Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Док ја толико речи изговори̓, а они сви прекидоше молитву, и већ на коњма. Изјâсмо и ја и Чупић. Пођосмо, а они ти нас окружише онако као сватови невесте, и пођосмо.
Изјâсмо и ја и Чупић. Пођосмо, а они ти нас окружише онако као сватови невесте, и пођосмо. Кад ја виде̓ да идемо опет у ордију, паде ми мраз на образ; али опет се прикучим њима двојици и рекнем: „Забога,
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Тресаше главом и затури косу за уши. Ми и нехотично чекасмо док они пређоше преко тротуара. Онда пођосмо даље. — Госпођице, овде је тако пуно света да се не може ићи. Хајд'моте, боље, у мање улице.
Африка
Пагајерима се журило и ми пођосмо. Код изласка из села, према светлости запаљене траве: там–там; мој први там–там у Африци.
Црначке статуе, конзерве с путером, породичне фотографије. Око једанаест остависмо Швајцарца и пођосмо опет међ црнце. Шампањ ми бруји у глави; звезде су најлепши дијаманти на свету.
Неки већ и јецаху, захваћени оним брзим екстазама које обузимају Африканце. Пођосмо за њима у други крај села, где се црни сељани скупљали на игру.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Бубњи су нам били неми. Помрли су нам били, уз пут, и свирачи. Па ето, пођосмо у Росију, и у Росију, с јесени, кад лишће жути. А тај крмак виче: Ја сам ваш бог!
Теодосије - ЖИТИЈА
и нас ће познати да смо и ми твоје верне слуге, који се уздамо у тебе и тебе љубимо, своје оставивши, и за тобом пођосмо.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Печурки једном пођосмо крадом ја, мачак Тоша и кум са брадом. Ишли смо дању, лутали мраком, по врелом сунцу и пљуску јаком.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Не, не, боље је одмах, господине драги, боље је одмах. Врло ће се обрадовати, видећете. — Хајдемо онда! Пођосмо са мола, али је једна нова личност прилазила. — Куда то, стари вођо? — А, Армандо, ти!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Командири, напред! — зачу се оштар глас команданта дивизиона. Командир оде трчећим кораком. За њим пођосмо и ми, али се ипак заустависмо на извесном одстојању.
Замакосмо преко врха и пођосмо падином, ка реци. Покрај пута била је колиба и пред њом је лежао мртав дечак. Заклали га.
— У Босну, господине капетане. — А где ти је пасош? — Еве! — и показа пушку. За њима пођосмо и ми. Али сада је велика низбрдица, те се суљају возови, иако су укочени.
Тешка срца помишљамо на данашњи дан. Али када возари појахаше, нареди командир да окрену уназад и пођосмо истим путем... Ево га и село где смо синоћ били, изиђосмо изван села и идемо право у средину Мачве.
Одатле су водиле уске лествице, поред ужета за звоно, до оних прозорчића на врху. Опробасмо их, па онда пођосмо један за другим. Танасије остаде под нашим ногама. Тек. наредник застаде и окрете се љут. — Ко клати звоно?
Муња свитну и загрме. Крупне капи су влажиле суву земљу. — Савијај жицу, па у батерију! — и ми пођосмо журно. На раскрсници устукнусмо...
Било је то двадесетог септембра хиљаду деветсто четрнаесте године. Изиђох, и опет пођосмо у цикцак, али после треће окуке наиђосмо на митраљез. Потпоручник је лежао на слами у једноме удубљењу.
У нашем заклону остависмо Вучка и нишанџију другога топа, а ми, један за другим, пођосмо кроз саобраћајницу. У заклону другога топа осећао се мирис свеже крви и лица људи се згрчише када угледаше она два
успостављена и како је непријатељ пред нама, то би нам се могло десити да по овој ноћи прођемо између наших редова. Пођосмо обазриво, ослањајући се више на уво. Силазили смо сада уским путићем један за другим...
Требало је кренути напред, насумице, у правцу одакле допиру пуцњи. Пођосмо. При врху чујемо већ фијук куршума, и ледена страва обузима тело. Ноћ је, и не видимо страх на лицу један другоме.
дечко! — проговори командир, као да је хтео рећи: шта је ово дете скривило... Остависмо га на пустој пољани и журно пођосмо. Чујемо, неко јечи. Мало даље, тамна непомична прилика... У близини неко дозива: „Друже, друже...
Понуди им коње ордонанса. Узјахаше старци, а жене рекоше да ће ићи пешке. Одмах пођосмо и наскоро наиђосмо на једну раскрсницу.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Вођа ћути. — Куда нас водиш и где си нас довео? Ми се теби поверисмо заједно са својим породицама и пођосмо за тобом оставивши куће и гробове наших предака не бисмо ли се спасли пропасти у оном неплодном крају, а ти нас горе
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Једва дођосмо себи од трчања и узбуђења. Ко је избацио пушку, напуни је опет, па пођосмо даље. Неколико слободнијих луди пређе пшеницу, а остали обиђоше, да се не сатире њива.
Пре осам часова пођосмо к поштанском здању, али сретосмо уз пут капетана и од њега сазнасмо да није тога дана изашло у новинама.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Ема кад чух е оде у Турке, већ куд камо не би размицања, но за њима у поточ пођосмо. На Симуњи¹ стигосмо сватове, те убисмо обадва Алића, а кроз Турке несрећну невјесту.
Куће турске огњем изгорјесмо, да се не зна ни стана ни трага од невјерна домаћега врага. Из Цетиња у Ћеклић пођосмо. Ћеклићки се разбјежаше Турци, мало кога од њих посјекосмо, ма њихове куће попалисмо; од мечета и турске
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
је шиљао да нас пита хоћемо ли к теби; па је и сâм долазио; углависмо да заједно кренемо; па ја не знам што би; ми пођосмо а немасмо кад чекати га...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
У одмереном отстојању коракнух за њим. На првом углу скренусмо из главне улице на десно и пођосмо кроз стрме улице на доле, док доле, у равници, не стигосмо у јеврејску махалу.
И садањи цар, Фердинанд ИИИ, придржава се тог правила“: Уђосмо у гостионицу, пођосмо кроз две овеће њене просторије и нађосмо се у малом сопчету, где седосмо за сто, смештен у буџаку.
Одатле пођосмо преко Индиског Океана према Африци, опловисмо њен Рт Добре Наде, упловисмо у Атлантски Океан, посетисмо на острву
Устадосмо са клупе и пођосмо натраг, истим путем којим смо и дошли. Успут ми рече: „Испричаћу вам, драги мој, шта сам све урадио овде за минуле
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Наш стрељачки строј је наступао у стојећем ставу. Неколико тренутака доцније изгуби се иза првих кућа. Ми пођосмо за њим. С нама је ишла и батерија.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ал' нам дође жао те гробнице мрака, Те судбине, с које полумесец иде, Што ће сад друмови пожелет Турака. И пођосмо дале, у крајеве нове, Кроз дубодолине и висове гора, Да наше орлове и наше топове Пренесемо смело до сињега мора.
Кад је час куцнуо, ми пођосмо смело, Вођени љубављу и божијим прстом: Примајући на се провиђења дело Крвав полумесец заменисмо крстом.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
ону чежњиву песму, коју је код нас само Ракић без позе осетио, он позва нас двојицу–тројицу, те без каваза и оружја пођосмо низ Диван–Јол право на Газиместан. Душе су нам биле пуне крепости Мојсила Златановића.
Петровић, Растко - АФРИКА
Пагајерима се журило и ми пођосмо. Код изласка из села, према светлости запаљене траве: там–там; мој први там–там у Африци.
Црначке статуе, конзерве с путером, породичне фотографије. Око једанаест остависмо Швајцарца и пођосмо опет међ црнце. Шампањ ми бруји у глави; звезде су најлепши дијаманти на свету.
Неки већ и јецаху, захваћени оним брзим екстазама које обузимају Африканце. Пођосмо за њима у други крај села, где се црни сељани скупљали на игру.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ђенерал рече војсци неколико одушевљавајућих речи, па онда пођосмо даље. Грмљава топова и праска пушака бивала је све јаснија. Дан је био диван и свеж.
Ђенерал попусти. Пођосмо, но насред шанца ђенерал стаде и окрете се својој пратњи, у којој је било неколико наших и руских официра: — Да, рече
Черњајев га пољуби, захвали му и замоли га да се држе храбро, па онда пођосмо. Наши војници, што су седели за бедемом, те пунили пушке и додавали их онима који пуцају1), гледали су за нама тужно и
Ободосмо коње и пођосмо даље. — Је л' те да сам добро учинио, што сам рекао војницима да убијају свиње? Нека једу људи, а? — упита ме Комаров.
Један Рус брисаше сузе: — Само да није Кирилов убијен! Око нас свуда унаоколо трештала је пушчана и топовска борба. Пођосмо да кудгод изађемо из онога густиша, да се оријентишемо, јеп нит цмо знали где су наши, ни где су Турци.
Изађемо на једну уску путању усред шуме и не пођосмо њоме дуго, кад сретосмо графа Кановњицина; јаше малаксао на коњу, а са обадве га стране придржава ПО један војник.
: ...О, напред, напред! — ми пођосмо по шуми прикупљати људе и приправљати се за други јуриш! — Ух, забога, господине, зар још не спаваш!
Уза се држи пушку са прслим и расцветаним грлићем. Кад пођосмо ми, пође и он с нама. — Ама куда ћеш ти, брате, кад видиш да си рањен?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Поднаредник оде да види шта је са капларом. Мало после врати се. „Посред чела!“ — рече. И не прилазећи му више, ми пођосмо журно уназад, да поднесемо извештај. Размишљајући о томе сада, чудим се како хладно остависмо нашега друга.
Двојица салетели да ми узму кофер из руку. Један од наших војника прихвати моје ствари и пођосмо право на станицу. Али воз је полазио тек после подне.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Доста! Буди мене миран!“ Објеси' ја још на ата кубурлуке са двије грâше и кожне бисаге. Ја и Партенија узјасмо и пођосмо. Ти, Симеуне, вели Партенија с коња, мореш одма' двије-три пушке испалити, а послије... Знаш већ! — Знам! Доста!
— Али, чујте ви шта ће сад бити! — викну Симеун и продужи: — Пођосмо. Поврви војска, народ, за мном кô, не буди примијењено, овце на солило. Код млина неко повика: — Стој! Ко је?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Наши аутомобили натоварени су са свиме што гладном и жедном треба, и рано изјутра пођосмо из Кавадара овамо. Били смо већ стигли на означено место, а од Стобија ни трага.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ми смо деца из бољих кућа, па је срамота да умремо у башти! — Јесте! — рече она и пођосмо. Цела се ствар, међутим, свршила овако: Она је отишла кући и замолила мајку да јој спреми постељу да умре.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Уверили смо се. Доста је. — Да опалим шапну један ордонанс командиру. — Пст! — учини кратко командир. — Назад! — и пођосмо натраг. Ишли смо ћутећи. Хтедох запитати командира шта мисли да предузме, али сам се плашио свог рођеног гласа.
— Величанство, са артиљеријске осматрачнице види се цео положај. — Па добро! — рекао је невољно Краљ и пођосмо на осматрачницу дивизиона.
— и командир се прекрсти — те изведосмо читаву батерију из тога пакла. Једва се дочепасмо друма и пођосмо журно. Одступали смо преко Бабушнице, све до Беле Паланке.
Тада уђосмо. Војници остадоше у дворишту. Ја и Ђуро пођосмо уз мрачне и уске дрвене степенице. На врху нас дочека један млад Арнаутин и руком нам показа на једна врата.
Јахали смо једном стазом, док најзад, једва једном, изиђосмо на друм. Пођосмо сада живље... Стигосмо у Беране. Али Лим надошао, а мост још није готов за коњски саобраћај. Треба прегазити.
Са ових коња што леже скидају потковице. А кад пођосмо, покушаше животиње да се саме дигну, и гледају нас жалосним погледом, као да моле. Али, и људи заостају.
И рукова се са нама. И још нареди да нам се одмах из магацина изда по два џака брашна. Пођосмо у магацин, управо у бараку. Сада се испрси магационер, један стари капетан. — Ја!... Брашно!...
— рече Душан. — Сад ћу ја да идем код њих па ћу да се правим забринут... Дошао сам, као санћим да се договоримо. Пођосмо сви. Видимо како благајник и ветеринар седе у шатору при запаљеној свећи и пишу. Ми застадосмо, а Душан уђе.
— одговори му преко рамена Лука, сав устрептао, и ваљда занесен једином мишљу да се само дохвати оних степеница. Пођосмо један за другим. Неко иза мојих леђа броји степенике.
Из дубине брода допирао је потмули удар машине и свуда се осећао мирис уља. Пођосмо узаним ходником... Опет неке степенице. Сиђосмо још дубље и чусмо жагор војника.
Када су то причали смејао сам се. Али мало после сам увидео, да је то исто требало и ја да урадим. Платио сам и пођосмо. Уведе ме у једну собу. Ја је одмах загрлих. Она откопча једно дугме на својој хаљини...
Недалеко војник застаде. — Морате сјахати. Нема пута, а и види се одозго. Наши ордонанси прихватише коње. Пођосмо пешице преко заобљених стена, са којих је сукљала топлота као из загрејане пећи.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Као чун низ реку пођосмо из њеног тела Успавани брзином и духовношћу дубоких вода, Није ли рука њена то што од суморности и стрепње бела, Облак