Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— узвикну Ђуко као досетивши се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустигох капетана, те пођох амо с њим. Ја сам купио за моју чељад нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћете...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Шта је, Турчине? Зар си се наносио главе? — Овамо, бабо!... На мајдан!... Ни коња нисам дојахао него пођох пјешице! Ако ми се ниједан не јави, ето ме тамо да вас дланом рашћерам... Станко се насмеја, а Турчин стаде пљувати...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Сад опет куцам на тим вратима Са којих пођох; опет вапијем, Клица живота неповратима, На првом врелу да се напијем!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
док, опет његовим настојањем, не би покупљена вересија и „ми” се разортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н.
— Остани код деце! — прошапута мајка, па изиђе напоље. Ја скочих па и сам пођох на врата. Сеша ме ухвати за руку, али ја се отргох и рекох јој: — Остани код деце!
— А ви идите кад знате. Учини ми се да ће то рећи: немојте да ме терате да вам кажем да вас волим. Па ипак устах и пођох. — Лаку ноћ! Дајте ми бар руку. Не гледајући одговори лаку ноћ, али ми не даде руке. — Госпођице, то нисам заслужио.
Ја пођох још даље, не говорећи јој ништа већ смо били неколико корака у шуми. Ноге нам упадаху до више чланака у неугажен снег,
Африка
Не бојте се. — Не, не бојим се, — одговорих му постиђен и пођох натраг по хартије. Звери више није било на вратима. Сви смо се заслужено одмарали необично дуго.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тумбе му се Команда окрете на главу. Хтеде, каже, још нешто да лане, али му Енгелсхофен викну да може ићи! „А кад ја пођох, натрашке“, причао је Павле, „учтиво, он се, изненада, продера, весело: А шта раде – питао је – оне лепе жене наше?
Теодосије - ЖИТИЈА
Тебе јединог уместо подитеља имађах, и с тобом, све напустивши, пођох, а ти ме саму оставио јеси! Гле, колико времена по горама тражећи те лутам, од глади и плача изнемогла пропадам, жа ти
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Узех једину своју свеску и пођох ка вратима, а Новак упита је ли то све што имам. - Зар отац нема новаца да ти купи књиге и ташну и све што иде уз то,
- Хтедох да јој пружим цигарету, али се сетих да она сем шортса на себи нема ништа у шта би могла да је стави и пођох ка излазу. - Ко је то, Весна? - чух Маркоту како пита и један, башмебрига глас како одговара даје то Веснин брат.
сâм као пас и нисам знао шта да почнем; сви су ме тако лако пуштали од себе да ми је било јасно како не вредим много. Пођох улицом шутирајући празне конзерве, док су бабе као корњаче извлачиле главе иза прозорских стакала.
Јавих се неким познаницима својих двоструких родитеља, а онда, не гледајући ни лево ни десно, пођох према реци. Да сам се освртао, ни до прекосутра не бих стигао: увек је много оних којима треба одговорити шта раде мој
Пред месаром је био читав чопор жена с корпама у рукама, али ни једна од њих није била моја мајка. Пођох ка пекари. Није ни тамо била. После пијаце знао сам да више не вреди да је тражим и окренуо сам се назад, према Тиси.
Хтедох да се јавим, али се сетих где смо и пођох даље. Корњача у завежљају била је тешка као сам ђаво. - Да ниси ставила и комад олова поред ње, Рашида? упитах је.
- Жао ми је што му не можеш рећи да сам мртав! - рекох. - Послао би ми венац од два метра! - пођох за њом да је испратим. Код самих врата отац ме ухвати за лакат рекавши да нисмо завршили још неке ствари.
Тако величанствен, да ми се повраћало од тога. Кад нам, коначно, предадоше сведочанства извукох се и пођох кући да се пресвучем.
Било ми је жао да их покрећем и пођох даље. Мали Емилијан у свом маринском оделу; трговац, добротвор и заштитник; споменик погинуле партизанке: једно камено
Притегнувши каишеве своје спортске торбе пођох према кући крај рампе. У густом ваздуху лета осећао сам своје споро кретање кроз простор и крв како ми бубња у ушима.
Затим пођох низ пругу очекујући било који путнички воз за Београд. Нечим што није свест, ни пирамидалне ћелије, ни било шта од
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Ух! — Чекај! — И пођох к теби. Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и широко. На лицу ти беше нека чудна, топла светлост.
— Што си дошô? — упита га она пригушено. — Ја?! — Загрцну се он и уплаши. — Несам, веруј, него знаш, пођох на њиву, и твој ме човек нађе, те — дођосмо! А ти се љутиш? — Одмах да си ишô! — И окрену се љутито од њега.
— Иди — рече. — Ионако овде ниси за вајду. Само пази да Циганке... јер се сад, та вера размилела, па... Пођох. На крају винограда, до међе, било је неколико већ сувих вишања, а око њих се увиле лозе са сочним лишћем, дебелим
— Дај ми! — М-м-м... — муцала је. — Нећу силом, нећу! — почех. — Ако хоћеш дај, ако не... — И пођох. Она напреже сву снагу. Није смела да се одвоји од гране за коју се држала, јер изгледаше да би пала.
— Не могу! И оде, круто, тешко, газећи оштро. Једва натерах момка да му капу и шињел однесе. Момак однесе. Пођох и ја за њим, али се вратих, уплашен од писке и ларме и Томчина сурова, од беса промукла гласа. — Свири, бре!
— Хоћеш код њега? — питаше ме. — Лежи он. Болан је. Много нам је болан. Почех и њу да тешим и пођох к њему. Али баш тада како ми дође неугодно виђење с њим! Како бих се вратио?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
тајну града знам те грчки прозборих на тргу, но грађани повикаху: није то господар наш, и затворише се у куле. Пођох тад узбрдо к небу ведром, облаци зеленом шумом обрасли лук су чинили над Босфором и многе су мраморне степенице
пута печат Леђа хоће да се врате у Солун Неродимље Звечан Дафине цветају око храма И пева неко вечан Пођох узбрдо од руске Лавре ка малом српском манастиру у брду, у сумрак, да преспавам на другом месту, као они што узимају
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Па што? — и напући уста. — Е, још једном до виђења! — пољубих је и пођох журно са оцем. — Да пишеш и да тражиш одсуство! — добаци ми сестра, којој махнух руком, и онда затворих врата.
Груди су биле раздрљене и крваве, а ноге грчевито подавијене. Нешто ме смлати и осетих умор. Апатично пођох. Цигарета ми није пријала, те је бацих. Једва се зауставих код првога вода. — Јесте ли га видели?
И нама као да лакну. А Станоје темпирач прича: — Не могадох више. Па куд пукло да пукло, помислих и пођох. Био сам прибран и миран, ишао сам чврсто до воде... Али кад заклокота чутурица, е увати ме страх, мајку му...
Поздравио сам. У ставу мирно окретох се надесно и насумце, без тачно одређеног правца, пођох пут ровова. Док сам био на догледу батерије и команданта, ишао сам куражно; али чим зађох у једну шумарицу и осетих
— Могу ли сад? — Можете... само претрчите, сигурније је — тешио ме. Пођох колебајући се. Требало је само једна пушка да плане, па да се одмах вратим. Али стид ме од војника.
Та они су толико пута били на нишану пушке и остали живи, а тек што би се чували кад их нико нарочито не гађа. Пођох кроз забран и тада наједном угледах ровове.
Води наредника код командира четврте чете. Дакле, наредниче, тај топ мораш да пронађеш и да га уништиш. Поздравих и пођох, а у ушима ми непрестано бруји: „Да га пронађеш и да га уништиш.
Уосталом, питаћу команданта... Посилни, дај ми сабљу и рукавице. Командантов стан је био у близини нашег. Пођох са командиром. Ја остадох пред вратима, а командир уђе у собу командантову.
С напором се подигох и тада угледах коња, који је стајао позади и сав дрхтао. Дохватих га за дизгине и пођох трчећи низбрдо. Груја ми је јурио у сусрет. Шта је са вама?
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ ШАЉИВЕ ПЕСМЕ 247. Рано пођох на пазар, Купих пиле за динар; Ој ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих коку за динар; Ој ти коке,
“ ШАЉИВЕ ПЕСМЕ 247. Рано пођох на пазар, Купих пиле за динар; Ој ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих коку за динар; Ој ти коке, кокорајко! А ти пиле питето!
Рано пођох на пазар, Купих коку за динар; Ој ти коке, кокорајко! А ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих п’јетла за динар; Ој ти п’јетле, рано дођи, Тер ми хој, тер ми пој, А ти коке кокорајко, А ти
Рано пођох на пазар, Купих патку за динар; Ој ти патко, шиго-миго! А ти п’јетле, рано дођи, Тер ми хој, тер ми пој; А ти коке
А ти п’јетле, рано дођи, Тер ми хој, тер ми пој; А ти коке кокорајко! А ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих гуску за динар, Ој ти гуско шевељајко! А ти патко шиго-миго!
А ти п’јетле, рано дођи, Тер ми хој, тер ми пој; А ти коке кокорајко, А ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих козу за динар; Ој ти козо, бриго моја! А ти гуско шевељајко! А ти патко шиго-миго!
А ти п’јетле, рано дођи, Тер ми хој, тер ми пој; А ти коке кокорајко! А ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих овцу за динар; Ој ти овцо, стриго моја! А ти козо, бриго моја! А ти гуско шевељајко!
А ти п’јетле, рано дођи, Тер ми хој, тер ми пој; А ти коке кокорајко! А ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих вепра за динар; Ој ти вепре, рано моја! А ти овцо, стриго моја! А ти козо, бриго моја!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Лутам, још, витак, по мостовима туђим, на мирисне реке прилежем, па ћутим, али, под водама, завичај већ видим, откуд пођох, посут лишћем жутим и расутим. И овде, румен крина, са девојачког ребра, ја, зором, уморно бришем, без милина.
Лутам, још, витак, по мостовима туђим, на мирисне реке прилежем, па ћутим, али, под водама, завичај већ видим, откуд пођох, посут лишћем жутим и расутим. Дрхтим, још, витак, од река и небеса.
Чуо сам да је на северној обали синуло Сунце, и пођох тамо. Две недеље лутам тако, седим по станицама, са старцима у одрпану оделу, и женама, у црним сукњама, и тешим их.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Сад имам први час латинског језика у ВИИИ разреду, па немам времена да се с вама дуже разговарам, — и пођох у канцеларију.
— Само због државних потреба, иначе, разуме се, нису нужне. Насмејах се и пођох за њом у школу. Уђосмо у један разред.
Кад би све готово и ревизор узјаха, ја скидох капу и пођох да се поздравим са њим. — Где је та... Крушевица ? — осече се он. — Далеко је одавде, а и тешко је погодити пут.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Овакав живот јесте живот псећи! У јануару ваља да се ложе Камини, фуруне, штедњаци и пећи!” Пођох у град, у најмању улицу, Са уштеђевином од десет динара, Решен да негде купим фуруницу.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВОЈВОДА ДРАШКО Не лијепо, него прелијепо! Обећа ми и што му не исках. И помислих кад од њега пођох: благо мени јутрос и довијек, ево среће за све Црногорце, дајбуди ћу повест доста праха да с' имају чим бити с Турцима.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Како нећу цвилити, пиштати гласом до неба, сузом до земље, кад пођох по песку, убодох се на треску, грдне се ране подљутише, грдне се љутице разљутише.
8. Куповање од најмањега до највећега Рано пођох на пазар, Купих пиле за динар; Ој ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих коку за динар; Ој ти коке, кокорајко!
8. Куповање од најмањега до највећега Рано пођох на пазар, Купих пиле за динар; Ој ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих коку за динар; Ој ти коке, кокорајко! А ти пиле питето!
Рано пођох на пазар, Купих коку за динар; Ој ти коке, кокорајко! А ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих п’јетла за динар; Ој ти п’јетле рано дођи, Тер ми хој, тер ми пој; А ти коке кокорајко, А ти пиле
Рано пођох на пазар, Купих патку за динар: Ој ти патко, шиго-миго! А ти п’јетле, рано дођи, Тер ми хој, тер ми пој; А ти коке
А ти п’јетле, рано дођи, Тер ми хој, тер ми пој; А ти коке кокорајко! А ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих гуску за динар: Ој ти гуско шевељајко! А ти патко шиго-миго!
А ти п’јетле рано дођи, Тер ми хој, тер ми пој; А ти коке кокорајко! А ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих козу за динар: Ој ти козо, бриго моја! А ти гуско шевељајко! А ти патко шиго-миго!
А ти п’јетле, рано дођи, Тер ми хој, тер ми пој; А ти коке кокорајко! А ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих овцу за динар: Ој ти овцо, стриго моја! А ти козо, бриго моја! А ти гуско шевељајко!
А ти п’јетле рано дођи, Тер ми хој, тер ми пој; А ти коке кокорајко! А ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих вепра за динар; Ој ти вепре, рано моја! А ти овцо, стриго моја! А ти козо, бриго моја!
А ти п’јетле рано дођи, Тер ми хој, тер ми пој; А ти коке кокорајко! А ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих коња за динар; Ој ти коњу, трко моја! А ти вепре, рано моја! А ти овцо, стриго моја!
А ти п’јетле, рано дођи, Тер ми хој, тер ми пој; А ти коке кокорајко! А ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих краву за динар; Ој ти краво, музо моја! А ти коњу, трко моја! А ти вепре, рано моја!
А ти п’јетле, рано дођи, Тер ми хој, тер ми пој; А ти коке кокорајко! А ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих вола за динар; Ој ти воле, кућо моја! А ти краво, музо моја! А ти коњу, трко моја!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Рекавши ово оцу обрне се к брату говорећи: „Брате с Богом! ја пођох главом по свијету, чувај кућу и ради о користи, оца поштуј; и ево ти ова бочица пунана воде, држи | је при себи, а кад
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Упознасмо се. И дао бих Вас глед'о Изближе, пођох с Вама напоредо; И целог пута ја очију својих Не скидах са Вас. И ма да смо доста Са друштвом ишли, мени жеља
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
И ја пођох из свог заклона у варош. Нађох Универзитет запоседнут непријатељском војском, мени неприступачан. Упутих се затим у
Нађох је порушену, иако не сравњену са земљом, но у њој нађе смрт чувар зграде. Тужна срца пођох у оближњу Космајску улицу и, преко рушевина зграда које су препречиле улаз у њу, једва доспех онамо.
Ко сам, шта сам и шта ли ћу сада? - запитах сам себе и пођох кући. Без позива, звања и грађанских права, личио сам риби коју су морски таласи избацили на сув песак да ту угине.
Из старе Атене пођох у стару Александрију у доба када је онде живео највећи астроном Старога века, Аристархос са Самоса.
„Кад заврших школовање у свом родном месту, пођох у Милет да онде будем Талесов ученик. У његовом дому нађох и његовог пријатеља Анаксимандра, па ме тако поучаваху њих
„Нисам спочетка ни помишљао да дођем овамо; док ми је још отац живео пођох у Абдеру“. „Наблизо твог родног места, на домак границе наше државе, а за који дан и под њеном влашћу“.
У таквој делатности наћи ћеш праву срећу живота. „Кад се опростих са њиме, пођох у варош да видим да ли бих могао онде пронаћи који његов спис.
„Имате право! Ја, будала, нисам на то ни мислио“. „Дозволите ми, драги пријатељу, да се ја за то побринем“. Пођох у кујну и стигох онамо таман на време да последњи добар залогај, једна сочна јагњећа леђа, запленим од господина
Она ми рече да је чекам после седам сати увече на углу Жакенове улице и Виднергиртла. давно пре уговореног часа пођох Виднергиртлом и зауставих се на углу Жакенове улице коју лако пронађох.
„Кад тако пођох у далеки свет, нисам још навршио ни своју двадесетитрећу годину“. Он погледа весело око себе. Шума крај које сеђасмо
Њихова веселост пређе и на старе, па тако проведосмо време обеда у најбољем расположењу. После ручка пођох са Дарвином у његову собу, где седосмо у наслоњаче, намештене поред великог замлаченог камина. Обазрех се по тој соби.
Но ја изађох на време из свог купеа и пођох даље пешке. Да ли ћу тим пешачењем стићи далеко, не знам“. Дарвин ме је погледао својим добрим очима.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али обећавам ти: вршићу службу као и досад и све ће добро бити, надам се. Па се једва растависмо из загрљаја и ја пођох уском стазом која води ка резерви.
Ја скочих и хитро пођох да видим у чему је ствар, али нове прилике које придолажаху из споредних улица, откуд их беше привукао, ваљда, онај
Онда пођох да силом отргнем оно плетиво, но она брзо одмаче руку, те уместо плетива ја зграбих за њене груди тврде као камен, и
На извршење. Ја поздравих и пођох да извршим ово мучно наређење. — Најмањи војник у нашој чети редов Обрад. Достанић био је љубимац командиров, мој и
Ја пођох лагано друмом, који су мала пионерска одељења оправљала. Чудне су ми се мисли врзле по глави. Како је страшно погинути
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Рекавши ово оцу, обрне се к брату говорећи: — Брате, збогом, ја пођох главом по свијету, чувај кућу и ради о користи, оца поштуј; и ево ти ова бочица пунана воде, држи је при себи, а кад
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Једног дана, излазећи из читаонице Куперове уније, пођох горњим делом Бауериа, да бих освежио своје успомене на тешку зиму 1874-1875.
Ћипико, Иво - Приповетке
— Хоћу одмах, старче мој! — потапкавши га по рамену одговори Антица и погледа на ме, па се насмија. Ја се дигох, па пођох за њима. Стари Андрија остаде код своје кућице, а она ме испрати до у увалу.
Погледавши још једном уоколо, чисто незадовољан пођох у друго мјесто да се од кише заклоним. Унутра нађох три позната ми богата трговца, једнога попа и два странца, по
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Подигô сам млађано срдашце, Да га плахи не погазе људи; Пођох даље, тражећи му госу, Да га вратим у рођене груди. Питао сам и тамо и амо: Ко изгуби тај адиђар мали?
Петровић, Растко - АФРИКА
Не бојте се. — Не, не бојим се, — одговорих му постиђен и пођох натраг по хартије. Звери више није било на вратима. Сви смо се заслужено одмарали необично дуго.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Потребно је да обавестим батерије. — Нека иде каплар. Рекао сам каплару шта треба да јави и пођох за командиром. У земуници командировој посилни запали лампу и затвори врата.
Хоће, хоће, заједно ћемо доћи. Било је прошло девет часова када смо изишли. Остали одоше журно да се пакују, а ја пођох улицама са Томом. Душевни бол као да ме пригушио, па не могу једну реч да кажем.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Јошт није ни зора зачела светлити, Жена мужу почне јутрењу читати: „За какву ја голу, јадна, шипку пођох! И у какву кућу, несрећница, дођох! (Кукавице сиња! Ти се нађе једна Да те узме онај кој' те није вредан!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Али зар не знах? Ил’ дужде није знао млетачки Суђење горко — Зету зетову? Па што ме даде?... Што пођох ја?... А Венеција?... Ах!... Та плавог мора хладна богиња Беше ли мајка, или маћеха? Или госпођа сјајна, ласкава?
Добро, Јам сам сен — Мртвац сам и ја, и мен’ убише, И мени крвцу сву исцедише, Па пођох рањен, мртав, без срца, Да срце видим свота порода, Ја сам Орловић!
Ћипико, Иво - Пауци
— А зар Илија није дошао кући? — упита Радин племештак једнако гријући своја два залеђена прста. —Није... па пођох му на сусрет. —Са срећом! — зажели старјешина. —А бијасте ли заједно? — упита Раде. — Казуј, имена ти!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Док сам учио у Осеку дођоше, један за другим, и моја три млађа брата онамо, а кад пођох у Беч, стигоше постепено и они онамо или на друге велике школе.
Првог октобра 1909 год., ја пођох у Београд да на његовом Универзитету предајем рационалну механику, теориску физику и небеску механику и да на тим
као кривац, из сале, нађох се, на излазу из универзитетске зграде, са једним својим колегом из инжењерске праксе и пођох са њиме у механу да се пивом охладим од претрпелих емоција. Рано изјутра отпутовао сам за Салцбург.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
СТАНА Пропао си, али ти је глас топао. И још си ме тражио за жену! Умало се не преварих и пођох. (Себи): Беше леп, али се пропи. БЕКЧЕ (пружа руку Стани за новац): Стано, за дуван! СТАНА Попићеш.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Имамо довољно чиновника! Разочаран, ја се сетих опет искуства, те пођох њему: — Држава ме неће! — Куцао си? — Јесам! — На сва врата? — На сва! — Па шта веле? — Ништа.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али ако је тамо батерија? А ја дошао до ње, па је оставио. Још мало... Обазриво сиђох са стране пута и пођох једном ливадом. Бат коњских копита се не чује, сигурно гази по трави, те се мало осмелих. Опет сам застао. Јест...
Ја га умирујем како ћу му купити чоколаде, а онога „маторога“ прекорех што дира ово дете. Онда пођох у правцу војничких барака, вучен неком неодољивом унутрашњом потребом да видим.
За три четврти часа изишли смо на брег. Оставио сам командира да размешта топове, а ја пођох у дивизион. Ноћ је била свежа, те скидох шлем да мало одахнем. На фронту је владала тишина.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Таква је моја свирка и песма била кад ја пођох да се венчам: — да више у зелену башту не идем, месечину не гледам, драго не чекам и милујем — да младост закопам!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
те тко си и откуд си; ти се кажи земље Каравлашке: „Служио сам бега Радул-бега, не шће мене службу да исплати, пак ја пођох у свијет бијели, да ђегођи боље службе тражим; пак сам чуо за свате цареве, и пристô сам незван за сватови рад' комада
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ИЗ БЛАЖЕНОГ АВГУСТИНА Кад падох, Господ ме подиже, кад устадох, задржа ме, кад пођох ходити — води ме! И ко би тај, толико несвестан био путник, видећи пред собом кога где пропаде кроз лед у јаму, да би
« А луди дурма унутра врве; једни излазе, други пак улазе. Дигох се опет с онога ми места, примешах се с људма, пођох тамо слободно и мирно. Нити ме ко стискива ни отискива натраг, ни к забрањива улести ми чак онамо.