Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
храстову, и јаше, кроз јелове, брезове шуме, и букове, кроз бежаније, кроз разбијене пукове, касом и галопом, низ пољане, дижући увис препелице и вране, ноћевајући на месечини, крај жара, на коњу једући, будећи добошара, с Лима и
Црњански, Милош - Сеобе 1
затим до тих двеју, живих, правих, обала узане реке, којом је његово тело требало да отплови до далеке, друге стране пољане, а над којом се наднело пруће, као гране врба...
Над селом се раширише пољане, што су дуже остајале видне, испресецане редовима дрвећа и потока. У тим пољанама, пред шумом, приметио је још по коју
Са мишљу да још може као младић да појаше, крете, тресући се, преко пољане, затежући каишеве у појасу. Покаса право у ту загушљиву, спарну, натмуреност јутра, пројахавши поред ергела
Закачив гуњем о ограду, он се умало не врати, толико се препаде од необичног изгледа пољане, шуме и брега, што се дигоше пред њим.
Киша је падала, у тишини, пред кућом, у мраку, на утрини, под дудовима, код обора, на другом крају пољане. Осети опет недогледну влагу ритина, баруштина и трске.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
ЛАКУ НОЋ! Лаку ноћ, лаку ноћ! Сунце тоне за планине, И последњи трне зрак; Кроз пољане и долине Прикрада се црни мрак. Свуд спокојство тихо влада, Лахор шуми, роса пада, Лаку ноћ!
У ПОЗНУ ЈЕСЕН Чуј, како јауче ветар кроз пусте пољане наше, И густе слојеве магле у влажни ваља дô... Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом, Мутно је небо сво.
Међ њима јагањци блеје и звонца сребрна звоне, И многи лептири лете по рајском мирисном цвећу; Кроз цветне пољане рајске бисерне протичу реке, И рајске, шарене тице на мирне обале слећу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Журили смо сада да стигнемо остале. Наиђосмо на пољану, где се пут расипа у много излоканих стазица. Са ове пољане се силази право у реку, а с оне стране су били њихови ровови.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
жене, и звуци крвавих накита страшних, тешке свиле и листови прашни, чим пред зору сване, небо ми је росно ко равне пољане, а Месец се над њима сја као срп. СПОМЕН ПРИНЦИПУ О Балши, и Душану Силном, да умукне крик.
Разочаран од твог уморног тела, радознало милујем блудне и меке велике очи биља. ВЕТРИ Не грли цветне пољане мој глас.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Висок, стасит човек, у црним сукненим чакширама, џемадану и фермену, трчи преко чисте пољане... За тренут ока дотрча до ограде, па, видећи да је опасно прескакати, леже за један чатал и пружи пушку...
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
— Вас, спомени моји, светли али крти. Лавеж, вика, граја. Покличи се оре, Јури хајка кроз пољане и кроз горе, И оставља пустош на утртој стази.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Па ни дође књига од Никшићах, и у књизи десет побратимствах на Пољане да се састанемо, да им дамо робје на откупе; па смо били на станак Турцима, стога смо се мало задоцнили.
ЗАЧУЛЕ СЕ КАД ГА ОНАКВОГА ВИДЕ. ВЛАДИКА ДАНИЛО Што је, Вуче? Грдно ли изгледаш! Виђу да си с крваве пољане, газио си нигђе ватру живу, и Бог знаде, до тебе самога, је ли ико ту жив претекао; ер без муке не прскају токе ни се
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад се ђак дохвати пољане, и види сву стоку пред собом, викне дивљана: „Не тражи ме” рече, „ја сам већ на пољу.” дивљан кад види да му је
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
СТАБЛО Напокон и ја чезнем неки посед: Тек стабло (макар сред туђе пољане) С толико земље — да му сенка стане У којој ћу да седнем сâм и просед.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ „Од куд видиш, на све четир' стране, Даљна места, њиве, и пољане: Лево Дунав, Банат, Бачка мила; Авала се десно заплавила; А подале, ти брежуљци сиви, То је Босна - и ту Србин живи“ -
И с лиром и тугом својом остави пољане родне И вале Јадранског Мора здравећи звуцима сетним, Хипоник у Рим се крете. И, ево, усамљен сада, Он сања о бајној
В. Илић С У ПОЗНУ ЈЕСЕН Чуј како јауче ветар кроз пусте пољане наше, И густе слојеве магле у влажни ваља дô... Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом; Мутно је небо сво.
Међ' њима јагањци блеје и звонца сребрна звоне, И многи лептири лете по рајском мирисном цвећу; Кроз цветне пољане рајске бисерне протичу реке, И рајске шарене тице на мирне обале слећу.
Сваки у мисли утонуо своје. Ни откуд гласка. На житне пољане Омара јулска жестином припекла; А крв из моје још скорашње ране, Капља за капљом, лагано је текла.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Дугачки се реде легиони на пољане неба пространога с обадвије стране напореду; други стоје ка масе облачне на воздуху, к боју приправљени.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Њене пољане су сочно-зелене, море је ведроплаво, ваздух мио, иако несташан; његов весели дах подмлађује копно и море. Са благослов
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Људи су се бавили истим пословима као и некада у ово доба године. Прилаз кући водио је преко зелене пољане где су нас дочекала широм отворена врата, знак да се очекује драги гост.
Људи су се бавили истим пословима као и некада у ово доба године. Прилаз кући водио је преко зелене пољане где су нас дочекала широм отворена врата, знак да се очекује драги гост.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
- Над селом се раширише пољане, што су дуже остајале видне, испресецане редовима дрвећа и потока. У тим пољанама, под шумом, приметио је још по коју
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Куда ћу? шта ћу? свуда ме ноћ тражи; Пси ме рецитују и глуве пољане; Цвет и птица ухваћени су у лажи! Ми знамо окрутности преране слободе И сан по мери ноћи кад нас такао, Кривотворну
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Баш кад ја стигох у шуматовачки шанац, два наша батаљона прве класе прођоше поред шанца и упутише се преко рашчишћене пољане оној шумовитој коси о којој сам напред говорио.
Али замало, па тек један по један поче да избија из шуме и да се преко пољане повлачи шанцу, пуцајући једнако. Наскоро се пољана пред шанцем напуни наших стрелаца.
Многи су по пољани већ падали погођени смртно, многи су рањени, ухвативши се за рањено место, јаучући измицали с пољане и замицали за шанац у поток. Вика, кукњава, неописан урнебес.
овим призором с коњицом, на другој се страни шанца зачуше гласови: — Ено их, ено, вичите ове наше нека се уклањају с пољане, да нам отворе место за пуцање. Окренем се тамо. Баш кад сам пролазио покрај Черњајева, Комарова и др.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
„Оздравити мора...“ Откуд видиш на све четир’ стране Даљна места, њиве и пољане; Лево Дунав, Банат, Бачка мила, Авала се десно заплавила, А подаље ти брежуљци сиви, То је Босна — и ту Србин живи.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Неизгладиве као вечно клете Пољане, које мртве усе згрћу, За туђи ујед на мени се свете И прете Те очи које не тамне ни смрћу.
Охоли, мада без рода и крова, Чекамо смели своја гробља нова. Кроз векове смо крв нештедно лили: Још ангорске су пољане румене И кланци Карста, што су крв нам пили: Једренске сени, стидом обливене, Панонске кличу ране затрвене.
Опело чујем и песма црквена Сипа на мене маглине јесење, Уморно плачу пољане и стење, Модро је све што беше тако рујно. Зар ниси горда као бесцен урна У којој лежи прах мртвих царева?
Ћипико, Иво - Пауци
фантастичним сликама, и машташе о својој срећи с неким идеалним бићем, пренашајући се духом на оне наранчасто—црвене пољане што постепено ишчезавају и губе свјетлост и сјај... Кад сиђе с гомиле, хватао се први сутон.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Тако и прошлост моја преда мном тихо се буди, Мој поглед исто тако кроз пусте пољане блуди, И моје желе тако, што срце у мени драже, Топлије небо траже... 1883. ЗИМСКО ЈУТРО Јутро је.
Кроз тавне пољане и мирне Магловит, немирни лахор кад и кад лагано пирне, и тихо затресе листак. У своме станишту милом Славујак у сну
Обале су пусте и пољане мирне, А студени ветар лелуја ми влâс... Тужно шуми трска кад је крилом дирне, Шуми као болни, умирући глас.
1889. У ПОЗНУ ЈЕСЕН Чуј како јауче ветар кроз пусте пољане наше, И густе слојеве магле у влажни ваља дô... Са криком узлеће гавран и крŷжи над мојом главом, Мутно је небо сво.
Међ њима јагањци блеје и звонца сребрна звоне, И многи лептири лете по рајском мирисном цвећу; Кроз цветне пољане рајске бисерне протичу реке, И рајске, шарене тице на мирне обале слећу.
Ја ћу, без миле наде, И одсад њега звати И с тугом спомињати Његово слатко име. Ја ћу, у ведре дане, Блудети кроз пољане; И у свом боном санку, У ноћи и уранку, Довека бићу с њиме.
Он је прстима својим из њених сребрних жица Извио чаробну песму у славу невине Хеле И с лиром и тугом својом остави пољане родне; И вале Јадранског мора здравећи звуцима сетним, Ипоник у Рим се крете.
Она је бежала дуго, док, најзад, уморна клече, И виде пољане пусте како их увија вече, И страх јој силније букну. Ниоткуд живога јава, Изгледа као да живот у миру дубоком спава.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Тамне јелове шуме, камене врлети, снажне пољане, брежуљци, гребени, а, иза свега тога, црвенкасти џиновски бедем Раксе.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
О ТРЕЊУ ИЗМЕЂУ ДУШЕ И ТЕЛА То није велика шума која шумори, Ни широке пољане које се смеју, Тиха је река ово између пустих обала!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Уставише коње уза двора. Своју дјецу л’јепо даровала: сваком сину ноже позлаћене, свакој ћери чоху до пољане; а малому у бешици синку, њему шаље убошке хаљине.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Пази га само како се вуче. Одједном се дјечак пресијече у ријечи. Из димног облака, однекле с краја пољане, зачу се некакво кијање и кашљање, које је личило на зимско хрипање неке сипљиве кобиле. — Еј, чујеш ли ти оно?!