Африка
ноћ са протоцима о чије се таласе одбија светлост звезда, као варнице, иако на те потоке свакако силази звериње на појило иако моје бело одело — оно исто које сам обукао да запањим госпођу Беде — траве бојадишу, по грудима и плећима, јаким
Животиње саванске, антилопе и неке које не познајем, долазе дале слободно на појило. У дрвимо, крај колибе пред којом једемо, проналазим да има пуно нагих девојака и младића.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Видје два млада ватрена седланика и три товарна. Коњушар, говедар и два ђака појахаше коње и испратише стоку на појило. Иза лијевог рогља манастирског наиђе висок човјек, с пушком о једном рамену и с кожним бисагама преко другог рамена.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
потпоручник, водник, са ешарпом о појасу, наслонио се на сабљу и пропуштао редом возаре, који су водили коње на појило. Приђох потпоручнику да се јавим. — Добро... Слушај, када се сврши коњопој, уреди строј за вечеру. Прва моја дужност.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Гледај те краве, брижне, И волове, горде и лење, Док силазе, свечано, На појило, ко на крштење; Иду, ни о чем не мисле, У сумрак топал и тих; А пут је стар и излокан, Угажен давно пре њих; У
И пошто се то двоје на једном месту спојило, Морате, обавезно, доцртати појило — То може бити ђерам, или бара повећа: Ђерам са кофом, а бара са три листа пловећа.
А кад се једном крај баре ил крај реке намести, Више се не миче, ко Вацлав са Вацлавских Намјести! Појило на пашњаку је што и круна на грбу!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
као обичан задатак чији је одговор махом неочекиван, изненађујући, не ретко и парадоксалан: Зашто се коњ води на појило? (За улар); Кад се коси сено? (Сено се не коси него трава); Куда иде дете кад наврши четврту годину? (У пету).
(На ражњу) 360 — Где у вола има највише меса? (Под кожом) 361 — Зашта се коњ води на појило? (За улар) 362 — Зашто во лежи? (Што не може да седи) 363 — Зашто кокош кљује?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Али, подаље, срете се с једном дјевојком његовијех година, која вођаше два коња на појило. Обоје се збунише. Она стаде докле он прође, а он устави вранца. — Та тирај, дијаче!
Петровић, Растко - АФРИКА
ноћ са протоцима о чије се таласе одбија светлост звезда, као варнице, иако на те потоке свакако силази звериње на појило иако моје бело одело — оно исто које сам обукао да запањим госпођу Беде — траве бојадишу, по грудима и плећима, јаким
Животиње саванске, антилопе и неке које не познајем, долазе дале слободно на појило. У дрвимо, крај колибе пред којом једемо, проналазим да има пуно нагих девојака и младића.