Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Там видов моме Еврејче, на висок чардак стојеше, русе косе си чешљаше, дробне си солзи ронеше и жалну песну појеше, у песну мајку колнеше: Зашто ме роди Еврејка? Што ме не роди рисјанка?!... — Туго, Васке, што да прајим?!
— Лелее, — осмехну се Дока — малко ли ги знајем?!... Е, што је била она Сика турена у песну? За кога се појеше у онуј песну, у онуј рисјанску срамоту нашу?
!... Е, што је била она Сика турена у песну? За кога се појеше у онуј песну, у онуј рисјанску срамоту нашу? За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџијску Сику: Зашто, Сике, зашто под чадар да идеш?
— рече и даде јој ону киту хризантема. — Тој ти је последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми појеше... за спомињување... — Ее, — уздахну тихо Ајша, — видо’ веће ја... — Е, тол’ко — рече Мане и одмахну руком.