Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Французи с гасмаском на лицу, пред сонетом, пред пољупцем И цветом, пред шампањцем! И Венецијанци мртви под лафетом, с лицем у пепелу, притиснути ранцем!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
као звезде у локви на друму, Умреће та љубав у свом стиду многом, С једном црном раном у срцу и уму — Већ с првим пољупцем и са првим збогом.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Путовао је црквеним пословима у које га брат беше умешао, враћајући се увек, пољупцем, тој жени и детету, као да су његови.
Милићевић, Вук - Беспуће
Она га није задржавала и опростила се од њега једним хладним пољупцем. До године је није више нашао. ГЛАВА ТРЕЋА Необично га је нешто дирнуло у души и читаво тијело стресло му се неком
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
У НОЋИ Ој љубавниче, месече! ој, љубо, ноћице! ој, звезде, пољупцем његовим ужежене јој очице! Ој ноћи! ој звезде! ој месече!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
један психиијатар покушава да излечи Ану од љубави на први поглед; док она храбро узвикује: „Живео пољубац на челу са пољупцем у чело!“ Ово поглавље је забрањено за омладину испод тринаест година јер говори у огромним количинама о сексу.
Живели нормални пољупци, на челу са пољупцем у чело! — Мама, драга мама, морам да те разочарам ... — рекох улазећи у кујну.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
За један благи стас, што, први пут, заљуља вишње и трешње, пољупцем, код нас и поскочи, видиком, са ритова и муља. За друштво му, што по винском меху свело лишће расу, са осмехом
И, тако, без кретње, туђину, пољупцем, дижем, у ветрове пролетње. И, тако, без знака, дозивам голу драгу из меког, тосканског мрака.
Надах се да ћу на брду уморан да духнем, зачеће и весеље пољупцем да потпирим. Расцветане падине да врачам и укунем, непомичношћу, сав свет да стишам и умирим!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Ти би дошла к мени и погледом једним Последње би збогом рекла старом другу, И милоштом красном и пољупцем чедним Збрисала би тајну неизбежну тугу. Дођи! Час је куцн̓о!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ти би дошла к мени, и погледом једним Последње би збогом рекла старом другу, И милоштом красном, и пољупцем чедним, Збрисала би тајну, неизбежну тугу. Дођи! час је куцн'о!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
што да нису гробом Постале твојим: на рукама овим, У дану, ноћи, без земље и стеге, Ти би трунула: са мислима новим, Пољупцем, сузом, твоје лице снежно Ја бих покрив'о: ту крај моје неге, О драго моје, трунула би нежно. И ја бих тада...
Ноћас љубав долазила к мени, Мртва љубав из свију времена, Заљубљени, смрћу загрљени Под пољупцем мртвих успомена. И све што је постојало икад, Своју сенку све што имађаше, Све што више јавити се никад, Никад неће к
Сам у тој ноћи како опет бега И како јури за првим пољупцем. 1912. РОБ Књиго моја свију снова, ево роба! Око душе, зоро дана, боје зрака, Ја сам тебе пронашао до свог гроба Да
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
и 1927. године: „Час обнове“, „Сунчане лествице И“, „Сунчане лествице ИИ“ и „Са светлим пољупцем на уснама“. Тако, на пример, у претпоследњој строфи песме „Са светлим пољупцем на уснама“ налазимо драматичан призор
Тако, на пример, у претпоследњој строфи песме „Са светлим пољупцем на уснама“ налазимо драматичан призор изменљивог осветљења на вечерњем небу, при чему је само вече персонализовано
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
и значењу Нечисте крви Ноћас љубав долазила к мени, Мртва љубав из свију времена, Заљубљени, смрћу загрљени, Под пољупцем мртвих успомена. Владислав Петковић Дис И Постоје књижевна дела са срећно и са мање срећно изабраним насловом.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
РУЖИЧИЋ: Хелено моја, лице твоје диже те даже до удивленија, допусти, прељубезнаја Хелено, да торжество ово пољупцем украсим. (На ову реч Василије избуљи главу.) ЕВИЦА: То ће онда моћи учинити кад срећна будем ваша жена бити.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
њоме клечô, стрепио, Пред њеним сјајем ниси слепио — Нис’ је молио, клео, преклињô; Пред њоме ниси бога помињô Пољупцем уста да ти ороси; — А не би рекô: „Песма узноси!..“ ВУЈО: Лијепа?... Не жнава ни српски — како лијепа?
А усхте л’ само да се насмеје — Да те оживи, да те пробуди, Пољупцем да те опет залуди! ВУЈО: Млада је, па се и набијели... КАП. ЂУРАШКО (за себе): На очима ти је бело, дртино!
громких смртне јекове, А болан јаук груди смождених На црни крили тама понесе, Да га синови будној краљици С пољупцем сетним срца снужденог На забринуто чело притисну, Показујућ јој сузним очима Колиба бедних тврде постеље, Где ће у
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
недру очи јој се скрију, Да пехаром крви сваки целов плати, Истрошену снагу да у неврат проспе, Да у вечно ништа пољупцем се врати.
''Вај, како ми уста за пољупцем горе! Вриште младе срне, капље мирис нара, У облак се диже кâд од мандрагоре И губи кô живот, кô дим, као пара.
мозак тражи смрт у блуди: Дршћући те грлим руком што сва пече, Пропињу се теби испуцале усне, Душа хоће вечност пољупцем да рече, А крв у кап једну стопи се и згусне.
Ћипико, Иво - Пауци
— Кате! — шапне у ноћ и саме уснице купе се да пољупцем изразе слатки осјећај. Уто дјевојка долази, чује одозго шуштање и ход, испод ногу јој котрљају се каменчићи.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
И сама природа је ту учествовала са пуно љубави: прекрила Партенон са плавим небом, а сунце га је, хиљадугодишњим пољупцем, заруменило нежном бојом живог бића.
Тај мали део природе био је довољан да се на њему разгалим као хитро притиснутим пољупцем на руку обожаване, на оно местанце које је исечак рукавице, онде где се она закопчава, оставио нескривено.
Тај остатак зовемо њиховом бојом. Овај снег на планинама зна врло добро да га Сунчеви зраци слабе својим пољупцем, па их зато враћа у целини. Због тога нам он изгледа бео и засењује нам очи.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
залудни ходу На Савину воду (Српска народна песма) САВИН ИЗВОР Бистро око у камену Отворено засвагда Четвороструким пољупцем штапа Сањивим зеленим трепавицама Трава и скрива и открива Студену провидну истину На дну ове воде Сија биљурна
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
153 СА СВЕТЛИМ ПОЉУПЦЕМ НА УСНАМА 155 БИТИНСКИ ПАСТИР 159 ПОНОЋНЕ ДЕЛИЈЕ 164 ПРЕВОДИ 166 ПИЈАНИ БРОД 167 РУКЕ 171 ПЕСМЕ РАНЕ
СА СВЕТЛИМ ПОЉУПЦЕМ НА УСНАМА То, то! Умрети; никада више не живети! Никада! Ову љубав са очију скинути, почетак ове мисли, ово дисање; Пт
сазнањем све буде натопљено: О, тада тек, ко у сан, тонути у смрт из бескраја, Тонути, тонути, за вечност, са светлим пољупцем на уснама.