Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Путови како је богу воља! Да обиђеш целу земљу унакрст: пођи лево а десно, све ти је једно, јер си на сваком кораку могао сломити ја ногу, ја руку...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Веле: он је Турчин, а Турчин је Србину душманин!... Веле... — И то све вели поп? — И поп, и кмет, и... сви!... — Пођи са мном — рече Крушка. И врати се назад. Маринко је ишао за њим. Турчин је био врло љут.
— Ко те упути к мени? — Неки воденичар. — Знаш ли му име? — Не знам. Само ми рече: иди те нађи Срећка харамбашу. Пођи овијем путем па ћеш право у његову дружину, и кажи му: Дева ме послао. Говорио је слободно, отворено.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Мићо изнесе Марин ковчег и тури га у сијено под предње сједиште. Поп пољуби Мару: — Пођи с богом, Маро! Нека ти је он у помоћи!
Хоћу да кажем: није у годинама у којима се игра љубавних сцена и само јој „значајно” стегнути руку значи „пођи за мене”. Нема ту, дакле, шале.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ДИМА: Ама краксите тин Катица, да видимо оћи да пођи. ЈАЊА: Што оћи, што нећи? Мора, кад кажи папу! Да го шиљим у Атина, да пошљим у Америка, мора да иди, кад оћи папу.
Теодосије - ЖИТИЈА
Боље би ми било да се и не вратим оцу твоме. Зато те молим, господару мој, све такво из главе избацивши пођи с нама, твојим слугама, веселећи се, да угасиш пламен родитеља твојих, чија си срца запалио својим одласком у туђину,
света и лепоту видљивог као сујетно и маловремено оставивши, припремљени ти пут смерности од мене крстоносно узевши, пођи за мном, и туђиновање и стан у пустињи са мном изабравши живећи, где ћеш свега ослободив се молитвом и постом чистије
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СПАСОЈЕ: Па пођи, Вукице. АГНИЈА: Свакојако! Ја не бих желела да без тебе узмем. ВУКИЦА: Кад би то могло други пут, данас ме тако
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Хајде, Василије, хајде, дико моја, учини роду глас, пођи с друговима. Лијепо ће ти тамо бити, обучен, обувен, сссс ...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Ево теби сто жутијех дуката што сам их метнуо настрану; узми их и пођи на пут, да видиш и друге градове. Али слушај, још нешто: Чувај се добро црвене браде!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Носио сам се ја већ толико пута с адвокатима, умећу ваљда. ПРОКА: Е, па хајде, бога ти, пођи! МИЋА (који је стално извиривао кроз стаклена врата не би ли спазио даницу): Није потребно да иде пријатељ Агатон,
(Сети се.) Јест, бога ми, сад ми паде на памет да је породица кад се уселила у кућу угасила кандило. 'Ајде, пођи, Симка, па упали оно кандило у соби где је умро покојник, грехота је да не гори. СИМКА: Право кажеш!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Али, проста крв моја, јер ће ти зраци слободе обасјати тебе, сине мој; обасјаће вас, децу нашу. Пођи, синко, пољуби ту свету земљу кад ногом ступиш на њу, иди и воли је, а знај да су велика дела намењена тој витешкој
„ Код тих речи отац ме загрли и пољуби, и његове сузе покапаше по моме челу. — Пођи, синко, нек ти Бог... С том недовршеном реченицом издахну мој добри отац.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Размисли се, па пођи напред!...« Ми се овим предлозима свагда слатко смејемо, али нам и улице остадоше какве су и биле.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ИВКОВИЋ: Не помаже ту музика, већ разборита реч. Пођи само тамо међу бираче; охрабри их; реци им да је власт само толико јака колико се ми бојимо; реци им да је власт
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Кроз Повест једни иду Анданте, други Престо Ал на крају ће сви стићи на исто место! СРБИ Пођи до на крај света, до најдаљих висова и грбина И тамо ћеш наћи бар једнога Србина!
Кад не би било маме и тате Да нас на сваком кораку прате! Пријатељу, хајде, стисни петљу И пођи у сусрет далеком светлу Ка којем воз цело столеће Дању и ноћу, стално, полеће.
Једини спас Је у путовању! Обуци капут И с ветром у пешевима крени на пут!” Пођи, онако, у Монако! Полети, на чаршаву, за Варшаву! Појаши на коњу за Гаскоњу! Штап у руку па у Бања Луку!
„Куме мој, стојећи ту, на тржници Побелео си попут млинара, — Доста си у вилајету чамио тамном, У нови живот пођи са мном!” „Хајдемо, што даље од збиље грубе, На турнеју ћемо сместа велику! Ако си крезуб, златне ћеш имати зубе!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Како тридест напуни годинах, сваки дође као бабетина, од бруке се гледати не може; како пођи мало уза стубе, ублиједи како рубетина а нешто му заиграј под грлом, рекао би, они час умрије!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
погледај око себе Док угледаш један ћепариз насред оне ливаде, коријен му је мједен, гране сребрне а перја златна; пођи к њему и удри ножницом од ножа у коријен, и отвориће ти се силновите и од сваке сиже аспре, те узми и натовари оне три
” А стриц му одговори: „Како ћемо, јадан био, украсти вола испред чоека?” А он рече: „Ласно ћемо украсти. Но пођи на они камен па сједи и вичи једнако: „„чудим се,”” па кад он дође к теби да те пита чему се чудиш, а ти му кажи да се
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
младићу, коме, заповедавши, Спас рече: „Ако хоћеш спасен бити, иди и раздели све имање своје ништима, и, узевши крст, пођи за мном“. (Мт.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Па ред је. Мало је попустила грозница. Рекла сам јој да си дошао. — Толе, пођи и ти са мном. — Шта ћу ти ја? — Тола опружи згрчене ноге. Ђорђе постоја пред вратима, па их отвори.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Али у неком другом не би ме познали мој пас и мачка, па ни сељаци, ако наиђу! — Продај га, па пођи у свет. Много је других градова... — Шта ће ми други градови? Довољно је мени моје двориште, мој ђерам и мој орах!
Црвенокоса, наједном нестаде, а са руба неба јави се црвена звезда: — Не оклевај, већ пођи! — Црвена звезда утону у облак, а принц се поче спуштати низ планину, уверен да је све само сањао. Како и не би?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он му предаде своју расправу „О равнотежи“ и неколико писама за своје александриске пријатеље. „Пођи са нама, драги Архимеде!“, рече му Еуристенес. Архимед га погледа заплашено.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Учинило ми се, господо, да сам пао негде кроз патос, у подрум, амбис, пакао, шта ли, и тек кад ме она позва: „Пођи“, па лагано, на прстима, изађе из собе, ја се повратих.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
имајући кадија да му поврати пô гроша, даде грош бегу и рече му: — Ако при себи немаш пô гроша да Влаху повратиш, ано пођи у чаршију те промијени и поврати му пô гроша; а ти, Влаше, чекај овђе доклен се бег поврне.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
1914. НАРАШТАЈ ГРОБОВА И СУ3А Пођи ми збогом, моја мисли ведра, Прошло је време за радосне приче: Сурова смрт је отворила недра, Велико звоно на сарану
време за радосне приче: Сурова смрт је отворила недра, Велико звоно на сарану виче, Трули ветрови ломе снажна једра. Пођи ми збогом, моја веро јасна, Можда те никад ја видети нећу.
општу љубав красе: Ал' душа моја жалосна и строга, С мрким сенкама што се у ноћ гасе, Неће ни клети ни молити Бога. Пођи ми збогом, моја мисли ведра, Прошло је време за победне приче: Сурова смрт је отворила недра, Велико звоно на сарану
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Гледао сам у њу, дивио сам јој се и никад се нисам осећао тако малим и беспомоћним. - Пођи са мном - рече она - желим да чујем твој глас, да видим то твоје драго лице и да будемо сами. Ишли смо сами, полако.
Гледао сам у њу, дивио сам јој се и никад се нисам осећао тако малим и беспомоћним. - Пођи са мном - рече она - желим да чујем твој глас, да видим то твоје драго лице и да будемо сами. Ишли смо сами, полако.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Мајсторица, ниткове, ваљда сам ти коже чинила. МИТАР: Него ниси. Знаш шта је, Фемо, Васа нек узме Евицу, а ти пођи за филозофа. ФЕМА: Нек иде бестрага, ја га не требам. МИТАР: Зашто? Видиш како је леп, како је одевен и новчан.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Даћу му паре... Устао је и Бора. — Љутиш ме. Остави новац!... Џамићу, пођи са мном — и Радослав изиђе. Бора нагази испод стола Косту.
Ћипико, Иво - Пауци
Па жао ми је .... и, ето, дођох по њу, да се поврати ... — Пођи, Цвијето!в вели Илија. Цвијета се приљуби мајци и, обгрливши је, вели: Не дај ме, рођена... изгубићеш ме!...
” Радивој диже главу и вели одлучно: — Цвијето, пусти крају, дођи са мном, среће ми, биће ти лијепо! —Пођи! — вели отац. —Пођи, дијете моје, кад сви тако хоће! — наговара је и мајка. — Срамота је одбјегнути овога човјека.
—Пођи! — вели отац. —Пођи, дијете моје, кад сви тако хоће! — наговара је и мајка. — Срамота је одбјегнути овога човјека. —Реци јој и ти, Раде!
потреба ми је! Претргне им разговор Маша, спрти са себе бреме дрва и пита се с Радом. — Пођи, Машо, види куд је крава, да не би у штету, — каза јој Марко.
— Неће ме пустит' брат, а ја бих ишла, — одговори дјевојка и пође к огњишту да ватру потстакне. — А ти пођи сама! Ја ћу те испратити, — рече јој Иво у шали. — Фала богу!
Иво се одмакне и унутра униђе Американац Јелић. Кад га је стари угледао, с натегом се диже и поздрави га срдачно. — Пођи, реци матери да донесе каву! — рече Иву. — Бене! — одобри Американац. Попио сам једну, ма не смета...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Идеш сад и ти по гробљу, е, па кад већ идеш, пођи мало около наоколо, и види како тамо горе изгледа паланка и њен „отмјени” и „држећи” свет. Све поиспропада!
Пословица она каже: Пусти, добро дело низ воду, а ти пођи уз воду, добро дело ће те стићи. Допада ти се, је ли? Исак је онда нама читао из Талмуда. — Ух, побогу брате, Розо!
Чим окречим кућу, написаћу над врата: Сава Бајић врши само оправке ђонова. Пођи тамо до Кузмана, он ради флеке да не може лепше, свеједно да ли ће ти се флеке лепити или шити.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Универзитетска је диплома највећи луксуз у Србији. Него пођи ти опет на иста врата, али послушај ме: криј као змија ноге да си свршио универзитет.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Али шта сним, Шта сним? Кад знам: Пођи, пођи, па сврни! И тако стално даље: Пођи, пођи, соколе, па сврни! Кроз вечери, гле, целе, и све ноћу, и све ноћу, и
Али шта сним, Шта сним? Кад знам: Пођи, пођи, па сврни! И тако стално даље: Пођи, пођи, соколе, па сврни! Кроз вечери, гле, целе, и све ноћу, и све ноћу, и све
Али шта сним, Шта сним? Кад знам: Пођи, пођи, па сврни! И тако стално даље: Пођи, пођи, соколе, па сврни! Кроз вечери, гле, целе, и све ноћу, и све ноћу, и све даље...
Али шта сним, Шта сним? Кад знам: Пођи, пођи, па сврни! И тако стално даље: Пођи, пођи, соколе, па сврни! Кроз вечери, гле, целе, и све ноћу, и све ноћу, и све даље...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
је притискала празнина, када се једнога јутра чу отварање врата, нечији лаки кораци и познати глас рече: — Устани и пођи, Радане! — Мицко! — узвикну дечак. — Не видим те... — И не можеш!
Зар не видиш да и облак у небу има мој лик?... — собом проструја смех малог госта. — А сада устани и пођи! Далеко је Брег Светлости... ИЗГУБЉЕНИ КЉУЧ Око дечаковог дома растао је само песак.
да пробљескује, кад спази како се једна звезда спушта и наређује му гласом озбиљним и дубоким: — Устани, момче, и пођи! Постоји Заборављени Град, у њему Замак, а у Замку твоја срећа.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
грану златну И уз ситни везак, на доксату, слаже Ону милу пјесму што је срце каже: ''О, сунашце јарко, свом смирају пођи! О мој драги, ти ми под пенџере дођи! Па пут неба често мили поглед пусти, Ко да једва чека да се вече спусти...
1911. ЈЕСЕНИ МОЈА... Јесени моја, поздрављам те!... Ходи, И пођи са мном преко родних страна, По лијепијем мјестима ме води, Гдје шуме чежње мојих давних дана.
У поља наша Искариот уђе, И њиве наше постадоше туђе, и на нас паде губа и ругоба... Устај и пођи! Јауци су чести... Пред тешким часом мој народ причести, Крвав кô сунце нек сине из гроба! 1908.
Зар ти хладно није?'' ''Не, мати. Овде тако топло ми је Ко да уз наше огњиште бих био.'' ''Прени се. Пођи својој родној луци — Кућа те чека, моја славо жива.'' ''Не могу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
га са стрепњом и тугом, са благословом који представља једно од најузбудљивијих места у целој нашој јуначкој поезији: Пођи, сине, пошô у добри час! Тамо, сине, добре среће био!
земљу латинску, а не зове својијех сестрића: „Већ, Милошу, наш рођени брате, хоћеш, брате, незван за ујаком у сватове пођи назорице? Ако њему буде до невоље, да се њему у невољи нађеш; ако ли му не буде невоље, можеш доћи да се не казујеш“.
оправио лепо: све му своје руво обукао и своју му сабљу припасао, па Ивана лепо световао: „Ао Иво, моје чедо драго! Пођи, сине, пошô у добри час! Тамо сине, добре среће био!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
БОГ СЕ ВРАЋА АДАМУ Васкрсни, моје саздање, устани моја налико, мој зраче — на мој образ си ти саздат; устан' и пођи одатле, ти си мој и ја сам твој: једно смо, нераздељено светљење. Ево, рад тебе, твој бог учини се твој син!
Те хајде, пођи са мном одатле! Прво, како сам те прогнао био из раја, тако сад пак изводим те поставити не у онај земљани рај, него