Употреба речи пољској у књижевним делима


Африка

Бој излази пред кућу, и пре но што ће лећи пева окренут месецу. Прва ноћ на пољској постељи, савршено без ичега, мокар као у купатилу, под комарником који мирише на магазен у ком сам га купио и на

Црњански, Милош - Сеобе 2

дана, био, још само барун – Копша је причао да је велики господин, Немац, рођен у Курландији, а да је, раније, био у пољској служби. Врло је моћан, надмен, охол.

Међутим, тог, просвећеног, и охолог, човека, јако су занимали – већ док је био у Пољској, и Саксонији – верски односи, па су га занимали и у Аустрији.

Никако. Оно што Исакович није знао, био је поменути верски интерес Кајзерлинга. Он је, већ у Пољској, био постао патрон православних.

Није их први пут прелазио. Само, каже, из Токаја у Јарослау, у Пољској, воде неколико путева, а још се није решио којим ће ићи.

Петар је, крај свега тога, полазио, пресрећан, из Токаја. Ђурђе му је послао поруку из вароши Јарослау, у Пољској, да је сретно прешао Карпате и да је у брдима јесен, лепа, а пут, као код њиховог Варадина.

сваког дана, у прозору своје куће, како седи, и посматра, оне своје сународнике, који су били задоцнили и презимили у Пољској, а сад стижу. Седео је непомично.

Пред Павлом је јахао водич, Хуркин, који га је водио до вароши Јарослау, у Пољској. Као што је био и Ђурђа и Петра одвео.

Хорвата је намеравао да насели на границу према Пољској, куд је бежао свет, из росијског ига паорства, не знајући да га други иго чека, у Пољској, на земљи шљахтића.

да насели на границу према Пољској, куд је бежао свет, из росијског ига паорства, не знајући да га други иго чека, у Пољској, на земљи шљахтића. У сваком случају, са насељавањем дошљака, у први мах, ишло је брзо. Хорвату је, указом од 20.

000 људи и 1.000 гренадира. У мирно доба, дозволу трговине, по Криму, Молдавији, Пољској, Росији. Тражио је да никакав други народ не живи, од Камиенеца до пољске границе, и да свака хусарска и пандурска

Кад би се нагнуо, из тих, празних прозора, у сумрачју, после, све би нестајало у тој пољској помрчини: и Бахмут, и друм, и путеви и шумарци пожутели. Не небу су се, рано, јављале звезде, али бледе.

Био је исти, који би и у Аустрији имали. Неки ће бити граничари, на пољској граници, где ће, као жбири, хватати мужике, који беже испод ига паорског у Украјини.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Но, да се путни трошак исплати, то ће овако бити. у Пољској је вино скупо, па да понесемо једну петорку фина вина, не вина, него „ауспруха”, и то старог.

Код нас можемо добар стари „ауспрух” добити, аков по сто форинти, а такови плаћају великаши у Пољској најмање пет стотина форинти за један аков. Ето профита! — Право каже Чамча, тако је, набавићемо и то.

Јеси л’ повео стиве луле? — Јесам три. — Добро је, без стиве луле није човек господар, особито шљахтец; на то се у Пољској јако гледа. — А како је са оружјем? — Једна пушка, два пиштоља и наџак. — Добро је. Сад је све у реду.

— ти се сад не бој путовати у овим пределима, твоје име и твоја контрафа од зла ће те сачувати; то ће се чак чути и у Пољској, доћи ће све то у новине, твоје описаније, а твоју фигуру је лако запамтити, спеваће те у песме.

Чамча није радо био код куће, па кад се једаред на пут кренуо, није се ласно враћао. Особито је волео бити у Пољској, јер су га пољски шљахтеци због његова лакрдисања волели. Он није никад ишао обичним путем, већ странпутице.

Господар Софра и Кречар нису никад били у Пољској, па нису знали ни за такову армицију; и, да су знали да ће тако проћи, не би их видела Пољска.

Кречар поклони се и оде. Разговарају се донде. Пита га гроф како му иду послови, како одавно није био у Пољској. Чамча му на све одговара. Дође и Кречар са боцом. Чамча му узме из руке, па покаже грофу.

Купио је и за Шамику детиње пољске хаљине, „куртку” и тако даље, као што господска деца у Пољској носе. Па је онда купио од једног руског златара лепо сребрно кандило светом Николи, које ће висити у цркви пред

гêнер) — стешњавати, притешњавати, сметати; женирати се устезати се, устручавати се Житомир — град у некадашњој пољској држави, данас у северној Украјини Замоск, Замошћ — град у јужној Пољској зјело — врло много, веома зуцати — потајно

устручавати се Житомир — град у некадашњој пољској држави, данас у северној Украјини Замоск, Замошћ — град у јужној Пољској зјело — врло много, веома зуцати — потајно нешто причати Идентитатис (лат.

али је потучен од Руса и одведен у заробљеништво где је и умро крајзлер — трговац на мало, бакалин Краков — град у Пољској, некадашња пољска престоница кренковати — секирати се, бити увређен кренфне — болест, болешљивост, слабуњавост

Бüргер) — грађанин, филистар, буржуј путешествије — путовање Пшемисл — град у јужној Пољској, на реци Сан, притоци Висле Ранг (фр.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Шекспир се почео славити, преводити и подражавати. Бајрон, чији утицај је био тако јак и пресудан у пољској и руској књижевности, код Срба утиче мање и посредније, али ипак осетно.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

У свађи је прошло пола дана, У помирењу мучном, пола ноћи. И бежао сам из нашега стана Тражећи мира у пољској самоћи. Но то је било само кратко време, Не постадосмо туђи једно другом, И гледасмо се у ћутању дугом Тупо, ко сито

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

У свађи нам је прошло пола дана; У помирењу мучном пола ноћи. И бежао сам из нашега стана, Тражећи мира у пољској самоћи.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

214 Потврду да је он заиста тај Петар налазимо још двапут. У Пољској га, док лежи у краковској болници, докторка зове „Пуби”.

на пример, у најновијој, шестокњижној историји српског народа читамо: „О Русији као о обећаној земљи говорило се у пољској Украјини, у Молдавији и широм целог Балкана. 398 Ниједан народ није толико митофилски настројен као несрећан народ.

Петровић, Растко - АФРИКА

Бој излази пред кућу, и пре но што ће лећи пева окренут месецу. Прва ноћ на пољској постељи, савршено без ичега, мокар као у купатилу, под комарником који мирише на магазен у ком сам га купио и на

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

А несрећни смо били међу Славенима и у Пољској, и у Русији, па можда и тамо одакле ви долазите... Отац вам је Србин, кажете... Не видим да је то срећно укрштање.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

на лаки начин избавили, тако да ниједан није погинуо, као на пример Љубомир, као што је — (не знам како му је име у Пољској љубичици), сљедователно и Роман ће без сумње пре ил’ после над непријатељем тријумфирати.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

УЗ ПОЈЕДИНЕ ПЕСМЕ У ОВОЈ КЊИЗИ 1 Леђан је непознат град. Једни нагађају да је то Љеш, а по другима је град у Пољској.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности