Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ко сад за те пита? Ено врата, а ено небеса, Сад ћу друга да гледам чудеса. Тако даље сјајном стазом пођо, И до златни врата веће дођо, Ал' на врати ко је оно? ко је?
висину; Дођо тако превесело ванка, Па угледа опет бела данка, Избави се таме и гудуре, И сунашца дивна из гудуре. Пођо онда опет унапреда, Па ти једну ливаду угледа, А по њојзи свуд коприва густа, Нађикала свр човека пуста, Чкаљ,
Даље пођо па виде Авалу, И поита Сави на обалу, Када тамо, чуда невиђена! Уз обалу лађа притурена, А у лађи возари лагуни,
Ово реко, дадо плећи јаду, А ономе црном Београду, Па удари на неку ритину, Па отуда на неку лужину, Па лужином пођо унапреда, И сред луга намастир угледа, Леп ли беше сред лужине ове, Ал' сад не знам какôно се зове.
10 Ја узабра три-четири струка, Па ти пођо онамо пред њу, Нога дркта, моја дркта рука; Ево, сејо, љуби — љуби — ту... Тако муца ја у слатки мука.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Тебе на част, стара мајко! 16. Пођо с пушком, коледо! у ливаду, коледо! Пусти коња на ливаду, А ја одо под крушчицу, Метну калпак на јабуку, А пушчицу
202. Које ли је доба ноћи? Рекла ми је драга доћи, Рекла доћи, пак не дође; Ја је чека до по ноћи, Од по ноћи пођо кући, Срето драгу насред моста, Пољуби је једном доста, Осташе ми медна уста, Баш к’ о да сам шећер јео, Шећер
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
40. Из меса изишло, а месо није; млогу штету и асну починило, а томе криво није. 41. Ја пођо по сопоту, а стадо на гријоту, позва мрдељаче: донес'те ми тулеоде, е су дошле вазлитраве. 42.