Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сад настаде смејање. Весело детињасто смејање. Одједаред се чу оштар писак пољареве звиждаљке. Један, па још три кратка. Песма се пресече. — Човек је у невољи. Шта може бити? Није још сувише касно.