Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоња, збуњен, врати се у предњу собу, гдје бијаху оних пет, те га опет ночеше задиркивати. — Зашто ниси и мене пољубија у руку, а, гушчару? — пита га, тобож оштро, један извијени ђачић, три-четири године старији од њега.
Па како ти се држи ркаћ, како ооло гледа, кâ да је мали цар!... А не би ни један назвâ „фаљен Исус!“ нити би руку пољубија фратру да му главу одсичеш!... Држи своје, брате!... Али јопет, боже ми опрости, милији су ми него наши!...