Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ах, та хиљаду пољубаца разблажаваше пламен на мојим дркћућим уснама... Не, не, драги пријатељу, то беше један једини пољубац који ми целу горчину мучнога живота и данас на увелим уснама слади... Тако нам прође ноћ, умилна ноћ!...
Он јој је допустио да га у руку пољуби; то је исто чинио и са Станом, само што је њојзи вратио пољубац, страсно је загрливши. „Видиш, бабо“, смејао се калуђер, „да свашта може бити!... Је ли, моја голубице, да може?
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Кувар на пекара сикће, ракиџија на винџију палаца, у дану црњем од ноћи пољубац ми пружа верна љуба, препун змијских језика и зуба, а о змијама и да не говорим!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
туге: И зато мишљах, у слушању многом, Само на прошлост, на јесени дуге, На хладна неба, и на тужна збогом. Пољубац њезин беше тих и ледан, Мраморни пољуб; а коса јој плава Одисала је сетан мирис један Бокора ружа који доцветава.
ЗАМОР Очи су ти данас пуне топле тајне, По пољубац има у погледу сваком; И има у гласу тужном, неједнаком, Обећање среће нове и бескрајне.
Најзад, стисак руке безнадеждан, ледан! И ми тад метнусмо у очају многом — Целу своју душу у пољубац један, И сав отров мржње у последње збогом.
Нит знаде за вино у купи од злата, Нити за пољубац у заклетви; сама, Мучки као злотвор, ушла је на врата, С ножем, не у руци, већ у зеницама.
Срце има повест у сузи што лева; У великом болу љубав своју мету; Истина је само што душа проснева; Пољубац је сусрет највећи на свету.
Затим јој је нашао мала уста, распаљена у руменој грозници, и притиснуо на њих један пољубац, само један, али бесконачно дуг и крвав.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Опет ми се ређаше слике. Опет она с црним шалом око главе... Ама само један једини пољубац, ал' онда, — онда бих се морао оженити њоме!... Не знам како, опет се нађем с њом у истој шуми. Било је као лето.
Ми корачасмо по њима даље, све даље. Ја је обухватих око паса. Приближих јој се све ближе, онда јој притиснем један пољубац на лево слепо око. Она дође још тужнија — Ти ћеш ме узети? — рече она, а сузе јој ударише низ образе.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
вијем се по чаршаву, подижем главу, широко отварам очи, испружам се, грчим трзам, тражим увек твој жарки, твој рајски пољубац. Где си, мили мој, о где си? Глава клоне и тако дрхћем и плачем, гушим се, тонем негде. Стежем твоје мале...
Ти и не знаш колико их је овамо остало здравих... А сад, ево овде... видиш ево овде спустила сам свој горећи пољубац за тебе. Пољуби то место. Љуби га дуго и страсно. ја сам га до безумља дуго љубила.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Она, међутим, кћи је бојара и заслужила је другу судбину. Она би, и трепавицом, могла да залуди мушкарца. Пољубац трепавицама последња је реч љубави, у Санкт-Петерсбургу. Све му то, међутим, није помогло.
преклиње га, тако јој живота и поноса имена њиховог ради које носи сад светом тајном венчања, да пружи руке своје и пољубац братски Павлу који сриће нема ни деце ни игде икога.
Његова плавуша, Бечлика, била је расположена, за љубав, увек, али ништа више, за њу, није било ново, ни пољубац мушкарца, ни уздах при уживању, ни љуљање страсно, у мушком загрљају.
Био је, међутим, тако збуњен, да рече, кад му она пружи руку на пољубац, тихо, сав пренеражен, према Воронцову: Само сербски знам!
Исакович је узалуд молио. Царици се ваљда допало то, јер му понова пружи, на пољубац, руку. Клечећи, једва дижући до ње очи, Павле чу само, како она каже Воронцову да капетан може устати – стојат!
Као усамљено дрво. Царица га је разумела, гледала тужно, али се и насмеја. Пружила му је опет, на пољубац, руку, а помилова му погнуту главу. Питала га је, мисли ли да се жени, понова? – Сасвим је добро разумео.
Била се уозбиљила, и мењала погледе, обративши се Воронцову. Била је устала и пружила још једном, на пољубац, своју руку. А док јој је Павле, опет, руку љубио, она га упита: хоће ли да га она поведе у престоницу?
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
се столица не покрене И да му ногом слатки знак Други љуби кључаоницу Љуби је како је само љуби Све док му кључаоница пољубац не узврати Трећи стоји по страни Буљи у ону двојицу И врти главом врти Све док му глава не отпадне СВАДБЕ Свако
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Извините! Збогом! Оде.) Х РИНА, АНТА РИНА (пошто му је кришом добацила пољубац, обраћа се Анти, када Миле оде): Ја не знам зашто постоје канцеларије кад молиоци и код куће узнемиравају чиновнике.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- У свашта нешто! - рече. - Више ништа није хтела да каже, али сам од Атамана, касније, сазнао да су се кладили у пољубац. Ако пређемо, она ће нас пољубити, ако не пређемо, мораћемо скочити у воду без обзира на то што је тек почетак маја.
Мерилин спава! Мерилин седи тако да јој се види све! Мерилин на плажи! Мерилин с уснама намештеним за пољубац! Мерилин...
Усне су јој биле мирне и свеже кад је пољубих, но она ми не узврати пољубац и ја се осетих као човек који је дуго трчао до циља, а онда, достигавши га, не зна шта ће.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Љубећи га устима мокрим од плача, што више нису могла да се затворе на пољубац, већ су била отворена и опуштена, од дрхтања, гледала га је очима изврнутим, у којима се видела само беоњача, без
и говеда и неколико буради пива за војнике, а за официре пилетине, вина и зеља, пружајући му још једном, под нос, на пољубац, своју жилаву руку.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ДЕВОЈКА: Заповедајте. МЛАДОЖЕЊА: Али, оћете л’ ми учинити! ДЕВОЈКА: Ако могу, зашто не. МЛАДОЖЕЊА: Један пољубац. ДЕВОЈКА: А, од тога нема ништа. МЛАДОЖЕЊА: Видите какви сте, а како вас ја радо имам!
ДЕВОЈКА (устане): Опростите, имам посла. МЛАДОЖЕЊА: Ту не треба млого времена, један пољубац! ДЕВОЈКА: Ви ме вређате тиме. МЛАДОЖЕЊА: Слатка господична, можете ли бити тако свирепи?
МУЖ: Како море, ти то говориш? ЖЕНА: А како ти са мном поступаш? „Господична, молим за један пољубац; ја ћу умрети, ако вас не пољубим,“ а сад, кад га жена љуби, а он се туђи. Срам да те буде!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»лаор« или »лаорић«, »миомир«, »бајна нева«, »росно цвеће«, »умилни славујак«, румена зора«, »тајни уздисај«, »слатки пољубац«, »чаробни снови«, »гусле јаворове«, »кости прађедовске«, »ране косовске«, »тија нојца«, »горке сузе«.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
падне на тебе и заносећи се, сагињем се и пу штам на твоје влажне, вреле, рујне и полуотворене усне тих, лак, неосетан пољубац...
Ох, па знаш ли кад те тргне из сна мој пољубац, ти се пробудиш, брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу дремежу, врела и миришљава, ти — кад те
брзо се сетиш да сам то ја, и онда сва угрејана, у полу дремежу, врела и миришљава, ти — кад те пољубим, задржиш мој пољубац. — Ти си... — протепаш, а уснама, жмурећи и не пуштајући ме тражиш моје око!
њена уста, која се сада — срећна услед потврде да је волим, застиђена од моје дрскости, а што тражим отворено, гласно пољубац — беху развукла у осмех... Ех, то не беше осмех.
Беше то нешто што пружа, мами, али од велика, изненадна стида стрепи и трза се и од саме помисли на пољубац. — Не, не... — муцала је, а једва се савлађивала да главом не одриче. — Дај ми! — М-м-м... — муцала је.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
И хтедох ти га рећи, ал' реч ми застаде, с пољупцима се твојим на усти' састаде. А пољубац се свија све један до другог, румена, зрачна змија живота руменог.
Метанишућ сам клеко На диван оточац, У уздисај се слего Наметнут пољубац. ЕЈ, РОПСКИ СВЕТЕ ВЕЧЕ Благо је вече, кô лице благо седога патријара.
Ил' уста она можда медена што толики испричаше нам плам? Кроз уста та је прошô пољубац што старе своје њиме целује поштовалачки млади нараштај; ал' још та уста, још то није Вук.
Ил' кад те уздах њиха дубоки разлежући се по јуначкој токи, ил' пољубац ситан када ти тепа слатка тишино, ал' си ми лепа!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Шта ћу сада? С тужбом није ништа, јер му не могу доказати. Новац и пољубац никакве белеге не остављају. (Мисли се.) Не, не, тако лако не могу их прегорети. (Виче.) Ој, комшо комшо!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
XВ У којој један психиијатар покушава да излечи Ану од љубави на први поглед; док она храбро узвикује: „Живео пољубац на челу са пољупцем у чело!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ЈА, ТИ, И СВИ САВРЕМЕНИ ПАРОВИ Цео нам је дан дуг, и досадан. До вечери, кад се, кришом, састајемо. Пољубац један, брз, и негледан, доста нам је. Да се свету насмејемо. Да одемо у ноћ, као да смо криви.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Кад човек, најзад, јабуку присмочи, Угриз му је нежан као пољубац. Ја не волим односе крње и кусе, Ни досаду преношену с колена на колено! ...
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
нема на теби ниједнога дела Да се моме оку могао да скрије, Ниједног превоја блиставог ти тела Да се мој пољубац на њ спустио није.
И хоћу да оног часа, кад на мене Падну косе твоје и пољубац један, Будем као некад безазлен и чедан, Да први пут познам чар љубљене жене; И да сав у твојој бесконачној моћи.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Ево ме, тато! — дотрча Софка до њега и | пољуби га у руку. Он као да осети како Софкин пољубац запахује на купање, и, сав срећан, остаде држећи руку на њеној глави, коси.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
); из Библије (Неверни Тома, Јудин пољубац, од Понтија до Пилата); из молитава (не дај боже, боже помози, боже ме сачувај, сачувај нас боже и анђели божји итд.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Дучић ЛXВИИИ ЗАМОР Очи су ти данас пуне топле тајне, По пољубац има у погледу сваком, И има у гласу тужном, неједнаком, Обећање среће нове и бескрајне.
И за то мишљах, у слушању многом, Само на прошлост, на јесени дуге, На хладно небо, и на тужно „збогом“. Пољубац њезин беше тих и ледан Мраморни пољуб; а коса јој плава Одисала је сетан мирис један Бокора ружа који доцветава.
Попа, Васко - КОРА
РАЗГОВОР Зашто се пропињеш И обале нежне напушташ Зашто крви моја Куда да те пустим На сунце Ти мислиш пољубац сунца Ти појма о томе немаш Понорнице моја Болиш ме Односиш ми дрвље и камење Шта ти је вртешко моја Развалићеш ми
једна звезда никне И одмиче недостижна пред нама Чујеш ли метак Који нам око главе облеће Чујеш ли метак Који нам пољубац вреба 2 Ево то је то непозвано Страно присуство ево га Језа је на пучини чаја у шољи Рђа што се хвата На рубовима
растргнут Зовеш ме Ја те не чујем Између нас је глухи ваздух По излозима Усне моје траже Твој осмех На раскрсници Пољубац наш прегажен Руку сам ти дао Ти је не осећаш Празнина те је загрлила По трговима Суза твоја тражи Моје очи Увече се
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„А кад бисте знали што је онај исти језуита себи дозвољавао?“ „Е-е?“ „А мене потказа због једног пољупца!“ „Пољубац је само знак питања“.
моју личност и изразим јој своје саучешће на судбини која ју је задесила постаје сасвим излишан; пријатељски стисак и пољубац руке и простосрдачан поглед ока казују више но бујица уметнички поређаних речи.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
догодити нешто ужасно, жмурео свом снагом, на моме образу пуче један гласан као шамар, глуп, широк и пљаскав сељачки пољубац. — А-ла!
Јер се у рату част жртвује исто онако лако као и животи. Ко би још тврдио да је теже дати пољубац или тако што неголи главу?
које се ни мени не свиди зато што, поред најбоље воље, нисам могао боље да изразим оно што се на онај мој неочекивани пољубац односило.
— И како је Пол-Астје, онога дана кад је дивну удовицу пратио на Пер-Лашеско гробље утиснуо онај пољубац на њена полуотворена уста, пољубац који му је она вратила лудо, како је то сјајно описао Доде, поред самога саркофага
онога дана кад је дивну удовицу пратио на Пер-Лашеско гробље утиснуо онај пољубац на њена полуотворена уста, пољубац који му је она вратила лудо, како је то сјајно описао Доде, поред самога саркофага њенога мужа, у гробНици, на чијем
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
КЊИГЕ “РЕЧИ” 188 НОЋ ЉУБАВИ 190 УВОД У ЛЕГЕНДУ “ЛЕПОТА” 191 НАШИ ДАНИ 193 ПОВРАТАК 196 ЦРНА КРИЛА 198 ПРВИ ПОЉУБАЦ 200 РОБ 204 ЗАДОВОЉСТВО 207 ТАЈНА 210 НОВИ ДАНИ 212 ПРОЛЕЋНА ПЕСМА 214 ПЕТ ПЕСАМА 217 КРВ И ДОБРОТА 219 НАРАШТАЈ
Њина љубав за смрт знала није, Њина уста знала су за речи И пољубац који небо крије, Плаво небо што им умор лечи. Њина срећа лежала је у том Што још ништа пожелеле нису, Што живљаху са
Нека срце тако Пређе у усне к'о ветар у звуке. Нек тренут овај и бол што нас гони Расклопи небо и утули пак'о: Пољубац, к'о смрт, не види јауке.
1911. ПРВИ ПОЉУБАЦ Тако у доба кад се мртви дижу И кад часовник, по фабули, живим Обзнану даје да авети стижу, Да коло воде по плочама
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Њени безбројни цветови траже, уснама пуним жудње, животни пољубац небеског младожење, јарког сунца. Миомирисан дах овог дивног младожење испуњава ваздух, делећи пољупце по уснама
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
(Хоће да пође.) А сад, вашу ручицу, драга пријатељице! (Пољуби јој руку.) Ма шер ами!1 (Полази и са врата баца јој пољубац.) Папа! Па-па!...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Али нигде толико сличности нема са Софкиним еротским сновима и мрачним сликама смрти као у приповеци Вечити пољубац, која није ништа мање аутобиографска од Увеле руже, а објављена је 1907, у јеку писања Нечисте крви.
Њена уста и тај пољубац, и одмах још јаче, двогубо, да му снага и душа дрхте и миришу. У ушима једнако би му зујали одавна заборављени напеви.
Вечити пољубац би, међутим, у том случају добио форму исповести , и то пишчеве. А постоје два начина да се избегне форма непосредне
Вечити пољубац нас је, са мало необичне стране, приближио Нечистој крви. Станковићев роман, додуше, ни приближно није по своме каракт
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Онда плахо размахну гудалом и закликта страшни сукоб и лом. Доведе Милоша у шатор и нагна га да прими пружену му за пољубац Царску ногу.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Кроз потајне горе горен лек ти је. Да земљу земљом љубиш век ти је. Ал ако је у очи пољубиш нек ти је Прозрачан пољубац ко празни кристали. БАЛАДА Охридским трубадурима Мудрости, неискусно свићу зоре, На обичне речи више немам право!
Онесвешћено сунце у зрелом воћу ће знати Да замени пољубац што пепео одмара. Ал нико после нас неће имати Снагу која се славујима удвара Кад исто је певати и умирати.
волим срећу која није срећна Песму која мири завађене речи Слободу која има своје робове И усну која се купује за пољубац Ја волим реч о коју се отимају две слике И слику нацртану на очном капку изнутра Цветове који се препиру са
Краков, Станислав - КРИЛА
Среле су поглед официра на коњу, и једна са подшишаном црном косом баци му брз пољубац. Мали ађутант на коњу је срећан, и враћа пољубац целом шаком.
Мали ађутант на коњу је срећан, и враћа пољубац целом шаком. Горопадна поворка камиона наиђе на сусрет, и обави све загушљивим облаком прашине.
— Хаљина јој је била црна, и није довољно покривала ни груди ни ноге. — А како је само пољубац бацила. — Браво, Душко. Пољубац куртизанке испраћа те на фронт. Донеће ти срећу.
— А како је само пољубац бацила. — Браво, Душко. Пољубац куртизанке испраћа те на фронт. Донеће ти срећу. Оба радосно се смеју и мисле на загрљај такве једне куртизанке са
Сећао се и Мија. — Ех, дабогме да смо имали успеха. Те каквог. Душко је добио пољубац од мале Викторије, кроз ваздух; на вас се, чика—Јоцо, много смејала она чупава Вида, камењарка, а Андрија са
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
се унапред, чисто, радује, Округ’о табан стопе њезине Унапред мери ситним шарама, И, скупљајући везен пупољак, На пољубац се спрема ласкави, Кад она крочи белом ножицом, Мирисним уст’ма да је целује... Па где је сад?...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XЛІ А нашто моје песме, Зар оне требају, Кад око мене сами Пољупци певају! Кад тако мало створче. Пољубац, певат’ зна, А како ћу да ћутим, Зар моту да ћутим ја?
Јер откако је срећа њима зацветала, Никад нису уста још на уста пала, А пољубац први рад се увек скрити, Је ли, моје лане, па знадеш га и ти!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. Лепа Фема не зна јошт пољубац што је, Већ уз харфу псалме Давидове поје.
Драга драгог, ах жалости, јавно продаје, Ноћне тајне за пољубац један издаје, Чиста љубов три дни, више не траје. Игле и кудеље скоро нестало: Прести, ткати, вести све је
Кад су клекли на јастучић, Уста устма приближили, Помислило Цвет-девојче На пољубац јучерашњи И на речи тога дана, Помислило, задрктало, Те потраја и подуже Тај пољубац издајица.
Помислило Цвет-девојче На пољубац јучерашњи И на речи тога дана, Помислило, задрктало, Те потраја и подуже Тај пољубац издајица.
Шта би било да росни ту суху ватру угаси Пољубац? Само живљом цвет би засин’о бојом. Твоје сад је; твоје ће да буде: ком да га чуваш?
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
свету светлост поклања, Да ћу те служит за једно само — Не смем ти никад ни споменути Рањене душе болан уздисај — Пољубац један, поглед, загрљај!... Убиј ме сад!... ЈЕЛИСАВЕТА: Та још си млад. КАП. ЂУРАШКО: Кад тако кажеш — ја ћу живети.
) ЈЕЛИСАВЕТА (отискујући та): Ох, иди, иди! Још живи он. А та извесност На устима ми леди пољубац, Не дâ ми срцу јасно закуцат Да на дрхћућа недра притиснем Мог жића данак, сунце дана мог. КАП. ЂУРАШКО: Умреће!
Светлости! Душо! Јелисавето! Збогом!... ЈЕЛИСАВЕТА: Још живи он — На уснама се леди пољубац... Запали сунце! Мрак! Поноћ! Сан! У Венецији свакад је дан... Пуштај ме! Идем!... Ко, старче? Ја?..
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
БОГОВИ 11 ПОСЛЕДЊИ ЧОВЕК 14 ЗАЉУБЉЕНИ ДАВИД 20 САЛОМА 26 БАЈКА О ЖЕНИ 32 ГРИФОС 34 ХИМНА 37 ПОЉУБАЦ 38 МОЛИТВА 40 РАЗВЕЈАНЕ ВАТРЕ 42 ХЕРОСТРАТИ 44 ПОД ЛЕТЊИМ СУНЦЕМ 46 ЗЕМЉА ОЛУЈЕ 48 ВЕРА 50 ДЕУС ДЕОРУМ 52 СВАКИДАШЊА
Тад врлине певам дубоким опелом, Истурених уста пијем снагом целом Сласти, сласти дубоке, бескрајне. (1911) ПОЉУБАЦ Ми смо деца среће и живота зрела, Наша чудна љубав до нискости нага, Мрзи легендарних ноћи чеда свела: За њу
Тај пољубац душе пио нам је до дна, И хиљаде шара, врелих кô страст лавља, Играху кô очи два пантера сродна, Док небеса сива бив
пучина примиче се хриду, Сањива у вео облачи се мрачни, Кô невеста бела, кад у чедном стиду Са трептањем чека на пољубац брачни. Озбиљних чемпреса нежна шапутања Прижељкују шумор кактуса и палме.
Некад мирисом к себи сте ме звале И беле лиске за пољубац дале У час кад речи и кад боје плене. А сад је тужно свуд куд око трене.
XXXИИ О, нек ти рекне тај пољубац, што се Свршава новим пољупцима, да је То усклик жуди која вечно траје, Песма усана што се крвљу росе И преко
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
” ЈЕРОТИЈЕ (престрави се): Шта да притисне? АНЂА (наставља): „Пољубац на твоја уста”. ЈЕРОТИЈЕ: Чудо не каже: да ударим печат на твој распис.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
“ 1875. ЈЕДНОЈ НЕСТАШНОЈ ДЕВОЈЦИ Зар пољубац мени, старцу, Дајеш, млада, са усана? Зар на моје старо раме Пада рука усијана?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
То се морало представити у две слике. На првој би требало да се прикаже тај издајнички пољубац, на другој призор хватања Христа.
Одозго се над мене надносе њене дебеле влажне усне и већ ми се мокар пољубац суши на челу, затим на јагодици, на левој сиси — ту где срце узнемирено тамбура.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
кмет се отрже снажно, И затим покуша одмах да лице направи важно, Али се покаја за то, мада је кајање крио, Јер му је пољубац, ипак, топао и сладак био.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Увело лисје, ношено јесењим поветарцем, лелуја у ваздуху. Сунчеви зраци шаљу му свој последњи пољубац и обасјавају поносни храдшински град. „Скоро сваки дан возим се горе, у град, прича нам наш домаћин.
Још мало! Да ми је Рембрантова кичица да овековечим овај пољубац светлости. Моја би слика казала да је од свих лепота природе најсавршенија лепота жене.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Срба заузима позу свирача под прозором, пољуби тамбурицу, и по тамбурици и окинутом једном звеку посла пољубац Јулици. Тамбурица Србина је била лепа, седефом ишарана. Купио ју је он сам, од уштеђеног џепарца.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
срећан био, те јој се ово дело допало, и моја уста почела су ме већ сврбити мислећи да ћу (нека Венус зна) бар један пољубац као награду за мој труд добити.
— Али шта то помаже толико трпање и лупање? Мени је комшиница моја обећала један пољубац ако у овај, као што она каже, леп роман и љубов, која је у роману круна и венац, принесем, а за један моје комшинице
ако у овај, као што она каже, леп роман и љубов, која је у роману круна и венац, принесем, а за један моје комшинице пољубац ја би се разрешио и више што учинити неголи само навести оно што сви, откад је романа постало, наводе.
се Роман завери, и почем ово торжество прође, она за дужност себи припише у овом магновенију као при прстењу један му пољубац дати.
(Овај пољубац опет није тако несносим као пољубац каквог Јуде издатеља, или каквог назови пријатеља, или жене која мужа на очиглеце
(Овај пољубац опет није тако несносим као пољубац каквог Јуде издатеља, или каквог назови пријатеља, или жене која мужа на очиглеце вара, или мачке која миша на
доводе ову реч љубов од глагола пољубити, и зато код овакови много пута љубов није у већеј важности него што је један пољубац.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
своју реч завршавао овим: „'Оди, 'оди, љубљена Хуана, на моје груди, наслони твоје усне на моје, нека нам се кроз први пољубац слију душе једна у другу!“ — и затим су се, иза једнога надгробнога споменика, дуго грлили и љубили.
Код шесте љубави дотерао сам до пољупца. То је уједно био мој први пољубац, а први пољубац дође му као нека мала матура, после које дете прелази у више разреде, где се учи виша математика
Код шесте љубави дотерао сам до пољупца. То је уједно био мој први пољубац, а први пољубац дође му као нека мала матура, после које дете прелази у више разреде, где се учи виша математика љубави са свима
Мени се први пољубац учинио као чаша пенушавог шампањца, од које на уснама осетиш неку сласт, затим ти узавре и узбуди се крв, засјакте ти
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ко каже да пушење шкоди младости? Сад су нам груди експлозивне, Кад први дим пустимо Угледаћемо у њему пламени пољубац, И докле ћемо се одбацити полазећи у рај!
Кад локомотива одјури срце ми се бедно стеже, Железне пруге за њом спајају се у пољубац и беже; И срце ми се стеже, усамљеност моста је дубока, Прохујала локомотива, зашкрипала кола сељачка.
Шта историја! шта Каледонија! Ретко да нисам други, да ми име није: Неко, да не певам: Један пољубац дуг на њена уста која притиска на рђаве карте где је сликано цвеће, пољубићу је тако често на прси, јер се сања о
Сањати, сањати, о, слушати да се из самог дна смрти пење Тај већ давно заостали пољубац за усне њине румене. Прећи и ова расветљења, прећи и ово горење... У онај час, у ком се чује и крв и лишће како пада.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Оне су ми дале свога срца део, И загрљај њихов и пољубац врео Велики и сјајни ордени су моји. 1924. СОЦИЈАЛНЕ ПЕСМЕ О КЛАСЈЕ МОЈЕ...
И док се сврх села Плава, танка пара у прамењу купи. Она ми се пригну па, сјајна и врела, Пољуби ме. И њен пољубац се упи У сан мој, од златних нита што се плео.
13 Не куни се, само љуби, Лаж је клетва жена свије', Твоја реч је слатка, али Твој пољубац слађи ми је! Он ми у те веру ствара, Реч је празни шум и пара. О куни се, само куни, Све верујем што ћеш рећи!