са туђег синора лечи се клиновито дете: од ње отац изреже 39 клинова и заоштри их на једној страни; у младу среду рано пође мајка са дететом уз воду и баца један клин на суво а један у воду, верујући да ће први помоћи ако дете пати од сувих

по колачу који обавезно доноси свака жена на дар новорођенчету (423); погача се спрема и за стрижбу (427), а кад дете пође у школу, мајка му умеси колач (с »целим јајетом«) — ради доброг успеха (428), и то је, очевидно, нова функција к.

Ћипико, Иво - Пауци

Али цура иза неколико дана одбјегне га и пође к својима: мали Раде бијаше премлад за њезин цурски бијес! Отац га караше, што у шали што зазбиља, с неваљаштва.

Отац га караше, што у шали што зазбиља, с неваљаштва. Дијете се стидило оца погледати у очи, а кад цура пође, мало затим, другоме момку из окрајних кућа, чисто одахне што је већ неће често у путу сретати.

Али, ето иде, опази Раде Божицу са једном другом у друштву и весело пође јој у сусрет. — Драго ми је што те нађох, — вели јој раздијеливши је од друге и повукавши је за собом на страну.

Али која вајда? Ко ће од бољега бјежати? И, одлучивши се, пође жупнику, попу Врани, који је њоме управљао, с намјером да ступи међу чланове.

Што су њих два кришом код Илије радили? И Петар премишљаше шта да учини. Одлучи да пође газда—Јову, да се с њиме посаветује, јер без новаца не може се ни у цркву.

Петар га јутрос, кад му печеницу донесе, моли да му буде при руци, нека не оклијева нимало, већ нека пође на суд, да потражи честице. Може он сам саставити писмо, па, кад буде све готово, дозваће биљежника да потврди.

и поздравља те. Петар се први диже и погледа на друштво. — Вријеме је да се пође, — вели, и помисли: „Ионако их је вино добро прихватило!” — Купићу ваше дијелове, само да могу Илију гонити ...

Писмо већ је био по формулару саставио, требало га само испунити. А попунивши га, диже се и пође к прозору. Јави се двојици свједока што, по савјету газда—Јова, чекаху да их писар зовне.

—Чудо је! — повика као за се. —Да је и чудо, мало ми се мари, мени нуде толико, намећу се... — па пође к вратима, хтјевши да зовне надстојника Васу. — Не зови га, вјерујем ти, господару! —прекиде га Илија.

Раде се нечему сјети, па устаде са камена и пође ка својој јари. Ножем поче гладити неизрађену држалицу од сјекире, па није Машу опазио, већ када је нада њ дошла.

Хоћеш ли, а? — Нећу ли... — насмија се на њ жена му. Илија пође попу Врани сјутрадан и вели му да је дошао ради синовљега вјенчања.

— Па диже главу и озбиљно настави: — Божица нека пође својој кући, нека собом понесе и дијете у гријеху зачето, незаконито. —Понијеће га... — слуша пажљиво стари.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Није хтео да пође с њима. Гађао их је каменицама, проклињао и псовао све док се није онесвестио од исцрпљености. Онда су га њих двојица

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Мухамеданске Мавре он живо скупљати пође, Обори калифат стари и на трон кордовски дође. За мудре његове владе процвета Кордова славна, Да јој ни древни Багдад

Узми свиту и одело, Јер смо, збиља, слични ми, Јер на мене личиш ти.“ И са свитом свињар пође, И у Лондон весô дође, И краљ диже поздрав свој: „Добро дошô оче мој!

Кô златни пехар јàко, Над ким влада моја моћ, Нека смело пође тако, За насладе једну ноћ Па нек љуби моје очи, Нека грли вити стас; Нека зора са истока Загрљене нађе нас!

Кад свештеник стари у одају дође, А деспот огрнут црним огртачем, Па нити се диже, нит му руци пође, Но немирно звецка мамузом и мачем. Воштаница тихо на столу му гори, Оборен му пехар и вино просуто...

“ Тако збораше Катон. Кад поноћ суморна дође, Роб један упали факљу и Корвус са гозбе пође; И Катон отпусти сина, што оде готово с плачем, А затим, разгрнув тогу, страшним се удари мачем. И онесвешћен паде.

Он није дувао много, нит много времена прође, А крупна сеоска марва на зборну пољану пође, И село у часак прену. Звуци се од свуда хоре, Исток се у пурпур осу и сунце одскочи горе. И дан огреја сјајни.

А затим истресе многе, Док га издаде говор, а онда и саме ноге, Па пође кметовој кући. Кметица била је сама, Јер мушки одоше крчми управо од божијег храма, А вредне редуше, опет, у мутвак

И кмет осети ово, и пошто по крчми гледну, Он, збуњен, отхукну само: „Дај, вели, донеси једну.“ И пође ракију пити. Он није имао моћи Да враћа кметицу своју са стазе којом ће поћи У све преласти греха.

Ал' та веселост беше овај пут сумњива нешто, После онаквих снова. И зашто гледаше крадом Кад кравар од куће пође са својим рогатим стадом? Ова га мисао уби. А пиће чињаше своје, И гнев се будио тихо, јарост на оних двоје.

Огрну чохани ћурак и на двор лагано дође, Па тако, у мисли занет, усамљен ходати пође. Тишина владаше свуда. Сва чељад на дому спава, Дубока царује поноћ и нигде живога јава.

Чим Амор у село стиже, насмејан и добре воље, Истера свињу и прасце и пође на равно поље. Љубавној забуни целој, коју је с насладом сејô, Он се је, раздраган чисто, у души божанској смејô, Но,

Но, пре нег олуј дође, Кметица лепо се спреми и онда у забран пође. Идући пољаном дуго, кметица времена доби Да појми дубину греха. Њу зној мртвачки проби Од мисли на крајње дело.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Са њим сам се упознао тек прекјуче када је стигао из своје диецезе да пође у Цариград као изасланик наше цркве. Допао ми се од првог погледа, још је млад, ведрог чела и духа, веселих очију и

Још док је бир позабављен тим послом, појави се у дворани царев дворски маршал, приђе Тиху и замоли га да пође Његовом Величанству.

Ако, дакле, пође за руком пронаћи везу између тих зрака и температура које они стварају, онда је могуће из јачине Сунчевих зрака и из

да се врате натраг, а код стопедесетог још њих тројицу, па, праћен само Леве-ом и верним својим Еокимом Расмусом, пође храбро даље, друговима у помоћ.

их шаљемо једног за другим, може се, то је ван сваке сумње, постићи да се воз креће оном брзином коју сами желимо; да пође полагано, па да постепено убрза свој лет.“ - „Полазак таквог воза са 3емље“, приметих ја, „био би неописано дирљив.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Види га лисица, па под грану дође, И гаврану птици говорити пође: „О, да красне птице, и перја лепога! Ал' штета, што нема гласа никаквога!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Па колико пута јој говорим: нека и из саме куће изађе, нека се прошета, разоноди. Нека или сама, или с децом, пође као да иде на гробље. И не мора тамо ићи.

Нека или сама, или с децом, пође као да иде на гробље. И не мора тамо ићи. Или, ако се баш заборави и пође до њега, па чак оде на само гробље, опет тамо не мора, као увек, да плаче и кука.

Шта је опет тамо ноћас било? САРОШ Када знаш, што ме питаш? СТАНА (савивши цигару и спремајући се да пође): Па, снашке, ако немам шта још, да идем у комшилук мало. Звала ме она Сута, болесна је.

ТАШАНА (одлучно): Ћути! Иди одмах нађи Сароша, и кажи му: кола, коње да доведе и одмах одавде да се бежи. СТАНА (пође и враћа се): Да идем, идем... али можда ће и моја глава отићи ако чују да сам га ја овамо увела, пустила.

(С поштовањем повлачи се у страну.) МИРОН (покушава да се дигне и пође јој у сусрет). ТАШАНА (зауставља га прилазећи му): Нека, дедо, нека, не мучи се.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Из улице од реке испаде друштво. Напред Срба. Удара у живе, и игра. Заврти се као чигра, пође неки корак напред, па се заустави и изводи корак у месту. За Србом још три матуранта.

Какав би доктор био Срба! — и госпа Нола поче да се смеје. — Пође болеснику, па успут види доброг коња, или побеснелог коња; бацио би све инструменте, пустио болесника да болује, а он

На свој тврди корен мора човек лећи, и на своме језику последњи пут уздахнути, ако ће лако да пође Богу. Отуда сви људи, смртно болесни, без интереса можда већ и за децу своју, свом душом теже још само корену,

— Сурдина, господо, пианисимо! — диктује Павле, а слушају и сви професори, као деца. Сад пође оно пригушено певање извежбаних певача које ни један трепет ни акцент мелодије ни речи не пропушта, а ипак је као

Фрау Роза наваљује, чак енергично наваљује да Павле тачно на време пође. Она зна напамет све што Павле још жели да научи, и зна и за његове амбиције, да се стално упосли у једној париској

Кад је продала последње парче забрана — Јеврејину, који је удесио да Лекса никога не види и ништа не потписује — пође Лекса, једног леденог пролетњег јутра, с лествицама и са ужетом у руци до старе болесне брезе у забрану.

Други старац пође у стан учитељев: све закључано, нико неће да чује, не сме да чује куцање. Трећи пође ка порти и парохову стану:

Други старац пође у стан учитељев: све закључано, нико неће да чује, не сме да чује куцање. Трећи пође ка порти и парохову стану: гвозденом полугом затворен улаз који се иначе никада не затвара друкчије до куком, за коју

— Гробар заћута. Кроничар му даде неку бољу банкноту, и он пође. — Хвала, и немојте мислити да сам вам нешто нетачно испричао. Гробље не лаже, па ни гробар. — Кроничар остаде сам.

Пре, некада, моји Харисијадеси су стицали, и бар једно дете желели да врате у Грчку. Па онда, то дете, дете скитницâ, пође у Грчку, а заустави се негде на Балкану, умре негде у неком Букурешту...

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Роман, који је петнајсту годину већ навршио био, оседлавши коња, којега њушка дим издаваше и копито варнице крешаше, пође кроз предел Египет. — »Г. сочинитељ, опростите што вам жустрину прекидосмо.

кога је кум Алексом крстио), како дође у село, метне свилен пруслук на себе, углади косу, узме бич у руку и звиждући пође сокаком, на сваки прозор завиривајући тко тамо седи. Случајно опази Роксанду и сасвим се восхити лепотом њеном.

Случајно опази Роксанду и сасвим се восхити лепотом њеном. Он пође за њом, у надежди искусити ко је и гди седи, но како се удиви кад примети да је Роксанда пут иза села управила!

— »Оћеш ли допустити да те донде отпратим?« Роксанда ништа не одговори, и наш учтиви путник узме је под руку и пође даље.

му у длан гледи и да му пут покаже, која ће му потом мати бити; но ова га надежда засад изневери, и он, уморан будући, пође тражити какву сен, док припека сунца прође.

Шта наопако да не буде? — Она ђипи и почне викати, даље пође и почне викати, на другу страну пође и почне викати, всује, њега нема, ни њега ни коња.

Шта наопако да не буде? — Она ђипи и почне викати, даље пође и почне викати, на другу страну пође и почне викати, всује, њега нема, ни њега ни коња. Ах, ко ће описати жалост бедне ове жалоснице?

Сад су јој на врби кости, Бог да јој душу опрости. Диxи!« Почем ово писмо сврши и запечати, пође тражити дрво да се обеси.

вратити не даје, остави место жалости и печали своје, не могући га више мачијим својим очима гледати, и у очајанију пође шумом, нимало не мотрећи на судбину бедне сукње своје, која у непрестаном са трњем борењу знатне частице своје

симпатизирамо, но будући да је десна част карактера Романовог било оно што ми зовемо љубопитством, особито у сну, зато пође редом ова простодушна животна мерећи, и дивећи се како свако од њи с оклопљеним ушима задовољно код своје травчице

симпатизирамо, но будући да је десна част карактера Романовог било оно што ми зовемо љубопитством, особито у сну, зато пође редом ова простодушна животна мерећи, и дивећи се како свако од њи с оклопљеним ушима задовољно код своје травчице

Роман са задовољством које само онај који је на фаро-банки све сопернике своје победио осећати може, пође сад својим путем, и само га то једно мучаше што овај храбри његов поступак није никакав одаџија видио, који би прилику

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Да смо питали професора, он би нам вероватно рекао: — Пође Воз из Београда за Ниш, али код Сталаћа се деси судар возова, три мртва и једанаест рањених, и воз не може да настави

Зенон је, наиме, математички утврдио да зец никад не може да стигне корњачу. По њему, ако корњача са једнога места пође а зец, рецимо, на сто метара за њом потегне у истом правцу, онда док зец учини половину пута од сто метара, дотле је

И колико је пута сиромах коњ покушавао да направи већи корак, да пође брже, али се сви ти покушаји разбијали о магарчеву упорност, који није хтео да миче брже, или који би чак и стао у

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Зашто? — Вели, банка не вреди више... Тражи сребро. — Где је тај трговац? — плану Лука и пође за Исајлом. Била је то радња колонијалне робе, баш на путу којим смо ми ишли.

— Немам — и трговац уздиже само рамена. — А кафе? — Нестало — одговори преко рамена трговац, окрете леђа и пође за шегртом, који је склањао неки џак у задње одељење. Луки заиграше мускули на вилицама.

Трговац махну главом, и журно пође излазу. — Ордонанс, задржи га! — Назад! — испрси се на вратима Груја. — Господине поручниче, еве га шећер — појави

Нема везе... Са мном је био поднаредник Жика. Рекох му да одмах потрчи низ линију и види где је прекид. Таман он пође, а ја се случајно окретох у правцу батерије... Згранем се... Коса ми се диже од ужаса. Очима не могу да верујем...

Ваљда је тако било. Колоне навиру са свих страна. Неке се одвајају ка Руговској клисури, мој пук пође ка Митровици. Тек на друму осетише људи како су сада жалосни и јадни.

Вода подиђе до седла, а он пребаци ноге коњу на врат... Одахнусмо када опазисмо да вода опада те коњ пође брже ка обали. Тада кретосмо и ми... Осећао сам како мој коњ несигурно гази, као да тражи сигурнији ослонац.

— вели Драгиша. — Море и нама окатим не помаже — додаде Бранко и пође нарамкујући. Нађосмо се наједном пред једном стрмом литицом, којом је водила козја стаза. Требало је успети се.

— Па шта је с тим... Трајко! — викну ревносно Лука посилнога попа Момчила. — Нека, нека, ја ћу ићи сам — и он пође своме шатору. — Е, нема смисла — вели кроза смех поручник Протић. — Претерали сте...

Гледали смо их са нестрпљењем. Благајник извуче наочаре и прочита полугласно: — „Строго пов.“... — он се диже и пође своме шатору, а за њим оде одмах и ветеринар. Душан отвори коверат и поче полугласно мрмљати: — Резервном кап...

— Вар-варда1... и февга2. А... аврио3, да ме... пробудиш. Увија га Исајло као мало дете и таман да пође, Лука се придиже. — Исак... — Извол’те, госпо’н поручник! — Читај... за ме-мене... мо-молитву...

Али Коста заћута и загледа се негде кроз грање. Затим се диже и тетурајући се изиђе из вењака. Онда пође позади и тек тада угледасмо и ми једног Енглеза где повраћа. — Ох, мистер Џим!

тгéѕ... — говорила је кроза стиснуте зубе мучећи се да погоди реч „радо“. Диже се, па и не гледајући Живадина пође са Драгишом. — Овај баш ревносно изиграва нашу савест! — љутну се Топлица. — Посилни! — викну Живадин. — Дај вино.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

И природа сва дише опојним мирисом труљења: Надимљу зато брда, надимљу горе стења, Под које пође кадифена господа на договор; Бор, дивни зелени бор, Дедова мојих зелени бор.

У стању да пође за пуком, Банда кроз поља кад засвира, Замишљено да живи о црном Луку, о хлебу и на сену: О, на трулом плашћу иза

не дижем с окна: толико већ је дана; Пригушено ми само допре последња улична хука, Али откада, гле, ни један шум не пође из овог стана, До шум којим точим из суда у суд воду, Сви пролазници ко да слуте вољну грозу у броду...

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Али, камене куле небо заклониле: тек ту и тамо севне плава марамица неба. Како да без неба цвет процвета? Пође малишан даље.

Чак се и ветар ућутао. Кад, одједном, као да однекуд дође шум воде. Пође Ведран за шумом и виде — под кореном липе кључа извор! Дивота!

Али, како да се оцу и мајци као наказа врати, као патуљак век векује? Белим и стрмим путем пође дечак. Нежно га испрати шума, а купинова врежа рече: — Ако ти затребамо, зови!

— рече мрављи вођа, а дечак се осмехну и да их не ожалости обећа да ће звати. Затим пође заборављајући и глад и жеђ, загледан у врх Сребрне Горе. Кад, изненада, чу како му иза леђа неко дашће.

Ведран није могао да одреди. Очи његове мајке звале су га издалека. Снажан и леп, кораком срндаћа пође Ведран ка своме дому. За њим су воде певале.

Је ли чудо што су му буђења била најмучнија? Није имао храбрости да пође својима са лицем циркуске луде. Коначно, сигурно су га већ давно ожалили и уписали у гробљанске књиге.

Смех и поруге пратиле су га као највернији пас. Коначно, помисли да је и смрт боља од оваквог живота, па одлучи да пође и нађе своје право лице или смрт. Можда Незнанац у црном огртачу и једно и друго скрива под својом капуљачом?

— жена помилова дечака по глави, поправи му наборе на огртачу и погледом га испрати низ улицу. Оклевајући, пође дечак. Оклевајући, врати први ударац. И, гле чуда! Други су сада пред њим узмицали.

3атим се једнога јутра диже још пре зоре и пође у свет да нађе лека невољи. — Шта да радим? — питала је и дрво, и поток, и звезду, и жабу.

Ако она не зна где је срећа твог сина — нико неће ни знати! — Источни ветар пође за облацима, а жена крете да нађе Сунчев Брег. Нико није знао где је тај Брег, али жена је настављала да га тражи.

Затим, претворена у најлакши и најнежнији од свих облака, ношена источним ветром, и она пође путем којим је девојка из мака рођена пошла.

У светлу, пролећну зору сиђе Лепотица са стаклене куле и пође од града до града распитујући се за старост и смрт. Али, на сва њена питања људи су само слегали раменима.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Да и она, као и све њене другачке, са сна хом у цркву пође, у свет изиђе, у госте да оде; па и она госте у кући да дочека, испрати. Да јој је кућа, синко, с тобом отворена.

(Коштани): Ех, Коштана, кћери! Де! Не песму, глас само и свирку. И то ону свирку, кад се пође на венчање за старо и недраго! Сватови напред, младожења остраг, а Цигани за њим.

Тамо? И ја ње гова, Асанова? (Бесно.) Зар он мој муж? Он? Ох! (Гризе руке. Поводи се. Спази кмета, бесно пође к њему.) Шта ћеш? Кога чекаш? Чекаш да ме однесу, воде? Чекаш да гледаш како ме носе?

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Затим насмијана меком руком скупи И подиже с траве свој прозирни вео, И пође. Гдје сребрн талас о жал бије Један крупан лабуд чекô је и бдјео; Лако, кô дах тихи што ИЗ палма вије, На

39 Момак девојку љуби, Но ова другом је склона; Тај други воли другу И с овим венча се она. За инат девојка пође За првог човека што га На путу срете, и момак Врло је тужан стога.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Нарочито је истакнут тежак положај у коме се налазила жена у прошлости. Ако је била дорасла за удају, није могла да пође тамо куд би хтела, него куд би била воња њених родитеља и браће, који су скоро увек били руковођени неком коришћу.

на лево крило метне Јована Асена, свога шурака, с Грцима оклопницима, који се боре изблиза; а по средини смисли да пође сам с одабраним Грцима и Турцима. Тако и Момчило са своје стране прими борбу.

42 године после боја косовскога у положају да добро буде извештен, пише о косовском боју: „Уста, наиме, кнез Лазар и пође на Турке. Бој се догоди на месту које се зове Косово, и би овако.

Сиромаси момци моле Марка да их спасе беде невиђене. И он пође. С њиме је и Милош, и војвода Јанко, и Момчило, и дете Грујица, и Реља Шестокрили.

подигнуо, па повуче ноже по конопцу, те пресече на руку конопце, посеч' Грују по десници руци; из руке му црна крвца пође. Писну дете кано гуја љута: „Јао бабо, посеко ти руку!“ А беседи Новаковић Груја: „А не бој се, Стево, чедо моје!

Прође петак и прође субота; рано дође свијетла неђеља, царе пође у лов у планину, и позваше стара Југ–Богдана, с Југом пође девет Југовића, отидоше у лов у планину.

петак и прође субота; рано дође свијетла неђеља, царе пође у лов у планину, и позваше стара Југ–Богдана, с Југом пође девет Југовића, отидоше у лов у планину.

од воде чоха црвенија, а од сунца чоха руменија; окити се један српски соко, па посједе ђога од мегдана, — одмах пође, у тазбину дође, у тазбину, у била Крушевца, ђе одскоро царство постануло; а виђе га старац Југ Богдане, и виђе га

Кад ујутру јутро освануло, цар изведе Арапу ђевојку, и опреми рухо ђевојачко: натовари дванаест товара. Пође Арап кроз Стамбол бијели са ђевојком и са сватовима.

Ја кад тако свадбу уредише, земан дође те ти дому пође, а прати га нови пријатељу, пријатељу дужде од Млетака, и прате га два дуждева сина, и прати га стотину Латина.

Па довати лака џевердана, пође право друму у бусију, а за њиме млади Татомире, а за ђецом Новак пристајаше. Кад дођоше друму широкоме, Новак стаде

Сједе Грујо на меке душеке; но да видиш паше брђанина! Одмах Груја задиркиват пође, завлачит му руке у пазухе; но се хајдук није научио, па се скочи на ноге лагане, узе пашу за бијелу браду, а поче му

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Дјевојчице су и даље неодлучно стајале, а онда се из групе издвоји мирна Луња и пође према жбуну. — Радозналицо проклета, свуд ти мораш прва завирити!

Увече се опрезни Мачак једва некако извуче неопазице из куће и пође на друм да сачека Стричев повратак из млина. Напињао је уши и буљио у таму, али што је више напрезао вид, околни

колибе све више растао и понесен лаким вјетром лазио укосо баш под његове табане, чича се брзо дохвати првих грана и пође навише уз букву, кад одозго одјекну заповједнички глас: — Натраг, душманине, јер ћеш добити по глави!

— Не знам, дјецо. Можда су их наши војници бацили у ваздух да не падну у руке непријатељу. Јованчету пође уз тијело чудна, дотад непозната језа, запали му читаво лице и шумно га понесе некуд навише.

— Умијем брзо да потпалим и сирово дрво. — Е, то је већ нешто! — дочека Мачак с одобравањем. — Нек пође она с Јованчетом. — А на Голо брдо? — кисело упита Стриц нељубазно мјерећи Луњу.

отвор гомиле, кроз који је Вањка вирио док је носио пласт, поче да куља врло густ сив дим и ваљајући се у клупцима пође увис. Дјечаци заграјаше: — Ихај, ала је црн, видјеће га читаво село! — Охо Јованче, видиш ли нас?!

Сад поче да се ваља нарочито густ и мрк дим, али не пође увис, јер га подухвати неки повјетарац и понесе по самој заравни. — Ето ти, оде нам дим пјешке по земљи!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

И то већ њега ђаво распали, не паде му више на ум од жеље да иде се окупати, него таки узе жену за руку и пође натраг дома шњоме на вечеру.

Мнеде јер убоја се од Персијана, те пробеже у Шпанску земљу, куд ли. У томе таки пође и он спремати се на бој, еда би он попре ујагмио себи Цариград докле није Сарвар под њега стигао.

Пак после тога бољарин пође да отиде до Илирика к јепарху сказати му о велики чудеси светаго Димитрија, и помисли узети од тела неко хисе да и

« И тако он учини. Скочи таки на кола, узе држати ћивотић, пође преко реке: бистрина и талас тихо подузимајући кола и где пливају кола и коњи, где опет газе, и тако с миром збогом

А кад му виде то несуђеница Сабела што се од њега зби, пожали и раскаја се о томе што му по ћуди не пође, пак и она не чека више удадбе, него оде међу своје думне те се и она постриже.

Више празно трга и вуче напоље пак увечер или у мркло доби, кад му се већ и досади чамећи и звирећи у воду, пође да иде кући, а још очекује еда што, и изненада теке бежећу ваздан испред њега по добрачку рибу улови и радо дома оде.

света Богородица похита пред њега, те ка врло мудра девојка узавши елеј у своје стакленице, са својим кандили зажежени пође полако приступати к своме жениху у коб, на сретнуће. И сретоше се међ собом милост и истина.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

„Па поздрави се на мајку ти Јевду!“ па га пољубе у чело или у образ. И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави се на стринку Кеву!

И докле год оро траје, или још боље, докле год Мане не пође кући, и она стоји ту, држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући.

И докле год оро траје, или још боље, докле год Мане не пође кући, и она стоји ту, држећи Гену за руку, а када Мане пође, одлазе и оне кући. Променила се Зона; постаде дете друкчије.

И Зона пође зловољно кући. Осврте се још једном и виде како Мане и Калина пођоше и упутише се заједно, и чу како се Мане нуди

па фино... с политику! — рече и оде. — Доке! — викну Мане и полете за њом, али она беше већ далеко... Дока пође, али се успут сети да је данас субота; остави то што је намислила за сутра, за недељу, а тога је дана гледала само да

Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио! Каква брука!! Бар да није то пред њим било! Љут, пође на њега, трже се и разабра се мало. Којешта! — помисли Мане — па Манулаћ није ни био ту.

И он је био спреман на сваку евентуалност и непријатност, јер није му то првина била да тако негде пође за податке и факта, а врати се са чворугама по глави и масницама по леђима; али се тешио да је такав журналистички

Имам један абер за теб’ и поздравље... Мане се тихо искашља, па се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада женица, која се силно пролепшала откако се удала..

Имам један абер за теб’ и поздравље... Мане се тихо искашља, па се крене и пође полако, а за њим пође и Васка, млада женица, која се силно пролепшала откако се удала..

одушевљењу испали пушку, иако су били већ на самом улазу у варош где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође силно као орао кад хоће да полети. — Е, што да рекнем? — запита Васка и портча за њим.