Употреба речи поља у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Ишла сам лаганим кораком даље, нико ме вије гонио, а нико ме није на путу задржавао; слабо сам кога и сретала. Поља пуста, опрљена; читав дан путујеш, а сретнеш само понекога пастира где, с празном торбицом о рамену, чува глађу и жеђу

— Хе, учо, — рече кмет Радован, — а што си се тако замислио, као да ти је град побио поља и винограде?... Учитељ се диже са свога места, па се рукова с Радованом и Николом.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

коњ и подигне ногу, а кад види курјака близу, лупи ти нам га у губицу, те му све зубе распрска, пак одскаче преко поља. А курјак остане јаучући и себи говорећи: „Досад си лагао, а сад си баш долагао!

Кад | ето ти: упази ловце са пси. Пусти се преко поља и остави их далеко за собом. Но уљезши у густу шуму, ту му се заплету рогови, и тако га стижу и убију. „Бедни ја!

ме из царства, те ти ја бежи, остављен од свију својих, преко некаквих страховитих пустих планина и песковитих поља; дођем у туђу земљу, гди, за не умрети од глади, најмим се и служио сам седам година.

Тада ти ја куд ћу, што ћу, те опет преко истих поља и планина вратим се натраг. Кад дођем на брег Нила, дочекате ме ви и признате ме опет за свога султана.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

О СВЕТЛОСТИ 172 СВЕТА ЈЕСЕН 173 НА САВИНИМ ЛИВАДАМА 174 ВЕСТ 175 ВИДИК У СЛУТЊИ 176 ЗЕЛЕМБАЋ 177 ПОГЛЕД СА ТОМЕТИНОГ ПОЉА ПРЕМА ВАЉЕВСКИМ ПЛАНИНАМА 178 ПРЕОБРАЖЕЊЕ 179 БОГ ОЛУЈЕ У ЛУГАРНИЦИ 180 ДИМ 182 ГОСТ ИЗ ОБЛАКА 183 ЧИСТО

Ко у постељи, ко на лађи, ко по кишици, ко преко поља, ко уз њиву за жетву спремну, сви одоше у ону земљу. Оде и звонар у подземно село. Оде и врач, и винар жедан вина.

СИНГЕР Мића Савић иде преко поља, на коњу носи шиваћу машину. Крошуму, крошевар, три седмице дана, узводу, низводу, путем и беспућем, преко

Ако ти је и ова најлакша тешка! Најбоље би било да копаш кашиком! За раднике су трпезу поставили насред поља, под велики дуд! Све се пуши, чиније, кутлаче! Ја га посадим у чело трпезе!

из непобедивог зида, на северцу, која се, можда и љубичаста, плави у сивом бедему, чија сенка пада на Град и на поља око Града! 7. Видиш ли како, на измаку зиме, она сива обала Дунава на једном месту почиње да се зелени?

Бацају се на дебеле коње, с коња у галопу грме и севају, а за њима, низ друмове, низ реке, преко житних поља, кроз облаке, ко поплава надолази војска!

ЈЕСЕЊИ КРСТОВДАН И пре него што се - маглама, кишама, ињем, сланом и мразем - најави зима, све се са поља збира и уноси: уносе се шљиве у мишане, кукурузи у кошеве, кромпири у трап, житарице у вреће и воденице; слажу се

СЛОВО О СВЕТЛОСТИ Са цокулама око врата, бос, разоружан, раскопчан, слободан, кроз ослобођена и спаљена поља, кроз миниране њиве, пуне блата, враћам се кући из рова и рата!

ВЕСТ Преко љубичастог поља, у касну јесен, брзо и шумно, прелете јато врабаца из букве у храст. ВИДИК У СЛУТЊИ Да ли је видљиво маска

Зашто је морала имати шапе гмизавца, а не лишће, ко леска или брест? ПОГЛЕД СА ТОМЕТИНОГ ПОЉА ПРЕМА ВАЉЕВСКИМ ПЛАНИНАМА Ове су планине биле степенице уз које су јунаци ујесен у облаке носили овнове и вино;

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

ваши ̓ајдуци она четири бега и посеку, толико неће се на овој ордији познати, колико да ишчупаш четири травке из овог поља.

Почесна ова моја парада сва стоји на коњма, не сме нико да сјаше. Док Муста-бег преко поља дотрча и поче викати Турцима: „Сјаш̓те, браћо, сјаш̓те, браћо!

Ја ти одовуда на кочија, а четири бега одонуд; сретнемо се насред поља, питају ме весели: „Како ти тамо, прото?” — „Хвала Богу, добро. Како је вама било?” — „Шућур Богу”.

и одбијао вас дан до мрака, гди је доста пало са обадве стране, али је пет пута више пало Турака, јербо они с поља јуришају, а Срби из шанца дочекују, и Турци вас дан своје и мртве и рањене односе.

” Војска опали пушке; како се говорило око 10 с поља које мртви̓ које рањени̓ пало; док се ови одбију натраг и добошом огласе, и познаду се.

) Веће се засветли и по нашем шанцу, и ми са 18 момака побегнемо низ поље шабачко за прочом нашом војском. На дну поља, недалеко од Думаче ћуприје, стигоше нас Турци у мраку, и на стражње момке опалише пушкама, где Никола Живкелић из

Старац из Паљува доиста писмо однесе у процепу, но кад је преко поља близу логора био, трипут је падао, па опет устане и даље.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Допусти и мени да у њу плетем један цветак са наших поља цветак прост, али пошкропљен крвљу и орошен сузом наших предака.

Она је богата цура. Све што се у њену црну утробу баци, доноси богата плода. Лепа су њена поља кад озелене, а још лепша кад се позлате злаћеним влаћем... Она вам је као туђинка, не да се сваком познати!...

Тако једаред доведоше му једнога из Банова Поља. Везали га, јер се збесио. Попа рече да га одреше. — Не смемо, попо! - рекоште луди.

Даници њихни зваху се разно. На самом ушћу Дрине у Саву даник бе звао Парашница... Изнад села Банова Поља други је даник Вишкупија, а изнад села Раденковића био је трећи даник Дренова Греда.

Беше ту селака и из околних села: Соваљка, Богатића, Клења, Али-агиног Салаша и Банова Поља. У чети је било преко педесет луди, које младића које остаријих. Све дочека Станка и дружину на ногама.

Пропишта црна земља под грдним теретом... Турски буљуци ницаху са свију страна, као печурке. Град шабачки и поља око Шапца беху притиснута војском...

— Хоћемо ли поред Дрине? — упита Ногић Зеку. — Само до Бадовинаца. А од Бадовинаца ћемо преко Царског поља и Новог Села на касабу (Лешницу) — заповеди Зека. И кренуше се. Ишли су журно. Станко иђаше оборене главе поред Зеке.

— Седи, чедо моје!... Није... Саснила сам ружан сан!... Јелицу ледну нешто у срце. Наједаред јој пролетеше и поља, и шуме, и бојишта испред очију. Глас јој дрхташе кад запита: — Да ниси сањала њега? — Јесам. — Па?...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

удари Чуше се шỳмом; мирно закуцаше Удар за ударом, из стабла; и јасно Куцну из црне рогози и шаше — Дуж целог поља... Најзад, многогласно, Доле, под земљом!

НОВЕМБАР Раширило се у немој висини Јесење небо, оловно и празно. Поља су пуста; врх ледина њиних Силази вече досадно и мразно.

У мрак бела стада са хумова сходе; Голуби из поља беже испред сене; Апијом се врате легије што воде Краље од истока, и пљачку, и плене.

Тај архипелаг где су цветала Тек откривена поља румена, И химерична јата слетала На младу бразду првог грумена. Где непроходне шумске пагоде Држе у небу звучне

СУНЧАНЕ ПЕСМЕ ПОЉЕ Јечмена жута поља зрела, Речни се плићак зрачи; Купина сја сунчана, врела, Ту змија кошуљу свлачи.

СВИТАЊЕ Јутарњи стрњик мори слана, Из поља нешто тешко вапи, То плитку реку дави брана И кида јетки напор слани.

А Недеља у шуми села, Чека кад први одмор доспе, Да широм поља брзо проспе Крвавих булки мора цела. МРАК Иде ред црних јабланова Сву ноћ кроз мрачно поље жита.

Стоји под сунцем које дажди Тврђава усред поља нага. А гром једанпут кад је зажди, Нестаће као бог, без трага. МРАВИ Све путем који води слави, Кренуше као

ИИ И сва твојим гласом прозборише врела; Море узе сјајну гипкост твоје пути; Твој покрет сва поља валовна и зрела; И твој глас сва гнезда која ће се чути.

ЗАПИС Помени, Господе, раба Оливера Деспоту Леснова и Овчега поља, И Ану-Марију, и децу; и воља Твоја буди блага као твоја вера.

Заставе вихоре мраком, као клетве; Далеки путници иду друг за другом У поља где некад цар вођаше плугом, И наше царице певаху уз жетве.

Ова иста поља што крв једних зали, Уродиће другим причешћем и хлебом; И траг ових истих што су данас пали, Видеће се сутра како

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Ја баш и да сам уверен да ме она — чисто ме срамота да кажем — да ме она воли, тим бих се пре повукао с поља љубави. Зар да се играм „девојачким срцем”?

Попеску не могадијаше дуже издржати. Он намигну на ме, па се окрете Максу: — Ви као да сте с поља где се гази крв? — рече он, погледајући мене и Туманова. Макс хтеде да остане хладан.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Давно су стигле из поља краве у село, и свака ушла у своју авлију са вименом пуним млека; давно су већ и помужене биле, и домаћице се једна

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Јест, као да и ти не постојиш. А кад сам вечерима кроз онај наш венецијански прозор гледала у пространа поља што се губе у бескрајној даљини и тамо, на хоризонту, састављају с небом, изгледало ми је: као да си та бескрајна

Африка

Одједном побеђен од оволике лепоте ликова, боје и светлости, имам пуне очи суза. Враћање кроз поља пуна зричка крај чопора мајушне говеди. Аперитив, лед. На јутро Бадњег вечера чекам на пошти иза три дуга реда.

Краљичина коса издељена је у много малих симетричних поља, чврсто по самој лобањи исплетених и истканих. Она, као многе црне жене овде, носи око грла право неизглачано драго

дана загушни афрички ветар доносио ми је само мирис дима са простора које урођеници спаљују ради лова; сада, у ноћи, поља су мирисала на најнежнији мирис цикламе, толико силан да се и најотпорнији мирис звери губио у њему.

Да би се смело дирнути у свирале, потребно је да све жене из свих поља около, буду уклоњене. Доста је да чују и најслабији ехо Сумангуровљеве свирале па да на месту умру.

Излазимо на једну чистину њива и поља између квартова, одакле се види пруга Океана и велики бели Сидибенашер, манастир марабута испред пучине.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Павле се, доцније, сећао само да је, ту, где је била, легла, било поље пуно булки, а иза тог поља, црна, густа, шума. Стајао је, у недоумици, чело главе девојчета.

Путовали су кроз грање, изишав из Грана, кроз поља и шумарке, кроз пролетњи дан, а Исакович је морао да призна, самом себи, први пут, да путује врло лепо.

Агагијанијан рече, смејући се, да је штета, што је упознала капетана баш у тренутку кад је дошао, рањен, са бојног поља љубави. Никад тако лепог, есклабонског, официра није имала. Штета!

Био је жељан просто да, што дуже, остане у ноћи, пуној звезда, да се вози кроз празнину поља и шума и баруштина, са небом на видику, које је далеко.

Пред њом је била клупа, сред једног квадрата у шимширу, увек зеленог, а иза ње, поглед је пуцао у покошена поља и далеке шуме и долину Дунава. Имала је мало кубе на крову.

У замрзнутој равни није више било пута, куда је пролазио, све је био пут, свуд се пролазило. Преко поља, крчевина, пропланака, па и замрзнутих река. У јурњави. Да прелази мост познао је само по томе, да протутња.

Павле изабра леву страну поља и сачека окупљање коњаника, око Шевича. Већина тих досељеника знала га је, и памтила. Неки су међу тим, сирмијским,

у Хрватску – писали су им да ће им предати, и драге воље даровати, сваком посебице, према заслузи, колико се освоји поља, котара и каштела, као заслужену награду! Агрис, пагис, ет цастеллис, цон динга праемиа!

Честњејши Исакович застао је и код празних прозора. Испод њега била су поља, варошица, а изнад њега, шумарци пожутели и посечено дрвеће и пањеви, у трави. Није било комшија, нигде, у близини.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Међутим села јужног варијетета су у голом земљишту, редовно везана за карсне облике (вртаче, увале, карсна поља), ограничене на мали простор, збијеног типа; кућа је камена, махом плочом покривена, често романско-медитеранскога

и Невесиња, у Загорју (око Калиновика) као и у горњој Босни, нарочито јужно од Сарајева, у области великих карсних поља у западној Босни, у сливовима Врбаса и Раме, уопште у свима крајевима између области босанског и области јадранског

То су биле у карсној Црној Гори: затворене депресије, поља и низ увала, јасно ограничених; у зеленој зони рашких племена то су биле нарочито дубоке долине, често кањонске, ређе

Наместо обрађених поља рашких долина, на којима успевају све врсте жита, у областима црногорских племена нема другог земљишта за обрађивање

Између њих се пружа у динарском правцу личка површ у којој су уложена карсна поља: Госпићко, Крбавско и Гацко, око истоимених река понорница.

Осим дна карсних поља и увала, остали су делови Лике под кршем и „гричем“ (голетима) и само овде-онде има мало земље црвенице, која се може

Али нека карсна поља, као нпр. Госпићко, покривена су кварцевитим песком и шљунком, који су непогодни за културу или дају само слабе жетве.

“ Православни досељеници су котлини између Дрниша и Книна у далматинској Загори дали име Косово, име поља на коме је била чувена битка. На томе се Косову сви загорски Срби скупљају 15/28. јуна сваке године.

Ово је племе захватило и жупе Железник и Пореч, а чини се, да су му припадали и словенски становници битољског поља, Пољани.

1915. године су покушали да Дрим регулишу и да мочаре оцеде, и у томе се доста успело. По ивици овога поља становници се баве готово више сточарством. Већином су Словени, који се зову Пољани.

Трећи крај чине Дебрца, пространија жупа у горњем делу реке Сатеске, одвојена од Струшког поља Богазом или клисуром Сатеске, која је од села Мешеишта у Струшком пољу до Ботуна у Дебрци дугачка 3—4 км.

То је карактеристика скоро целог централног типа, изузевши Битољскога и Прилепскога поља, у којима је кућа на једном спрату и у њој живе заједно људи и стока.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Онда се, опет на прстима, поизмаче далеко преко поља и отуд повика: — Ехеј, лаве, буди ноћас будан, доћи ће медвјед у кукурузе! Молим те, поједи га заједно с кожом!

Бијели Миш пророк поздрави се с друговима и крену на пут пјевајући неку стару пјесму пољских мишева: — Пшенична поља амбар су мој, класова имам — не знам им број. Над пољем облак путује мрк, бисерном кишом кваси ми брк.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

То је природа морала да измени и онда нико не би успео да ухвати ни једног јединог зеца. Весна је већ видела шуме и поља насељена зечевима и смешила се онако као што се дете смеши у сну. - Свеједно би их похватали! - рекао сам.

Црњански, Милош - Сеобе 1

„А кад се погледа овако у ноћ? Кад се стане, ево овде, у мрак, на вратима? Кад се погледају сва поља у месечини? Сва она брда у даљини... град, кровови... тамо облаци... сазвежђа... то небо пуно светлости?

Исакович поче будити Комесара и, већ сасвим напит, блену у ноћ, пуну звезда, прешав погледом сва месечином обасјана поља... све шуме у даљини... брда... и облаке... па, уневши се бискупу у лице, прошапута... „тамо аз појду...“ И заплака.

ровове, ознојен и барусав, он је долазио тек пред вече да поведе жену ма куда, јашући са њом, каткад по целу ноћ, кроз поља, шумарке, брегове и звезде.

Затворила би очи и видела сребрне, месечином поливене шуме, још једном, снежна поља иза Осечког града, траг лисица, јахања, дах њин, као маглу, прошлост. Не би је можда више ни оставио.

пролазе облаци, учини му се да се сливају доле, као и огромни потоци камења са врхова, под којима су белела се читава поља дубоког снега и великих, тамних сенки стена.

Крећући своје војске лагано, замишљао је да истури пред собом претходницу, на позорницу, у брегове, поља и облаке, па нек се бије како зна, док он то буде посматрао са висова с друге стране реке, чувајући себе за оног

свега са сликом неколико бедних, непомичних кола, са којих су висили амови и пајвани, и са дугим равнима спржених поља и усијаног неба, Исакович се стрмоглав отресе свега чему се дотле надао.

Затим, пресвлачећи се, погледа иза колибе путеве, закрчене колима Француза, прашину и поља над којима су ниско трепериле шеве и, обишавши погледом предстраже, опкопе и бедеме, виде на дну видика ред багремова

Загледан, нетремице, у оне багремове, у куће, у даљину, њему се учини да се никако не приближују. У широком зеленилу поља, на дну обзорја, учинише му се тим непомичнији што га је коњ тако страшно тресао; фркћући бесно над жбуњем коприва,

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

³⁵ Када дете не може да заспи, њему се још и угљевље гаси, а и баје: „Дува ветар преко високих гора, широких поља, великих вода, класастих јечмова, винограда; дува ветар преко лисица, курјака, зечева, медведа, срна, јелена, оваца,

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

ти граде беле лађе, соколари одгајају соколе, пчеле ти са сунца доносе саће, злато ти рибари лове у песку, себар са поља плодове збира, ловци скупљају рогове јеленске, преписују ти дијаци јеванђеља, сликари дарују иконе и фреске, ковачи

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Звече пажљиво очишћени прибори за јело, беле се салвете на трави. С једне стране поља девојчице с плетеницама — с друге стране дечаци одевени у маринске униформе, на капама им се злате слова ЈАДРАНСКЕ

са мирисом Достојевског и париске улазе које чувају консијержи, у Енглеској су се зелени травњаци попут тепиха пели из поља уз степеништа — нигде ни трага оним кантама за ђубре на којима сте први пут упознали љубав, на чијим су клепетавим

Онда би наишли зечеви. Улетали су равно у мрежу и копрцали се у њој, кмечећи као деца. Претрчавали смо тај комад поља са срцем у грлу и хватали их онако копрцаве за стражње ноге, а затим затварали у кавезе на којима је било исписано

Бачки зечеви су после били пуштани у француска поља, да живе на француски начин. Истребисмо тако све зечеве у равници.

Све до последњег, јер су нам тако наредили, а тај последњи је сумануто трчао преко залеђених поља, луд од зечије усамљености.

Тај метак луталица погодио га је дванаестог маја 1944. на Трусини изнад Дабровог поља. Погодио га тачно између трбуха и плућа и ту остао.

Тане је путовало двадесет и седам година, седам месеци, четрнаест дана и шест и по сати, од Трусине изнад Дабровог поља, преко Гацка.

– Ђе су? довикују се наше крезубе старице преко плотова. – Играју клиса... — одвикује им село док трчимо кроз поља, поново раме уз раме као некад, ознојени, задихани и заиграни, одсутни за све друго сем за мали комад глога који

Корњача сада путује брзином од сто двадесет километара на сат. Она је вечни сведок несреће попаљених поља, покоља и лелека; равнодушна сусетка најотровнијих змија у Европи, а оно спадало, онај Грк који је умео свашта да

Убеђује је да се вода сме пити и кад је човек ознојен, а да му ништа после не буде. Бивши такси вози тако преко поља, кроз траву. Зауставља се у крчми »Каравела«, где их очекује резервисан сто са шумом сламки за лимунаду.

Да их угради на волове? Ваде пртљаг и крећу за Ружом, неком само њој познатом пречицом кроз поља, и таман кад помисле да су близу циља, отвара се нови шпил брда, поново је ту поток који треба прегазити.

поседника зелене долине с обе стране реке, удаљавао се као да је зачаран што су се дуже возили кроз влажна, тамна поља. —Стварно? — рече тек да учествује.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Тек кад стигоше на почетак поља његушког и кад стадоше, Крцун испали малу пушку и викну: — Благо мени данас и довјека, е по анђелу прорекох чудо

хумак, који заклањаше видик на поље; састраг се ширила увала и бјеше видјети по које дрво; спријед наслућиваше дио поља. Кроз снијег летијаху вране и гавранови и бјеласаше се Ловћен.

— Дивна зимња ноћ! — рече владика. У тај мах заурлика вук негдје у дну поља. — А-ха! — учини ђакон. — И онај то каже! — Јадно звијере! — дода владика и крену се. Мило узе свијеће од ђака.

Кад он стиже до стуба, уђе с поља њеко момче и предаде му писмо. Владика га прочита и рече: — Ово нам јавља гувернадур да је болестан, те жали што не

— Добрљанин — одговори ђак. — Гдје је то? — Ето туна — рече дијете показујући руком на главице с лијеве стране поља. — Ту одмах иза границе је Добрско село. — Какве границе? — Ту је граница између Катунске и наше нахије!

Скромни ручак од меса и зеља брзо прође, као и доручак. Послије подне Јанко и ђак Обрад отидоше у лов; ишли су рубом поља, те до сутона убише два зеца; послије вечере било је обично посијело у мађупници, само што је владика мало сједио.

Сви остали пођоше за њим, један за другим гологлави и лелечући. Женске их дочекаше на врх поља још страшнијом запијевком и тако кроз мрак, уза страховиту вику, унесоше Крцуна у кућу...

Сердареве, те призови њеколико момчади и реци им у име моје нека одмах иду на путеве од Крсца, од Ћеклића, онамо од поља — већ они знају свуд гдје треба! — па нека пресретају званице и нека их враћају! — Хоћу, кнеже, да је и што више!

Дакле, ако ти баста, дође сјутра са својим дјеверима на врх поља његушкога, гдје ће те Јанко дочекати са својима. Оружје и начин бирај по вољи, као изазван.

Сва тројица ћутке стигоше наврх поља, прије сунчаног огранка. Ту посједаше и поткријепише се ракијом. Јанко им рече: — Не трошите много ријечи, него се

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

Кога оћете, затварате; који вам што да, онога пуштате. Мене сте одредили за квартире и да вам поља чувам; а гди се може што добити, ту су други. Како су ти људи паметни.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

угледу на бечке информативне политичке листове, и највише говориле о спољњој политици и доносиле извештаје са бојнога поља.

Рајић је био један врло трудољубив, за своје доба образован и плодан писац, који је корисно започињао рад на неколико поља, савесно задовољавао потребе свога времена, али који није показао ни оригиналности, ни дубине, ни књижевног и научног

Орфелин је своје врло разноструке способности развијао у неколико праваца и први започињао рад на неколико поља народне просвете.

Многострук, обилан и плодан дух, он се са успехом огледа на неколико поља и задовољава многобројне и разнородне духовне потребе српског друштва оног времена.

Усамљен и у беди, умро ,је у Млецима 6. јануара 1821. године. Као и Орфелин, Соларић је радио на више поља. Он је просветитељ и хоће да српска публика место псалтира и часловца добије световно и модерно образовање, нарочито

Образован човек и гипка духа, он се огледао на неколико поља. У почетку свога рада бавио се поезијом и око 1840. важио као један од најбољих песника српских.

Караџић: »Утукъ ИИИ єзыкословныи одъ М. Светића,« 1847.) У борби се са научног поља прешло на груба лична вређања. Хаџић је Караџића називао пуком незналицом и простим »преписачем« оног што му други

Караџић је био човек велике радне снаге и вредноће, и огледао се на више разних поља. Он се бавио и историјом и био један од најранијих историчара нове Србије и први биограф њених хероја.

Поред тога дао је неколико свезака приповедака: са Јосипом Берсом С мора и приморја (Задар, 1896), С бојног и љубавног поља (Мостар, 1904), и 1911. Приморке, где је показао више књижевног знања но оригиналног талента.

Милићевић, Вук - Беспуће

увече умире сунце; суре шуме са пропланцима на којима овце наличе на бијело камење што се креће; да отисне око низ поља, пуна боја, изрезана и испресијецана међама, пуна јечма што се жути, зоби што се зелени, ријетких, малих црвенкастих

А жива свјежа пруга Уне испресавијала се као сјајна змија преко поља, изгубљена покаткад између брежуљака, заустављана млиновима, рушећи се шумним и запјенушаним слаповима који прскају и

и воз се поново кретао у таму, у непознату даљину, пуну мрака, бунећи својом тупом ломљавином мртвачку тишину заспалих поља; наличио на немирну и несрећну животињу која јури преко мртвих предјела, кроз једну вазда исту ноћ, као да тражи пута

Ноћ је блиједила, звијезде се трнуле, помаљале се телеграфске жице, нејасно дрвеће пролијетало поред воза; поља добиваху помало боје, али још бијаху једнолика, непомична и непробуђена.

Горе му је било кад почивају, кад се згрије и изиђе опет на зиму и наставе вожњу преко мразних и пустих поља, преко замрачених брда у којима извире бура.

Колико је било несреће и студени, — оне студени која не долази с поља, већ из душе, и која је још страшнија и леденија, — у тој хладној неуређеној соби, у тој жени, згуреној у куту, која

бујице јесенских киша или прољетних вода; кад јури прљава, широка и жута, прелијева и претапа оранице, ливаде и поља из којих вири поцрњела кукурузовина; окрећући млинове, носи лишће, кладе, огранке, цркотине; одроњује, откида и отима

и отима земљу једнима, доносећи је другима: за једне добра, а за друге зла; или од земље, скинуте и здеране с огољелих поља, прави оточиће, дијели се око њих у рукаве и оптјече их, почимајући да их подире, руши, разноси и прождире.

И онда, он је гледа гдје шета као мирна, поносна госпођа кроз тамно-зелена поља, пуна кукуруза, обавија се око брежуљака, засијаних златуњавим јечмом, ниском и ријетком пшеницом и зеленом бујном

обавија се око брежуљака, засијаних златуњавим јечмом, ниском и ријетком пшеницом и зеленом бујном зоби, вијуга преко поља, с обалама зараслим у врбе које натапају своје сјене и повијене, погнуте гране у води, шуми кроз сјеновите шуме и бучи

љући, неумољивији, не жалећи да товари глобе на сељаке, да их оптужује и пуни њима затворе и оставља за њима непоорана поља, непокошене ливаде, несадјевена сијена и незасићене куће.

Она је доносила у кућу мирис и свјежину поља и дах изапираних обала Уне; упадала у кућу као лагани вјетар који се ваља на ситним таласима и игра у тромом љесковом

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

будна, Погледује господара свога, Моли за њ'га Бога великога: „Та узми га када ти је воља, Ал' га узми са крвава поља, Само дома, јао, не умори!“ Тако љуба у молитви збори.

“ И већ су се поља прихватили — Већ и двори Мустови се виде — Хајдуци се мало уставише, Прозборише, страже наредише, И остало што је

“ Али Турчин главе не обраћа, Већ се поља унапредак лаћа. Бежи Турчин, гони га Милета, Ха да стигне Солимана клета, Обрте се Турчин изненада, Па ми пушку ту

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

А тек наша јутарња враћања са млинарења! Свако од њих било је свечано побједничко наступање кроз поља, увеличано нашом натовареном старом кобилом, иза које сам ја весело каскао и потркивао.

је читаву Норд-Америку од Невјорка до Ванкувера, од Атлантика до Пацифика, одступао са српском војском од Овчег поља до Сан Ђовани ди Медуа (ди не дува!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Они раде, кидају младе изданке. Из реке душе ветрић, а из пожњевена поља, стрњишта, допире песма грличина... Раде, утркују се, диркају једно друго, па се споречкају и, тобож расрђени, одмичу

и она, као што се у причама казује, полети, седне до њега на коња, обгрли га, и да обоје, загрљени, на месечини, преко поља и гора побегну далеко, далеко!... — На месечини, загрљени, далеко, далеко!...

Са свију страна чуо се жагор, вика, дозивање и песма овог ноћног, раденог света. Осветљена пространа поља, благе удолице, река и потоци с високим тополама и густим врбама, све се покренуло, као дахнуло, и учас се осетио онај

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

не дај! А пси скоче те за њим, па га стигну, и одмах га растргну, али из вепра скочи зец, па нагне преко поља, а царев син пусти хрте: — Држи! не дај!

Отален пође даље и послије многога путовања дође у треће мјесто, гдје види ово чудо: преко поља лете овце, а на њима јашу људи, и то тако да непрестано скачу с овце на овцу, и то је толика велика поворка да јој

око рогова, изведе га из штале, сједе му између рогова, прихвати се чврсто за рогове, а мој ти Дивоња угоди преко поља, па што брже може потеци.

Онда му рече анђео: — Ето ти што си желео. Па узме најмлађега брата н пође с њим преко поља па га запита: — А шта би ти хтео?

Не смједе више остати на дрвету, већ брже сиђе па нагне у планину. Пут је водио преко оног поља, а он не смједе путем већ окрене шумом, тако околиши убијенога.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

И то ми је забава! Када их посматрате на улици, мислите да су на Кнез Михајлову слетеле равно с Јелисејских поља. Ма, погледајте како корачају, како блазирано носе своје једино свечано перје, као да уопште имају још нешто за

“ Излазим на терасу која гледа право на стари Париз, доле испод мене су Јелисејска поља, и уопште, све осветљено, све као фол француски, а сузе ми лију низ образе тако да се цело биоскопско платно малчице

Врата се бешумно отворише, уз зунзарање Моцартове Еине клеине Нацхтмусик и ја утонух право у зелена тепихана поља и полураспаковане кофере с налепницама свих светских аеродрома. Око ногу поче да ми се умиљава једно преслатко куче.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Што руке Божје тму не устуре да пукну поља пламсањем нара од Сентандреје до Хиландара!? о сипка звездо с Тариног гаја, ублажи удар ритмичких бура у зрело

Не дршћи, руко - хартијо, не веј: са Божур-поља мастила лију у срцаст цртеж с осам очију, од чијег луча (као да Егеј наранчи морској отвара кришке) пали се

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Прошли су много питомих доља, лиснате шуме и стрме горе, док најзад стигли до неких поља, кад тамо — гледај! — мишева море! Поскочи мачак брже од жапца: „Ово је земља Црвеног Врапца!

Поћи ћу ноћас по густу мраку горском млину чаробњаку. Остаћу ваљда жив.“ Сањају поља под златном луном, док Ћоса иде са торбом пуном, весело ноге језде.

“ Ћоса ће нато: „Па носим, ето, у својој торби читаво љето. Ту су ти шуме и поља родна, понека башта, њивица плодна, скупљала то су читава јата за мене лично гладнога брата.

Понекад стакло мочваре мирне лептирић модар крилима дирне. У касну јесен кад магле спусте над поља мртви вал, из даљи сиве севера хладног у госте дође ждрал.

Негде у свету све је зелено, а сутра к вама пролећа ено. Кад ваша поља завије зима, негде је лето, знај, мислите онда на цветне даљи, на сунчан јужни крај.

„Нећемо зеца Огњена вило, хајдмо у царство Великог Миша! Тамо су поља од самих рупа, пред сваком седи домаћин с брком. Рекнеш ли само да хоћеш друштва, мишева ево, долазе трком.

Понекад само канда затрепти Огњена вила пламеним крилом. ЗИМА Ех, што се магла згуснути уме, завила поља, реку и шуме, збрисала кланац, покрила село, читавом свету обукла бело.

Од чуда Жућа да сиђе с ума: „Гледајте чуда, цветала шума!“ А Тоша чеше сањиво ребро: „Ено и поља засута сребром!“ Дедица само замишљен каза: „Ево нам јутрос у госте мраза.

“ Дедица само замишљен каза: „Ево нам јутрос у госте мраза.“ Једнога јутра прамиња снег, обели поља, сакрио брег, свиле се врбе до речног руба, на сваком жбуну памучна ћуба.

Да није млина с његовом хуком поља и стазе биле би неме, дан и ноћ постали глуви, на своме точку стало би време. Пролећа једног, у јутро тихо, док

Рано јутро лутало по мраку и разбило фењер у буџаку. Месечина поља потопила, четири се коња утопила. Хладовина бункер поткопава, све се зноји да њега освоји.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

ИИИ ВЕЧЕ Румене пруге већ шарају далеки запад, Клонуо почива свет. Са мирних далеких поља Уморни ратар с песмом журно се ноћишту спрема, И само час по час зајечи шарена доља. Од шкрипе точкова колских.

Копрена дубоког мира Увија поља и равни. Румене пруге се гасе — И бледи месечев зрак, светило небеских двора, Кроз маглу диже се већ — и нема, дубока

Ал' кад лето сијне само, Доћи ћемо и ми амо, ЗАДОЦЊЕНИ ПУТНИК Не дижу се више са шарених поља Лагани лепири и свилена стада; Све обави јесен магловитим велом, И увело лисје на земљицу пада.

ПОСЛЕДЊА РУЖА Одбегло је красно лето, Оголео дô и брег Мила поља и вртове Завејао бели снег. А последња рујна ружа, У пустоме врту мом, Повила се тако тужно На промрзлом стаблу свом.

А ветар суморно звижди кроз црна и пуста поља, И густе слојеве магле у влажан ваља дô... Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом, Мутно је небо сво.

СУМОРНИ ДАН Киша сипи... У даљини Повила се магла густа; Дан пролази у тишини, Гора нема, поља пуста. У Мртвилу све почива, Нигде нема створа жива.

А студени лахор кроз долине мирне Преко пустих поља кад-и-када пирне И с вихором лаким сеоца се хвата, Па засипље снегом и стрехе и врата.

ЗИМСКО ЈУТРО Јутро је... Оштар мраз спалио зелено лисје, А танак и бео снег покрио поља и равни, И сниски, тршчани кров. У даљи губе се брези И круже видокруг тавни. У селу влада мир.

ЗИМСКА ИДИЛА Зима је покрила снегом долине и поља равна, И тавне, високе горе. Вихори снежнога праха По пустом вију се пољу, и цела природа ћути, И листак последњи вене

Разгрни ми часом чисте груди своје, Да сагледам чуда, да угледам рај; Да прегазим поља рујнога корала, Да походим дворе од чиста кристала, Па да причам после лепоту и сјај...

О махни се, момче, тако луде жеље, Тужна су ми поља и дворане веље, Кад се у њих сами уселио јад; Тек што зора сину са истока рана, И запева славуј у сусреће дана, Јунак

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

КНЕЖЕВА ВЕЧЕРА Рибе су велике на трпези, по крљуштима поља и пропланци и језера у црвеним очима, — зар тако наша земља изгледа питају јунаци на последњој гозби кад рибе

На вечеру с царицом села је трава, а пут твој и твога поља, ко зна? ОПЕТ ТО На причешћу су били лењи, Турци их нападоше још у цркви! Па сада крени с њима у одлучни бој.

вино И да сам седео за столом на којем се мало хлеба претворило у многа и светла тела Или да сам само протрчао преко поља пре но што се смркло небо изнад Голготе Нисам био на свадби у Кани нити сам сведок васкрсења зато се одричем сваког

између унутра и споља и свака је личност вредна избацују се коприве из речи и зида се крематоријум велик насред поља и цвећа у византијском стилу много ће да кошта крематоријум за јуначке кипове гојне али ће да трезни и да лечи

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Живост је замирала и логором овлада тишина. С времена на време чуло се рзање коња, а из поља је допирао метални звук зричка. Звезде су невино жмиркале.. Готово да заспим, када ме пробуди неки шум око шатора.

Одмакли смо далеко кад се сасвим разданило. Био је светао сунчан дан без прашине. Поља су лежала пуста, а влажна дрвета опустила тужно гране. Лишће је почело да жути. Осећао се већ дах јесени.

Као после неке страховите олује и непогоде, поља су оголела, снажна дрвета оборена, и сада се пешаци гледају отворено.

Пред нашим очима отегла се бескрајна равница. Виде се забрани као оазе, а оивичене њиве подсећају на поља шаховске табле. — Хвала богу! — вели Милутин — те не морамо ићи на осматрачницу у пешачки ров.

Још од ране зоре смо за дурбинима и осматрамо. Путеви су опустели, поља замрла... — Море, много одступисмо. Видите колику територију дадосмо без борбе — обрати се Александар командиру.

Звездана и мрачна ноћ. Дебела слана покрила поља као снег. Челик се охладио, па се прсти просто лепе. Деца плачу од зиме и грче се уз своје мајке.

Четврти свакога минута да пали наизменично по два шрапнела и два разорна с кошењем, на ону непријатељску батерију. Поља су пламсала и тресла се од паљбе топова, пушака, митраљеза и бомби.

— проговори строгим гласом. А на првој раскрсници, остави самог потпоручника Александра. Кривудали смо преко поља, покрај неких врзина, остављајући на свакој раскрсници по једнога... Зађосмо у једну шуму и ту остадох ја као релеј.

И стрељачки строј као откинут са какве опруге отиснуо се вратоломном брзином преко поља, њива, долина и брегова. По претходном споразуму требало је да наши пале ватре, да бисмо видели на којој се висини

По киши и мраку јахао сам преко неких потока, по глибу, преко поља и кроз нека села, док ме ордонанс не приведе једној јазбини, и рече: — Ето, ту је командант. Било је близу поноћи.

А бивало је тренутака кад сам се осећао нелагодно у кући. Место ме није држало. Навикнут на сталне покрете преко поља и планина, ношен увек вихором људи, чини ми се, био сам избачен из ове свакидашњице домаћег живота.

Ишли смо више од пола часа. Заилазили смо преко поља, као што нам је препоручио капетан Станојчић, и са супротне стране наиђосмо у двориште.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

А тамо даље, иза потеса, докле ти год око допире, пружила се час таласаста час равна поља, по којима су наизменце разасути потеси, села и шуме, и тако све до краја видокруга.

и не малим искуством у школском раду; свиде јој се и овај позив Велимиров и ова лепа шетња преко равна пожњевена поља. »Шта они говоре о злу кад је тако пријатно и занимљиво проводити време у раду са малом децом!... помисли она.

Све ће проћи, свега ће нестати, а Морава ће се још поносито и величанствено носити преко равна српска поља... Гојку кану суза из очију, али он не смеде подићи руку да се убрише.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Насред мора најдубље дубљине, Насред веба највише висине. Насред поља најшире ширине. На Косову највише бојиште, Ерцеговци најбољи јунаци, Сарајевке најбоље дјевојке.“ 10.

Које нема љубе дома; То гледала млада мома С б’јела двора ње прозора, Сама собом говорила: “Далеко је двор од поља Рад’ пространа слана мора! Вишњи! Вишњи! разбери ме!

Не разбира моје око. Ах! сатвори ово море У зелено равно поље! У кошуљи босонога Преиграћу преко поља; Ако буе сиви соко, Рећи ћу му: Поглед’ с оком Пут истрка удно поља, Ту ћеш виђет’ сваког лова; Ако буде млад на

У кошуљи босонога Преиграћу преко поља; Ако буе сиви соко, Рећи ћу му: Поглед’ с оком Пут истрка удно поља, Ту ћеш виђет’ сваког лова; Ако буде млад на коња, Рећи ћу му: Вод’ ме дома.“ КРАЉИЧКЕ ПЕСМЕ 34.

47. Молимо се вишњем Богу, Ој додо, ој додо ле! Да удари росна киша, Ој додо, ој додо ле! Да пороси наша поља, Ој додо, ој додо ле! И шеницу озимицу, Ој додо, ој додо Ле! И два пера кукуруза, Ој додо, ој додо ле! 48.

Шњима ће ми боље бити. 85. Долети листак од ника поља, Паде девојци на зелен венац, На зелен венац, на русу косу.

Долети листак од ника поља, Паде девојци на зелен венац, На зелен венац, на русу косу. Није то листак од ника поља, Већ је то бела авли-марама, Бела Марама, брига голема: Да туђу мајку мајком позове, А своју мајку да заборави;

“ “Није мајка на вратима; Поспавај, јагње, код мене!“ 139. Хода, хода преко поља Младо момче и ђевојче; Стиђе момче нег’ ђевојче, Испод стида момче рече: “Дај, ђевојко, једно око.

“ — “Појди збогом, мој невољен соколе!“ Прид тобом је једно поље ширина, Иза поља једна гора зелена, И у гори бунар вода студена, У бунару једна груда снежана; Узми груду, те ју метни у недра,

Није ’ваки челебија за те.“ 252. Кад се жени врабац Подунавац, Запросио сјеницу дјевојку Три дин хода преко поља равна, А четири преко горе чарне, Запросио и испросио је; Па он купи господу сватове: Кума швраку дугачкога репа,

Црњански, Милош - Лирика Итаке

И, тако, без бола, вратићу се, болан, воћкама наших поља. И, тако, без мира, патиће горко, много шта, од мог додира.

том Темишвару, о празнику Духова, на пример, сви смо ишли у цркву, која је била застрта травом и имала мирис покошених поља. Плели су се венци, клечећи, а ти венци стављали су се изнад врата, као неки знак завереника.

Проста гомила, засута блатом и снегом. Завејан видик је толико тежак да се сва поља и брда повијају. Ја се томе смешим. Овај луди живот мој, кроз који тумарам, посматрам у зору увек мало сентиментално.

У зору, кроз клопот железничких точкова, много штошта постаје сентиментално. Завејан видик је толико тежак да се сва поља и брда повијају. Ја се томе смешим. Пошли смо у зору из Салцбурга. Ето, како је и то смешно и замршено.

Небо је исцртано правим, ампирским, подгрејано грчким, рубовима. Ширина и мир ових поља и правих, богатих кровова доводи до смеха.

Руси су на све стране. Њине балете обожавају. У најлепшем позоришту Париза, у „Театру Јелисејских поља“, нижу се „светски догађаји“, са ценама на стотине франака и најновијим тоалетама.

Огромни пропланци, и поља што се завршавају пред небом, причали су ми горку истину, да је оно што је за једне сан било за друге јава.

И та су поља била исто овако модра, увече, као ова земља. Све је у вези и све се слива. Све се слива у бескрајни видик и мир.

Дошао сам да легнем и ту, да се загледам у море и прошапућем страсно имена родних поља, азијских острва, и далеких река, да помислим на боју леда и снега, око земље, и месечине на небесима.

То исто небо, жуто продужење поља кукуруза, у недоглед, у јесења послеподнева, мешавина боја песка и слатине. Коњаник под њим има туп осећај да му ветар

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Силне мушице, као каква густа магла кад притисне поља, напале су једанпут на такву војску, нагониле је у бекство, натерале је у море, те се цела војска с људима, слоновима

ХРИСТОС НА ПУТУ Обилазећи градове и села На работу је пошо свога дела. Пут га поведе тога лепог дана Кроз млада поља сунцем обасјана.

невиним осмехом, Још незаражен смрћу нити грехом Вечном лепотом вечитога склада— Кад алʼ изненада— Идући путем кроз поља Он срета У распадању леш једнога псета... И, гадећи се, глас Петров га трже: „Рави!... Стрвина!... Обиђимо брже!...

И сад, у благе јесење дане Кад ћуте поља, њиве узоране, На тихом сунцу када шума руди Та по ваздуху свила бела, снежна Што тајанствено лута, блуди Ко ваздух

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Смеј и жагор, врисак и песма, проламају се из њиве у њиву, преко цела недогледна поља, преко читавог мора горе — хранитељке...

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Пре него што озелени поља и брда Пролеће у реци рибе размрда: Кад се оне разиђу кроз бистру воду И година исплива у слободу.

) Над реком, у клинастом поретку, јато пролеће, У углу неба скупљају се облаци, И човек, загледан у даљине, поља и шуме Све види, а ништа не разуме. Неписмени усамљеник, надомак сунчаног захода.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Као што се каже, биљке у океану замењују ливаде, пашњаке, поља и шуме копна. Са своје стране, те ситне животињице храна су ситне и крупне рибе, а ова опет постаје плен већих морских

»А ево сад наилазимо на живи песак. Знате ли да се на дну мора налазе пространа поља живога песка? Ја сам једном приликом извршио овакав оглед: пало ми је на памет да снимим сцену која би представљала

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Гледај, сунце греје И кривудава река под њим блиста Ко ореол на глави старог Христа. О гледај поља и планине модре, Ко ромеже се, ко из сна се буде, Кад зрак сунчани кроз облаке продре.

топлим сунцем стукне зима тавна; На иконе кротке, стародревне чари, Што благослов нуде из оквира стари̓, На пространа поља месечином плавна.

О хајдмо, у светлост, у поља, у цвеће, У чедну тишину успаване ноћи, У милошту тајну из звезда слеће И свечано струји по ведрој самоћи!

А магла пада, тихо крије Мочарне њиве, поља гола, Студена киша стално лије И рабаџијска шкрипе кола. Тело се тресе, шкрипе зуби, Осећам мрак у мојој души.

Напољу можда сунце греје, А можда киша сипа капи На мирна поља и на стреје, Ил̓ помрчина ко гроб зјапи, Ја не знам.

Добра земљо моја, лажу! Ко те воли Данас, тај те воли, јер зна да си мати, Јер пре нас ни поља ни кршеви голи Не могоше ником свесну љубав дати!

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

За њим јата проклетога кота, да опусте земљу свуколику кâ скакавац што поља опусти. Францускога да не би бријега, аравијско море све потопи! Сан паклени окруни Османа, дарова му луну кâ јабуку.

Над цвијећем плива зорњача, а возе је весла сребрна. Благо одру на ком почине! СВАТ ЦРНОГОРАЦ Соко мрзи поља од прашине, соко неће жабу из лужине, соко хоће високу литицу, соко тражи тицу јаребицу; јаребица танка и плашива, ма

Ја сам снио што нијесам нигда (мило ми је за моје оружје): ноћас на сан Обилић пролеће преко равна Поља Цетинскога на бијела хата кâ на вилу; ох, диван ли, Боже драги, бјеше!

Кад су прва звона зазвонила, дигâ сам се да идем у цркву, али јеку нечесову чујем, те ја стрчи брже накрај поља. Иако је лијепо вријеме, мишљах скаче вода у Понору.

Иако је лијепо вријеме, мишљах скаче вода у Понору. Кад присједох мало украј поља, али није оно што ја мишљах, но то брдо накрај поља јечи како да ће прснут у облаке.

Кад присједох мало украј поља, али није оно што ја мишљах, но то брдо накрај поља јечи како да ће прснут у облаке. Пушке грме, небеса се ломе, фиска стоји младе убојнике! Те ја брже боље преко поља.

Пушке грме, небеса се ломе, фиска стоји младе убојнике! Те ја брже боље преко поља. Када дођи при Ђинову брду, ал' у брдо нигђе ништа нема, Но се негђе бој крвави бије, па одзивом брдо узјечало.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Био је усамљен, иза поља, са кулом у дубини зеленила, а окружен свуда зидовима и редовима високих топола, које су вечито шуштале успављујући.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

ЈУЛСКО ВЕЧЕ По стазама белим испранога шљунка Пада летње вече мирисно и тихо; Непрегледна поља плавога каћунка Освежен је ветрић милујући них’о. Лак вечерњи уздах иде преко рâвни.

Снивана поноћ над њоме се своди. Миришу поља на пролећне дане, На чисту кишу што спомене кропи, На много суза за идеје рâне.

И као уздах, туга овог света Шумеће зраком немирно и спретно Вест смрти наше с багремова цвета, Кроз поља, простор и поднебље цветно.

Кроз ноћ црну лете Гвоздена кола. Задихано хукте. Промичу брзо мутне силуете. Прејурили смо поља, вијадукте, Шуме н реке. А ноћ нéма плете Свилену мрежу сећања и сете.

С љубављу својом она сама ходи; Ветар кроз поља оголела дере; Дебео снег се свуда широм стере, Ал’ њој нит’ студен нит’ самоћа шкоди.

А месец мирно, залеђено гледа. На снежна поља и урвине леда. Студени ветар немилосно шиба. ЗАБОРАВ Један спомен тихо још у мени тиња На прошлу радост овог

ИИ НА ЦРКВЕНЦУ Преко жутих поља гледам тамо даље Где хоризонт злати позна светлост знана, Одакле нам сунце са заранка шаље Још последњу милост

Доста нас је црна разједала влага! Пролеће гледам преко поља, воде, Где пролази, носи покрај мога прага, Нов живот, к’о војске заставу слободе.

Отишли су мирно, не знајући куда, Прешли преко поља, кланаца и гора, И орлове наше проносили свуда Од прагова својих до далеких мора. Побијена децо наше земље здраве!

и с падањем мрака Ситница ваља лешеве јунака, Сломљено оружје, сјај времена боља, Преко тужног, глувог и трагичног Поља. ХРАСТ Зори Сто година је стари храст већ сâм Сред једнолике и сиве равнице...

Можда тихо, плаво, разнежено вече, И дах што поноћном тишином потече Преко гора, поља, урвина и хрида. Доста нам је игре непотребног стида. Шта се најзад њиме и на крају стече?

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Цетиње у оно доба, бјеше пусто поље. Једино, на рубу тога поља, у заплећу врлетног брдашца, било је, а и данас је, подуго и повисоко здање од сивога камена; здање Богу намијењено —

Нијесам гледао никога из Приморја ни из Црмнице...“ Ђакон застаде јер назрије гомилу људи преко поља од Бајичкога краја. Биће их било тридесет. Уза свакога стршаше дугачка пушка.

Сјетих се, онако кроз несвјестицу те бацих капу крај Илије па побјегох. У толико зар неко виђе са дну поља што би, па пуче пушка и викну поклич: ха погибе Бајица, уби га Доњокрајац! ха ко је момак!...

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

и стихована израза и квалитет праве дитирампске лепоте (Нека се преливају бачве с вином, домови животом и здрављем, а поља родом и берићетом, да бог да!).

Једини траг од попа и вршаја била је његова камилавка, која је запловила Ибром испод Попова поља. МАЧВА Приповиједа се да је кнез Лазар питао Милоша Обилића (кад је дошао да иду на Косово): „Камо ти, Милошу,

Ако је прео горе, ево му ножа нека расијече. Ако је прео воде, ево му кашике нека се превезе. Ако је прео поља, ево му српа нека раскоси!

Дува ветар! Дува преко високих гора, преко широких поља, преко великих вода! Дува преко родних воћака, преко грозних винограда!

“ 11 Кад се жени врабац подунавац, Запросио сјеницу дјевојку — Три дин хода преко поља равни, А четири преко горе црне, Запросио и испросио је; Па он купи господу сватове: Кума — свраку дугачкога репа,

— И здрав си ми, брате! За здравље нашега кола и поља! Да бог да да нам коло води, а поље роди, поље нам родило вином и пшеницом, наше коло мушком дјечицом, планине урдом и

(Рак) 147 — Малено кô маково зрно, а читаву врећу подигне? (Бува) 148 — На по поља сама земља расте? (Кртичњак) 149 — Насред поља лончић ври, а ни воде ни ватре?

(Бува) 148 — На по поља сама земља расте? (Кртичњак) 149 — Насред поља лончић ври, а ни воде ни ватре? (Мравињак) 150 — На царевићу без узла кошуља?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

5. Бијело је, сир није; репато је, миш није; со лиже, во није. б. Бјела бјелу ћера преко б'јела поља: дај ми, бјело! б'јела љеба испод б'јела скута. 7. Божје саздање, љуцко створење, змија оседлана. 8.

” Кад Брко то чује, он се тргне и скочи на ноге, а Међедовић већ бацио свој буздован па бјежи преко поља, а Брко се натури за њим. Међедовић полакши поизмакне пред Брком, али Брко никако не ће да га се махне.

не дај!” а пси скоче те за њим, па га стигну, и одмах га растргну, али из вепра скочи зец, па | нагне преко поља, а царев син пусти хрте: „Држи! не дај!

Онда му рече анђео: „Ето ти што си желео.” Па узме најмлађега брата и пође с њим преко поља па га запита: „А шта би ти хтео?

” Цар се препане те онако на коња гола узјаше, кад се коњ поља дохвати, прелеће као муња до језера. Кад тамо, види цар сина мртва прострта и над њим ону жену ђе плаче и ђе му очи

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

који је сама радост и весеље, ја сам находио у том таку сладост која је превосходила свако блаженство, а кад би[х] с поља дошао, како би ме дочекала и грлила мати, како сестрица! Све ми је ово тада уједанпут пало на ум. Нисам могао опстати.

Рекне нам да чекамо вечера, кад људи дођу с поља, да ће нам наћи кога ко ће нас за два или три марјаша превести. Но, откуд нама три марјаша? Ми нејмамо ни три крајцаре.

Мој љубезни Антун отпрати ме у сестре своје колеси до Турова Поља. Ту се загрлимо и изљубимо и он ми даде свога познаног човека који ме доведе у Пе|трињу.

” Недалеко од Хормова на[х]оде се нека прекрасна поља која Албанези не зову другојаче него „Лепажита.” Питам и[х] ја шта то значи? „Не знамо“, | кажу ми, „то је име поља.

” Питам и[х] ја шта то значи? „Не знамо“, | кажу ми, „то је име поља.” А кад им ја то изјасних, казујући им да је серпска реч, „море калуђеру”, одговоре ми, „не чуди се ти томе; ми смо са

Зато ти ја по[х]итим у она моја блажена села и поља гди сам ја већ добро познат и гди, без најмањи[х] ни с једне ни с друге стране церемонисања, комплиментирања и у

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

замишљајући сама себе кад буде велике недјеље пјевао „Муку господинову“ као и лани, а пролетњи мирис буде допирао с поља. Прековођани опет питају: „Је ли оно мали Јерковић, што онако липо пива?...

тумачио њеку нејасну мисао из једне богословске књиге, и баш раширио руке а дигао обрве пред најтежом изреком, кад с поља, испред прозора, сину муња. Небо је било ведро без мјесеца. Тетка и Срдар се згледаше, а Брне избуљи очи у њих.

Дошâ ти је брат, дијак, ди-јâ-к! Најзад дође с поља здрави, збојити дјечко од десет година, у кошуљици, са широком тканицом око паса, па смијући се потрча у наручје

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Лаки и меки детињи прсти. Очи што све виде. Отегнуте песме на месечини кад је пут раван а шуме из даљине силазе у поља.

јој је јело загорело, а надничари за вечером заједљиво су напоменули да „газдарица штеди со“, Знала је да се Ђорђе из поља вратио и увукао у бачвару крај бурића с ракијом. Нећу му отићи.

Моје је! Моје! у сутон, Ђорђе понесе на леђима цело радосно умирање поља и оно најтеже, никад недоживљено. Вукао се кући да види Симку. ...

Небу су тешки облаци, а њему је тесно под њим. И у бачвари, где је од заранака, само што се вратио из поља и обиласка орача, био скривен од луди, било му је тесно за њега самог с Богом.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

долазили су ратови и односили по неког старчевог сина или унука, док није остао сам на салашу, усред широког житног поља заталасаног на ветру. Где ли је сада то поље? Тај салаш?

ВОДЕНИ ЦВЕТ Тромо се вукла река равницом. У њеним водама огледали су се врбаци и житна поља, понекад ђермови пободени у небо, али није било снежних врхова планина.

Је ли им је вила на дар дала? Или им је ђаво дебело подвалио? Ко зна! Као што зиме предају поља пролећу, отац ј е сину, а дед унуку предавао вештину претварања дрвета у чипку, али се село од силног рада не заима.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Онамо, 'намо! за брда она, Гдје небо плави савија свод, На српска поља, на поља бојна, Онамо, браћо, спремајмо ход! Онамо, 'намо, за брда она, Погажен коњ'ма кликује Југ: „У помоћ, дјецо!

Онамо, 'намо! за брда она, Гдје небо плави савија свод, На српска поља, на поља бојна, Онамо, браћо, спремајмо ход! Онамо, 'намо, за брда она, Погажен коњ'ма кликује Југ: „У помоћ, дјецо!

Са равног Марсовог Поља гонећи кочије златне, Задоцњен жури се квирит, и у град уморан стиже; Фркћу уморни коњи, и лаке кочије лете, И по

О хајд'мо у светлост, у поља, у цвеће, У чедну тишину успаване ноћи, У милошту тајну што из звезда слеће, И свечано струји по ведрој самоћи!

што низе човека, И бучно весеље тајанствено хуји, запеваће негде скривени славуји И природа цела зашумеће страсно, И поља, и горе, и баште, и врти Све што у њој живи поздравиће гласно Свечани долазак равнодушне смрти. 3аћутаћу тада.

В. Илић XЦВИИИ ВЕЧЕ Румене пруге већ шарају далеки запад, Клонуо почива свет. Са мирних, далеких поља Уморни ратар с песмом журно се ноћишту спрема; И само час по час зајечи шарена дола Он шкрипе точкова колских.

Копрена дубоког мира Увија поља у равни. Румене пруге се гасе И бледи месечев зрак, светило небеских двора, Кроз маглу диже се већ; - и нема, дубока

В. Илић ЦИИИ ЗИМСКО ЈУТРО Јутро је. Оштар мраз спалио зелено лисје, А танак и бео снег покрио поља и равни, И сниски тршчани кров. У даљи губе се брези, И круже видокруг тавна. У селу влада мир. Још нико устао није.

“ шапну, - духну Па листак отпири... М. Јакшић ЦВИ ЗИМСКА ИДИЛА Зими је покрила снегом долине и поља равна И тавне високе горе.

Реке се замрзле рано, А снег од осам стопа поља је и горе крио. У једно студено јутро, кад мајке не беше дома, Мали се подиже Павле, и оде ван нашег села И никад не

Добра земљо моја, лажу! Ко те воли Данас, тај те боли. Јер зна да си мати; Јер пре нас ни поља ни кршеви голи Не могоше другом свесну љубав дати.

Овдје вас свако познаје и воли, А тамо нико познати вас неће; Боли су своји и кршеви голи Но цв'јетна поља куд се туђин креће.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Забораве сан те обузео, ти си прво блажено битије и источник бесамртне среће, рајска поља, вјечито блаженство, животворни поглед створитеља заборави несрећној предала.

мене са очих мојијех непрозрачну смртности завјесу, тупе моје отргни погледе од метежа овог ништожнога, уведи их у поља блажена, у творењем освештаном храму, - да опширну видим колијевку у којој се вјечност одњихала, из које је у

Поведи ме у небесна поља, да погледам блажено жилиште ђе си и ти никла и живила сљедујући стопам архангела на бесмртним и свијетлим крилма

толико могућега творца наша мрачна занимава судба да атому једном мислећему да божество таквога качества, да г' у поља води миродржна?

Од рубина хиљаде мостовах у правилне над њом стали дуге; сви редови гордијех фонтанах, који скачу у небесна поља, од ње иду, у њу се повраћу.

Славословни ликови ангелах, на безбројне хоре, легионе усијати у блажена поља, расхорена слаткогласијама и химнама вјечите љубови, уживају бесмртну насладу коју смртни не зна вообразит;

Крилатоме подобно облаку, кад га гледаш с високе планине ушикана тихијем зефиром, кад се спушти у цвијетна поља на велике и бијеле масе да зефирна поодмори крила на коврима цвијетна прољећа - вид подобни бесмртног воинства

сферу свијетљају, и дан сваки неба свештенога нас честита новим наслађењем, нови гласи бесмртне музике наша китна поља потресају новом славом творца могућега!

Бјеше грдно једном мрачно царство свуда своју владу раширило, и његови наказни ликови улазаху у поља небесна (те грдобе и тијех изродах до ја нико вообразит не зна), само што се свештенојзи гори и мом трону примаћ

те у двије непрегледне масе с два противна узмућена вјетра, - вид ти такви два страшни воинства представљаху на поља небесна к крвавој се борби готовећи.

Треће јутро позоришта страшна кад заигра у поља небесна, Адам с ликом својијем одступи из несрећна боја погубнога са дубоким душе покајањем.

Ево Адам у плот обучени са подругом у поља едемска. Тарућ очи од сна забораве, погледује сјајне луче сунца, погледује дивну сопутницу, погледује едемску

Попа, Васко - КОРА

душе Друмовима модрим Коров путује Друмови се губе Испод стопала Усеве трудне Ројеви ексера силују Њиве су нестале Са поља Невидљиве усне Збрисале су поље Простор ликује Загледан У дланове своје глатке Глатке и сиве НА СТОЛУ Столњак се

нож у грлу Црвена завеса Објаснила јој игру И било јој је жао Што се истргла Из наручја каљуге И што је вечером с поља Тако радосно јурила Јурила капији жутој КОКОШКА Верује Само веселом пијуку Својих жутих сећања Нестане Пред снежним

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Између масивних пиластера који су расчлањавали аркаде у поједина поља стајали су, било глатки, било увијени стубови са богатим старинским капителима, пресвођени касетираним луковима.

Њутн са области механике, а Лајбниц са поља геометрије. Изгледа скоро несхватљиво да је младић од непуне двадесетитри године - забелешка у којој је Њутн исписао

Дакле, при постанку и при нестанку поља магнетске силе рађају се оне две струје које имају противан правац, како то захтева и сама природа ствари, јер

„Добро сте намирисали траг дивљачи!“ Он се насмеши и прича даље: „Постајање и нестајање магнетског поља приликом мојих опита биле су две тренутне појаве, па није ни чудо што су струје створене њима биле тренутне.

да индукована струја има увек такав правац да се магнетно поље што га она ствара протуставља кретању примарног поља или магнета“. „Па шта следује одатле?

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Жуте њиве и бескрајна зелена поља, покисла, бујна, пуна свежих боја, и посута правилним редовима косача у кошуљама, бљештали су у свој раскоши

Ја сам трчао кроз траву, и горе су цвркутале тице. Преда мном далеко, поливена златом сунца, нежно и лако лелујала се поља, плавила се брда. А горе, горе се смешило небо, моје небо, мило моје добро небо.

Ни звука, ни најслабијег даха ветра, ни лелујања алпијске траве. У притајеном вечном размишљању ћутала су и ледена поља и снегови, бескрајни камени ланци планина што су штрчали као изломљени и разбацани, као намрштени, црни и у облацима

Прво, што сам помислио тада, била је она огромна разлика између стрелишта, на коме гађамо у мирно време, и бојнога поља у рату.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

је и тај осмијех остајао ограничен на сама уста и трептао око њих, тек блиједо и мутно уочљив на крајњој ивици видног поља. Прожимала ме све дубља хладовитост тих очију, и све више освајала туђост. Поплавио би ме паничан осјећај. — Мама!

Све су то само симптоми оне потребе да се изађе из властите коже, да се дезертира с поља умјетности. А то је, опет, само знак да нам умјетност није више оно за што смо је некад држали, да више не задовољава

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Капак лагано шкрипну, и Ђурица осети да је отворен. Затим стаде нека рука да шушка око прозора, који је намештен с поља, иза гвоздене решетке. Прозор се лагано и опрезно отвори.

Пред рупом изнутра не беше ни једне цигље, ни једнога већега парчета од зида. Било је јасно свакоме, да су други, с поља, зид провалили, да их је морало бити више и да је то веома озбиљна ствар.

Али уместо поља и шуме, што би сваки очекивао да види иза овога прозорчета, указа се неко мало, уско, а дугачко одељење, на коме беше

Ко није посвећен у тајну, никад не би могао ни помислити, да иза овога дувара има још какво одељење. — Гледајући с поља, види се насред дувара прозорче олепљено хартијом; кад се уђе у собу, види се на истом месту то исто прозорче, а ником

Сунце беше давно изгрејало, те се под његовим зрацима преливаху и блистаху поља и њиве, окићене росним капљицама, које се по брежуљцима већ стапаху и испараваху.

кровињарицу, одбија се од замрзлих зидова и с дивљим и бесним фијуком јури преко улица, преко стогова, преко чиста поља... Ђурица слатко спава после синоћне пијанке, видећи у сну читав харем варошанака, које се отимљу о његово миловање...

Жандарми и пандури, као обично, беху наоружани »до грла«. Кад се дохватише чистога поља, потераше брзим каријером...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Када га проведе кроз пећину, дођоше на једно велико поље, а насред поља велики сто, а на њему се змијски цар курисао, а цијело поље притисле свакојаке змијурине.

не дај! А пси скоче те за њим, па га стигну, и одмах га растргну, али из вепра скочи зец, па нагне преко поља, а царев син пусти хрте: — Држи! не дај!

Тако ишли, ишли равницом и брдом, преко поља и ливада, преко вода и шума, док дошли на прво раскршће. Ту се договоре да крену сваки својим путем.

Узјаши на ме! — викне, и кренуше на даљи пут у трећу царевину. Ишли дуго, ишли, и кроз горе и кроз доле, и преко поља и преко ливада и вода, док једва једном стигли у трећу царевину.

Онда, када дођеш на то и то поље, ако те ту акшам ухвати, немој насред поља ноћивати, и треће, кад дођеш на то и то језеро, немој крај језера ноћивати, него ја прије језера ја гледај, ако можеш,

Таман он насред, поља, а акшам. Слуга ухвати првога коња за улар, а везировић ће му: — Нећемо овдје ноћивати, но проћерај мало, — тако ми

Када би крај поља, отвори пустахија један капак, па се спусти доље под земљу и рече дружини: — Ево овамо уходио сам једнога трговца, но

Везировић се зачуди па стаде слугу хвалити, ама га он пресијече, и кренуше даље. Када су били насред поља гдје је слуга исјекао пустахије, ту устави па завика: — Дајте вреће па хајте за мном!

А кад дјед чује, ишћера пијевца па га заћера преко поља. А пијевац помисли: „Куда ћу ја сад? Вјере ми, идем цару на диван, па ћу му пјевати.

А пијевац помисли: „Куда ћу ја сад? Вјере ми, идем цару на диван, па ћу му пјевати.“ Па одатле пође преко поља, па срете лисицу. А лисица пита пијевца: — Гдје ћеш то, пјево? — Идем цару на диван. — И ја ћу с тобом, рече лисица.

Но се најпослије погоде да састанак буде у главици каменитој, али накрај поља. Кад уроче дан од састанка, ево ти свијех миша и узеше метериз у главици, а мачке мало одаље у пољу.

А Турчин: — Ћера, море, да! — Бјежи Марко преко поља равна. — Бјежи, море, да! Хоће Туре да посијече; и хоће вала, и вриједно је. — Кад се Марко натраг повратио...

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Косова плач је, Богу се вапије, Ал' нигде помоћи, свуда срца тврда: Сиђоше громови, падоше капије, Прогледаше људи, и поља и брда.

Огромна равница пред њиме се пружа, Несрећна и лепа, као српска туга, У тој земљи има и поља и ружа, Ал' слобода само тој се земљи руга.

нас у рат сви гробови стари, И заветна мис'о, и божија воља, Дух великог цара, опали олтари, Јаук са Вардара и Косова поља.

Кроз моју душу прошле су све воде, Крвава поља и умрли крици, Брегови, кланци, стегови слободе, Бели крстови, светли рањеници.

Прилепа и око Битоља, Као мртва стража поколења нова, К'о живи гробови, као златна слова, К'о довршен завет са Косова поља.

љубав и витешке груди Донеле су веру и времена боља, Велика и светла, без страха и студи, И испуњен завет са Косова поља. Кроз топовску рику и дим од пушака Подигла се најзад царевина стара. Ви сте све постигли.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Моја младост 2 ИИ. Моји први изумитељски напори 9 ИИИ. Моји каснији подухвати 16 ОТКРИЋЕ ОБРТНОГ МАГНЕТНОГ ПОЉА 17 ИВ. Откриће Теслиног калема и трансформатора 24 В. Високонапонски предајник 30 ВИ.

ИИИ. Моји каснији подухвати ОТКРИЋЕ ОБРТНОГ МАГНЕТНОГ ПОЉА Кад ми је било десет година, пошао сам у Реалну гимназију, нову и сасвим пристојно опремљену.

Али будућност обртног поља није била у обезвређивању машина, напротив, требало је да им увећа вредност. Мој систем је уједно потпомогао нове

Уложио сам сав свој младалачки жар и снагу за усавршавање открића обртног поља, али ти рани радови били су другачији.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

У августу и септембру ова пространа кукурузна поља личила су на непроходну шуму. Недалеко од Идвора, источно од ових кукурузних поља, налазило се једно румунско насеље

Недалеко од Идвора, источно од ових кукурузних поља, налазило се једно румунско насеље чувено по лоповима који краду стоку.

Ови лопови би се сакрили у кукурузу и чекали да неко говече тамо зађе, а онда би га одвели на своја оближња кукурузна поља, на другој страни њиховог села.

Та линија је делила пашњак од кукурузних поља и била је наш ”брисани простор”. Мото Француза на Вердену је био: “Овуда не смеју проћи”.

Сваки пут кад сам одлазио од куће до поља, ја и моје мазге смо пролазили поред настојниковог стана. Ту и тамо иза зида од лепо сложених дрва видао сам, с

Следећег дана, на путу до поља, често сам гласно понављао научене речи све док нисам помислио да их већ и мазге знају напамет.

Добар кукуруз и бујна поља дувана давала су утисак богатства, али једини свет који се могао видети, били су црнци чији језик нисам био у стању да

Често сам, терајући флегматичне мазге кроз усијана поља дувана, мислио на оне ледене ветрове северног Атлантика на исељеничком броду пре нешто мање од три месеца и чезнуо сам

Остали део града наличио је на низ лепих манастира. Ходање од неколико миља кроз шуме и поља, без доручка, изазвало је у мени јаку глад и мањи умор.

За време летњег распуста више нисам морао ићи на реку Пасеик да тестеришем дрва нити на Хакенсак поља да запињем из све снаге, како бих држао корак са искусним жесеоцима.

који обећава да нешто постане и који жели да једног дана добро барата новом Максвеловом теоријом електромагнетног поља, мора познавати математику која се учи у припремама за полагање ”трајпос” испита.

У брзом возу који ме је опет водио родном месту, нисам се освртао ни десно ни лево, на реке и поља, на градове и села, на запослене људе на златним пољима који су сакупљали летину.

Ћипико, Иво - Приповетке

И буљи у простор, и пренаша се мишљу код запуштена огњишта. Гледа пусте њиве, обрађена поља, и сјећа се труда и зноја док га је обрадио; и гледа пред собом огладњелу стоку што на голети скапава — нема чега да ,

Па слатки осјећаји, донесени с поља, кроз тијесне улице, поступице се стишавају, док се не слегоше и посташе у њеној души као клица у зрну, ишчекујући

Из пароброда ушла је у жељезницу, и наново изишла, а да се ничега није одвојито сјећала: села и градови, поља и море, — све се изједначило у њеној глави.

двије уре хода од мора, иза високога брда, испод кршева, у заклоници од сјевера, откуд се с противне стране преко поља тек назираше пучина.

Већ се из поља враћају тежаци, домину путем, одмахују дугим, нажуљеним рукама, журе се да уморни опочину од убојите копи.

сјене, уз хуку и звиждук вјетра, око голих телеграфских стубова брже лете, не стижући се, преко тврда, још необрађена поља... На раскршћу, код цркве Светога тројства, није се прекрстио. — Зар се никада и не крсти?

А дан угодио, као љети ведро. Срета сељаке и пролази мимо њих и мимо необрађена поља, не хаје ни за што: он зна гдје ће тамо гдје нема тежака што се цио дан замарају око нехарне земље.

бојом, разгаљује се сивом светлошћу, а кад лахор са брдина снегом заструји, реже по лицу, и чује се јаче, одозго с поља, оделити шум слапа над млиницама. Прекопута шкрипнуше врата и клепка брецну. —Павле! — јави се с врата Цвета.

Преко поља, код јаруге, обилазећи је, вели му жена: —Кајаћеш се што радиш, вратимо се! Илија не одговори и не пође за њом, већ

дрвета и расуле се суре гомиле испреплетане бршљаном, и заклонице над којима, као стражари, стрше мрки чемпреси; поред поља, уз море, нижу се села из чијих средина издвајају се витки звоници.

Она га није опазила јер је врелашце закриљено големим каменом, у хладу поврх поља. Ознојени, жедни, полегоше једно до другога на земљу и прилегом пију...

Гледају и посматрају уоколо, чуде се овом новом селу усред поља. Пођоше прама цркви посвећеној светоме Року, обазриво улегоше да се помоле.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Отприлике онако као што је он сам једном казао о својим утисцима са пустог, каменитог Херонејског поља, где је некад вођена можда најкрвавија битка у старој Хелади.

прелепу слику орахове дворане, која у огледалском одсликавању тече као река, и отицање песама кроз сопствену душу у поља далека. Поља с језером у чији понор, одражавајући се, силазе брда: Кроз огледала отиче орахова дворана као река.

орахове дворане, која у огледалском одсликавању тече као река, и отицање песама кроз сопствену душу у поља далека. Поља с језером у чији понор, одражавајући се, силазе брда: Кроз огледала отиче орахова дворана као река.

И све песме песника Кроз душу моју отичу у поља далека. У поља, где огледајући се језером брда силазе у понор [...]. Поља нису удаљена само просторно него и временски.

И све песме песника Кроз душу моју отичу у поља далека. У поља, где огледајући се језером брда силазе у понор [...]. Поља нису удаљена само просторно него и временски.

И све песме песника Кроз душу моју отичу у поља далека. У поља, где огледајући се језером брда силазе у понор [...]. Поља нису удаљена само просторно него и временски. Тако се у другој строфи над језером огледа ловац из средњег века.

у петој строфи већ враћени у време и простор одакле се пошло, дакле у песникову садашњост: Кроз душу отичу ми песме у поља предалека, Кроз душу, кроз млака огледала углачаних река, Све до чудних језера којима небеса силазе у понор [...].

У „Вуку И“ није сасвим јасна веза између гажења јечмених поља и пробуђеног праоташтва: Варошким ђоном тврдим кварећи поља јечма Осећах у себи грозно праоташтво како се стрви Много

У „Вуку И“ није сасвим јасна веза између гажења јечмених поља и пробуђеног праоташтва: Варошким ђоном тврдим кварећи поља јечма Осећах у себи грозно праоташтво како се стрви Много је јаснија, међутим, кад ове стихове читамо на подлози

међутим, кад ове стихове читамо на подлози старијих, из најраније објављене песме (1920), где се гажењем житних поља стиже до божанских дедова („Бози су моји дедови“), то јест до словенских богова: И ко тур мрки, преко пландишта, Кроз

до божанских дедова („Бози су моји дедови“), то јест до словенских богова: И ко тур мрки, преко пландишта, Кроз житна поља ево долазим, И газим класје и зрна газим. – Гледајте, бози, мене младића! („Гледајте, бози!

свести на столу нек мирно почива за то време у коси свакој звезда ће касно да се јави док стопе се дечје топе кроз поља широка као први снег и стонога лови сенке пале преко зида и трава расте до изнад њеног чела трава заборава или

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

озидана зидовима, усечена улазима махала, док је друга била гола, ојендечена, и од које су се пружале баште, њиве, поља, села.

Кад се стане, ево овде, у мрак, на вратима? Кад се погледају сва поља у месечини? Сва она брда у даљини ... град, кровови ... тамо облаци ... сазвежђа ... то небо пуно светлости?

] блену у ноћ, пуну звезда, прешав погледом сва месечином обасјана поља ...све шуме у даљини ... брда ... и облаке ... па, уневши се бискупу у лице, прошапута .... 'тамо аз појду' ...

пролазе облаци, учини му се да се сливају доле, као и огромни потоци камења са врхова, под којима су белела се читава поља дубоког снега и великих, тамних сенки стена“.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

ограђује Љуботрн, а од Лепенца па тамо до иза Неродимља као да су се Шарини брегови суљнули, и као одједном на домаку поља зауставили или да му се диве, или да га не грубе.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

НА ГРОБУ ЈЕДНОГ СКРОМНОГ СРБИНА Српска душо, Бипарићу Јово, Мало ко те подубље познавô. Шална воља бршљала те с поља, Њом се крило што је врло било. Вредан био, сиромаш помагô, Свуд прилагô што је Србу драго.

Више плећа врат се диже... Нек’ поједе много сáрмâ! А да сарме боље прођу, Не било му с поља јарма! Кол’ко људи, тол’ко глава; Кол’ко глава, тол’ко људи. Ал’ ја желим да не буде: Кол’ко људи, тол’ко ћуди.

Ал’ ја ипак велим; сва су поља твоја, То јест, ти се спремаш да на њима зидаш, И сатира ј’ твоја, па и ране моје Ја остављам теби, да их ти

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

РУЖИЧИЋ: Небо грми, земља стрепи, Сунце сија, трава расти, Славуј пева, шева трепти, А дух стихотворца лети Преко поља, преко брега, Преко воздушнога снега, На високи Парнас, Гди с’ извија љупки глас.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Као они што се ослободише љубави Љубећи силно, сићи ћу једном празан у свет полутаме, где заборав плâви Поља, а звезде тамани зараза.

Краков, Станислав - КРИЛА

Војничка станица била је далеко ван града. Свуда дуж рампи црнела се полегла тела као преорана поља. Дуга сенка од станичних зграда падала је на њих, и само се на месечини светлуцало скупљено оружје, крај кога су

— Ф...ф...ф... Нешто је црно летело кроз ваздух. Бомбе су трештале. Дим је избијао из села, са поља. По небу су прскали шрапнели.

Посилни су једнако долазили. Около су пламтела у сунцу прљава солунска поља, и дремали дугачки ангари. У њиној ужареној сенци спавали су жути апарати, и старци стражари.

Ипак није био весео и лицем му се разлило жутило. Около се магла дизала и откривала сву досаду поља битољске равнице, на којој се гдегде дизала минара, и пушили репови прашине над уранилим поворкама камиона.

Ауто је јурио и остављао свима прашину као поздрав. Душко је гледао пуста изгорела поља крај Лутре, где су некада били њихови логори. Осећао је тугу што је све то тако пусто и празно.

Петровић, Растко - АФРИКА

Одједном побеђен од оволике лепоте ликова, боје и светлости, имам пуне очи суза. Враћање кроз поља пуна зричка крај чопора мајушне говеди. Аперитив, лед. На јутро Бадњег вечера чекам на пошти иза три дуга реда.

Краљичина коса издељена је у много малих симетричних поља, чврсто по самој лобањи исплетених и истканих. Она, као многе црне жене овде, носи око грла право неизглачано драго

дана загушни афрички ветар доносио ми је само мирис дима са простора које урођеници спаљују ради лова; сада, у ноћи, поља су мирисала на најнежнији мирис цикламе, толико силан да се и најотпорнији мирис звери губио у њему.

Да би се смело дирнути у свирале, потребно је да све жене из свих поља около, буду уклоњене. Доста је да чују и најслабији ехо Сумангуровљеве свирале па да на месту умру.

Излазимо на једну чистину њива и поља између квартова, одакле се види пруга Океана и велики бели Сидибенашер, манастир марабута испред пучине.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ће се, кâ у грозници, Грбавој земљи кора јежити; Отровне тице, змије ватрене Које ће, репом хитро шибајућ, Спржити поља, спалит усеве, Отровним дахом лета кужити, Докле се тако, кугом морена, У један прамен отров-парице Колевка бесна

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Овај светао дан, ова тишина у природи, ова потмула тутњава с бојнога поља, све је то чудно дејствовало на ме, и ја се удубих у неке невеселе мисли.

— Војске су се биле спустиле у кукурузна поља и зашле за брдњаке, те се није могло видети ко напредује, а ко одступа. Но наскоро све постаде јасно.

Вест о изгубљеној битци продрла је у варош и свет се узрујао, што је сасвим појмљиво при таквој близини бојнога поља. Кад сиђох у варош, видех дуге редове рањеника где пешке, на колима и на носилима пролазе за болницу. Одох у штаб.

Штаб ево га недалеко од мене у другој авлији, само ђенерала не видим. С бојнога поља изретка се чује тек по која пушка. Топови такође слабо раде.

Турци из Књажевца нити су покушавали да прву војску потисну из књажевачке клисуре, ни да одељења код Бучја и Влашког Поља одбаце у Луковицу планину.

Овога истог дана (8 августа) наше коњичке патроле са Влашкога Поља долазиле су до близу Књажевца, и том су приликом опазиле да су регуларне турске трупе напустиле сву књажевачку

о свему ђенерала Черњајева и спреми се да сутра дан са својом војском из књажевачке клисуре и са одељењем са Влашког Поља учини диверсију спрам Књажевца, како би тим прогнао из Књажевца и околине и последње, нерегуларне турске чете, и

Мало доцније стигну под Књажевац и све наше трупе, кренуте од Бање и са Влашкога Поља, и уђу у порушени Књажевац равно у 2 часа по подне. Исте вечери послато је нешто наше војске и на Тресибабу.

С леве стране долећу и куршуми. Мајор Илија Марковић, чији батаљони баш тада улажаху у борбу, стао насред поља, очи му као у мртве рибе, зинуо, подигао и раширио обадве руке, врат испружио а главу малко погнуо напред, као оно

Бивало је опет тајних седница, где је израђен закон о реквизицијама, закон о сређивању поља итд., јер се и те законодавне мепе сматрале као спрема за рат. Тада је већано и о оном војном контролном одбору.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

ЛІІ Путујемо. Воз нам лети. Беже поља, беже њиве, Беже липе и јаблани, Па и врбе жалостиве. Ено видим раздрагану Једну милу птицу малу, — Све то видим

Осетиш ли часак, који Радној тежњи поља тражи, Ти се сети ко те крепи, Ти се сети ко те снажи. XXXИВ Смрти, смрти, црна смрти, Ти си дошла по њу, — је

Моји врти, моја поља, — Јер је тако сузна трава; Моје звезде, — јер се крију; Моје доба, јер свет спава. Моје стазе, — јер су пусте, —

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Дотрча и потпуковник Петар. Чудна мешавина мисли ковитлала се по нашим главама. Раздрагани смо што су поља оживела, што су непријатељи пружали један другоме руке, о чему већ годинама сањамо.

Долина је пламсала од жеге и силне јаре. Поља су као спржена. Око мене лете ројеви мува. Шлем на глави постао је врео те сам га скинуо, а главу увезао марамом.

Путовали смо возом који је био потпуно празан. Поља су била пуста. На станицама сем службеника никог другог није било.

Тома се лактовима наслони на колена и загледа преда се. Уједначеним гласом говорио је. — Цветна поља, мирисни лугови, шумовите планине... Кристални потоци, азурне обале. Небо као смарагд... — Тіенѕ! — проговори Полета.

Ја сматрам, после тога напада, кота Доброга Поља смањиће се за неколико метара. — То значи, на један топ долази простор од три и по метра... Ха!...

Ишчекује се ноћ и тешка смртоносна изненађења... Свежи поветарац пирка. А сунце залази лагано иза Доброг Поља, као да нам показује пут... Некада су тамо биле бачије.

Још четврт часа само... Однекуда из јаруге појави се млаз магле, и облизну врхове Доброг Поља. А гребени планински, обасјани зрацима, изгледали су као насмејани... Као да се проломи ваздух. Пришли смо дурбинима.

Као да се проломи ваздух. Пришли смо дурбинима. Стотинама сурих лоптица окитило је врхове Доброг Поља. Пристизале су нове. Онда гранате ринуше у земљу, позади ровова, посред заклона, међу препречна средства...

Пред нама су се издизали у плаветнилу дана огромни планински масиви. А около нас одисала је са земље лака пара. Поља била засађена.

Јуримо преко таласастог земљишта, поред израслих кукуруза, пожњевених њива, или украј макових поља, чије се витке стабљике са чаурама на врху лако њишу.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Птици из гњезд изљетајут, на луфт себе тихој дајут. О златоје пролеће! Поља красна радујут се имајућ зелењети, и све на њим' что насут се начину с весељети.

рука вечно дружи, Да и потомства нашег судба боља Под тешким бичем варварства не тужи, Претворимо у гробник хулна поља Гди горди Осман човечество ружи, Покажимо: да слава српског рода Јест храброст, верност, љубав и слобода!

Кад се сташе окретати, Проговара младо момче: „Чујеш мене, Цвет-девојче! Ти погледај с једног краја Овог поља до другога, Лепшег од мен’ наћи нећеш; А погледај с једног краја Овог поља до другога Удаваче све до једне, Од

Ти погледај с једног краја Овог поља до другога, Лепшег од мен’ наћи нећеш; А погледај с једног краја Овог поља до другога Удаваче све до једне, Од свију си ти најлепша.

Његове Омиридов и Осијанидов пјесне, у домовини као бесловна чада домашњих поља само у тихом чувству познате и возљубљене, бивају већ и от сосједов чуждестраних предјел с восхиштенијем удивљене и с

неувјањајеме лоборе Аполону свио, као что је скоро равновремено Крупински между Пољаци покривен ранами и славом с поља сраженија у службу муза возвратио се и, витез у војни, пјевац саде голубодушниј, нежним пјеснама серца благомислених

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Торови прекрили пола поља, а стаје се окупиле око једног заравњака као мала касаба. Глас се Рељин ширио. „Шта толико теслаишеш!

— просу се опет шапат, болан и дрхтав шапат од уста до уста, а из поља од торова разлијегало се жалобитно јадиковање малог Ђоке за својим Јабом. И сва се чељад заплакаше, зајаукаше.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

'' И сруши се Давид, цар државе свете, И гризући свилу шареног дивана Јецао је плачем разгневљене сете. С поља шуми песма са палмових грана.

'' Мачеви дачки, секире Јапода, Легије римске и хорде Татара, Или витези с византијских вода, Крвавили су ова поља стара.

И бише деца Светом Речју збрана. Синови Моћи костима су крили Дедовском крвљу поља покопана. И охоло су стег живота вили, - А увек тужне, тужне плели звуке И часно мрели у Беди и Сили.

И сад у оку њином се одмара Сен давно мртвих северних богова. (1913) ЈЕСЕН НА ВАРДАРУ Уморно клизиш кроз поља голема Мрк, кô да слава рику ти помела; Твој лом кроз кланце, пун даха с опела, Звони кô одјек напукнута шлема.

Јер с поља твојих крв још није спрана, Кости синова по дну ти се ломе, Кô привид видиш војске које громе: Још памтиш јаук после

једног дана Нимфа топла, мека, Даде му пехар препун чедне сласти, И он се опи од детинске страсти, И у трк пусти у поља далека Зауздан оркан и сунчане зраке.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Од тада тај развој тече у правој линији, простим ширењем поља изражајних могућности, без модификација или напуштања онога што се већ налази у језику.

Разумевање је било особито отежано код Васка Попе (1922-1991). Полемике око његове Коре (1953), затим Непочин-поља (1956), узеле су велике размере.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

кад се, Козак, сетиш Твоје лепе Украјине, У оку ти пламен сине, Полегô би танку змију, Мегданџију бедевију, Преко поља да се вине... Али где је земља лепа? Где је степа?...

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Подвечер обуку бијелу народну ношњу, расплету косе, у прегаче ставе убрано цвијеће и пјевајући прођу кроз поља бацајући било што даље од себе.

Ћипико, Иво - Пауци

премишљаше, осјећајући сласт у животу, задовољан и весео Раде, гледајући кроз прозор на замичуће, у хитњи, винограде, поља и дрвета... А жељезница с тутњавом јури ка његовоме крају...

Раду прво прољеће иза очеве смрти понесе надом. Обилазећи своја поља, премишља и рачуна колико ће користи имати, и што продати и уштедети, да газдајовина част даде.

Раде у вароши нигдје се не сврне, већ, погнавши пред собом празна парипа, упути се кући усред подне. Преко поља сунце упире у чело, у очи жеже, али бриге га јаче море, па не тражи хлада да се од врућине склони.

са собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра чисто се зачуди кад погледа даље кроз прозор и угледа иза поља шуму већ свијетлу, зеленим листом заодјевену.

Тек што окуси пуре, изиђе из куће. Јужина једнако завалила преко поља и хучи око кућа и голих дрвета. Устави се код празне штале... и, забринут, махнувши руком у празно, пође даље.

У сну нашао се наједном у некаквој жућкастој бари, усред поља. Газећи преко ње, мало по мало упада у блато и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, а све више и више

којој се и сам чудио, није ни обазирао се на нову кућу, ни свратио у млин, већ у хитњи прешао газ и журио се преко поља ка вароши.

У самоћи, на догледу великог града, јача га туга притисну. Гледаше пожутјеле високе шуме, отворена широка поља. Све се блисташе у сунчаном сјају.

ђаци, и привидно се не одвајаше од осталих; но собом из врлетнога свога краја бијаше понио и мирис живога мора и поља и свјетлост пуна дана.

казивао гачице, а бура над кућама фијукала, док је дрхтало цијело село; сјети се свих годишњих доба и тргње и мора и поља — и бијаше му тјескобно и тешко. Па зашто га од свега тога отргоше, против његове воље?

Спуштала се блага летна ноћ, кад бијаху на догледу села. И други тежаци — сви уморни — враћаху се са поља, и свуда се чула пјесма младости. Иво се бијаше подао угодним мислима.

И чисто презајућ' замоли га да пође с њиме доље преко поља, к мору. — Послушаћу вас, — рече младић — ако и је за ме касно. — Па изиђе из двора на улицу.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

О чему бих тамо могао размишљати, Господе? Блудио бих као дух преко миомирисних поља, међу милозвучном птичијом грајом, и ништа више. Ништа више.

Моји људи су посао обавили брзо и спретно, па смо се упутили преко глибавог поља, ми пешице, они пребачени преко коња. Нека ми нико не каже да сам оскрнавио божији храм.

Јесења сетва је пропала, усеве је покрио моравски муљ, дубоко их сахранио, и уместо зелених житних поља, докле очи допиру пружају се црне пустаре. Преостаје једино да се посеју јари усеви, ако већ није касно.

Ишчезле су из њих снаге и живахност при погледу на разрушене колибе, однете ограде, опустошена поља. Вуку за собом тешке преморене ноге, поспани и невољни.

Група ће ударити преко поља, кроз топољак, на Синђин газ, и ту ће је с друге стране воде, баш кад буде из ње излазила, дочекати његови стрелци,

у пукотинама на окомитој литици постаје све црње: Зато се слабашна светла у кућама на падинама преко Вратимљског поља јасније виде.

Ништа више нећете морати. Ни клечати пред господарима, ни обделавати поља, ни понизно улазити у наше храмове, нити се плашити страшнога суда.

Макарије Никанора су спопали бесови. Као да га је печио обад сред поља, па онако узгицан млатара ногама и рукама не гледајући кога ће закачити. Крај мене нема никога. Спушта се сумрак.

која у глуво доба ноћи излазе на раскрсницу друмова, заскачу на леђа усамљених пролазника и терају их галопом преко поља, трстика и врбака крај Мораве све до првих петлова, или док се ти несрећници не скљокају на земљу од страха и умора.

И прионуће на рад, искрчиће големе шикаре око Саборишта, претвориће у родна поља врзињаке, честе, церове шуме, пусте пропланке, начиниће скровишта од грања и бујади, саградиће брвнаре, колибе од

посматрати како Сабориште расте из године у годину, како дуж Белога потока ничу нове куће и како се пшенична и јечмена поља шире према југу и према западу.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

) 280 УСАМЉЕНИ ГРОБОВИ 281 АМОР НА СЕЛУ 291 И ЗАДОЦЊЕНИ ПУТНИК Не дижу се више са шарених поља Лагани лепири и свилена стада; Све обави јесен магловитим велом, И увело лисје на земљицу пада.

Немир ми стискô уморене груди, Несрећно срце што љубити зна! Кроз тиха поља срдашце ми жуди Далеко тамо, у бајнији свет: Да злато своје иза санка буди Уз гласак фруле, уз уздисај клет...

Што се мути зора сјајна? 3ашто тужи цура бајна? 1882. НА ДРИНИ Кроз тучна поља и питоме равни, Срдитим током, у недоглед тавни, Ти шириш твоја шуштајућа крила, О, Дрино, водо мила!

Он љуби хладни кам. 1883. ПРОЛЕЋЕ Пролеће мило на земљу слази, И сунце здрави поља, брег, Студене зиме губе се трази. И копни снег.

1883. ВЕЧЕ Румене пруге већ шарају далеки запад, Клонуо почива свет. Са мирних далеких поља Уморни ратар с песмом журно се ноћишту спрема, И само час по час зајечи шарена дола Од шкрипе точкова колских.

Копрена дубоког мира Увија поља и равни. Румене пруге се гасе И бледи месечев зрак, светило небеских двора, Кроз маглу диже се већ - и нема, дубока

И цео божји дан Он гледа пуста поља, где гола стрњика расте, И снева други сан. Тако и прошлост моја преда мном тихо се буди, Мој поглед исто тако кроз

1883. ЗИМСКО ЈУТРО Јутро је. Оштар мраз спалио зелено лисје, А танак и бео снег покрио поља и равни, И сниски, тршчани кров. У даљи губе се брези И круже видокруг тавни. У селу влада мир.

Двадесет пријатних дана дуваху ветрови. И тада У сува и тиха поља пастири погнаше стада; Јер сниска, зелена трава земљу је покрила веће, А гдегде у росној трави прво је цветало

Под њоме, у немој даљи, под велом маглице сиве, Зелена спавају поља и влажне црне се њиве; Крај сниских ограда свуда висока трава се пружа, Где бршљан узвијен ћути и дивља вије се ружа.

Лада, у нежној бризи, у мирно сеоце сиђе И тихе вајате и стаје нечујним ходом обиђе, Обиђе поља и горе - и поглед на запад баци, Где топлог, пролетњег сунца последњи трептаху зраци.

И то је прошло. Вас већ није, Кроз пуста поља блудим сам Јесења магла земљу крије, Ах, како ми је - то ја знам! Тромо и мирно теку часи, Младост се губи, гине

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Пред вече вожња колима у поља и винограде или чамцем по Дунаву. После вечере игранка, концерат или позоришна претстава у павиљону, све у режији

могло бити сумње да је Марс насељен интелигентним створењима која су га испрекрштала тим каналима да наводњавају своја поља. Ширина тих канала чинила је, додуше, доста забуне.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Птици из гњезд излетајут, на луфт себи тихој дајут. О златоје пролеће! Поља красна радујут се имајућ залењети, и све на њим' што пасут се начину с' весељети.

Ха! Знам сад што ћу, писати хоћу дјеци малену, лјепу, шарену, књижицу. МАЈСКА ПЕСМА НИКАНОР ГРУЈИЋ Већ се поља сва зелене, Топлији је сунчев сјај, Све су воћке одевене, Хајдмо, хајдмо док је мај, Хајдмо сви у гај!

Па те твоја добра мајка Данас лепо опремила. Кадивени доламицу Обукла ти од милине, Ишарала меке груди, Равна поља и долине.

кад се Козак сетиш Твоје лепе Украјине, У оку ти пламен сине, Полего би танку змију, Мегданџију – бедевију Преко поља да се вине – Али где је земља лепа? Где је степа?... Ој Козаче, бојни брате!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Какве чипке, и какво сребро, и какви разговори с оним канцеларијашем који би умро на мразу и бодром ваздуху поља и друмова... О, Богородице!... Паула, кажи Јоси да за пола сата кола буду упрегнута... Баш волим ово бљузгаво време...

и „мала поља” наполичарима, а адица да се преоре за баштованлук, мој део под аренду Протићевима... Е тако, сад знате, и можете

Побегло је можда и од чудног света који се сав претворио у кукуруз. Још су сва поља пуна кукуруза, а већ су пуни кукурузом амбари, тавани, дворишта.

А кад забораве, шта ти ту нема: Свети Сава и ђаво; Индиски океан и галије Александра Великог; поља, мора, буре, тамнице.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Он усугуби кораке, почем се поља добави, и стигнувши Роксанду: »Лепа моја, куда тако намераваш?« запита је. Роксанда, видећи изненада лепо обучена

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

ПОЉЕ 24 КОСОВО ПОЉЕ 25 ВЕЧЕРА НА КОСОВУ ПОЉУ 26 КОСОВА ПЕСМА 27 БОЈ НА КОСОВУ ПОЉУ 29 ВЕНЦОНОСАЦ СА КОСОВА ПОЉА 31 БОЈОВНИЦИ СА КОСОВА ПОЉА 32 КОСОВО ПОСЛАНСТВО 33 ЋЕЛЕ-КУЛА 34 ЋЕЛЕ-КУЛА 35 ПОСВЕЋИВАЊЕ ЦРНОГА БОРБА 36 ЦРНИ

НА КОСОВУ ПОЉУ 26 КОСОВА ПЕСМА 27 БОЈ НА КОСОВУ ПОЉУ 29 ВЕНЦОНОСАЦ СА КОСОВА ПОЉА 31 БОЈОВНИЦИ СА КОСОВА ПОЉА 32 КОСОВО ПОСЛАНСТВО 33 ЋЕЛЕ-КУЛА 34 ЋЕЛЕ-КУЛА 35 ПОСВЕЋИВАЊЕ ЦРНОГА БОРБА 36 ЦРНИ БОРБЕ 37 РУЖА НАД

кос и зачиње песму КОСОВА ПЕСМА Ја кос Црноризац међу птицама Склапам и расклапам крила Чинодејствујем насред свога поља Претварам у кљуну Кап росе и зрно земље у песму Ти боју сутра буди леп Што ће рећи праведан Ти зелена царице

прелепи вучји пастир С процветалим штапом у руци На белцу небом лети Побеснело жедно оружје Сâмо се насред поља уједа Из смртно рањенога гвожђа Река наше крви извире Тече увис и увире у сунце Поље се под нама усправља Сустижемо

своје звезде веренице И летимо заједно кроз плавет Одоздо нас прати Опроштајна песма коса ВЕНЦОНОСАЦ СА КОСОВА ПОЉА Држи на длану своју одсечену главу Светлозарну своју задужбину И сунчеву намесницу У свеопштем мраку Стоји пресрећан

га рађа Жив је у црвеној капи росе Игра у запаљеном колу божура Пева у песми коса на овом пољу БОЈОВНИЦИ СА КОСОВА ПОЉА Овде где смо Загосподарили смо плавим пољима И рудогорјима без подножја И венчали се Сваки са својом звездом

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Стављам у 2 часа и 17 минута, јер обично тако почињу рапорти са бојних поља. У 2 часа и 20 минута већ сам ја чупао једну гуску, министар полиције другу и министар просвете трећу.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Кажу, пушке су готово неупотребљиве, од силне употребе. Сва су поља око Пећи притиснута војском. Докле се оком види.

Вест је прострујала, поља су оживела. Ордонанси су јурили у разним правцима Људи су се сакупљали у мале групице. На њиховим лицима огледала се

А месец велики, сребрнасто сјајан, помаља се иза брежуљака, и блага светлост разлила се преко лимунових и наранџиних поља и маслинових гора. Осећа се однекуда и дах лимуновог цвета... Са мора допире лаки шум таласа. У даљини цвиле шакали.

Узео сам дурбин и пођосмо. Ту, у пешачком рову, тражимо згодно место за осматрање бојног поља и управљање ватром батерије.

Долине хуче, као да се са брда ваљају бујице. Непријатељски се редови разређују, али наступају нови, свежији, жешћи. Поља и њиве су покривене лешевима. Наши митраљези сикћу, а бугарска артиљерија рије по нашим рововима.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

“ БОДИНОВА БАЛАДА Кроз огледало отиче орахова дворана као река. И све песме песника Кроз душу моју отичу у поља далека.

И све песме песника Кроз душу моју отичу у поља далека. У поља, где огледајући се језером брда силазе у понор, Са њима прастари храстови и бела крда и свео бор Под ким се скупља

дна језера ловцу дижу се испарења: Отрован њима ловац малаксава, усамљен, без лека; Кроз душу отичу ми песме у поља предалека, Кроз душу, кроз млака огледала углачаних река, Све до чудних језера којима небеса силазе у понор, Силазећи

Па искрадем ли се ноћу у поља Златна где сија месец пуни, Бескрајна нас ће љубав да збуни. Тамо где сија месец пуни, Изљубићу се са зверовима

Тужан пролећем, тек весео у јесен, У зебњи каква снег ће поља открити, Да ли струкови биће опет превити. Доба је жалбе, младост чезне, узнесен; Орла сен крила мојој сени

Јурећи, уређује и помера она поља, њен писак то је злих богова воља. О јури, нек јури воз уз гроктање. И ноћ. Ноћ настаде савршени мрак, А кроз варнице

У стању да пође за пуком, Банда кроз поља кад засвира, Замишљено да живи о црном Луку, о хлебу и на сену: О, на трулом плашћу иза манастира!

савладан покривах ранама својим ово поприште Но често заражен Сунцем јурах запламљен Варошким ђоном тврдим кварећи поља јечма Осећах у себи грозно праоташтво како се стрви Језика отеченог куках и бејах жедан Да извршим, о да извршим већ

и враћа моћ Осећам да се буди оно што тако давно зачма У крви нашој, мајко, у праотаца ноћ Неумитно, ђоном ћу газити поља јечма И пијан од беса јурити кроз равницу ту кречну Језика отеченог кукати и бити жедан све већма Да извршим већ

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Шта тананост вилиних коњица према мом струку? — настављала је да гледа свој лик у води, а девојке су одлазиле у поља радујући се мирису високе летње траве, смејале се и певале. Затим су једна за другом постајале невесте, па младе мајке.

Већ из бостана излазе и хватају се житног поља, а Софроније стално испред њега. »Гле, он то к реци хита!« — помисли Старац. »Мора да се присетио старог дуга!

— Како сам глуп сан уснио! — рече и загледа се у Страшило које се весело њихало усред поља. Затим завуче руку у џеп да би лулу напунио дуваном и напипа нешто тврдо и оштро: прст посече! — Откуда ово овде?

Брига Варалицу за приче! Од плодног поља му шири осмех, од топле погаче топлије речи. Шта је народу? Ако се ствари саме лепе за прсте, зашто их не узети?

Звоно је најчешче радосно звонило... По њему су се послови почињали, очеви одлазили у поља, дечаци у школу или игру, а године су пролазиле.

Како је слатка била тишина! Како је нежно падала на људе и на поља! Људи су ћутали као да се плаше да је не поремете својим гласовима.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

У поља наша Искариот уђе, И њиве наше постадоше туђе, и на нас паде губа и ругоба... Устај и пођи! Јауци су чести...

Хладно је, хладно... Отаџбино, гдје си? Прелазим кланце, путање п међе, Пребирем горе и поља и село, Не бих ли само угледао неђе Твој лик и твоје освећено чело... Но тебе нема... Умрла си нама... А народ?...

О, лијепа поља! о лијепе луке! Не носим вам ништа доли душе голе, Жуљева и рана, што пеку и боле, Невоље и глади и скрхане шљуке...

1918. НА ПРИПЕЦИ Скуњено и жедно ћути стабло свако; Испуцала земља, сухи јечам стрши. Врелу јару сипљу и поља и крши, и нигдје ниједан лист да би се макô.

Ја у њојзи слушам повијест из данâ Кад син земље ове није прахом био, Но са бојних поља теби долазио Да напоји жедна коња од мејдана.

Шуште рачве старе, Као да машу на чупаве чете Облака раних што се тихо жаре И плове тамо, преко поља тије', По злату јечма и шенице јâре, Гдје трепти јутро и свјетлила лије, Пада по дрвљу и захвата села И раштркане

Овдје вас свако познаје и воли, А тамо нико познати вас неће; Бољи су своји и кршеви голи Но цвјетна поља куд се туђин креће.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Ови бише сасечени, други пострељани. И не беше места где мртви не лежаху: брда, долине, вртови, поља, све беше тада пуно мртвих телеса. А друге одводише у туђу земљу и растављаху. Беше тада горко ридање и плач.

Пак побјеже преко поља равна, ал' повика Милош Војиновић: „Стани мало, бијело Латинче! Мило би ти било побјегнути!“ Пак поћера по пољу

“ А он прође с оне друге стране, заигра се преко поља равна, и прескочи три коња витеза и на њима три пламена мача, устави се на својем кулашу; па он узе три коња

Брза му је пуста бедевија, шћаше утећ граду Варадину; љуљну Марко тешком топузином, па је пушта за њим преко поља, удари га сапом од топуза, паде Вуча у зелену траву.

Мило било, разговори с' бане. Оде бане на коњу ђогину, те пријеђе поља и планине. Ја кад дође у поље Косово, кад сагледа по Косову силу, ал' се бане мало препануо, па помену бога

Пита њега царица Милица: „Ој, бога ти, кнежева војводо, што си тако коња ознојио? Не идеш ли са поља Косова? Не виђе ли честитога кнеза, господара и мога и твога?

“ Ал' бесједи Владета војвода: „Ој, бога ми, царице Милице, та ја идем са поља Косова, ал' не виђех честитога кнеза, већ ја виђех кнежева зеленка, ћерају га по Косову Турци, а кнез мислим да је

Он издаде честитога кнеза, господара и мога и твога“. 21 СЛУГА МИЛУТИН Долећеше два врана гаврана од Косова поља широкога, и падоше на бијелу кулу, баш на кулу славнога Лазара; један гракће, други проговара: „Да л' је кула славног

Нијесте ли од поља Косова? Виђесте ли двије силне војске? Јесу ли се војске удариле? Чија ли је војска задобила?“ Ал' говоре два врана

Ал' га иде Милица тврдом клетвом заклињати: „А тако од рана, разбојниче, оздравити, кадно ми си, делијо, исред поља од Косова, знаш ли мени штогоди за л'јепу господу, разбојниче добар?

Ово ти сам утекô са Косова рањен поља. Ма те л̓јепо ја молим, как̓ оно пуницу моју, да ми руке ти метнеш у свилене шпаге моје, — хоћ ми наћи у шпагу л̓јепу

из неба ведрога, те се моја крила окореше: ја не мого с крил'ма полетити, а моје је друштво одлетило; ја остадо насред поља равна, те ме газе коњи и јунаци.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

сеоског црквењака, који се однекле касно враћао, а овај престрашен од необична клемпава чудовишта, стругну преко поља и пљесну у бару, у неко старо мочило за конопљу.

— упита кнез. — Дјечаке, дјечаке, дјечаке! — узе да се присјећа чувар поља. — Не, не! Видио сам доста коња, говеда, двоје-троје магаради, понеког мачора скитницу и тебе, кнеже, кад си, пијан,

Ехе, баш такав и треба за ову пустопашну дјечурлију. Познато је да пољари, чувари поља, ливада, усјева и воћака вјечито ратују с дјецом.

— Па кога ћемо, стриче Лијане? — Кога би другог него мене! — избечи се старац. — Обдан ћу чувати поља, а обноћ шуму и у шуми школу. Од тога дана пољар Лијан поче редовно да ноћива у шуми.

То се могло и очекивати. — Украли су ми, дакле, најбољег друга из дјетињства — размишљала је она идући кроз поља на ивици села. — Оде мој Стриц и ја остадох сама.

Она више није гледала ни поља, ни живице, ни стазе, била је с тугом загледана само у своје мало опустошено срце. — Стриче, зашто си отишао, а да се

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Аврамов унук, жидовски први отац Израиљ, свети Јаков, мислећи му о небесному борављењу, путујући путем саму преко поља, затече га ноћ на путу. Избра себи местанце за ноћиште, сабра камења под главу и леже спавати.

Четврта је вода Ефрат, тамо код сенарскога поља, гдено су Нојевих синова унуци стлп к небу зидали. Но ето, и за те Једемске воде неки књижевници о себи мудри, износе

(Посланија апостолска) Ослободите се скоти пољски, зашто прорасла су и проникла травом сва поља по пустињи и дрвета су сва род родила.

Хукне у крај, лак се запенуши и враћа се у своје пучине натраг; задржава га песак те забрањује у поља се разливати. А и што ли је слабије од песка?

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Његови виногради и чифлуци многобројни су, и ко би их могао изређати! Али шта да се читаоци ломе преко поља и атара, кад је доста да му погледају конак, дворе његове, који су и виши и лепши и од самих пашиних!

Кућа двокатна, висока, с многим високим оџацима, падала је издалека из поља свакоме путнику у очи и распознавала се усред осталих кућа, са доксатима и мноштвом прозора и капцима У кућу се

Напослетку је дохватио пушку, ухватио се поља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, чак ни пуцао, није ваљда нужно ни