Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Обрече се Живковић и тако оде. Ја узмем оне врећице и сваком момку у терћије повежем, као јапунџета, па онда пођем Ваљеву.
Како ја та писма примим, узмем 18 момака и пођем да нађем Црног Ђорђа, да му писма прочитам и да се договоримо, да се не би усудио когод предати и да један план имамо,
” Пођем опет скуту, пољубим и рекнем: „Јошт и ово те народ поздравио и љуби ти скут: да на ту нашу погодбу и уговор зовнеш или
Од наше нахије отпустимо четири кумнаније, да се код кућа одморе месец дана, пак да дођу до ове измену на Врачару. Пођем ја и дођем кући у Бранковину, да се спремим за Русију, ал̓ ето ти Дамјана из Кутешице к мени: „Хајде — нели — забога,
Знајући ја, да је сва ваљевска војска према Шапцу, по̓итам из Смедерева, дођем у ваљевску нахију, пођем Свилеуви, дознам да су Турци попа-. лили попа-Лукине куће, и отишли у ваљевску нахију, и у селу Чучуга на конаку.
У селу Брезовици, одмарајући коње, који су већ посустали били, искупим седморо-осморо момчади. Пођем право за Турцима. Веће чујем пушке и познам да је бој. Мало, сретнем Весу из Љубинића са 7 момака.
Каже ми: „Не иди, Турци све растераше; ја отрча̓ да робље уклањам”. И не хте се са мном вратити. Ја пођем унапред, пушке не престајаше.
— У тој се ноћи не спава. Како зору опазише, сва се она спрема, да ја ђоја не видим, разиђе. Ја ону ноћ у мисли пођем себе разговарати и мислити колико ћу ја за стра̓оту знати?
] и у Земун ради џебане и други̓ војени̓ потреба. Како дођем, одма са оном војском из Бранковине и топовима и џебаном пођем, најпре јавивши Јакову и Милану, да ћу ја преко Маљена у Пожегу, јербо за топове нема друга пута на Ужице, но да се
Устанем и онако санан пођем кући, али на плоту на прелазу стоје три момка с пушкама. Запитају ме чији сам; ја се кажем да сам син Алексин; док
пасош и маршруту за пошту, одем у Нови Сад, купим потребно на пут, дође пошта и по полдне у 1 сат из Новог Сада пођем. Не имајући коња, на трећој пошти преноћим. 12. декембра, увочи недеље, дођем на конак у Пешту.
” 30. јануара. Рано у 8 сати одем г. Недоби, и предам му његова писма и моје, немаде кад слушати, но оде грофу. Ја му пођем говорити да нас советује што ћемо и како ћемо, има ли каково последње решеније.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— упита Спасоје. — Не могу никуд да се макнем од њега! Као да га сам ђаво нанесе — куд год пођем, јали ће ме срести, јали стићи... Сад, баш пред вама, хтела сам га мотиком међ оба ока...
— А шта је то било? — почеше га запиткивати и и скупише се око њега. — Ето шта!... Пођем ти одавде у неко доба ноћи, па хајде, велим, прече је, те ударим преко ливада...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Лакше би ми било да ме метнеш на жеравицу да преседим него да сваки час ослушкујем да ли ти идеш!... Молим те... да пођем и ја с тобом!... Ја нећу ићи кућама. Лугове црнобарске знам као својих пет прста... Молим те!... — Добро, најпосле.
Он опет мирно одговори: — Нисам. — Јеси! — Нисам. — Јеси, кад ја велим! — Мањ да ти учиним љубав, па да пођем по твојим речима. Али ја нисам јатак, и Црна Бара нема хајдучких јатака!...
Ја се растајем с тобом, али не на дуго!... Потражићеш ти мене, јер не можеш без мене!... Ово ти је као кад пођем у Шабац!... Врата се отворише и у собу уђе попа с Јовом Јуришићем. — А... Ево, нека ти попа каже!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ПУТ Да пођем уз реку, све до врела, Да знам и извор и ушће! Али ме најзад и ноћ срела, А црно трње све гушће. Падне ли звезда
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
” И опет: „Боже, ама убиј оног Зеленбаћа!” Не мислећи ништа, обучем се и изиђем из собе. И нехотично пођем вратима од велике собе, али се очас тргох, јер осетих како ме мајка дохвати за руку.
У тај пар чуше се нечији кораци низ степене. Не говорећи ништа пођем даље и повучем је за руку. Поред нас прође један човек, скиде капу и поклони се.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Хајде, пођите за мене, па Пинтерић да нам буде кум! — Шта, ја да пођем за вас? То никад бити не може! — А зашто? — Знате, господар-Гавро, ако се већ имам у пакао возити, а ја ћу на младим
Па кад говори, све дува. А зашто је дошао? — Дошао је да те проси. — Ах, унфершемт! Ја за крајзлера да пођем! Кад сам била у Бечу код мадам, па кад идем па променаду, а мене барони са лорњет гледају; а кад се са мадам
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Исто — прекида је огреѕѕе — и она рђа мене никад не пита. — ...Тако један дан, тако други, тако трећи. Пођем ја, Бога ми, једанпут за њом. И шта видим: један правник, балавац, нема човек шта да види... шетају се.
као луда, идем тамо амо, отварам врата и затварам их, гледам на прозор, не знам ни сама шта радим и где ми је глава. Пођем кроз варош, а оно саме патроле, нигде живе душе онако. Па већ можете замислити шта сам све препатила.
Налазио сам се у авлији. И, у место да појурим у собу самртнице или да пођем тражити свећу којекуда по кући, као што би сваки други на мом месту урадио, ја сам се стрмоглавио у собу вашега сина,
Африка
Потребно је да ме ова друга двојица приме као свога сапутника тј. да ме позову да пођем с њима. Потребно је и да ме после неко врати у Боаке, где је већина мојих ствари: бар сва платнена одела, изузев овога
Црнци се појављују и гледају ме издалека извирујући иза својих округлих колиба. Доста је да пођем у било ком правцу па да на тој страни свих нестане.
“ Ја сам приметио две ствари док је он говорио; наиме, да је њему необично стало до тога да пођем са њим, свакако само и једино друштва ради, и затим да мој Швајцарац помаже његов предлог само реда ради, са: „Да, то
Његово друштво, очито, било ми је непријатно. Тако сам ја примио да сутра, у рано јутро, пођем с њим у правцу Феркасандугуа и Ђавале. Одмах смо изишли у шетњу с намером да доцније узмемо и Швајцарца за вечеру.
је да се сетим да је он крив што сам изгубио један там–там играча на штулама, па да се сад од своје стране узјогуним и пођем. Иако ме ноге уистину боле а о змијама–пљувачницама, које су изуједале неколико црнаца, било речи цело то по подне!
Кола су тако мала да једва могу стати све моје ствари на њих, и пре но што пођем треба да се опростим са својим црним слугама. Од њих ме неки, као Самба, прате све од обале Океана.
Изузев онога камиона којим је требало да ја пођем из Бобоа није примећен већ дуго ниједан. Како је страховита врућина, то се сваки час враћам у своју кућицу и бацам на
Али иако уморан и изнурен, ја сам само узбуђено журио да пођем што пре у Куликоро. То је, даље на Нигеру, место о коме ми је Вуије толико причао.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈУЦА: Ви сте мени дукате показивали, и свакојаким начином сте гледали да ме заслепите да за вас пођем. Ја сам се полакомила, но сад видим да сам погрешила што сам моју матер послушала, а нисам за онога пошла којега је
Теодосије - ЖИТИЈА
Као што сте сада чули у писмy, мој син се мене одриче ако не пођем за њим, да ме за живота неће видети. Нека ми буде доста весеља и радости с вама, земаљске владавине а уједно и
А он рече њима: — Шта радите плачући те ми слабите душу? Чули сте данас писмо сина мојега где ме се одриче ако не пођем за њим, да ме неће видети за живота.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
АНТА (устаје): Добро! Да пођем! РИНА: Дођите и ви с њим. АНТА: Да, да, то се разуме. (Оде.) ВИИ АНА, РИНА РИНА (звони). АНА: Молим!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Пожелех да пођем тим правцем или према обали мора, а одатле, о Боже мој, одатле бродови плове на све четири шашаве стране света.
Није помогло. - Хајде, Грета! - стрпах корњачу у торбу, мада нисам био сигуран куда бих могао да пођем. Да ли вреди да пођем? Непомичност ме је убијала. Можда је Рашида у граду?
- Хајде, Грета! - стрпах корњачу у торбу, мада нисам био сигуран куда бих могао да пођем. Да ли вреди да пођем? Непомичност ме је убијала. Можда је Рашида у граду? Можда чучи на тргу и посматра двоструке редове корњача у шетњи?
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МАТИ: Тражи јошт десет хиљада. ДЕВОЈКА: Па додајте. МАТИ: А откуда? ДЕВОЈКА: Ако не пођем за Марића, ја ћу се убити, знате? МАТИ: Кажи ти мени шта ћеш радити ако покваримо прстен, а Марић не дође?
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
(У метежу, сви, осим Гавриловића, разбегну се.) ГАВРИЛОВИЋ: Куд сам ја пристао? Ако с њима пођем, они ће викати да сам мађарон; а смем ли, опет, овде остати, гди су толико глобили и отимали?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Бија жедан, те пођем пешице Да потражим у гори водице, Нађем једно вреоце студено, Стењем, цвећем дивно окићено, Ту се воде понапијем
“ Ја накитим што сам боље могâ И себека и коњица свога, Скупим друга неколико тада, Пођем Раду... Ао моји јада!...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— насмија се сликар. — Ех, заштитник! — прогунђа озлојеђен Сава. Вала ми се био на главу попео. Пођем увече некуда, тако, по свом послу, шта се кога тиче куда ћу, а он ...
—А онда ћеш чути да су те прогласили за мртву, а? — Прогласили, кућо моја. Пођем ја да ћерам Данину пензију, он је толико година био цестар, путар, а они ме дочекаше ко на сабљу: баба, ти си
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Томе се и сама браћа зачуде, а он настави казивати: — У томе се ватра угаси, а ја пођем да ватре потражим. Тумарајући по планини нађем у једној пећини девет дивова, — и тако им све по реду каже што је
казао, али погледај што си на овој карти потписао: што ми буде најмилије у твојему дому да понесем собом кад од тебе пођем. Цар видећи то, пољуби је и поврате се опет у царски дом.
Само ћу још да заслужим трошак за пута, а ове ћу новце дати каквом поштеном човјеку нека ми код себе остави, док пођем кући“.
Кад једно јутро пребројим челе, а то нема најбољега челца; онда ја брже боље оседлам пијевца, па узјашем на њега, и пођем тражити челца. Кад доћерам траг до мора, а то он отишао преко мора, а ја за њим трагом.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Више би пута пио и ја мало вина, али она: „Како ја пијем воду, па нисам умрла“. Кад пођем у подрум, а она ми преко уста начини кредом белегу, да не могу пити.
МАКСИМ: У меану, куме, кад ти дође жеља. КУМ: Еј, мој брате, кад пођем од куће, кад дођем кући, морају да се претресу џепови. Ама за најмању пару морам да јој дам рачуна.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Алал вера! Све из главе, све слободноручно! У ствари, једанпут сам хтела да као напустим тај свет и пођем тако са извесним деда Дрљом Аласом његовом апатинском шикљом низ Дунав, према Црном мору. И шта се дешава?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
лула већа од главе, шалваре турске од свиле блиједе, одбија мушки димове плаве и чудне приче преде ли, преде: „Пођем ти једном, делијо стара, у лов са мачком Пекмеза цара, идемо журно кроз неку раж у правцу горе Дебела Лаж; у мене
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Јеси ли уморан, Пипо? — Прилично. Ово је први дан ван постеље. — Онда ћу ја свакако одмах да пођем. — Останите још мало. Сада ће наићи мале.
— Не, ја нећу да се удајем. — Мислите можда да се заветујете? — Нећу да се удајем јер сам од детињства желела да пођем за једнога младића одавде. Био је пет година старији.
Има шест година од тада, и више и не бих, може бити, желела да се удам за њега, да је слободан! Само још не могу да пођем за другога. — Наћи ћете лако каквога красног момка који ће вас обожавати. Ви сте толико лепи.
Она начини покрет да се дигне. — Останите још мало. Не дижите се. — Треба да пођем. — Јесам ли вас наљутио? — Не. Зашто? — Не можете да останете још који тренутак? — Морам свакако да идем.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
НЕКОЛИКО ГЛАСОВА: Треба, дабоме! АГАТОН: Па кад велите, 'ајд да пођем! МИЋА: А шта велиш, Агатоне, кад се већ онако упустиш с њим у разговор, да ли можеш нешто том приликом да га испиташ
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
И ја чекам, разуме се, два дана да дејствује лек, па ти се обријем, напудеришем, узјашем „Султана“ и пођем да свршим рапорт возарима и тамо њој... Молим те, Учо, ти ниси ништа чуо...
— Чекај!... Посилни!... Скидај чизме! — Кад раскопча блузу, Александар поче: — Пођем ти ја одавде, и право у стан. Кад тамо... нигде никог. Питам посилнога, где је господин капетан...
Кад тамо... нигде никог. Питам посилнога, где је господин капетан... Каже, ето су у забрану, вечерају. Ништа... Пођем ја тамо, а коње оставим мало подаље од куће. Још издалека чујем ларму, песму, женски смех, и подиђе ме неко мило. Бре..
Закажем јој да ћу је чекати у мраку, мало подаље. Она нека само викне: уху. Опростим се и пођем. Чекам је у мраку, чекам... кад чујем, неки ми се приближавају и разговарају. Назирем, мушко и женско...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Она, братићу, она... учитељка. Сад дотрча Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе. Претури се, вели, одједном, само се пожали нани да јој мркне свес’... па пљус!...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Послужише ме вином и колачима, и ја се поздравим са шефом и пођем с једним пандуром, кога ми даде да ме одведе у гостионицу, украшен звездама и орденима, те сам могао мирно ићи улицом
извиним се господину министру што сам га својом посетом узнемирио можда у важном државном послу, поздравим се с њим, и пођем. Он ме љубазно испрати до врата. Сутрадан сам посетио министра полиције.
— Дивота! — узвикнем раширених руку, и одмах устанем, те се поздравим са господином министром и пођем, јер ми већ бучаше глава од те велике реформе коју нисам могао схватити.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Измерим од прилике колико сам прошао, па пођем напред и почнем бројати.. — Јест, она је; то је моја школа. Та познајем ове коринтске стубове и онај натпис над њима.
»Шта је то ?« — питам једнога. — »Нећемо више да трујемо рођену браћу. Просипамо овај отров...« Пођем у чуду навише, поред Саборне Цркве, кад тамо, а из митрополије излазе гомиле заслужних свештеника; сваком на глави
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Ето ја данас имала неко рочиште у суду, па ето једва стигла да и ја пођем на гробље. — И продужује са њоме пут. Мати, као увек идући у среди њих, иде напред, и као предводећи све остале,
И осећајући да ће изгубити сву кураж и бризнути у плач пред њим, доврши брзо: — Ја не могу и нећу за таквога да пођем! Само виде како се он подиже, са неким сувим подсмехом, онако у чарапама, приђе јој и свечано поче: — Софке, синко!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Но чуј! Не иди сјутра на Мирац, као што ти попријед рекох, него прекосјутра, кад ја пођем на Цетиње по Јанка, по зета“, додаде шапатом. „Е, ја бјех и заборавила онога!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад једно јутро пребројим челе, а то нема најбољега челца; онда ја брже | боље оседлам пијевца, па узјашем на њега, и пођем тражити челца. Кад доћерам траг до мора, а то он отишао преко мора, а ја за њим трагом.
камишем преко леђа, а он се исправи, па ни пет ни девет, него распали држалицом мене иза врата, а ја бацим чибук, па пођем руком за нож, а он још једном, а ја те на руке. И Турске ми вјере! да не долећеше жене, ћадијау бити г...
а потка звијезде и мјесец, и цревље од сухога злата ни ткате ни ковате; сад ако желиш све ово купити, заповједи да пођем донијети, ма само ово да знаш: кад станеш провати једну по једну од овијех хаљина, не ћу нико код нас да буде, него
казао, али погледај што си на овој карти потписао: што ми буде најмилије у твојему дому да понесем собом кад од тебе пођем.” Цар видећи то, пољуби је и поврате се опет у царски двор. 26. ЧУДНОВАТА ТИЦА. Био један чоек сиромах.
Кад једно јутро пребројим челе, а то нема најбољега челца; онда ја брже боље оседлам пијевца, па узјашем на њега, и пођем тражити челца. | Кад доћерам траг до мора, а то он отишао преко мора, а ја за њим трагом.
“ Томе се и сама браћа зачуде, а он настави казивати: „У томе се ватра угаси, а ја пођем да ватре потражим. Тумарајући по планини нађем у једној пећини девет дивова“, и тако им све по реду каже што је
камишем преко леђа, а он се исправи, па ни пет ни девет, него распали држалицом мене иза врата, а ја бацим чибук, па пођем руком за нож, а он још једном, а ја те на руке. И Турске ми вјере!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Коцку! Дајте ви мени. Вињак. И то дупли! ЦМИЉА: Побогу, зашто тако дрхтите? ЈАГОДА: Саћете чути! Пођем прво. На станицу. Девети колосек. Кад ти се појави. Тај! ЦМИЉА: Вереник? ЈАГОДА: Опет ви. Вереник.
Само наставите, мене баш занима. Зашто, рекосте, дижете руке од Вукосаве? СКИТНИЦА: Синоћ ми синуло. Пођем одавде, од вас, сећате се, дођем на станицу, кад тамо — Вукосава! ИКОНИЈА: Ја морам да седнем!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
На неколико дана после овога разговора био сам се крадом спремио да пођем с једним игуманом Дечанцем у Турску, чујући од њега да у турској земљи имаде планина, пештера и пустиња гди жив човек
Истом, спремајући се да пођем к мом даскалу, ал’ ето ти два велика ђака из моје старе школе уђоше у кућу говорећи да мој прежњи магистер зактева са
ђака из моје старе школе уђоше у кућу говорећи да мој прежњи магистер зактева са мном разговорити се, и да нама[х] пођем не каснећи нити одлажући, јер, иначе, њима је наложено да, ако нужда буде, силу употребе.
савест да сам што зло учинио, нити знајући шта ћу од свег тог посла мислити, узмем мој катихисис, отарем га од праха, пођем и дођем у моју стару школу.
и часловцем и с| хлебом који смо јоште с вечера спремили, пак изиђе из града, почем ми каже гди ће ме чекати, а ја пођем у мајсторов конак, да кажем слушкињи да ми двојица нећемо бити тај дан с други момци при ручку.
Ово ми предложеније мило буде и пођем сутрадан с Атанасијем видити какав је то ту нашега епископа колегијум (зашто нас зову Вла[х]е). Дођемо ту.
Рече ми да га пођем у том и том дому у Петрињи чекати и да ће он ту прекосутра бити. Мој љубезни Антун отпрати ме у сестре своје колеси
Он оде пут Беча, а ја, не нашавши ту више поменутога свештеника, покажу ми велики друм преко Велебита, пођем и сам покрај Светога Микуле, преко планине, пут Лике и Крбаве. Пролеће, красота време!
[Х]ајде тамо, помислим, новци су ово! Пођем морем у Боку од Котора, да ту нађем корабаљ за | Грецију, но у том се месту разболим од грознице.
Одатле ћете од мене следујуће примити писмо. | ИИИ ДРАЖАЈШИ ГОСПОДИНЕ МОЈ! У тартани, с којом пођем пут Корфа, било је око двадесет корабљеника, сви Греци до једнога, а ја гречески нигде ништа; расудите како ми је
ли ти га почне мој солдат муштрати, гречески с њим говорећи, смете се онај, па руке к себи; за љубов божју моли да не пођем тужити се игуменији. „По томе можеш ти спавати спокојан,” речем му, „нисам ја овде дошао процес терати.
Девети дан дођемо у пристаниште града Патраса у Мореји. Недеља и рано. Пођем с неки корабљеници на службу у церков светога апостола Андреја Првозванаго.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
брзо скиде капу, па потече да им љуби руке, говорећи: — Ја, онај, чук, да вам триба коњушар, па, онај, као рекок, да пођем до у манистир, као вељу: могâ би ја... — А одакле си? — Ја? Је ли? Из Буковице, из Зеленграда...
Ту сам постаја мало, па пођем даље и видим на једно два пушкомета човика да тира натоварена коња меника насусрит. Колика је врућина, а он зачалмија
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Има за мене увек реч немушту. Он први шане ону мисо сушту Од које бежим ко од ватре, леда. Кад пођем за њим — осванем сред блата. Страшно ме држи, а неима шаке.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
А ти сâм мисли што човек мора о овоме да мисли. Морам да пођем. Али нешто никако да разберем: неко целог живота тражи благо, као на прилику ја, па га не нађе; а некога, као на
Сви су путеви моји и сви су исти. И сваким могу да пођем. Падаће презреле јабуке. Убраћу неколико за вечеру. Ићи ћу јарком, иако је тама, да ме не препознају сељаци у
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Овде је тако самотно, тако тихо: ни човека, ни пса. Време ми је да пођем... — Па, пошла си! — јајетова љуска се насмеја, а лепотица закорачи низа стрмину, не осврћући се.
— Еј, ти! — махну дечак облаку. — Заустави се! — Па, зауставио сам се. Шта хоћеш? — Да пођем с тобом. Да постанем Принц облака... — Не говори глупости! Ниједан дечак још није полетео, ниТи постао Принц облака.
— Не могу ти то рећи! — шапну озбиљно. — Далек је пут до ње, време ми је да пођем, али ево ти моја кошуљица и све што зажелиш биће ти испуњено, ако није бесмислено или зло. То запамти.
Тек када се западни руб неба зарумене, Принц облака се трже: — Време ми је да пођем! — прошапута. — И сам знаш колико је самотних кула, колико усамљених дечака и девојчица у њима...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А ја пијем, певам, плачем, Од жалости, од милина, Па кад пођем, ја посрнем, Од љубави - и од вина. Ал' с прозора твоја мајка Гледа, па се осмехива, - „Не смејте се, драга
Ј. Јовановић 3мај XXИX Пођем, клецам, идем, застајавам, Шеталицу сату задржавам, Јурим, бежим, ка' очајник клети, Зборим речи, речи без памети: -
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
бих и ја пошао онамо где је Талес своја знања прикупио, знања која су нама, Грцима, била дотле непозната; одлучих да пођем у Египат. „У оно доба владао је онде фараон Амазис.
Преписах све што пронађох, вратих се у Стагиру, а кад мој отац умре, продадох своје имање и дођох ево овамо да пођем у коју од овдашњих филозофских школа“, „Овде си, синовче, на правом месту, јер овде има учитеља и филозофа као плеве.
Године 1182 владаше онде краљ Алфонзо ВІІІ, Племенити. Онамо ћу да завирим. Но пре но што пођем, морам се припремити за тај пут, да се не бих неспреман нашао у непознатом свету.
Прави „бидермајер“! Хајде да се и ја уживим у његово доба и расположење и у оделу какво је он носио пођем у Париз, какав је изгледао 1820 године и онде посетим удовицу Лавоазијеа.
Она ми пружи руку, коју пољубих. Онда се дигох да пођем, но она ме задржа. „Останите, молим Вас, још овде. Сигурно ће Вас занимати шта се догодило и са осталим научницима са
Од Ваших старих познаника затећићете овде Бертоле-а, Лапласа и Деламбра“. Спремам се да пођем, но тада ми још нешто паде у памет: „А како је са честитим Масело-ом?“ „Врло добро!
Хајде да пођем у посету барону Жоржу Кивијеу. Он беше претседник државног Савета, пер Француске, канцелар Универзитета, члан Француске
“ Хтедох да у том правцу пођем и даље и рећи: „красна“, „дивна“, „лепотица“ итд. стајале су већ на мом непромишљеном језику кад се одједном тргох и
Како сам већ подуже седео код њега, дигох се да пођем, но он ме задржа. Одједном расположен, тај хладни човек сасвим се раскрави.
Он се доброћудно насмеши и рече: „Не осуђуј ближњег свог када тражи истину!“ „Тако је!“ Дигох се да пођем. Он ме погледа уплашено. „Зар хоћете већ да идете?“”, упита ме. „Морам.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
У шта? Коме да верујем? За чим да пођем? Шта је то што сад треба да усталаса људска срца, да понова распламти оно племенито, незаинтересовано одушевљење које
Боба, свакако, велика девојчица? Али какав сам ја човек, како сам могао само да чекам толике опомене, па тек сад да пођем у ову посету коју сам своме дивном и милом другу дуговао много раније? Деца спавају. На кога личе?
Ајде, реко', једном да се да'не душом и да се испавамо као људи. Тако сјашем ја, поведем уморно кљусе, па пођем лагано кроз село да изберем згодну кућицу. Па сам задуго зверао и меркао лево и десно, али никако да се одлучим.
Али се задржах још неко време, па тек што сам устао да пођем, кад се она жена наједанпут однекуд појави. Узнемирен, збуњен и узбуђен до несвести ја седох понова на своје место и
Уђем, господине, и пођем уз степенице. Избројим три спрата, пробам кључ, не иде. „Шта ово може бити?“ мислим, упорно петљам око оне браве,
и удомила што си јунак био и за домовину се борио, па се нисам ни осврнула кад су ми говорили како не треба за тебе да пођем, јер си се душманину предао и стрељачки ланац срамно напустио.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Једне вечери, подрашкан радозналошћу, и можда подбоден ко зна каквом сумњом, почекам иза угла, па кришом пођем за њом. Становали су у високом приземљу. Био је почетак љета, прозори отворени.
Ферије послије прве године академије. Након неколико јачих сукоба, дјед је био погнуо главу и приволио да пођем на музичке студије у Италију. За собом сам имао неколико мјесеци одлежаних у плућном санаторију.
Устанем и отресем длан о длан. Учини ми се да чујем котрљање камичака под прозором. Пођем да га отворим. Протрули капци расклопише се зацвиљевши на зарђалим багламама.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ја отидем па опет девет година носи, а кад сам санијела сав, пођем к теби, али ми он опет не даде него уђе он, а кад изиђе, каже ми да си ти рекао да онај сав камен наситно стучем, те
Томе се и сама браћа зачуде, а он настави казивати: — У томе се ватра угаси, а ја пођем да ватре потражим. Тумараyћи по планини, нађем у једној пећини девет дивова, — и тако им све по реду каже што је
Затим она устане, отвори собна врата па пође. Ја се полако дигнем и пођем за њом све узастопице, да ме она и не примијети. Док стигнемо на један мезар. У том мезару бијаше закопан један младић.
Путујући једном сретнем једног дервиша, који ме упита: „Крамару, би ли ми нешто натоварио?“ Ја му одговорих да бих, и пођем за њим. Дођосмо пред једну пећину на којој бијаху врата.
Кад једно јутро пребројим челе, а то нема најбољега челца; онда ја брже-боље оседлам пијевца, па узјашем на њега, и пођем тражити челца. Кад доћерам траг до мора, а то он отишао преко мора, а ја за њим трагом.
казао, али погледај што си на овој карти потписао: што ми буде најмилије у твојему дому, да понесем собом кад од тебе пођем. Цар, видећи то, пољуби је и поврате се опет у царски двор.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
у пролеће које је дошло иза оног Божића када су се мој отац и моја мајка сагласили да се не слажу око предлога да пођем у Праг.
Када сам му рекао да немам новаца којим би то платио, позвао ме је да пођем с њим и ускоро сам се нашао испред човека који је но мојој процени био врло висок чиновник.
сада не бих гледао ову рајску сцену на обалама Делавера у ово недељно поподне да није било моје мајке која је хтела да пођем у свет и сазнам нове ствари које нисам могао видети и научити у мом родном месту Моје речи оставиле су дубок утисак
Топло ми је препоручила да искористим све могућности које ми се пружају на фарми и саветовала ме да пођем и тражим нове.
Осетио сам да је тај дан већ врло близу. Помирио сам се већ тиме да је време да пођем у лов за нечим бољим, али сам се донекле устезао због растанка са Џимом и Билхарцом, упркос њиховим манама.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Па нас лаже све неким ослобођењем. А камо га? Зар да чекамо до Бога и до вијека? Нијесам ја луд, жено!.. Пођем у људе или на сабор. Све изгубило памет. И кнез и прото и онај мртви Неђељко Шкипац што иде у манастирску писанију.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
То је страховање Њиног мирног дома, И рај њихов стрепи Од тог страшног грома. — А ја, кад год пођем Поред тога стана, Хтео бих да станем Кâ стража незвана, Да од туда викнем: Људи грешна света, Не рушите срећу
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Ни толико не можеш да расудиш да он мој брат бити не може. Ко је јошт видио да ја овако у бело обучена пођем с њиме издртим, и јадним; црне му се руке, никаква резона не зна,... видиш, и сама се од њега гадиш.
Он ће њу воспитати, он ће њу нобилитирати; он ће је начинити као памук. ФЕМА: Ах, како ће то лепо бити кад пођем ш њим у шпацир, како ће сваки за мном погледати. (Чепи се.) да, да, ја ћу бити на десној страни.
ВАСИЛИЈЕ: А шта ће твој ујак казати? ЕВИЦА: Ах, и он ми не да да за тебе пођем. ВАСИЛИЈЕ: То не може бити! ЕВИЦА: Цела истина што ти кажем, а сву ти ману налази што си сирома. (Плаче).
Петровић, Растко - АФРИКА
Потребно је да ме ова друга двојица приме као свога сапутника тј. да ме позову да пођем с њима. Потребно је и да ме после неко врати у Боаке, где је већина мојих ствари: бар сва платнена одела, изузев овога
Црнци се појављују и гледају ме издалека извирујући иза својих округлих колиба. Доста је да пођем у било ком правцу па да на тој страни свих нестане.
“ Ја сам приметио две ствари док је он говорио; наиме, да је њему необично стало до тога да пођем са њим, свакако само и једино друштва ради, и затим да мој Швајцарац помаже његов предлог само реда ради, са: „Да, то
Његово друштво, очито, било ми је непријатно. Тако сам ја примио да сутра, у рано јутро, пођем с њим у правцу Феркасандугуа и Ђавале. Одмах смо изишли у шетњу с намером да доцније узмемо и Швајцарца за вечеру.
је да се сетим да је он крив што сам изгубио један там–там играча на штулама, па да се сад од своје стране узјогуним и пођем. Иако ме ноге уистину боле а о змијама–пљувачницама, које су изуједале неколико црнаца, било речи цело то по подне!
Кола су тако мала да једва могу стати све моје ствари на њих, и пре но што пођем треба да се опростим са својим црним слугама. Од њих ме неки, као Самба, прате све од обале Океана.
Изузев онога камиона којим је требало да ја пођем из Бобоа није примећен већ дуго ниједан. Како је страховита врућина, то се сваки час враћам у своју кућицу и бацам на
Али иако уморан и изнурен, ја сам само узбуђено журио да пођем што пре у Куликоро. То је, даље на Нигеру, место о коме ми је Вуије толико причао.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Једва се вукао. Коња му убили Турци те у паду коњ повредио ногу и њему. Уступим му коња а сам пођем пешке пруговачком шанцу где је сад стајао искупљен скоро цео ђенерални штаб.
Скочи и побеже у мрак. Пошто сам се мало прибрао, пођем за овом детињом приликом. Код прве ватре упитам војнике: видеше ли да овуда прође једно дете.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ІВ Пођем, клецнем, идем, застајавам, Шеталицу сату задржавам; Јурим, бежим, кâ очајник клети: Зборим речи, речи без памети:
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Онда настави: — Било је прошло подне, када командант батаљона нареди мени да са неколико војника пођем у извиђање. Али тек што смо замакли у шуму, када нешто груну, али тако громко, мајко моја, да сам, чини ми се, свест
Рајко се протегну. Онда изокрену главу, и у том ставу, раширених руку, остаде, гледајући фотографију. — Сад, кад пођем у Солун, да ми даш адресу ове женске. — Он се окрете Кости и важним гласом: — Знаш, бароне, право је. — Хоћу, грофе.
— Кад пођем у Солун, за наше страже ја сам Француз. Кажем само: „же Франзез“ — и пролазим свуда. Танасије поздрави и весело одскак
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Проклећу тебе, моју несрећу, Проклећу, кнеже, очију вид, Што ме занету тако занесе, Да за те пођем, моја несрећо! (Плаче.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЈЕРОТИЈЕ: Одатле, дабоме! АЛЕКСА: Ако је одатле, онда је лако. Пођем ја по наредби господин-Вићиној прво да обићем све гостионице... ВИЋА: Па свега је једна у целој вароши.
Стао си: како већ три недеље ниједан путник није прекорачио праг. АЛЕКСА: Јесте! И таман ја да пођем, а газда се присети, вели: од јутрос... ЈЕРОТИЈЕ: Аха, аха...? АЛЕКСА: Вели, од јутрос је стигао један.
Жиком. (Потражи га и види на столици како спава.) Знаш шта, нек остане овде као резерва. АЛЕКСА: А ја да пођем напред па да се нађем тамо. ЈЕРОТИЈЕ: И да прислушаш мало, шта ће на све то да каже грађанство.
ЖИКА: „А доцније прешао у полицију”. КАПЕТАН: Одатле, јес'! ЖИКА (чита): „Па он и мајка навалили да пођем за једног среског писара, једног преисподњег клипана, који личи на петла, а иначе је нитков и лопов првокласни, те цео
Ћипико, Иво - Пауци
— јави се Илија. —Ето какови су! — прихвати Војкан. Таман кад ти устреба... не даду. А ја, кад што требам, пођем у господара.. . узмем, он запише, па мирно. Па волим бити о себи; нећу да се са сваком губом мијешам!
Раде, упртивши торбу, пољуби се с њима и вели им: — Навратићу се к жени да видим сина прије него пођем... И чујеш, најо, пази и ти на њ, док се повратим! — и оде. Родитељи остадоше замишљени, као да о нечему премшпљају.
Часом се гледају, и једно се на друго сјетно насмије. — Дошла сам да вас поздравим прво него пођем, — рече она мирно. — Куд ћеш? — Идем у град да најдем службу. Не могу остат' у селу... — Шалиш се? Што се догодило?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Правим покрет као да хоћу да му приђем, да му у сусрет пођем. Имам шеснаест година и сва сам у белом, лака сам као дим.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Он пипа електрични упаљач, мислећи да је прегорео, и саопштава ми да је време да пођем на седницу факултета. ИВ ПЛОЧИЦЕ СА КЛИНАСТИМ ПИСМОМ, ХАЛДЕЈСКА АСТРОНОМИЈА И АСТРОЛОГИЈА Београд Плочице од
А да постанем професор! - Знали су они сву беду таквог позива. Зато одлучише да пођем на бечку технику где ћу имати довољно прилике да развијем своје способности и осигурам себи бољи живот но што су га
онамо пошао; кући сам се враћао касно у ноћ да, лежећи у кревету читам по обичају један сат и да ујутро, чим устанем, пођем опет на своју дужност. Пред подне сам се отшетао до Варошког парка и у његовој близини ручао.
Учесници те експедиције позвали су ме да са њима пођем. Они су пуни поуздања у успех своје мисије. Један једини поглед кроз лупу на минерал кратеровог дна и његовог обода
Ја се још ломим да ли да примим овај љубазни позив и пођем са експедицијом бар до најближега кратера Реомира. Туристичко одело, које се при таквим шетњама по Месецу мора обући,
Станковић, Борисав - ТАШАНА
А хаџика, кад види, само мене грди. А не зна како је мени кад пођем да га од баре истргнем а он исколачи оне мртве очи на мене и почне да режи, да ми чисто срце стане од страха...
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ми смо тај доказ овако замишљали: пођем ја, на пример, из првог разреда гимназије и идем, идем, идем и после неколико година вратим се опет у први разред
Идућега четвртка после подне ја украдем од куће кутију палидрваца и пођем на уречени састанак са Персом, где ћемо заједно отићи на онај свет.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Свој задатак извршио сам и премишљам да ли да се вратим. Мучила ме самоћа, па ми изгледало да ћу бити сигурнији ако пођем са батеријом. Неко задихано протрча поред мене питајући где је командир. — Господине капетане...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
БРОД 167 РУКЕ 171 ПЕСМЕ РАНЕ ПЕСМЕ НЕШТО ШТО НЕ БИ ТРЕБАЛО ДА ЗНАМ У поноћ кад пођем улицом сам, сам, Улица је сувише широка и црна, два прозора су свега осветљена, У поноћ када пођем улицом сам, сам.
ДА ЗНАМ У поноћ кад пођем улицом сам, сам, Улица је сувише широка и црна, два прозора су свега осветљена, У поноћ када пођем улицом сам, сам. Ја знам, Ја знам, Ја знам. Да је мајка рекла кћери: “Затвори, промаја је!
јелисејским којима будем шетао моја сенка увек мирна буде, измеђ вечери које не плаве и зора које не руде; да када пођем на збор међу негдашњу словенску господу, уз села мирна или уз воду, када зборити им будем стао: величанствен и горд да
Има оних који проклињу! А ја сам у стању да пођем за пуком Из собе своје која нема прозора, Треба мишљу и вољом да их пробијем, Сад је доба мраза, ревматизма и
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
нимфе ћуте у морскоме биљу, Ја ћу с вама вући ваше тешке мреже, Да, прекаљен тако напором и радом, Једном гордо пођем, с новом ватром младом, Кроз маглу злих дана свом завјетном циљу. 1906.
'' Молила ме тако нежно, Ја попустих речи благој; Ја се хтедох подигнути, Па да пођем својој драгој. Тад се ране отворише, А из чела и из груди Пљусну поток вреле крви. Ја се тргох и пробуди'.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Молим ти се, и љубим ти руку, да даш мене ђеце деветоро, ђецу твоју, а шуреве моје, да ја, тасте, у Косово пођем. да потражим душманина мога, а царева грдна хаинина. који ми је робље заробио.
се јесмо побратили, ал’ се јоште нисмо даривали; на част теби овај ћемер блага, а овај ти на оставу дајем, — када пођем, опет да га нађем“.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Ево, ја ћу први. — А зашто не бих ја? — побуни се Јованче. — Ја сам пронашао пећину, право је да ја пођем први. А ја сам и батерију донио — пријекорно напомену Мачак.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« Рекох ја њему: »Би ли и мене са собом примили ако пођем тамо?« Он ми рече: Ако имаш најам и храну на пут, за то нитко ти не брани поћи.