Употреба речи поље у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Јурећи тако кроз сокаке и скачући преко шанчева, оставим Кикинду за собом, а сан ме пренесе на Галатско Поље... Лутала сам по тој пустој, опрљеној равници, тражећи макар и капку воде да само поквасим осушене уснице, али нигде

Јаох, пријатељу, ала су тешке те успомене... Ах, и све сам то оставила за собом, и Башахид, и његово поље на коме ми ујаци четр’естосме изгинуше... Све је то покрила сива магла.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

да се тај обичај уводи: кад ја спавам да се они мени преко шије утркивају; нека трче куд су и пре тога; широко им поље.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

И потоке и дубину шума и предвечерња узбуђења И предвечерње знаке светлости и саму зору Поље мокро од росе, скамењен пламен стења И ову реку кроз шуму, широку блиставу и спору Све то затварам својим ребрима,

2. Ко је тај што ме стрела и коље и чамов сандук брзо стеса - Док пада чађ на снежно поље за 70 кила меса? Ко је тај што ме гони и води кроз ватру битке и огањ грипа да једем, спавам, трунем у води, а

Већ крваву варицу варимо, већ прискаче крвник, да нас коље, већ гинемо, и већ крваримо! А тек ћемо на Лијевче поље! ИСТОЧНИЦЕ Ко каже да ће свеци и јунаци?

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Но напослетку Пасман-огла истури своју војску у поље на Хаџи-Мустафа-пашу и на оно мало низама, те све растерају. — А други су везири без боја побегли.

Тако је мој отац сазивао скупштину на Рељино Поље на кршноглавском атару. (Не знам зашто се зове Рељино Поље, а имају два камена велика, и врло у далеко стоје, и то

Тако је мој отац сазивао скупштину на Рељино Поље на кршноглавском атару. (Не знам зашто се зове Рељино Поље, а имају два камена велика, и врло у далеко стоје, и то причају да је скакао Реља Крилатица, и да се онде свагда брала

И тако пођемо ми одма сложно, и таман дођемо у поље под Кличевцом (где је сада кула озидана), а од љубостињске ћуприје просу се око стотине пушака.

Одма поручимо за кнеза Грбовића и за Кедића да узму од сваког села најглавнији̓ по 4 по 5 људи, и дођу на Рељино Поље на скупштину и договор: који ће поћи на Врачар, који ли ће остати око нахије страже чувати, и да оставимо ко ће у

из Кутешице, и ја останем; али не смедо̓ за војском топ на ћуприју да терам, јер то положеније места не знам, но уз поље окренем к шумару. Напред отрчим на коњу, из брда видим да сам добро погодно баш према Турцима.

Свучемо топ у по стране. А Турци коњици притисли сво поље изнад пашине куће, а по пољу бејаше свуда пшеница посејана, а пешак опколио кућу и на кућу пуцају, у којој Пљакић и

) Кад везир с конака од Бели̓ Вода пође, ми изведемо нашу војску вртаљ сата од камене Цареве Ћуприје у поље, ставимо је око пута у две параде око 12 фати у далеко, поставимо један топ на једном крају, откуд везир у параде

— Веће је свануло; из јендека нико побећи не сме, јербо је поље: који побегне, тога Турци онако у пољу убију. И тако је и Јаков и Катић вас дан стојали у јендеку до мрака, нити једу

Ту нам погибе тринаест момака осим рањени̓. Једва уз поље измакосмо у буковичку планину. Ту се поискуписмо и чувамо, да не би Турци у планину у робље ударили.

) Један дан изађоше Турци у поље под баир. Ја појашем стричева хата (што је Гушанцу дао сто дуката, али је добар био), те се вас дан тукосмо и

” Ја кажем да видим и да нигда толике видео нисам. „Видиш ово поље?” — Кажем: „Видим”. — „Да баш ваши ̓ајдуци она четири бега и посеку, толико неће се на овој ордији познати, колико да

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Изводи их четвртком и празником у поље, те хватају бубице, лептире, мушице, па то набада после на чиоду и суши их Што ће му то, не зна чак ни поп Вујица,

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Добро. — Јоване!... Јовица!... — Ево нас, харамбашо! — Идите у Баново Поље. Нађите Бановца и кажите му: у недељу, која прва дође, доћи ће му човек и донети од мене поздравље.

Чула се стопа и звекет фишеклија... Већ се кроз дебла дрвећа могла видети она крчевина што се звала Салашко поље... Дим је омотао пољану, али су хајдучке очи и кроз његову густину могле видети оне сенке што пролећу тамо-амо...

— Хоћемо ли, харамбашо? — упита Заврзан. — Не... Само за мном!... И доведе их на крај честе, што се као језик у поље пружа. Ту на брзу руку постави бусије, па стаде гледати борбу... Око се навикну да гледа у таму.

Сад треба светити проливену крв од Косова. „Ниче раја ка̓ из земље трава.” 2. КУЋНИ ПРАГ Спутила се ноћ. Поље је мирисало барутом... Устаници се повукоше у честе под дрва да их не би на сну „била ведрина.

— Има нешто мало. Зато сам наредио те је неколико њих отишло у Раденковић, неколико у Баново Поље, а неколико у Засавицу, па да из амбара донесу хране овамо. Овде близу има две воденице, па ћемо то самлети.

Нека нам није жао кад су главе овако јевтине!... Данас је скупљи један вепар од Турчина! Поље пред шанцем оста празно. Пушке престадоше. Зека викну: — Стој! — Што? — упита Заврзан. — Натраг. — Ја мислим...

анатема — клетва, проклетство арбија (харбија) — дрвена или гвоздена шипка за набијање пушке или пиштоља атар — поље, територија и посед једног села ар, ахар — коњушница ашик — драган, љубавник, вољени човек ашлук — трошак бабо —

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ПРОЛЕЋЕ 88 ТАЈНА 89 ПУТНИК 91 ЗВЕЗДЕ 93 ПОВРАТАК 94 ХИМЕРА 96 СУНЧАНЕ ПЕСМЕ 98 ПОЉЕ 99 СВИТАЊЕ 100 СУША 101 ЋУК 102 ШУМА 103 МРАК 104 СУНЦЕ 105 КИША 106 ОМОРИНА 107 БОР 108 ВЕТАР 109 НОЋ 110 АПРИЛ 111 БУ

У СУМРАКУ Одвела ме туга и мисли злослутне у поље, далеко. Трава пуна росе. Тужно стоје врбе изнад воде мутне, Хладни ветри мрсе зелене им косе.

СУНЧАНЕ ПЕСМЕ ПОЉЕ Јечмена жута поља зрела, Речни се плићак зрачи; Купина сја сунчана, врела, Ту змија кошуљу свлачи.

МРАК Иде ред црних јабланова Сву ноћ кроз мрачно поље жита. Крај пута негде хукну сова, Месец се јави иза рита.

БУКВА Цело је небо у њу стало, Сенке јој као провалије; И све је поље за њу мало, И поток мрава из ње лије. Пролазе кроз њу сјајне вреже, И један црни рефрен злоћи; Јејина једна ту

СРЕЋА Широким путем који те вечери из града вођаше у поље, ишла је шарена гомила пратећи једног човека којега крвници треба да обесе.

Тај дан сви су ишли у поље као на кладенац среће. Кад је поред друма издахнуо обешеник, гомила је грабила за конопац, манито, као што се премрли

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— Ко је то Југ Богдан? — Није он жив — рече Мара. — Он је погинуо на Косову. — А шта је то Косово? — Косово је поље гдје су Срби изгубили царство и гдје је погинуо српски цар Лазар. Ту њене очице поново потражише слику Лазареву.

Кад сам већ сâм мицао, угледам да она има даму, турим је на крајно поље и покријем је још једним каменом, као што се то чини с дамом. — Ви опет имате даму! — рекох јој.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

А знала је добро и немачки, па јој је утолико шири био терен и поље рада за купљене и распростиране новости, и са тих премућстава била је присна пријатељица са гђом Цвечкенмајерком,

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

и да не може да се уздржи, па узима од некуд метлу и целу целцату ону колону, једним само махом, избацује на чисто на поље, и тек се после тога задовољније и некако одважније осећа. „Ето им сад реда — мисли Јуришић.

бежи, бежи, бежи Јуришићу бежи где знаш! Он јурну на поље. Тамо у даљини, иза високих модрикастих таласа Бабе планине, кроз расцепљену облачну завесу, један златно—светли

Африка

НИЗ БРЗАКЕ; ДОТИЦАЛИ СЕ ТАМНИХ НАРОДА, ЧИЈА ЈЕ ЛЕПОТА ВЕЛИЧАНСТВЕНА После дугог освежавања полазим са Вуијеом у поље. Саму варош потпуно тропску остављамо на острву између две дуге лагуне које ивиче обалу.

Очајан сам да не успевам пронаћи младиће који су ми синоћ нудили маске. Они су отишли у поље, и нико не зна где су ни кад ће се вратити; можда вечерас, можда тек кроз дан-два.

Много пре но што ћемо проћи кроз село Сегулу, идемо кроз саму савану. Тек понегде наиђемо на поље засађено кафом, каучуком или памуком.

Носе две лампе против олује да би осветљавали пут. Већ чим смо изашли у поље чуло се кроз ноћ далеко певање и ларма.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Павле се, доцније, сећао само да је, ту, где је била, легла, било поље пуно булки, а иза тог поља, црна, густа, шума. Стајао је, у недоумици, чело главе девојчета.

Волкова је то, изгледа, још више развеселило. Како би било – рече капетану – да са тим женскињем оду у поље, у шуму? Да мало играју и да певају? Исакович, међутим, одговори, набусито: да он не пева и не игра.

Куд год погледао, ходајући по кући, или седећи у хладовини, Павле би гледао у поље, видео реку, врбаке, шумарке, редове јабланова, ред скела и чунова, и бескрајну раван у трави, доле, на другој обали.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

у овим песмама осећају утицаји источњачке чулности: Ти ћеш поминиш крај мене, со ће ми легниш до мене Стамено, лелеј, поље шарено, изгореф јагње за тебе, дури да се спавам до тебе, де мори Јано деј, казали јагње бре.

Оба се радују што су њихови крајеви ослобођени и што је отворено поље за слободан рад и утакмицу. У селу Ботуну у Дебрцима, близу Струге и Охрида, има их који су на краће време били у

У њој су Призрен, престоница цара Душана, Приштина и Паун-Поље, престоница краља Милутина, Ново Брдо, најзнатније рударско средиште средњовековне српске државе.

Између Лаба и Ситнице, у непосредној близини Приштине Мазгит-поље на коме се била Косовска битка (1389. год.); са њега се види купасти врх Звечана код Митровице, старога града из доба

На новијој дарпни се постепено увећава квадрат (бело поље) у средини, док извежене ивице постају све уже. Врло је интересантан и „превез“ који се овде зове сокај.

и 1903. године. Испод Дримкола је Струшко поље, земљораднички крај око Црнога Дрима и око доњега тока реке Сатеске, пошто она изађе из Дебарске клисуре (Богаза).

Ово је поље великим делом под мочварима са трском. Кад се пољем пође запахне труловина од трске и црне тресетне земље.

У целини све је мање трагова српске историјске свести што се више силази у Струшко поље. У свима се овим крајевима зна за КараЂорђа и певају се песме о њему.

елемента: за шарске долине, старе и млађе, изнад раседа, за зону плавина и најбоље наводњену област Подгора и за поље око Вардара.

Друга је затворена кречњачком пречагом Дервенграда и клисуром реке Бистрице, која одвајају Призренско поље од Средске. То су географски заштићене и скривене области.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Васко Попа НЕПОЧИН - ПОЉЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Васко Попа НЕПОЧИН - ПОЉЕ Садржај ИГРЕ 4 ПРЕ ИГРЕ 5 КЛИНА 6 ЖМУРЕ 7 ЗАВОДНИКА 8 СВАДБЕ 9 РУЖОКРАДИЦЕ 10 ИЗМЕЂУ

БЕЛУТКА 47 САН БЕЛУТКА 49 ЉУБАВ БЕЛУТКА 50 ПУСТОЛОВИНА БЕЛУТКА 51 ТАЈНА БЕЛУТКА 52 ДВА БЕЛУТКА 53 НЕПОЧИН-ПОЉЕ Хаши Да ли ћу моћи На овом непочин-пољу Да ти подигнем шатор од својих дланова Далеко у нама (1943) ИГРЕ ПРЕ

Све ти црно само језа моја бела Мој ти курјак под грло Олуја ти постеља Страва моја узглавље Широко ти непочин-поље Пламени ти залогаји а воштани зуби Па ти жваћи изелице Колико ти драго жваћи Нем ти ветар нема вода немо цвеће Све

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Нисам могао да се не сетим Владе. Његово љубавно поље било је ово гробље, као што је то и за већину карановских фрајера.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Клону и опусти се сав, док су му спремали коња, при том зурењу у отворено поље, у ком је, над јарковима, зараслим чкаљем и копривом, спуштало се сиво небо, мутно, пред кишу.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

84. ⁵² Мајсторовић, С., исто, с. 373. ⁵³ Јововић, С., Зета и Љешко поље, СЕЗ, XXXВИИИ, СКА, Београд 1926, с. 537; Радуловић, И., „Народна веровања у Зети“, ГЕМ, 1936, с. 60; Филиповић, М. С.

Јовићевић, А., „Народни живот (Ријечка нахија у Црној Гори)“, ЗНЖОЈС, 15, Загреб, 1910. Јовићевић, А., Зета и Љешко Поље, СЕЗ, 38, СКА, Београд 1926. Јововић, Л.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

онда жена, као пред свештеником што други чине, да ће заједно сав живот проћи, његово месечином обасјано вилинско поље и његове урвине.

За мађионичаре, који сред нечије помрчине пале хладне бенгалске ватре, који покусом преобразе у поље пшенице нечију плеву, и у дворце нечије шатре и чатрље, који меховима, опсенарски, распире око неког славе вреву.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

сада вози поред нервозног мужа и потпетицом притиска педалу непостојеће кочнице, а мисли: »Где ли се дело оно Попово поље, оно бескрајно Попово поље које сам некада са гаравом екскурзијом обилазила пола дана заједно са сенком брда, и где су

мужа и потпетицом притиска педалу непостојеће кочнице, а мисли: »Где ли се дело оно Попово поље, оно бескрајно Попово поље које сам некада са гаравом екскурзијом обилазила пола дана заједно са сенком брда, и где су они смели дечаци што су

Али, што су брже ишли, она љубичаста брда у даљини све су се више удаљавала, а камено поље као да није имало краја ни почетка. Нису више знали иду ли право или се, заведени каменим лавиринтом, врте у кругу.

мирисом, додирнути ногама, није имао никакве везе с оним градом гледаним кроз стакла аутомобила, када би у видно поље улетело само по неко лице, прамен нечије косе, осмех, нечији штап или зембиљ са поврћем — збијена тела са аутобуских

« и да га много више весели и одмара поглед на широко Варошко поље, него на сва Јелисејска поља заједно! — Право има човек! — говорили су одушевљени читаоци.

Матавуљ, Симо - УСКОК

се кршевито брдо, које заклањаше браство од сјевера; с десне стране бјеше дугачак хумак, који заклањаше видик на поље; састраг се ширила увала и бјеше видјети по које дрво; спријед наслућиваше дио поља.

— пита Крцун. — Није, али је већи дио. — Је ли колико ваше имање? — пита жена. — Биће колико све наше поље? — Не знам — одговори Јанко смијући се. — Биће тако!

Стока биће здрава, нâко се телад неће одржати! Кртоле, купуса, дувана на претек!... Е, сад видите и сами, поље је свуд по сриједи чисто, а по окрајцима крваво, дакле бићемо се с њеким, али не жестоко!

Најшира ловћенска долина, Цетињско поље, наликоваше на какво слеђено језеро; само на једном рубу, под брдашцем једнијем, црњаше се дугачка двобојна зграда,

Видик с прозорâ бјеше на цијело доње поље и на околна брда. Међу прозорима бјеше диван, над њим огледало, на једној страни кревет и умиваоник, на другој стô, са

Једнога вечера дуну бјелојуг, а до дана растопи сав снијег. Кад сунце грану, Цетињско поље бјеше право језеро; али након два дана вода се оциједи и земља се исуши, те по подне и владика изјаха на своме

— Чувах стоку у страни више нашега села, па заспах. Кад се пробудих, а оно стока отишла на њихово поље. Потекох онамо и опазих Илију Драгова под дубом, гдје сједи.

једну јабуку, проврти је пушчаном шипком и продјену кроза њу ресу, стави то у шпаг, изиде и упути се са Грубаном низ поље.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

зоре на недељу дана; узјахао танкога комарца, притегао пушку кремењачу - оде Марко низ поље ловити. Кад угледа на врх јеле зеца, Марко скиде пушку кремењачу да устрели зеца, птицу ловну.

Понекад, пријемчивија су за оно што не разумеју него за оно што им је доступно. У то, широко поље могућих и стварних дечјих потреба, дечја књижевност је унела знатну збрку. Она се у њему појавила као Ерсатз.

У песми Големо поље надреалистичка језичка разузданост у изазивању слика још је јача: Моје поље, магор-вигор, иза гореса, И још даље,

У песми Големо поље надреалистичка језичка разузданост у изазивању слика још је јача: Моје поље, магор-вигор, иза гореса, И још даље, дордур дале, иза мореса, Отуд л'јево Седмереву до Осморије, Отуд десно на

Ко топ пуче тротоар - дочека је оџачар. Сад је виде један ђак па је гурну низ сокак (...) Лукићево поље игре је стварност, свакодневни живот, одакле му долазе најплоднији подстицаји.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

било је речи да се дâ ново, треће издање. Све док угарски Срби нису прешли из опште историјске сентименталности на поље државно-правне борбе на историјској основи, Рајићева историја је задовољавала српске духове.

Из тога доба су Ђурађ Бранковић, Манзор и Џемила и Крв за род; осамдесетих година опет се вратио на то поље, и из тога времена су његови недовршени историјски романи Краљевска снаха и Дели Бакић.

Милићевић, Вук - Беспуће

Мала, блиједа свјетлост расипа се по соби; млаз свјежине и хладноће удара споља; танка магла прекрива поље и ријеку; назиру се сура брда, разријеђене сеоске кућице; бљескутају звијезде. Ријека успављиво и задовољно шуми.

Из шикаре, на трњу, плаве се њихових прслуци. Читаво поље испод њих одјекује од њиховог посла, њихове вреве и експлозије динамита.

кад радници узеше поново од сунца угријане алате, кад се инжињер лијено и неспретно кривудајући узвера к њима, кад у поље поново одјекну његов љутит глас, кад залупаше батови и ужурбаше се људи, Гавре Ђаковић опрости се с њом.

И кад се потресе поље и село од једне експлозије динамита, која долажаше с брда, њему се створише пред очима гомиле радника, Панек над њима,

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ведро небо на високо, Равно поље на широко, А на пољу два окола, Средом гледни сина гола, Татарин је — ватра жива — Прети мачем па дозива: „Ој

Гле на коцу главе набијене, Гле трупине турске покошене, Све трупину притисла трупина, Стоји поље од меса лазина!

Зоро бела, сунце огрејано, Лисна горо, поље обасјано, Цвеће мило, росо, бистро врело, Па ти јоште, моје чедо бело — Ко да гледне чарне очи твоје Па у срцу да

претилог вранчића, Срдит био, срдито удрио, Срдито му коњиц захватио — Сви за њиме — коњи се слегоше, Па за собом поље отискоше, Сунце зађе — ноћ је — свуда тавно, Догорели огњи већ одавно, Коњи пасу, ма јунаци пали, Крај пушака

Турци ударише, Ударише, воду прегазише, Бију, кољу, робе, пале, руше — Јао, Срби, куд ће ваше душе.“ Цело поље већ се уздрмало, Пешац, коњик, све с' опремат стало, А Змајевић брзо похитао, Па гласника распитиват стао, Да све

Иду Срби, јечи поље равно — Ма туд проше други већ одавно, Е су чули како је у граду, Чули Срби о турскоме јаду, Па се вешто на ноге

“ Таку ријеч Мустафа изусти, Па с дружином НИЗ поље се пусти. Мусто оде, а остаде Фата, На срдашцу оне љуте јаде, Ох ено је, ено цуре јадне, Она гледа с високог

Не би сад ми тако тешко било! Красно доба беше прамалеће, После кише бурне тио доба; Ми у поље изађосмо оба, Па гледасмо оживљено цвеће. Око твоје беше тада чисто, Лице свјеже као цвеће исто.

17. И кад је дошла недељица света, Полутину већ измерио дан, Ја с њоме онда на поље ишета, Свој лисни гај ди шири сунцобран, Ди играјуће нико нас не смета, Ди гласне тице саме држе стан, Ди вире око

51. Све лепше и лепше звечала је гудба, И околина мицаше се сва, У једно све је вукла нека жудба, — Снежано поље дизати се ста, Умилна свуда виђаше се лудба, Ружа се диза иза свога сна, У истоку се диза рујно море: То чинило је

“ Те пушку лати, а измери поље: — „Де пали први, за тебе је боље!“ Тако се Васа Стојану подсмева, А овог љута стаде ватат врева.

Још проли до две, до три веле сузе, Па отуд нешто у наручје узе, Па из свог чамца тад на поље шетну, Па нешто доле на травицу метну. И у то она амо прискочила, Па виде свога пред собоме мила.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Али она, она... — А ти хоћеш? — Хоћу — дахну она силно — што да не?... Кости ’аџике, да одморим! Расипа се по поље... Мати се диже дотерујући шамију. — Хајдемо — рече јој — чекај ја њу да... Што она луда и бесна мисли? И одоше.

Низ поље иду, бабо, сејмени, Сејменску песму, бабо, певаше, Хајдучку главу, бабо, ношаше! — Ха-ха-ха! ... — чу се бесно гроктање

Па одлази иза куће, али и тамо не може сâм да остане: долазе по њега, теше га... Онда он чак изван улице иде, у поље, у реку.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Каква суза, какве боље, какво цвеће — не знам баш, само му је, знадем, поље Косово и Сентомаш. РАЗГОВОР С увученом српском заставом у мађистрату новосадском Заставо моја, заставо тројна, свијено

Стоје пребели Ђурђеви ступови. љубазни знаци божје љубави. љубазним лицем на брег се смеше, а равно поље, студени бреже, милотом тешком већ обамреше, милотом тешком заспаше веће, покривају се одором белом, покровом снежним,

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Али се царев син од тога не поплаши, него остане код бабе да служи. Кад буде увече, уседне он на кобилу, па у поље, а ждребе трчи уз кобилу.

Онда опет баба: — А ти у лисице! Кад буде пред ноћ, он уседне на кобилу, па у поље а ждребе трчи уз кобилу. Тако је седео једнако на кобили, а кад буде око поноћи, он задрема на кобили и заспи, а кад

Онда опет баба: — А ти у курјаке! Кад буде пред ноћ, царев син уседне на кобилу, па хајде у поље, а ждребе трчи уз кобилу.

нећу никоме казати: ако ли се бојиш мени казати, а ти иди духовнику, па кажи њему; ако ли нећеш ни њему, а ти изиђи у поље иза града, па ископај јаму те завуци главу у њу, па У три пута земљи кажи шта знаш, па онда опет јаму затрпај.

Момак избере ово треће: отиде иза града у поље, па ископа јаму, те у њу завуче главу и у три пута рекне: — У цара Тројана козје уши!

Једном кад је дечко тако остао без ручка, ождене говеда у поље, па сједе на неки пањ и стане плакати. Плаче он тако, сиромах, плаче и јадикује за својом покојном мајком, а у томе

Док он повеза говеда, маћија и отац појели сав ручак, те он опет гладуј. Други дан, кад је дечко одагнао говеда у поље, сједе опет онако гладан на пањ, пак почне плакати.

Сјутрадан спреми се она, пак ће кришом отићи у поље гдје мали напаса говеда; сакрије се за један шипраг, па ће пазити.

Ти ништа не видиш ван да ти се о нос објеси! — Те ти она сад опет оде у поље гдје је дечко пасао говеда. Кад она тамо, али дечко, баш као упркос, опет под краву, па почне сати да она види.

Кад је дечко сазнао да ће краву заклати, врло се ражалости, те није могао ништа јести ни пити, па кад је дошао у поље, сједе опет на онај пањ, па почне плакати и нарицати.

Он ти сад угоди кроз те пећине, па гони, па гони, боме дође ти он на једно лијепо поље, а дугачко ти је и широко, једини мој бого, не можеш га очима прегледати.

Онда му овај по трећи пут пише: „Царе, или ми пошаљи везену мараму, или изведи војску на то и то поље да се бијемо“.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

У невести гуња пева. Пукне пушка: Коцељева. Зују, зуји с оба ува. Гракне врана: Свилеува. Равно поље тајну згрева. Звек оружја: Коцељева. Од урока глог ме чува. Пршти фитиљ: Свилеува. Са црквице крстић сева.

Са Борање, невид-горе, облаци се завијоре и тукући жито, поље преко Цера одгргоље. А све потом што се чује муња палцем потписује.

(Жубори ли крај Дунаја родно биље родног краја?) Пред Врч дрвен Арсенију простре светлост Метохију. Оно Поље опет пламти: епитрахиљ, божур златни. За свето се хвата древо изгуб-племе Лазарево.

За плаву несвест залазе ми чула док слушам цику косовог славуја. У златну стогу раж ми тела здени да будем поље орошено, збрано, са зрном Чеда - што је Богом дано. У загрљај ми, Косиоче, крени.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

— мишева море! Поскочи мачак брже од жапца: „Ово је земља Црвеног Врапца!“ Ваздан је мачак мјерио поље, све му се лице у срећи купа: „Гдје ли ћу наћи ловиште боље? Милион миша, милион рупа!

Пребрали врапци са много воље живицу сваку, шуму и поље и, ево, сваки у кљуну носи понеко зрно доброме Ћоси. Зрнце по зрнце капље из кљуна и за трен ока торба је пуна.

Кроз траву мачак окретно жури, промиче стазом уском, а за њим киша уз поље шиша, засипа њиве пљуском. Умаче Тоша, задихан, љут, сакри се деди под широк скут.

„Нека слава прати заставу нашу! Платиће рибе јутрошњу пашу!“ Широко поље росом се купа, бисерје трепти, сунчана киша. Ратнички поклич војводе мачка уплаши само једнога миша.

У рупу стругну, прогунђа строго: „Видидер мачка, блесав је много!“ У чуду блеје Жућа и мачак, низ пусто поље жито се зиба. Никога нигде. А Тоша ипак: „Осећам опет, мирише риба!

Врт нам изради бујан и речит, посади купус вечит.“ Начиним тако слику, у поље носим трком, кад ево чика зеца, презриво мрдну брком: „Купус? Подвала чиста од првог до задњег листа!

Ој, ратниче низ поље зелено, зашто носиш копље оборено? СВАШТАРА Око сваке наше биљежнице стегнут пропис, не можеш да дишеш, за

Таласима, низ поље зелено, изгуби се момче нежењено. Добро знадем путеве дјечака, пошао је у године бурне, да потражи, с четом и

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

А кад сијне премалеће И отопи хладни снег, Кад украси росним цвећем Равно поље, травни брег, Моја ружа биће љупка, Јер ће доћи живот млад, И весело с поветарцем Ћеретаће срећно тад.

У БЕРБИ Оживели виногради, Хитамо им, ево, сви; Ту се јури, трчи, ради, Од песама поље ври — У захлађу доле, усред густе сенке, Поређане висе румене евенке, Па те чисто маме: Ходи амо, ходи!

То ловац пролази селом, И брзе мамећи псе, погурен у поље жури, Покривен копреном белом. Свуда је пустош и мир. Ноћна се кандила гасе — А свежи јутарњи дах прелêће долине

Они штују обичаје. Али прошлост више свега, А уз гусле прослављају Обилића, Скендербега И Косово Поље равно, Где нам паде царство славно.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

ГОВОР КНЕЖЕВ УОЧИ БИТКЕ Нико још није проклео то поље где су нам косидбу косови спремили, ево ја га проклињем пре но што га угледах и нико то не чује, у самоћи зборим.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Ја сам са командиром. Не видим бојно поље, али по темпу паљбе осећам пулс и ток пешачке ватре. Наши плотуни су били прво пребачајни, онда је командир скраћивао,

Обиђосмо мртво тело, осећајући потајну језу, и пожурисмо... Угледасмо бојно поље. Лежали су мртви на свима странама између поломљених пушака и разбијених ствари, скотурени, опружени, са раширеним

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— То је ’нако... кад нас је водио у поље, а није нас нарочито учио. Љубица је мислила да почне са њима коју игру, да заметне шалу и смех, желела је да се

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ 3. Осу се небо звездама, И равно поље овцама. Овцама нема чобана, До једно дете Радоје, И оно лудо заспало.

Не разбира моје око. Ах! сатвори ово море У зелено равно поље! У кошуљи босонога Преиграћу преко поља; Ако буе сиви соко, Рећи ћу му: Поглед’ с оком Пут истрка удно поља, Ту

70. Гором иду Петрови сватови, Гором иду, гора јектијаше; Пољем иду, поље звечијаше; Селом иду, село страх имаше Од љепоте господе сватова. 71.

74. Иде соко, води соколицу; Влаго мајци - златна су јој крила. 75. Лијепо л’ је низ поље гледати Жуту дуњу међу листовима И снашицу међу ђеверима!

“ ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ 107. Вјетар ружу уз поље носаше, На Јовов је шатор наносаше, Гдјено Јово са Маријом бјеше: Јово пише, а Марија везе; Неста Јову мрка

“ Мајка куне: “Вода га однела!“ Мајка куне: “Гуја га ујела!“ Мајка куне, Мара благосиља: “Овчице му поље заштитиле, А челице сунце засениле.“ 112. Два Цвијета у бостану расла: Плави зубул и зелена када.

“ “О дјевојко, лијепа љепото, Да видимо тко ј’ од кога љепши! Ти изађи у поље зелено, Ја ћу изаћ на брдо високо. Ти укажи сву своју љепоту, А и ја ћу своју указати.

Ти укажи сву своју љепоту, А и ја ћу своју указати.“ Цура сађе у поље зелено, Сунце скочи на брдо високо — Од сунца је гора усахнула, А од цуре срце у јунака. 150.

“ Стариј’ братац млађем проговара: “Хајде, брале, мегдан да делимо, Тамо доле у широко поље На пушкама и оштрим ножима, Да видимо чија је девојка.“ 176.

“ — “Појди збогом, мој невољен соколе!“ Прид тобом је једно поље ширина, Иза поља једна гора зелена, И у гори бунар вода студена, У бунару једна груда снежана; Узми груду, те ју

“ 201. Равно поље, жао ми је на те, Ђе мој драги отиђе низа те. Осташе ми обе очи моје, Гледајући низ равнине твоје! 202.

“ ПОРОДИЧНЕ ПЕСМЕ 216. Висока јела до неба, Широке гране подвила, Све равно поље прекрила. У пољу ми је виноград, У винограду џардини, А у џардину наранча, А под наранчом постеља, А на постељи

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Небо хрватског Загорја. Ведро и тихо поље, што лебди у висини, пуно шева. Плаво на дану, као цвет у житу, видно и ноћу, са дугим светлим путевима.

Све поста нестварно, што у љубави чине и чиним; и живот, ко пусто поље куд ветар јечи, покрисмо снегом праштања свему, пољупцима збуњеним и новим.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Кола се већ спустила у осоје; ево шумарице, ево три дивљаке, ево брдашца и — пред тобом се ствара пространо поље... Пружиле се равне ливаде, покошене и у пола попашене; нема пролетњег зеленила, али зато видиш огромна сена, по

— Ето, тако ми чинимо заједничке излете у поље и уопште кад год остављамо варош — то чинимо сви заједно. Тако нам се даје прилика, да је сваки државни службеник под

Кад наступи пролеће дође из војске деда Миланов син Спасоје. Првих дана по доласку изиђе у поље да разгледа имање, па сврати и на њиву у брду.

По лукама праше се кукурузи, севају мотике и бруји песма... Свуда кипи рад, а поље се пролама од песме и весеља... Стиже и пшеница за жетву.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Раздраган и одушевљен таким и толиким успехом, реши се да сутра не иде на дужност. Послаће децу у поље до Саватијеве воденице ради »познавања домовине и света«, а он ће се одмарати дома на лаворикама.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Путнички воз БЛВ 13 већ је стигао до Сталаћа. Оријент-експрес јечи кроз хладно јесење поље; Једна локомотива ко звезда излеће из Бихаћа. — Врпоље! Врпоље! Ко нема карту — напоље!

А теретњаци? Њима је бар лако: чим замакну Иза високе планине, где их нико не види, где је уснуло поље, Белу заставу сна на топлом димњаку истакну, И спавају, заједно са железничарима, до миле воље.

Изишла је и она два пута на бојно поље, Познати су јој и већи ратни походи, Чак је и пуцала, ал реда ради, без воље, Пазећи да неког случајно не погоди.

Стари пушач будући зле воље, Запали у бесу, цело дуванско поље. Када повуче први дим Помислиш: ено страшног пожара! Под облацима потамни сасвим Приморје, све до Равних Котара.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Али, у брзом пролазу рибе кроз видно поље апарата нису могли распознавати да ли је то била јегуља пре или после парења.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Све ће бити лепше, све драже и више, Ноћ која се спушта, свет што мирно спава, Дуго мртво поље на коме мирише Кржљава и ретка у бусењу трава. И тако крај цвећа остаћемо сами...

Спавај, Труни, добра душо, у покрову белом. СТАРОСТ И У вечерњој магли пред нама се пружа Пусто црно поље, и убого село; Непомично на њивама жито зрело; Зраком струји мирис дивљих белих ружа...

И снова месец трепери на води, И спава река, и поље, и гора, И свуд тишина што крепи и годи. — Исток се ведри, звезде гасе... Зора.

Све мирно. Тајац. Ћути поље равно Где некад паде за четама чета... — Из многе крви изникнуо давно, Црвен и плав, Косовом божур цвета...

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Погибосмо овђе чекајући, нестаде ни арча у торбице, а духана неста у тобоце; врат искривих уз поље гледећи да ако се низ њег' помолите.

Три хиљаде момка једнакога на Шенђера удрише везира приђе зоре на поље крстачко. Прегаоцу Бог даје махове! Раскрхаше силу Шенђерову.

Топал-паша су двадест хиљадах да поможе Новоме хиташе; сретоше га млади Црногорци на Камено, поље поузано. Турској капи ту име погину, сва утону у једну гробницу; мож и данас виђет коштурницу.

Док сидемо кâ на ово поље, починемо под једну јабуку, испод које и поточић враше. Сви се у хлад под њом сабијемо, уберемо зрелијех јабуках, као

А мени се кâ у зарок стјеца, и рекâ бих, ето га низ поље. СЕРДАР РАДОЊА Гледај чуда, што је јадни човјек! Ми се досад ништа не сјећасмо најбољега нашега војводе.

ВУК Не умијем, војвода, па је лепше оставити. ПУЦАЈУ ПУШКЕ УЗ ПОЉЕ, ПЈЕВАЈУ ЉУДИ, ИМА ИХ ОКОЛО СТО И ПЕДЕСЕТ. ВОЈВОДА ДРАШКО Ко је оно, кâ да су махнити?

Ђе допире, ту закона нема; закон му је што му срце жуди, што не жуди у Коран не пише. ПОЈУ СВАТОВИ УЗ ПОЉЕ. СВАТ ТУРЧИН Гергелезе, крило од сокола, те на хата у рају пȍлеће, самовољно, без никаква зора, пред Пророка да

НРОЂОШЕ СВАТОВИ. — МАЛО СТАДЕ, ЕВО ПОКАЈНИЦЕ УЗ ПОЉЕ, И ТУЖИ СЕСТРА БАТРИЋЕВА ПРЕД ЊИМА. СЕСТРА БАТРИЋЕВА Куда си ми улетио, мој соколе, од дивнога јата твога, брате

Да сам има бољег учитеља, те бих и ја данас боље читâ. Кâ је, да је, о њему се бавим. Ко ће боље, широко му поље! ВУК МИЋУНОВИЋ Ја ти не бих предавао бира, да се слушам, зрно дађавоље.

дим на Божић, великога чуда! Како ће се свенародња жертва без облаках дима учинити? ЧУЈЕ СЕ ГРМЉАВА ПУШАКАХ НИЗ ПОЉЕ.

ЧУЈЕ СЕ ГРМЉАВА ПУШАКАХ НИЗ ПОЉЕ. ПОЈАХА ВЛАДИКА ДАНИЛО ХАТА И ИЗИДЕ У ПОЉЕ, КАД ЕТО НИЗ ПОЉЕ ПЕТ ШЕСТ СТОТИНАХ ЉУДИХ; ОН ПОТРЧИ КОЊА И БРЖЕ БОЉЕ ДОЂЕ МЕЂУ ЊИХ. ОНИ СЕ СВИ ОКО ЊЕГА У КОЛО ОКУПИ.

ЧУЈЕ СЕ ГРМЉАВА ПУШАКАХ НИЗ ПОЉЕ. ПОЈАХА ВЛАДИКА ДАНИЛО ХАТА И ИЗИДЕ У ПОЉЕ, КАД ЕТО НИЗ ПОЉЕ ПЕТ ШЕСТ СТОТИНАХ ЉУДИХ; ОН ПОТРЧИ КОЊА И БРЖЕ БОЉЕ ДОЂЕ МЕЂУ ЊИХ. ОНИ СЕ СВИ ОКО ЊЕГА У КОЛО ОКУПИ.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Цела она, са тим горњим спратом испред себе, обухватала је све оно поље, баште, њиве и друм, којим се улазило у варош и пролазећи поред ње ишло горе у чаршију.

са белим кратким завесама, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијом чинила је собу и она множина по бело окреченим зидовима повешаних свилених

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Нама се чини да је било боље, Нама се чини да ће боље бити; А мртво лежи нашег рада поље; Садашњост тупа немаром се кити, И копни полет надања и воље.

Али очај наш ће Велике буне бити плодно поље, А овај трулеж неповратно пашће. О, кад би дош’о тај дан ком се нада Нараштај овај, општи уздах мњења: Велики дан

у коме се коле, Сатире и пали, и руши и веша, Прође овом земљом у Судбине име, — Мртво, пусто оста историјско поље, И прострт је тужно свуда леш до леша.

најстрашније драме, Када су господа за вечеру села, Док ветар судбине тежак облак гони, Облак уништења над Косово поље.

Посвећујем своје мисли сада Богу, И својим блиским, Природи што шаље Пролеће. Одлазим у шуму и поље. Поздравља те увек твој... и тако даље.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Колико је поље пред градским вратима, све је поље војска притиснула...“ Тако отприлике овијестише први гласници. Слободнији грађани

Колико је поље пред градским вратима, све је поље војска притиснула...“ Тако отприлике овијестише први гласници. Слободнији грађани слетише низа степенице, али се

Цетиње у оно доба, бјеше пусто поље. Једино, на рубу тога поља, у заплећу врлетног брдашца, било је, а и данас је, подуго и повисоко здање од сивога

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

“ (Лед, град и циганчићи), „Колико је поље намерено, / На њему су овце небројене, / Пред њима је роган-чобан, / А за њиме Ласак Пасак?“ (Небо, звезде и месец).

— Мудрост свијетом влада. О ВЕШТИНИ — Боље је умети, него имати. — Што тко учи, то умије. — Тога је поље, тко умије боље. — Риба рибу — а рибар обе. — Ко умије тому двије. — Права преља и на криво вретено зна прести.

6) РАЗНО Ак’ у гору: изједоше вуци, Ак’ у поље: ухватише Турци. Волим бити морској риби ’рана, Нег’ љубити немила драгана.

Славно име племе посвећује. Сретнога ће причекати мајка, А несретног никад ни до вијека. Турци поље, а Латини море, А хришћани дрвље и камење. Ту су мајци танки разговори. Ту се, Мујо, осолити нећеш.

4 Питао Приморац Херцеговца: — Зашто и ви не идете по мору? — Чули смо да ваше поље није као наше тврдо и плитко, него дубоко и житко.

је Бог стварао свијет, свети Петар је за њим носио у једну торбицу земље, а у другу пијеска, и, ђе је Бог хтио да буде поље, наредио је светом Петру да баци измеђ два прста мало земље, а ђе брдо и планина, да баци један мали пиљак, па би

Видиш ли, куме Вујадине, лопатицу? Поље је свуд по сриједи чисто као крпа, а окрајцима по ђе-ђе крваво, које значи да измеђ’ нас и Турака неће бити голема

У плећу страна од крста вазда се нагла бројила, а поље турско; но видиш ли ове барјаке испод раскршћа? Ово су наши, а турски се ни један не види, и то је знак да ће више

“ 2 Једна врана куса Прелетела Овче поље И украла Гргу свилу, И напрела мужу гаће, И деверу кошуљицу, И свекрви прегачицу.

Дао ви бог синова колико у бога жуђели, снашица — питомијех ружица: да се с њима дикате, ка зец брзином, ка поље ширином, као небо висином.

— И здрав си ми, брате! За здравље нашега кола и поља! Да бог да да нам коло води, а поље роди, поље нам родило вином и пшеницом, наше коло мушком дјечицом, планине урдом и тјеницом, наше зграде и ливаде

— И здрав си ми, брате! За здравље нашега кола и поља! Да бог да да нам коло води, а поље роди, поље нам родило вином и пшеницом, наше коло мушком дјечицом, планине урдом и тјеницом, наше зграде и ливаде овсом и

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

и поправити;“ па узме уже и отиде над рупу, па пусти уже у рупу и стане викати, да се увати за уже, да је извуче на поље. Кад већ опази да је уже затегло, а он онда повуци!

Човек се уплаши, и пође да упусти уже, а ђаво повиче: „Држи, да си ми по Богу брат! извуци ме на поље, па ме убиј, ако ми нећеш живот поклонити; само ме избави одавде.“ Човек прими за Бога, и извуче ђавола на поље.

“ Човек прими за Бога, и извуче ђавола на поље. Ђаво одма запита човека, каква га је срећа ту донијела, да га избави; и шта је тражио у тој рупи; а кад му човек

“ — Али дијете помисли, шта му је отац рекао, па изиђе на поље, и пође уз поток у другу воденицу. А ћосо брже боље узме мало жита, па отрчи другим путем прије ђетета, те и у оној

Кад горе, али се море заледило, не може на поље! Онда се брже боље врати опет на дно мора, те узме камен и њим пробије лед, па онда потеци за св. Аранђелом!

У кући сједи, сједи; чекај, нема ништа! ни Влаа ни Влаиње; нит се шта пече ни вари. Онда ја скочим, па изиђем на поље, а то мој коњ стоји, ђе сам га и сјао, а Вла једнако теше и ђеља држалицу.

13. Губицом рије, а г...цом жиле вади. 14. Гујиња глава, господско руо, Арапске ноге. 15. Гурава кобила све поље побила. 16. Гураво прасе све поље опасе. 17. Дању клања, а ноћу звијезде броји. 18. Два локвања око пања. 19.

14. Гујиња глава, господско руо, Арапске ноге. 15. Гурава кобила све поље побила. 16. Гураво прасе све поље опасе. 17. Дању клања, а ноћу звијезде броји. 18. Два локвања око пања. 19.

43. Јаше род на нероду, и тражи неникли. 44. Јаше тута на баури. 45. Један прут све поље огради. 46. Једна груда воска цијелом свијету доста. 47. Једна чаша масла свему свијету доста. 48.

48. Једно вели: Свани, Боже; друго вели: Смркни, Боже; треће вели: Како ми је, тако ми је. 49. Кад у поље иде, кући окренуло рогове, а кад кући иде, у поље (окренуло рогове). 50.

49. Кад у поље иде, кући окренуло рогове, а кад кући иде, у поље (окренуло рогове). 50. Кобила ождријеби кост, а кост ждријебе, па ждријебе воли бабу кобилу, него кост мајку. 51.

149. Црно малено кућу чува. 150. Црно малено на путу жива меса чека. 151. Црно мече уз поље тече, ђегођ клече, право рече. 152. Црно цријево из неба виси. 153.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Широко колико зид овај држи чак тамо; а дубоко тамо кроз воће, тамо до на крај вароши и даље, даље, у поље, у гору... ГЛАСОВИ ПРИЈАТЕЉА Ау, пријатељу!

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Иду, иду преко ширине, све тутњи пусто поље под њима. Кад се бјеху одмакли, сјети се војвода да је и фра-Срдарина међу војницима, па га стаде тражити, а кад га

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Авлију ће проширити, напуниће је новим зградама, биће као варош. Отвориће нове дућане, магазе, закупиће цело поље до Мораве. Синови ће знати да им је то и мајка зарадила, заједно са Ђорђем зарадила.

Ено ти будака“, још истог дана рекао јој је брат. Хтела је да врисне, заплакала Је и пошла у поље. Целог дана ни залогаја није појела, а ноћ је провела наднесена над бунаром.

— Аја сам отац? Је ли? Виде да јој дрхте рамена, и у њему све дрхти, не треба му одговор, и он опет пође у поље, јер не може да стоји, да буде у кући, не може да је гледа од стида, да она њега гледа после петнаест година, па отац,

И пси једу грожђе и, не лајући, уједају овце, које фркћу на њих. Цело преровско поље је пуно страве и сатирања плодова, шушкања, немира, стењања, као да су чудовишта из прича освојила земљу кад је помор

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Где ли је сада то поље? Тај салаш? Рођаци који су долазили тек у јесен да покупе плодове чувеног старчевог ораха? Тај орах?

Како и не би? Пред њим је било оно исто житно поље, а у њему жетелица којој се златна коса лепршала на ветру. Без речи, као да је не познаје, принц поче довлачити грађу

— Принц се окрете према кући. Али ту где је пре неколико тренутака била кућа са воћњаком, њихало се узрело житно поље. Од ужаса принц занеме, а изасланик се наглас насмеја. »О каквом дому принц прича?

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

зоро бела, сунце огрејано, Лисна горо, поље обасјано, Цвеће мило, росо, бистро врело, Па ти јоште, моје чедо бело! Ко да гледне чарне очи твоје, Па у срцу да му

Ј. Дучић ЛXXXВ У СУМРАКУ Одвела ме туга и мисли злослутне Далеко у поље. Трава пуна росе... Тужно стоје врбе изнад воде мутне, Хладни ветри мрсе зелене им косе.

Па сањах: „Где си, лепо доба сретно, Кад смо; у смеху, и детињској шали, Ишли дуж реке, и кроз поље цветно Црвене булке шанчевима брали?

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Цар тартара и његова војска попадаше на поље сражења, поражени стријелом вишњега и њенијем пламом опаљени, облачени у вјечно црнило.

Попа, Васко - КОРА

се губе Испод стопала Усеве трудне Ројеви ексера силују Њиве су нестале Са поља Невидљиве усне Збрисале су поље Простор ликује Загледан У дланове своје глатке Глатке и сиве НА СТОЛУ Столњак се шири У недоглед Сабласна Сенка

тише копају Врели пепео смеха НА ЗИДУ Давно окопнела Прва белина Боре времена Набујале На издашном парлогу Поље непољубљено Докони облици Прерушени У руно изненађења Игра неиграна Стоглава сувишност На вечитој паши НА ДЛАНУ На

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

То сам чинио из године у годину, после сваке поплаве Нила, и при том померао поље свог рада све више ка југу док не стигох напослетку до циља својих жеља, до старога града Тебе у горњем Египту.

Тако је Њутн сагледао пред собом широко, а необрађено поље науке па предузео да га обради, убеђен да има снагу, алат и семе потребно за сетву.

Потстрекнут таквим размишљањима, он потражи ново поље за рад и баци се свом снагом на решење проблема планетског кретања.

Она се враголасто смеши: „Таква љубав тим је слађа!“ „И ја сам то искусио“. „А шта је поље ваших испитивања?“ „Заорао сам на више разних места, у механици, физици и астрономији“. „Све саме интересантне науке!

примарно коло и пустим кроза њ електричну струју, дешавају се и у том околном простору извесне промене, он постаје поље магнетске силе, јер у свакој тачки тога простора ствара електрична струја примарног кола магнетску силу која се

Е, па то магнетско поље мора бити узрок оне краткотрајне секундарне струје“. „Запитах се, затим, због чега је та струја била тако кратког

Појавила се у тренуцима почетка и свршетка примарне струје. Кад та струја потече, ствара се магнетско поље, а кад она престане, исчезне и то поље.

Кад та струја потече, ствара се магнетско поље, а кад она престане, исчезне и то поље. Дакле, при постанку и при нестанку поља магнетске силе рађају се оне две струје које имају противан правац, како то

пораст и опадање. На то морам обратити пажњу“. Он се весело насмеши. „Шта ћу добити ако, уместо што магнетско поље напрасно створим и исто тако уништим, постепено га мењам? У том правцу кретале су се моје мисли и моји даљи опити.

„О, то ме врло занима!“ Фарадеј прича даље: „Могу, тако сам замишљао, магнетско поље, створено примарном струјом, мењати у простору, ако померам калем кроз који та струја тече, тј.

комад меког гвожђа, или када сам оба калема намотао на гвоздену карику, јер такво гвожђе појачава знатно магнетско поље, створено примарном струјом, како су то показали Ампер и Араго.

Напослетку нисам морао уопште употребљавати примарну струју, већ сам магнетско поље што га је она стварала заменио магнетским пољем, изазваним обичним челичним магнетом, који сам једноставно приближавао

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

а „на здраво“ га заболео табан, па га читаву годину дана гадно спречава да се, поред најбоље воље, врати на „Добро поље“.

Наша дивизија налазила се на Овчем пољу, као армијска резерва. То време ово је поље било војнички логор у коме је све врило, нестрпљиво и нервозно.

Ја му довикнух: — Срећан вам пут! А затим батерија одмаршира, остављајући позади мали облачак прашине. Овче поље мирисало је миром овог божанствено лепог јутра и ја никад, као тада, не заволех живот...

је мрак. Ја не знам ни где је Васиљевац уопште ни којим се путем иде до њега. Али, рат је поље части... Појахасмо ја и мој ордонанс коње и кренусмо ка Васиљевцу.

Мајор Илија Петровић оста с нама. Ја се одвојих нешто устрану. Сузе ми саме ударише. Зар је то рат, зар је то поље части, мислио сам у себи? Али нисам могао дуго да мислим.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Театар углавном живи од лоше поезије, од лажне поезије. Он тиме и добија неко своје оправдање и своје поље рада: он приводи каквој-таквој практичној употребљивости дефектне производе поезије које би иначе требало сасвим

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Сељак напоји волове, саже се к виру, те их попрска неколико пута хладном водом, па онда полако пређе поток и ступи у поље. Ђурица скочи из заседе и, зверајући десно и лево, јурну напред што брже могаше.

Ђурица разви завезак и, видевши да је пун банкнота и дуката, завуче га у недра, па искочи са Пантовцем на поље. Истога тренутка грмну пушка код великих вратница, и хајдуци угледаше свога стражара како прескочи врљике и побеже

Он се брзо диже, извади рам из окна и промоли главу на поље. — Ко је то? — запита лагано, видевши кроз мрак човека, који стајаше под прозором. — Ја сам... Симо.

И ако је био дан, није се много крио. Ишао је преко села, држећи се шљивара и забрана, а где наиђе на чисто поље, ту се више пожури и обрће опрезније. Тако стиже у Врбљане, пред кућу чувенога газде Јанка Пајића.

Наједаред случајно погледа низ равно поље, и крв му се следи од страха, што му изазва ова изненадна коб. Далеко пред њим касаху на коњима три жандарма.

онај поред потока нагло приближује, чини му се да чује коњски топот иза себе и он напреже сву своју снагу и полети низ поље, као на крилима.

Па уместо да је води на ново склониште, окренуше обоје низ поље ка Брезовцу. Ђурица је још раније, за време првих састанака, упознао Станку са својим хајдучким животом, испричао јој

Јавили су Јову Дикићу да им спреми ручак. Кад изиђоше на чисто поље, које пресеца поток, угледаше коњаника, с којим су се морали срести. Ђурица познаде попа. — Поп!

И шума, и поље, и брегови, све доби неку нову, сјајнију и отворенију боју... По плаву небу пролете јато задоцнелих птица, журећи се

на врхове гранчица, и за недељу две од голога штурога грања претворио се густ зелен шатор, израсла хладовита китина... Поље се прелива и трепери јасно зеленило младе траве, која је, као власје на четки, густо избила из земље...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Девојка му одговори: — То је жалосно поље. Петар је опет запита: — А какво је то цвеће тамо? Идем да узаберем онај цвет што на бразди стоји.

Кад ти је даде, а ти је замочи у котао до половице, па онда отиди од њега, па кад дођеш на једно поље, а ти онда кабаницу оциједи. Потом свети Илија отиде, а стари остане сам.

Кад то враг чује, даде му кабаницу, а он је узме па је замочи у котао и отиде. Кад стари дође на једно поље, узме и оциједи кабаницу, а од оне сваке капи постане овца, тако да наједанпут све поље око старога закриле овце.

Кад стари дође на једно поље, узме и оциједи кабаницу, а од оне сваке капи постане овца, тако да наједанпут све поље око старога закриле овце. Кад то старац види, сједе међу њих, па је код њих био.

Када га проведе кроз пећину, дођоше на једно велико поље, а насред поља велики сто, а на њему се змијски цар курисао, а цијело поље притисле свакојаке змијурине.

проведе кроз пећину, дођоше на једно велико поље, а насред поља велики сто, а на њему се змијски цар курисао, а цијело поље притисле свакојаке змијурине.

Али се царев син од тога не поплаши, него остане код бабе да служи. Кад буде увече, уседне он на кобилу па у поље, а ждребе трчи уз кобилу.

Онда опет баба: — А ти у лисице! Кад буде пред ноћ, он уседне на кобилу па у поље, а ждребе трчи уз кобилу. Тако је седео једнако на кобили, а кад буде око поноћи, он задрема на кобили и заспи, а кад

Онда опет баба: — А ти у курјаке! Кад буде пред ноћ, царев син уседне на кобилу па хајде у поље, а ждребе трчи уз кобилу.

нећу никоме казати; ако ли се бојиш мени казати, а ти иди духовнику, па кажи њему; ако ли нећеш ни њему, а ти изиђи у поље иза града, па ископај јаму те завуци главу у њу, па у три пута земљи кажи шта знаш, па онда опет јаму затрпај.

Момак избере ово треће: отиде иза града у поље, па ископа јаму, те у њу завуче главу и у три пута рекне: — У цара Тројана козје уши!

Онда, када дођеш на то и то поље, ако те ту акшам ухвати, немој насред поља ноћивати, и треће, кад дођеш на то и то језеро, немој крај језера ноћивати,

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Моја је душа сада суво поље. ЈЕСЕН Ноћ без неба, ноћ јесења; а кроз таму Иде, мили сумаглица, влага хладна, Земља мокра и црни се к'о страст

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Слика се полако креће кроз видно поље и за десетак секунди нестаје на левој страни, остављајући за собом прилично непријатну и тупу сиву позадину, која врло

у својој лабораторији у улици Гранд и доживео узбуђење слично ономе које сам осетио кад сам открио обртно магнетно поље. В.

Истражујући понашање високофреквентних струја, био сам задовољан сазнањем да се електрично поље довољне јачине може произвести у соби тако да пали вакуумску цев без електрода.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Говорио сам јој и о Косовки девојци којаје по цену живота и слободе дошла на Косово поље да охрабри хероје који су умирали од рана; о Јевросими, мајци Краљевића Марка, националног хероја српског народа, чији

Небо на истоку било је као златни вео и наговештавало је диван априлски дан. Поље, птице, далека стабла шуме и добар пољски пут, све се удружило да запева песму о лепотама слободног луталице.

експеримент извео је Херц са својим електричним осцилатором, а његов главни циљ био је да одреди да ли електрично поље, то јест електрифицирани простор око осцилатора, реагује на сличан начин као што реагује ваздух када га покрене

Изгледало је као да свако жели да одбаци своја истраживања и јурне на поље истраживања Херцових таласа. Неколико оних који су радили докторске дисертације, попустили су пред овим изазовом, али

Одлучио сам да му препустим то поље рада и да посматрам његов рад са стране. Била је то мудра одлука, јер ми је омогућила да се припремим за епохална

Милер је био један од ових скромних чувара. Највећи значај Голдштајновог рада је био у томе што је у ово поље рада увео три друга оштроумна немачка физичара. Први је био Херц.

Радио сам на том пољу јер сам се, у додиру са Милером, заинтересовао за то поље истраживања, а и зато што сам знао да у скромно опремљеној лабораторији и не могу отпочети рад на неким сложенијим

Био сам одлучио, као што сам напоменуо, да оставим то поље истраживања професору Џ. Џ. Томсону из Кембриџа и да само будем посматрач.

Ћипико, Иво - Приповетке

У свикнуће нашли су се пред господаревим двориштем. Жупан прикупљао је тежаке да с њима пође у поље. Цвета приђе к њему: —Узми и нас двоје! —Не треба! Има нас доста. —Нисмо, валај, на одмет. Деде, прими нас!

Међу тежацима било је и Загораца. Они су ојкали и гунђали старе јуначке попевке. Цело поље унедоглед озвањало је живим кикотом, смехом и попевком.

Ваздух је очишћен и прозрачан. Ведрина неба и мора лепо се у њима одразује. Упутише се у поље. Цвета се надала да ће тај дан радити и тако унапред до њихова повратка.

Обиђе поље и преко војничкога дрвореда изиђе на пут што уз море води. Устави се код увијек зеленога бора самца што се у пучини

Пође низ поље и цијело вријеме, не журећи, диже камен по камен. Каткада с каменом у руци застане, па гледа у своју сјенку како се

Ко ће радницима уљудити јело и донети ручак у поље? Па опет,Павле је у завору, а с њим је у срезу. Ко ће водити бригу о његовим воловима?

Гледаше доље под собом пространо поље обрасло виноградима, посуто зеленим, сребрнастим маслинама. По њему испрекрштала се дрвета и расуле се суре гомиле

Марко приђе к Божици и руком јој показа поље где ће они на завет. Вели јој: — Не види се црква, али пази онде где су чемпреси, између дрвета је...

И већ очи замичу на отворено поље, да са цуром побегне, и, машући ножем; полако продире. А граја, покличи чују се све јаче и јаче: — Убиј пашче!

свеже као млазови воде из планинскога извора, и часом му испред очију искрсну и мајка, и стари каштел, и парох Кеко, и поље са брежуљцима у позадини, и морске олује, и онај оштар рт подно поља што далеко у море задире, једнако песком и белом

Они навлаш свраћају говор на девојчице што носе ручкове тежацима у поље, које они вребају и с њима се састају... Он се чуди њиховој дрскости и гледа их у чуду, као да их није у школи досада

А код њега, у селу, код мора, трешње су се већ обрале; сад зреју крушке, јабуке и шљиве, и грожђе, и смокве. Сада поље и море мирише. Другови дочекују у осенченим заклоницама цурице што се из поља враћају.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Ето такву прикривену разлику на свеколиким нивоима културе и имамо овде у виду. И њу треба уводити у светло поље свести.

Кад, на пример, у Попиноме циклусу „Косово поље“ прочитамо ова три стиха: Сипа им у путире белих божура Њихову рујну будућност.

Или је бар песнички дослућена. Управо зато се на крају овога Попиног циклуса „Косово поље“ – које је и поље птице коса и „длан и по зеленила“ – преобраћа у књигу, у свитак.

Или је бар песнички дослућена. Управо зато се на крају овога Попиног циклуса „Косово поље“ – које је и поље птице коса и „длан и по зеленила“ – преобраћа у књигу, у свитак.

Трава царује међу словима И њихове редове По својој вољи престројава Кос отима своје поље Из руку четири црна ветра И савија га од поднева до поноћи У поноћ небо прелеће И односи у кљуну некуд он зна

И она заиста често пада на људе, на њихове главе, као омаглица при губљењу свести, али пада и у поље, у доње ливаде. С једне стране је као тамна слутња, с друге је оличење тихе али тешке туге.

налик на стоногу: спонтано се понашамо, служећи се многобројним културним навикама, све док их не уведемо у светло поље свести и не погледамо на њих са стране, као туђим очима, што наше понашање одмах отежава, чини га несигурним.

исто такво читање не чине, разуме се, непосредан, него посредан садржај читалачке свести: да бисмо их довели у јасно поље свести, потребан је известан хотимичан напор.

две мапе, мапа неба и мапа поља, упоређују, огледају и прожимају у народноме дистиху Осу се небо звездама И равно поље овцама („Изједен овчар“) Ако је тачна тврдња савремених семиотичара да се „другостепеним моделативним системима“ у

преломни тренуци када – при смењивању и супротстављању двају схватања природе и назначења поезије у култури – у „видно поље“ таквих изузетних критичара може да уђе готово сав развојни лук националнога песништва.

Да ли, рецимо, једна замислива чисто усмена култура има таква средства која иду уз књижевне текстове? Тада у поље наше пажње улазе пребацивачи које налазимо на почетку забележених усмених текстова. Пословица је књижевни текст.

Али нисам спреман да сада улазим у поље наших језикословаца. Импровизација је овде опасна, погубнија него у проучавању књижевности.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

95 Са отупелим чулима и расејаним погледом, јунакиња се у XВИ глави мирно враћа из хамама све док јој у видно поље не дође кућа.

Рецимо прозори се могу именовати као јужни и северни, или као прозори који гледају на варош и прозори који гледају на поље.

Конкретно би то овако изгледало: они, који гледају на варош и ови, који гледају на поље. И заиста, када у Нечистој крви, у ВИ глави, описује изглед гостинске собе у благо и свечано ускршње јутро, Борисав

са белим кратким завесама, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијом чинила је собу и она множина по бело окреченим зидовима повешаних свилених

]”. 205 У Нечистој крви: „Цела она, са тим горњим спратом испред себе, обухватала је све оно поље, баште, њиве и друм којим се улазило у варош и, пролазећи поред ње, ишло горе у чаршију.

255 Није јасно зашто се на овоме месту - без видљивог разлога - у видно поље читаочево уводе баш голубови. Ваља ипак имати у виду да су се голубови и раније појављивали: једном када је

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

А овамо на север све до верига које ивиче опевано поље, навалили повлашћени и ободрени разбојници на православна села, па робе, грабе, пале и убијају.

Равно Косово, које се испред ока, кад га дуже гледаш, стане од те равности тајанствено окретати као да је тепсија а не поље.

Гледам низ поље, посматрам сву ову његову лепоту. Али векови проговарају и очи ми се мреже. Као у бунилу. Слика прве зобнице, почетак

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

— Ко покрива поље преорано, Да не зебе семе посејано? Оштра зима, ал’ јој блага нега, Зима стере покривач од снега.

“ Ал’ царица продера се: „Гле угурсуза! И он смеде амо доћи. Таки на поље!“ А господа поскочила на царичин миг, Гурају га, турају га рукам’, ногама.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Отвори пут у речи, у ризницу гоље. Око заходи са сунцем, не срце. Освану Варка, рекавши: хајдемо у поље! Биљни сезаме отвори обзорје За све који су се родили прерано; Нек уђу у туђе срце ако су отворили своје, Путници

ФЕНИКС (ИИ) Смрћу измењена камен отвара Празно поље дозива гласом умири мора Једина птица што саму себе ствара Из пепела злих вести и празних договора.

Петровић, Растко - АФРИКА

НИЗ БРЗАКЕ; ДОТИЦАЛИ СЕ ТАМНИХ НАРОДА, ЧИЈА ЈЕ ЛЕПОТА ВЕЛИЧАНСТВЕНА После дугог освежавања полазим са Вуијеом у поље. Саму варош потпуно тропску остављамо на острву између две дуге лагуне које ивиче обалу.

Очајан сам да не успевам пронаћи младиће који су ми синоћ нудили маске. Они су отишли у поље, и нико не зна где су ни кад ће се вратити; можда вечерас, можда тек кроз дан-два.

Много пре но што ћемо проћи кроз село Сегулу, идемо кроз саму савану. Тек понегде наиђемо на поље засађено кафом, каучуком или памуком.

Носе две лампе против олује да би осветљавали пут. Већ чим смо изашли у поље чуло се кроз ноћ далеко певање и ларма.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

У овој ужурбаној спреми, при погледу на ове дуге редове војске, који одмереним кораком одоше на бојно поље, откуда се већ пролама грмљава топова, има нечега што одушевљава и уздиже.

Одатле се лепо видело све бојно поље код Тешице. Ја ћу овде да предам утиске, како сам их редом сам добијао. Спочетка нисам могао да се разазнам у борби и

А баш у тај мах сунце утону на далеком западу иза српских планина. Бојно поље још це замало искрило и трептало, обасјано малаксалим зракама утонулога сунца, па се онда постепено погасише светле

зраци; колико се твојих светлих искрица преламало у капљама људске крви, којом је данас тако обилно орошено бојно поље; колико је самртних уздаха на бојишту изумрло са изумирањем твојих зрака; колико се сузних очију заклопило при твоме

Простор пред шанцем, који га одваја од шуматовачке коце што доминира шанцем, био је искрчен да це отвори поље ватри из шанца. Ова искрчена пољана нагиба се благо од шанца шуматовачкој коси и једва да је широка до 300 метара.

Ова искрчена пољана нагиба се благо од шанца шуматовачкој коси и једва да је широка до 300 метара. Ова је пољана била поље главне борбе око Шуматовца, јер су Турци са шуматовачке косе куљали у ову пољану, и из јаруге, која ову одваја од

пут батерији што оде коси, већ сам це радовао како ћу одавде са овога узвишенога места моћи мирно да проматрам цело поље борбе с ове и с оне стране Мораве. Али сад наста тренутак неописане забуне. Одједном у шуми на коси припуцаше пушке.

Одатле, остављајући за собом поље борбе, Черњајев окрене преко Рујевице у Алексинац а ми за њиме. Пред ноћ опет изиђем на Рујевицу.

поцрнели батаљони враћали су се на своја ноћишта, по логоришту се загореше огњеви, по болницама попалише фењери, бојно поље опусте, а болнице и лазарети оживише да се у њима крпи и поправља оно што је данас у крвавој борби раздерано,

Уопште нашло се ваздан предмета као повод да се наздравља и пије. Док це y шанцу светковало, ја изађем на бојно поље у шуму, да видим изближе ову турску касапницу.

Тада те обузме нека језа, и ти се грозиш и бежиш док за тобом не остане далеко смрадно и ужасно бојно поље, пуно стрва, трулежи, крви и костију.

Пут нас је водио преко једнога дела ономадашњега разбојишта, одакле су Турци 11 августа кидисавали на Шуматовац. Све поље било је застрвљено неким дроњцима: крпетине, комади од подеране одеће, парчад хартије, разваљени мунициони сандуци са

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Господ се замисли, и реши се да лично сиђе на земљу и провери исказе. Сишавши на Солунско поље, узе Господ на себе сподобије човека са дугом белом брадом и упути се према Могленским планинама.

Идући лагано, чуо сам неке чудне звуке... развучене и тужне, што у мојој свести изазива сећање на широко поље обасјано сунцем, кроз које протиче тиха река... А на обали пландује стадо. — Гру-у!

На одстојањима лежале су пушке, чији су бајонети штрчали кроз пушкарнице у поље. По дну рова, била је расута слама која је била доста угажена.

— Шта ово може да значи! — Уто командир погледа са висине коња преко ограде у поље, засађено купусом и паприком. Тамо су радили неки војници. — Е-хеј, слушај... Ходи овамо!

— Напад ће извршити шест српских дивизија и две француске. Напад се дели на главни и споредни. Главни напад на Добро Поље, овде, пред нама, извршиће три српске и једна француска дивизија.

Али ауто занесе, и пред нашим очима указа се непрегледно поље. Мисли се невољно намећу. Наш пратилац нам са извесном сетом говори: — И Немци имају овде своје гробље.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Биље красно, рајско, Кад пролеће дија И цвеће избија. О веј, ветре сладак! И, вејући, натраг Одлети презнатно У Стиг, поље златно: Нек' барјак твој само Трепери онамо.

Стан', промисли, постој, драги, не хитај! Пустиња је тамо, трава и поље, Гди поете веле, ти знаш боље. За марву је само поље, бунар, извори, Где падају с хуком у тавној гори, Гди птичице

Пустиња је тамо, трава и поље, Гди поете веле, ти знаш боље. За марву је само поље, бунар, извори, Где падају с хуком у тавној гори, Гди птичице поју, ехо говори.

Духа твога благовоном уханију нема Ни што гора, ни долина, ни што поље спрема; Подобни му остров нема уханијем цв'јета, дивни состав пристрастијам возмужавших љета!

Ја сам бедна Сербија, Која сам вам страдала. Где су моји синови, Храбри они хероји? Пали! Погледај те Марсово Поље оно кроваво! Погледајте с Авале Синов' мојих гробове свуда!

Ја ни слуге не шиљем на поље са мршавим ручком. — Лако је теби, Миленко! — смејући се Благоје гро’том, — Плугом се дичити, — рече; је од оца ти

Све прогута Косово, Оде српска слава, Гди су били градови, Сада расте трава. Косово, црно поље, ти Срба друже неверни, Кому цветом цветаш, ком’ ли се ресиш тако?

Није л’ Рима древног сила Полубожна негда била? Све раздора сруши власт; Лети Србин, лети вољно На Косово, поље бојно, Нагли своју у пропаст. Сабље звече, Брда јече; Крв се лије, Срце бије.

Ту ће с’ тиха у бурну уселит душу ведрина, Ту ће уморно срце мекано наћи недро. Ал’ ко у поље неће да трави име разбира, Ко л’ на асталу памет дома не оставља млад, Нек не иде у Пратер да врелу душу расхлади,

год. прва два стиха треће строфе гласе: Погледајте кроваво / Поље оно Косово; оно што је 1841. год. последња, у тексту из 1827. год.

Зато сам овако почео. — Кад нисам тако срећан да сам Косово поље, Ситницу реку, Крушевац и пр. видио, морам се помагати воображенијем и сопственом његовом живописију.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Снијег поче гушће лепршати кад уђоше у планину, коју им је ваљало пријећи и спустити се у поље. Крава стаде нешто зазирати и застајкивати. — Идеш ли, роде? — окрену се старац и јаче повуче привузу.

Пријеђоше планину и сиђоше у поље. Путеви су били заметени, нигдје пртине, ни знака, ни даха од живота, а бура непрекидно бјесни и урла.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

особина читавог народа, синтеза усменопоетског доживљаја мита, историје и свакодневне реалности и, најзад, магнетско поље за интернационалне мотиве, на којима се таква биографија и гради.

Тако је, без већих иновација, Бранимир Ћосић (1903-1934) у свом најзначајнијем делу Покошено поље (1934) заправо усавршио тип београдског романа, чије је прве обрасце дао М. Ускоковић.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

4 Свака лажа места у љубави нема, јер Каин, љубави туђ, Авељу рече: „Изиђимо у поље.“ 5 Бистротечно и оштро љубави је дело, добродетељ превазиђе сваку.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Цело поље, брег са »баждарницом« од које се видело како широк, бео друм силази, уводи у варош. Иза баждарнице могла су да се назр

Зна да би му лакнуло кад би изишао, прошетао се улицом, чаршијом. Чуо жубор воде што тече олуком чаршије. Видео поље, ноћ на њему, рубове планина што се спојили са небом и иза којих је увек светло, јасно...

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

, 3702. Упор. летонски обичај да се пут кроз село и поље којим ће се кретати мртвачки спровод посипа отровним тисовим грањем, »да би се духу отежао повратак«, АРW, 17, 1914,

Другог и трећег дана Духова жене у околини Ђевђелије иду у поље и беру м. за бојење (СЕЗ, 40, 72). Кад дете бере м., изићи ће му брадавице где год падне млеко из ње (БВ.

Овас; зоб. Зоб има доста важну улогу у домаћем култу. Зобљу се посипа дрво које ће се одсећи за бадњак (Купрешко поље, ГЗМ, б, 1894, 382); полаженик, улазећи у кућу, сипа зоб из рукавице (ужичко, ЖСС 169); о Бадњем вечеру, зоб.

је однела срећу супротан је пропис у Врањском Поморављу: »Глог никада не гори на ватри, да не би ,сагорео берићет у поље̓« (СЕЗ, 86, 1974, 104) — што указује на веровање да је у г. оваплоћена биљна сила земљина.

с., 15—16, 1961, 222, Ливањско поље), крушковог (ГЕМ, 31—32, 1968—1969, 369 ид, Неготинска крајина; 42, 1978, 411, Зајечар и околина), од дуње и граба

с., 10, 1955, 125 (Гласинац); 15—16, 1961, 224 (Ливањско поље); 17, 1962, 145 ид (Имљани); 29, 1974, 94 (Семберија); 30—31, 1978, 56 ид (околина Дервенте).

Ћипико, Иво - Пауци

на планину гдје љети са стоком пландује, а гдје сада весело снијег лапта; види се како силази: ено већ је попршано поље њиме, допире и до њега, али још се топи овдје, по каљаву путу. — Нека снијега! — помисли Раде чисто весело.

Неколико ноћи, иза првог сна, већ не спава; мисли шта има да ради да се земља не дијели. Дању обилази поље и ливаду особито замишљен, на ливади застајкује...

око њих го пашњак, посут големим куцима, са којих чобани благо пазе да не омакне у брањевине, а доље, ријека и поље посуто пошумљеним главицама.

Илија хтједе да кћер врне Радивоју, али се она приљуби уз Раду и не миче се стопе од њега; с њиме и у поље иде. Раде је пита рашта опет одбјегну свога човјека. — Не питај, брацо, — одговара Цвијета.

своја дозријела жита, што се у сунцу прелијевају у модричасто зеленим бојама, од пшеничне јарке до тамније ражене; и поље прострло се као море, по њему разбацане окићене главице, а по дну њега цвијетне ливаде, над којима страже поређани

И мирише поље, превлачено модричастом јутарњом измаглицом, дозријелим плодом што се земљи са гиба, а над њим ћути још сјеном обастриј

А кад свијетло прољетно сунце диже се, указа се настрадало, пусто поцрњело поље као јесења стрњишта. И Радину наду, понос и весеље однесе једна ведра ноћ и прољетним сунцем обасјани дан.

што дође однекуда из Босне, у горим беневрецима од мојих, па у мало година подиже млиницу, покупова куће, и пусто поље остаде за њега. Раскући их неколицину, а сада дјеца му настављају и иду за његовим стопама! ...

Није са ничим начисту, нема сређених мисли у глави, и, као што је поље јутарњом маглом обавито, онако су и његове мисли магловите, нејасне.

А сада одлази да види свој родни крај, мајку, море, небо и поље све то обасјано сјајем љетнога приморја. На догледу мора поздрави у њему као неку објаву истинскога живота.

Сама успомена на њу није је могла утолити. За оних дугих, врућих дана, пошто би се изјутра окупао, завукао би се у поље и завалио под крошњату смокву.

На улици исправи се и одахне. Као гоњен улети у своју собу и баци се на постељу... По подне одјурио је у поље, изван града. Очај, чама и силна туга глодали га. У грудима га тишти, не може да мисли, не може ни да осјећа.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Поред осталих, Брзан би већ трећи дан био унутра. Јелена Ноћас сам уснула поље са жутиловком. Около изгужвана брда, без растиња, гола и сура. Из пукотина на стењу избијају густи праменови паре.

Пролећна поплава, а затим Брзанова најезда, опустошиле су читав крај. Вратимљско поље зарасло је у коров. Остала је једва понека њивица са јечмом на обрешцима и скровитим пропланцима, тамо где није допрла

Не издржавам дуго. Стежем очне капке, црвена светлост прелази у мрку а ова у црнило, бескрајно црно поље. Стављам надланицу на очи да бих, и кад мало опустим капке, задржао оно црно поље, но сада се оно распада у безброј

Стављам надланицу на очи да бих, и кад мало опустим капке, задржао оно црно поље, но сада се оно распада у безброј љубичастих пега, а ове на парчад овалних мехура.

жиле бреза, њихово лишће што дрхтури на ветру, зуј пчела, пчеле, безброј злаћаних крилаца које светлуцају око клупе, поље јечма а изнад бледо испрано небо.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

И вредни ратар облази пола, Припрема семе, оштри плуг; И све је срено - поље и дола, И густи луг. Све слави пролећа дан.

У крв огрезну, трупином се покри, И цирк, и форум, и поље, и град, И снова вера из крви се диже, И снова светли заблиста се над.

То ловац пролази селом, и брзе мамећи псе, погурен у поље жури, Покривен копреном белом. Свуда је пустош и мир. Ноћна се кандила гасе А свежи, јутарњи дах прелеће долине

Кô дивљи, разуздан коњиц, мрсећи срдито гриву, Он пуста прелета пола, ливаду, поље и њиву И мутне растури вале у хучном полету своме, Што стење ваљају с гора и храшће столетно ломе.

Филомела Чека да се јави с неба Колесница зрачног Феба; Где пастир, окићен венцем, с пастирком иђаше сретно У град и поље цветно; Истина божанска лежи у древној прошлости твојој, Кад дух слободан беше.

оживе чисто под руком уметних Мавра, У врт се претвори варош, обала и Алгавра, Са песмом иђаше ратар кроз гору и поље цветно, И све што бага хвали, весело беше и сретно. Но Рахман не беше срећан.

Чим Амор у село стиже, насмејан и добре воље, Истера свињу и прасце и пође на равно поље. Љубавној забуни целој, коју је с насладом сејô, Он се је, раздраган чисто, у души божанској смејô, Но, ипак, уморан

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Тражећи материјал за моју дисертацију, ја сам већ био осетио шта ми недостаје за властито широко поље научног рада. И као што је мој отац хтео да своје раштркано имање арондира, тако сам и ја желео да моја расута знања

А оно се нада да ћу и ја у делокругу предузећа наћи широко поље за моје способности. Могао сам, дакле, да бирам између Нирнберга и Беча; ја се одлучих за моју омиљену царску варош.

Но мене су догађаји одвели спочетка на друго поље. Ваљало је, пре свега, написати и спремити за штампу моју математску теорију климе, којом је отпочињао Кепенов

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

ЈУНАЧКИ ОДГОВОР ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ Пружило се поље равно Поље дуго зелено; А на њему кнез Данило Пије вино румено.

ЈУНАЧКИ ОДГОВОР ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ Пружило се поље равно Поље дуго зелено; А на њему кнез Данило Пије вино румено.

СИРОЧЕ ЂУРА ЈАКШИЋ Зелен-лисје гору кити, Мирис-цвеће поље шара, А у лугу сироташце Тиху гору разговара: „И ти имаш мајке своје, Горо чарна, горо мила!

ВОЛИМ СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА) Волим цвеће, Волим игру, Волим коња, Волим чигру! Волим тице Лепо поје, Волим поље Зелено је. Волим шуму, Њене висе, Листала је, Зелени се. Волим поток Кад у гори, Кроз павите Зажубори.

У моме сеоцу Задруга је сложна, Чељад је побожна, Син покоран оцу, Мило моје село, Буди ми весело! Сви тежамо поље, Знамо још за мобу, Не знамо за злобу Сви смо крепке воље, Мило моје село, Буди ми весело!

У поље се захуктали ка зеленом брегу, одавно им дојадило у школскоме стегу – на брег, на брег! У горици презеленој срце

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Обоје су много волели купус, и чим кажу: башта, загрцну се од смеја, што обоје одмах виде читаво поље једрих, плаво-зелених, увек као росом умивених купусних листова, које човек и пресне да једе.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

тиче, признати морам да ја са жалоснима плачем, а с веселима певам, ил’ ми се оће ил’ неће, па ко зна боље, широко му поље. Даље мојим г.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

САВЕ 18 КОВАЧНИЦА СВЕТОГА САВЕ 20 ШКОЛА СВЕТОГА САВЕ 21 ПУТОВАЊЕ СВЕТОГА САВЕ 22 СВЕТИ САВА НА СВОМЕ ИЗВОРУ 23 КОСОВО ПОЉЕ 24 КОСОВО ПОЉЕ 25 ВЕЧЕРА НА КОСОВУ ПОЉУ 26 КОСОВА ПЕСМА 27 БОЈ НА КОСОВУ ПОЉУ 29 ВЕНЦОНОСАЦ СА КОСОВА

СВЕТОГА САВЕ 20 ШКОЛА СВЕТОГА САВЕ 21 ПУТОВАЊЕ СВЕТОГА САВЕ 22 СВЕТИ САВА НА СВОМЕ ИЗВОРУ 23 КОСОВО ПОЉЕ 24 КОСОВО ПОЉЕ 25 ВЕЧЕРА НА КОСОВУ ПОЉУ 26 КОСОВА ПЕСМА 27 БОЈ НА КОСОВУ ПОЉУ 29 ВЕНЦОНОСАЦ СА КОСОВА ПОЉА 31 БОЈОВНИЦИ СА КОСОВА

своју срећно оплођену земљу У зајапуреним пупољцима Два ока затвара Трећим оком у камену гледа (1958—1971) КОСОВО ПОЉЕ КОСОВО ПОЉЕ Поље као свако Длан и по зеленила Млад месец коси Пшеницу селицу Два укрштена сунчева зрака Слажу је у

оплођену земљу У зајапуреним пупољцима Два ока затвара Трећим оком у камену гледа (1958—1971) КОСОВО ПОЉЕ КОСОВО ПОЉЕ Поље као свако Длан и по зеленила Млад месец коси Пшеницу селицу Два укрштена сунчева зрака Слажу је у крстине Кос

земљу У зајапуреним пупољцима Два ока затвара Трећим оком у камену гледа (1958—1971) КОСОВО ПОЉЕ КОСОВО ПОЉЕ Поље као свако Длан и по зеленила Млад месец коси Пшеницу селицу Два укрштена сунчева зрака Слажу је у крстине Кос наглас

наглас чита Тајна слова расута по пољу Божури стасали до неба Служе четири црна ветра Сједињеном крвљу бојовника Поље као ниједно Над њим небо Под њим небо ВЕЧЕРА НА КОСОВУ ПОЉУ Сви седе провидни за столом И виде један другоме звезду у

жедно оружје Сâмо се насред поља уједа Из смртно рањенога гвожђа Река наше крви извире Тече увис и увире у сунце Поље се под нама усправља Сустижемо небеског коњаника И своје звезде веренице И летимо заједно кроз плавет Одоздо нас

над нама Зелену песму коса КОСОВО ПОСЛАНСТВО Кос крила орошена крвљу суши На ватри црвених божура Пред њим се шири поље Исписано врелим људским гвожђем Претопљеним у честито злато Трава царује међу словима И њихове редове По својој вољи

у честито злато Трава царује међу словима И њихове редове По својој вољи престројава Кос отима своје поље Из руку четири црна ветра И савија га од поднева до поноћи У поноћ небо прелеће И односи у кљуну некуд он зна

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Јаковљевић СРПСКА ТРИЛОГИЈА КЊИГА ДРУГА Садржај НОВО КОСОВО ПОЉЕ 2 ЗАРОБЉЕНИ 7 „ДАНАС ЈЕ ТЕШКО ПРОНАЋИ РЕДОВЕ“ 18 ЈАНКОВА КЛИСУРА 24 ЛИХВАРИ САХРАЊУЈУ ДРЖАВУ 32 МОЈА, ПЕТА

ДНУ ПАКЛА 192 ГОРНИЧЕВО 214 МАЛАРИЈА 223 КАЈМАКЧАЛАН 230 СРПСКА ТРИЛОГИЈА КЊИГА ДРУГА НОВО КОСОВО ПОЉЕ Престала је најзад киша, али су гранате најтежих калибара све жешће риле по рововима и около топова.

Погледа нас и тужно проговори: — Господо, данас смо доживели ново Косово поље... ЗАРОБЉЕНИ Иако непријатеља нисмо честито видели, осетили смо јасно да се за нама ваља нешто велико и гломазно.

У даљини негде штрчи минаре, а још даље, виде се дивље планине у плавкастој измаглици дана... Косово поље... Сузама је заливено, песмама је опевано.

А предаће се првој патроли на коју наиђе. На Скадарско поље стигосмо око подне. Био је мутан дан. Нека сива, висока измаглица заклањала је небо. Земља је била влажна.

Рано изјутра кретосмо. Дођосмо у близину Солуна на једно огромно поље које се црнело од множине коња, као на неком предратном вашару. Дочекали нас Французи.

— Сад смо опет војска! — говорио је поносно један послужилац. Поље је оживело од рада. На једној страни се изводила обука јахања, на другој мазговоци брдског пука маневровали, послуга

Из једног логора допиру звуци музике. Још једна светиљка украј пута и онда закорачисмо у пусто и мрачно поље. Прашина штипа за очи и лице. Нова седла шкрипе под нама. Јахало је нас неколико официра у групи.

Узели смо карту и осматрали. Пред нама је Суботско поље. У почетном делу широко, а потом се све више сужава и као језик увлачи у Могленске планине.

Онда лево избија Котка. А над свима овим планинама, тамо у даљини, огроман планински масив Добро Поље, обавијен облацима, који се лагано дижу и спуштају. Пред овим природним бедемом зауставила се српска војска.

— Потпуно! — Е, од Ветреника, још даље налево, пружа се Катунац и Гривица, према којима је Добро Поље. А од Гривице лево је Соко. То ти са Кожуха треба све да видиш... — Јест.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

МЕСЕЦ ПУН Выхожу... Љермонтов Одшуњајући се у поље широко Тамо где је прва четврт месечева, Растворити груди поносито, Поклонити се на све стране; Погледаћу небо житно

Искрашћу се кроз поље бело Тамо где је друга четврт месечева, Засмејати се тамо охоло И коракнути на четири стране; Љубавно дише моје

Одакле зора ће да сване? Одакле зора ће да сване? Одшетаћу се у поље жуто Тамо где је трећа четврт месечева: Закликтаћу му песму младачку, Глас нека широко затрепти.

Узети га треба за руку па извести у поље, Да тамо заборави све песме И чак бол свој који не беше дубок: Те ноћи би јео више и спавао боље, И не би осећао да му

је тешко у живот се опет довући, И због које нигда никада не усних ни један врт: То је као лећи горко у мирно звездано поље, Чекати још један једини лек: мрак црн, да души буде боље.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Пуна горчине леже жена и усни да је у поље макова изашла. Хладно и чисто било је небо у њеном сну, нигде никога — само макови црвени и лелујави какве никада

«, помисли и као крилата полете с маковим чахурама у наручју. Над њом је било небо, под њом зањихано поље мака, црвено и бескрајно. Није се питала како то, одједном, лети; куда лети.

Коначно их сасвим нестаде. Пред запањеним погледом жене сада је било само празно небо и заталасано црвено поље мака. Од разочарења, од ужаса жена крикну и пробуди се. Низ образ јој је клизила суза.

Макова је свакога дана било све више. Већ су читаво поље прекрили. »Као макови у мом сну!« — помисли жена и виде како, крупнији од свих, израста један цвет, а из њега излази

Како је која на земљу пала претварала се у крупан и црвен маков цвет. Убрзо се читаво поље око младићеве куће црвенело као да га је захватио неки изненадни пожар.

Нека стоји насред њиве и плаши свраке и дечаке.. Старац седе на праг колибе и загледа се у поље. Меко су се спуштале последње зраке сунца, а Страшило се њихало на поветарцу. Још мало па ће роса, па месец.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Цар Лазар и царица Милица, човек не може да се отме утиску да је јутро поласка у бој било ведро, светло, пуно жубора. Поље око Крушевца било је покривено зеленом травом.

И девет пута поносне речи јуначке вере испуниле су град и поље: Иди, сестро, на бијелу кулу; а ја ти се не бих повратио...

На замагљено поље слетала је смрт, крвљу су плинули и Лаб и Ситница. Само смрт могла је да растави верну браћу. Тако Милутин и извештава

Он намешта заседе подлом поробљивачу и бије га из преваре, као и хајдуци и ускоци. Тутањ његовог коња уз поље Врачара и његова сабља над Порчином главом, — то је бунтовничко куцање срца и гневни сјај очију осветничке раје, која

Дванаест хиљада оклопника које је Вук Бранковић одвео Турцима сматрају се као озбиљан узрок пораза, а бојно поље притиснуто је хиљадама бораца и по свршеном боју хиљадама лешева. Војвода Пријезда не брани сам Сталаћ.

иде, а кулаша води Ао пред шатор српског цар-Стјепана: „Је л' слободно, царе господине, да ја идем на мејдан у поље?“ Вели њему српски цар Стјепане: „Јест слободно, млађано Бугарче; јест слободно, ал' није прилике!

Ако мене до невоље буде, ја ћу ласно копље окренути; ако ли ми не буде невоље, донети га могу и овако“. Па отиде низ поље леђанско. Гледале га Латинке ђевојке, гледале га, пак су говориле: „Боже мили, чуда великога!

“ Па он оде у поље леђанско. Када дође до добријех коња, он проводи својега кулаша, па кулашу своме проговара: „Чекај мене у седло,

Ако бог да те познаш Роксанду, даћу тебе земљу Скендерију у државу за живота твога“. Оде Милош низ поље широко. Када дође ђе стоје ђевојке, збаци с главе бугарску шубару, скиде с леђа бугар–кабаницу, — засија се скерлет и

Кад су били кроз поље Косово, Милош хоће граду Вучитрну, па говори српском цар-Стјепану: „Збогом остај, мој мили ујаче, мој ујаче, српски

се отимљу о царство; мећу се се хоће да поморе, злаћенима да пободу ножи, а не знаду на коме је царство; мене зову на поље Косово, да им кажем на коме је царство“.

Кад ујутру јутро освануло, пошетала Велимировица, мила снаха Вуче џенерала, по бедену града Варадина; она гледа низ поље зелено, у пољу је опазила Марка. Кад угледа Краљевића Марка, трољетна је увати грозница, па побјеже у бијеле дворе.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ВИЗИЈА ПРОРОКА ЈЕЗЕКИЉА У једно доби изведе Бог пророка Језекила на једно широко поље, пуно људских костију. Гледећи их Језекил, с четири стране духну на њих ветар јако: таки оне кости започеше врло

би цар у лов куд пошао, он би напредовао — отишао би у шуме, у горе; што би год онуда згодило се звериња, све би оно у поље пред војску изагнао. Они би тек у пољу сас хрти готово дочекивали, те хватали.

А свој ти талас дизат враћај у себе, нек' се унутра груха, а не у поље га пуштај. Ја сам ево, они што и попре овога вам морска пута с вама заједно у корабу се вожах.

него јоште и море, којено никад не преходи, кроме од великога таласа, из свога предела, те и оно у то доби разли се у поље, те толике вароши и села потопи рад великога људскога безакоња.

Испуни море све с дугачким чунови, што се грчки зову монокшила издубени с цела дрвета; лађице, а поље с коњици и с пешадијом.

Ал’ што сила, сила је у пољу. Где ће једни грађани надбити цареву једну целу арманду? Њино поље: они у граду затворени, помоћи с друге стране ниоткуд. Време пролази, људи без промене бајалдисали. И глад сустиже.

За велико чудо то је тадар било гледати што море чини разљућено: ка лавови наскакаше хитајући се далеко у поље те хваташе те Богородичине злотворе и дављаше их сносећи у себе.

Борећи се многе и живе Татаре похваташе, богажије, окрута, пусата, колија бијаше пуно поље. Што је за потребу снеше у град, а што није спалише огњем.

А ти Леси од Руса су тако назвати кад се обрнуше у папишку веру, а они су Руси испочела и Пољаци кроз војевање им у поље зову се.

неко време и с принудом царевом и господе дворске да им види јуначко се окретање, почеше с хртници Турци излазити у поље на игру са стрелами, играти се џилита и стрељати птице и утркавати се на коњи на оглед се тко је бржи. И учинише то.

Те то ви је вера и закон и Бога спомињање. Неће ни да се прекрсти, него првипут врага спомене, пак хајде кудгод у поље, или на пут и за посао који. Пак се броји да је хришћанин! ...

Еда у језику кости су? Плава ум на многе стране. И од псоглаваца светац има. Ако неће — он си зна — широко му поље. Слабо хвајдише коју злу рану споља лечити кад се она изнутра позлеђује. Један што трпко једе, а другом зуби трну.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

славуји, а туда често пролазиле на рад босоноге девојчице с мотиком на рамену, те је то Мана утолико чешће вукло у поље и зеленило, и правило му — крај оних природних лепота — теферич још пријатнијим. А Мане је волео да теферичи.

у свиленим фустанима у коло, а у понедељак завргну мотике преко рамена, певајући ,,Зелен зекир, драго моје“, иду у поље, у њиву или у виноград... Све су то биле лепе прилике за Манчу.

Осећа се да није ни за какав посао, — зато узе пушку и оде у поље да се разоноди мало. Ишао је тако цело после подне.

хаџилук — поход Јерусалиму хаспапити — рачунати хизмет — служба цврст — чврст ценити се — погодити се чаир — поље, ливада чапкун — лола чапкунлук — несташлук чаре — помоћ чекмеџе — фијока челеби — господин ченгија — играчица