Употреба речи појити у књижевним делима


Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

„Провијанта” су имали доста, па тек онде су стали, где је требало коње хранити и појити. Путују и дању и ноћу. Кад дођу у каково село, чарду, стану, па кочијашима дају што донети, а они, свачим

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

И по свима сељачким прописима стаде га дворити и појити како то приличи као да је какав прави странац. Само је прву чашу Милоје попио онако како то раде православни сељаци:

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Греков, За браћу своју (как' Анахарзис за Нелене Ските), ревношћу, подвиги, Не златом богат; вкусив нектар Истине, појити жедне нача.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Зад нас још није доста пропало По висовима овим каменим, Већ и авети сиње пучине Зар нашом крвљу мислиш појити? А Босна плаче — плаче Србија, А Херцеговина, та сестра наша, Чекајућ жртве браће слободне Са сваким даном више

Ћипико, Иво - Пауци

Локве, гдје се вода између стијена сакупља, безмало пресушише свугдје, па сада и благо мораће се појити водом сњежаницом.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности