Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Зашто се ми, који му јуче не бисмо допустили ни да нам чизму пољуби, данас јагмимо да га пољубимо у краљевски прстен? 4. Како смо се тако брзо, тако лако, одрекли свега у шта смо веровали?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Онда се нас два у̓ватимо за руке, пољубимо се и побратимо. Међутим донеше ми једну зобницу фишека и 300 танета. Мајор каже: „Хајдете сада”.
— Каже „Ја сам”, и пољубимо се. Ја му кажем за Чардаклију да нам је то трећи друг, и одемо потом у конак, где се добро на вечери почастимо и у
— „Кажи се, веле они, кажи.” Уђе опет Петар, ја устанем и загрлим га, па се пољубимо, и сви се ижљубимо, питамо се и дуго разговарамо.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Станко скине капу, прекрсти се и поједе оно парче хлеба. Харамбаша му пружи чутуру, и он се напи. — Сад да се пољубимо! — рече харамбаша. И пољубише се. Затим почеше хајдуци прилазити и љубити се.
— Чија ово беше чета? — упита Чупић. — Моја! — одговори Станко поносито. Чупић одјаха коња. — Ходи, соколе, да се пољубимо!... Алал да ти је оно српско млеко што те задојило! Еј вала ти на оваком јунаштву!
Ако ти кадгод на жао учиних — опрости, и теби нека је богом просто и хвала ти!... Ходи сад да се пољубимо!... И пољубише се. — Али немој плакати!... — рече он, видећи сузу у њеним очима. — Немој!...
Дај ми руку, војводо, да је пољубим! — Да се пољубимо, јуначе!... Да се опростимо и алалимо!... Ја сам сигуран да се више овде на земљи нећемо видети!... А старешина сам.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Измирите! Уф, уф! Срећа те нисам дебела к’о она аспида, а сад би ме шлог трефио! — ... и пољубимо се — завршује поп Ћира свој извештај — пољубимо се на захтев његовог преосвештенства... А зуб задржи ђакон код себе.
— ... и пољубимо се — завршује поп Ћира свој извештај — пољубимо се на захтев његовог преосвештенства... А зуб задржи ђакон код себе. А знам већ и зашто га је и задрж’о.
А зуб задржи ђакон код себе. А знам већ и зашто га је и задрж’о. — По-пољубите се! »И пољубимо се«, — цитира гђа Перса, сва зелена од једа.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Драгана и Јасмина шапућу нешто међу собом а очи су им као кружићи наливени плавим. - Је ли потребно да га пољубимо? - дижу очи према Тимотију, а ја кажем да није.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Да није било боја? — Није, мјесече мој, није. Ту ти се онда нас двије загрлимо, пољубимо, заплачемо, па у кућу. Читаву смо ноћ приповиједале и плакале, а зором одемо на гробље, па се и ту, код нашег Дане,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Јазавац опет рече: — Ја имам још само једну вјештину, али ко зна хоће ли ми помоћи, него те молим, примакни се да се пољубимо н опростимо. Лисица се примаче, а јазавац — ћап лисицу за гушу! Лисица запомаже: — Пусти, јазо, што учини?
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СРЕТА: Видиш, Пело, шта вреди Срета?... Ајде да пољубимо милостиву госпођу у руку. (Завјеса)
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Заједно смо расли, заједно књигу учили, заједно на занату били, заједно ћемо и путовати.” То изрекавши, загрлимо се и пољубимо, задајући један другоме реч и веру да се нећемо никад растати.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Жао ми, шта моту?) добро вече, Ђорђе. Стигох сад, са кочијашем из Паланке... (Није ми се обрадовао. Не жели ни да се пољубимо. Не зна. Откуд би знао? Још кад је био дете...) Нисам хтео да вас мучим на Бадњи дан, много је посла. Добро ме Возио.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Да се пољубимо; па отсад нити могу ја тебе чувати од Срба, нити ти мене од Турака. Него да те испратим до пола пута, па иди у Београд!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
баш права правцата рана, пре му дође као нека контузија, али свеједно, честитај ми контузију, и ’оди да се јуначки пољубимо.“ ОСЛОБОЂЕЊЕ Интабулационога протоколисту Митра Марамицу задесила је невоља.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Јазавац опет рече: — Ја имам још само једну вјештину, али ко зна хоће ли ми помоћи, него те молим, примакни се да се пољубимо и да се опростимо. Лисица се примаче, а јазавац ћап лисицу за гушу. Лисица запомаже: — Пусти, јазо, што учини?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Ваљда шетају... Зар ви не желите да сте насамо са мном? Ето видите, ми се пред њима не бисмо могли да пољубимо. — А где иду? — Не знам. Тому нисам питао. Ја на то никада не мислим.
Ћипико, Иво - Пауци
И ћутке крену натраг. Дјевојка иде прво, а он за њом. На раскршћу окрете се она к њему:— Пољубимо се ! промуца гласом који очито навјештаваше сузе. —Кате! — јави се Иво, кад се поодмакла неколико корачаја.