Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Е хе, па ти си ваљад' био код куће? — Ја, па ми рече господин појка да ударим на осоје, срешћеш га, вели, поздраво. — Е, па добро, да окренемо....
— Ја, па ми рече господин појка да ударим на осоје, срешћеш га, вели, поздраво. — Е, па добро, да окренемо.... — А појка рече да пошљеш Султана кући; мора сутра зором у В., звали га у Чвориће на крштење, а ти јаши мог кулаша.
И све ме пита, једе ли ми се што. Ја поменем грожђе из туршије, знајући да је оставио јесенас пуну качицу, а појка врдне очима и промени разговор... Али ме бар теши очински и каже да се не бојим ничега, док ми је оваквих пријатеља...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Гранчици попут месец се млади љуља, Под ризом цуре трепну појка славуља, Затрепта Лоренц јуноша, бесно јеца: Сага, о сага, о цара гіовінезза.