Употреба речи пољубаца у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Страх ме је од њега, бегала бих; а овамо бих сваки прамичак његове густе косе с хиљаду пољубаца обасула... „Добарвече, Грлице!...“ протепа Алекса својим звучним гласом.

После сам осетила како ме љуби... Ах, та хиљаду пољубаца разблажаваше пламен на мојим дркћућим уснама... Не, не, драги пријатељу, то беше један једини пољубац који ми целу

Очи јој весело синуше, и она узе стару руку свога родитеља, па је, с хиљаду пољубаца обасипану, тихо превлачаше по својим врелим образима... — Ох, бабо, бабо!... Ала си ти добар, бабо!...

оне љубе оно шарено цвеће што своју лепу главицу умиљато доле савија да у своја недра усиса те бисерне капи потокових пољубаца... — Ти као да из књиге читаш, моја мила Јелчице? — Ах, и читала сам! — рече узбуђеним гласом заљубљено девојче.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Докле још у своме прслуку од свиле По које писамце опази да има, И малу мараму, ко зна које виле, Пуну пољубаца и пуну парфима. Хтеде да се снужди и да сузе распе, Но беше у журби. Брзо он је сео: „Госпођо контеса, ноћас...

Али, несрећница, није поздравила, држећи своје дојке у рукама, излазак Звезде, јер су јој очи биле помрчале од његових пољубаца. Тако је странац био одвојио жену од њеног божанства.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

И какав би то опет роман био без пољубаца чак и у десетој својој глави!!! Ето тако се отпочео и заплетао један роман у поп-Спириној кући на месец и више

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

на Дунаву, прекинула баш у оном тренутку, кад је завршавао своје топло и лепо писмо вереници, шаљући јој на хиљаде пољубаца, после чега је мислио да ревносно продужи читање за последње, одавно, управо годинама одлагане дипломске испите.

А ово сам држала на грудима, на оне две капље крви, да ти испратим најдраже место твојих као жар врелих пољубаца. Не уби ме! Чувај се! Знај: не смеш погинути, јер си ти највољенији човек на свету. Јест, чувај се!

Црњански, Милош - Сеобе 2

Она би се каткад и гласно насмејала. А затим би, опет, дошло до страсних, дугих, пољубаца. Сећао се како је њен отац, капамаџија Гроздин, био дотрчао, да види свог првог унука.

Јутрос је била тако сретна и весела. Пошла је к њему, са жељом толиких пољубаца. Сад јој се смркло! У њеној кући очекују је, сад, тешки тренуци, и за њу долазе мрачни дани.

Доћи ће му, чим роди прво. Не ваља, говорила је Ана, Павлу, што у нас, Срба, има исувише загрљаја и пољубаца, и међу деверима и рођакама. Код Шокаца то води браку. Павле је онда запрепашћено гледао у Ану. Био је зинуо.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

У готово прозирном сутону чули смо кораке љубавника. Ти знаш, вечито твој! Ти то знаш. Затим звук пољубаца, нешто као пригушен кикот, па онда: то ти није први пут? Није брат зевзек, другом ти то! Шта, шта кажеш? Вечита љубав?

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

нешто од комшијских свађа, пољубаца у вежи, а било је у њима киша што падају на Церску, и циганске музике било је у тој тегли, оне музике из дворишта

Матавуљ, Симо - УСКОК

Особито му један од тијех пољубаца остави трага у души. Сјети се причања свога и њихова, особито му угодно би опоменувши се, како он високо порасте пред

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

9. И збогом остај драгој сам ја рекô, И пољубаца њени пија слад, На мој сам посô таде весô текô, И мил и лак ми беше сваки рад; Свршетак сам у души дана чекô,

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

А крај ње ће да иду све ситна сирочад, скорашњих пољубаца љубавни пород млад. Пред носили' ће ићи по реду попови, у одеждама црним са свети крстови.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Осећао сам скоро чврсте сузе у очима, толико сам се морао силити да не пружим руке и загрлим је уз грдно много пољубаца и речи. Рекох јој: — Мислите ли да је опасно од ваших ако дуже останете? — Можда. — Довиђења!

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

И куд ће сад Милица Ђокина да се сети поноћних страхота, кад јој још образи горе од пољубаца и мишице од жесног штипања!...

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Збогом.“ Прошла си тихо с господином оним. Једно је дете данас дошло к мени. Оно је било жељно пољубаца, Љубави, ружа, радости и среће. Ја јој уделих од свега по мало, И задовољан био сам са својим Делом.

проста, Задовољство које не наноси гриже; Било је снаге што из сплина диже, Љубави, страсти и нежности доста, И пољубаца, пољубаца много...

Задовољство које не наноси гриже; Било је снаге што из сплина диже, Љубави, страсти и нежности доста, И пољубаца, пољубаца много... Јер то нам треба, да би живот био Ако не разумљив, а оно бар мио, Да би се — и кратак — издржати мог’о.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

јер Никола годинама слуша Симкин и Ђорђев живот у постељи, чује све њихове разговоре и љубавне грчеве без тепања и пољубаца.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Од твојих пољубаца спашће лед с њеНог срца, ослободиће се уклетости, а захвална — отвориће ти врата... — А тада? — дечак задрхта

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

развратно уживање, оргије разголићених жена у мушким крилима, усред музике, вриштања, алкохола, дима од дувана и пољубаца, оне рашчупављене косе, они разблудни покрети, онај дивљи пламен страсти у лудачкој граји теревенке, све то, и усред

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

телу, што га инстинкт крепи, За огледало се поглед нагло лепи: Да види уста што ће да занеме, Мада још жедна пољубаца, неге, А не покрова, не мртвачке пеге.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Ено се Срби слажу У једној главној цели, И ако није дошло До пољубаца врели’. Ено се Срби штују, Или се барем трпе Сви који снагу своју Из једног врела црпе.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Изашао на врата којих нема у свим водама зелени пси ме траже Овде нико не долази одавде нико не одлази, топле лажи пољубаца закопа у песак ова пустиња где се спрема крвожедна тишина коју својом љубављу хранити треба у овом изобличеном

Краков, Станислав - КРИЛА

Уморили се од мозаика, пољубаца, тишине цркава и прљавих чувара, који су једнако пружали руку, па су бежали на улицу, дуж којих су Турци гонили веселу

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

росе, Да у мени рикне младост оних дана Кад Саулу певах химне ум што носе, Кад осетих оков Микхиних усана, Оков пољубаца! А сад оков злата. Место мрамор-тела гној неситих рана.

На њима одсвирах пољубаца скалу. Шум беше час звонак, час болно разливен, Час хладан и као од олова сливен, Час једар кô песма што поздравља

Ћипико, Иво - Пауци

Злата, једнога поподнева, гладећи јој косу и дирајући је у њедра, у сијасету страствених пољубаца, осјети његову пожуду на себи и, истргнувши му се из руку, побјеже из собе.

вапило за благим повјетарцем, земља за кишом, тако се и он заносио прибраним усницама за меденим соком њених слатких пољубаца, да га испије, да затоли и загаси, ако ће и за час младићку жеђ. Иза обједа, да убије најжешћи кријес, проспавао би.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Тако, на пример, кад сека Јуца код свог швалера ужива сладост пољубаца, не нада се и чисто се зачуди видећи да је наједанпут мултипликацију докучила и да дивидирати мора; тако и наш Роман,

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности