Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
мараме савијене на троугао, бабе мараме са завијеном китом босиљка, од које кидају струк и дају млâдама кад их ове пољубе у руку а оне њих у образ, а девојке носе сунцобране држећи их по средини обавијене марамом да их не упрљају.
Црњански, Милош - Сеобе 2
мати Петра, чији је сагорели леш у Црној Бари оставио, сви су они долазили, понизно, да њега, мајку им, Гарсулија, пољубе у руку. Нема његов национ више барјаке. Него само бритвицу! До земље се њему, Гарсулију, клањају.
Нит ко разуме шта ми певамо, нит за то пита. Ешкути, јудекси, коменданти, само што ме не пољубе, после визита, кад чују, да одлазимо. Знам ја шта мени желе, они.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
НОВАКОВИЋ: Разуме се! Разуме се! (На вратима се пољубе и он оде.) РИНА (још увек на вратима говори напоље): Ана, испратите господина!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Сада је време да га погледа онако. Погледала га је. Сада је време да се пољубе. Пољубили су се. Сада је време да му стави прст на уста и да каже: »Ћути, не говори...« Казала је.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Старчић се устури као на прозивци и осветнички завреча: — Нека ме пољубе на једно мјесто заједно са Вилсоном, а вала и с оним другим, де!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А он извади прстен и чарапу па јој рече: — Ето то; и још имаш белегу на колену. Она то све призна, па се загрле и пољубе.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Напију се, пољубе се, огледају се, Па говори млад господар својој госпођи: “Чујеш ли га, верна љубо, де славуј поје, Славуј поје,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Кад отпевају и последњи стих, онда једна другу пољубе као да сишу мед; затим се промене и отидну на суседно место, па опет наставе игру и певање.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ А он извади прстен и чарапу па јој рече: „Ето то; и још имаш белегу на кољену.“ Она то све призна, па се загрле и пољубе.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Домаћица метну своју здјелу на тле, а трпезицу донесе пред дјевера, па онда доведе Чмањка, Шкемба, Криву и Галицу да пољубе коноп стричев. Стипан извуче из бисага једну гуку, завијену у хартију, коју одмота. Бјеху три печене пастрмке.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
сваке стопе Радника кротких, робља наших дана, Лавори, сјајни, к'о злато кад стопе, Расту, свију се, по врсима грана Пољубе црна и знојава чела.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
НЕВЈЕСТА, ЗАОВА И КАЛУЂЕР Ходила снаха млада са заовом у пазар, па срету једног калуђера те га обје пољубе у руку, а он ухвативши невјесту за руку заустави мало, па се почне нешто у вас грохот пут невјесте смијати, а невјеста
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Дотле су хумку дигли, Заболи крстачу, И нови станак чеду Цвећем покровили. Прилазе стари, млади Да хумку пољубе И мајка ј’ љуби мирно — Хвала ти, голубе! »Вијенац« 1887. ЧОВЕЧЈЕ СРЦЕ (Од А.
Дошле су да виде нови станак мио Што га ј’ побрат њихов себи зажелио, Да посвете ове јаворе и дубе И гроб да пољубе. Хај, наше се виле к нама ретко крећу, Ретко нас облећу, Јер су ретки дани који српске сине Овако једине.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Село Момче голобрадо, А до њега Цвет-девојче, Обоје се загрлили И нагнули да с’ пољубе. у то доба на седалу У сну пет’о промешка се, А домашњни гаров цикне, Јер му љут сан срце стеже; Месец стане на
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
и, као и на слави, сече га домаћин са сином (понегде са гостом), а »код га пресеку, половине прелију вином, пољубе га и дигну увис да би порасла пшеница и да би година била родна« (421). О чесници и разним божићним к.
најлепша девојка (која мора бити у некој вези са женским божанством жита), а затим »божју браду« (пошто је понегде и пољубе) носе кући ћутећи (да мишеви не једу жито) и држе је због њене магичне моћи — до идуће сетве на прозору, »над кућним
Ћипико, Иво - Пауци
— Није друге, ваља ићи! — трже се и Иво. — Дођи и сутра. . — Ако будем могла .. Па се часом ћутке гледају и— пољубе. Дјевојка крене кроз маслиник навише. — Кате! — јави се Иво, кад је одмакла неколико корачаја.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
стопе Радника кротких, робља наших дана, Ловори, сјајни кô злато кад стопе, Расту, свију се, па врсима грана Пољубе црна и знојава чела.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
„Па поздрави се на мајку ти Јевду!“ па га пољубе у чело или у образ. И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави се